Važnost očeva: Kako se povezati s novorođenim detetom

Istraživanje sprovedeno na Utah State Universityju pokazuje da deca koja su emocionalno povezanija sa svojim roditeljima imaju veću verovatnoću razvijanja sigurnijih veza i formiranja jakog karaktera u odraslom dobu. Za majke, pogotovo one koje isključivo doje, povezivanje je prirodan deo svakodnevne rutine. Dojenje ne samo da osigurava hranjive namirnce, već daje priliku majci i detetu da izmene kontakte očima, dodirima i vokalizacijom – trima primarnim metodama povezivanja. Ali što je s očevima?

U prvih nekoliko meseci života, deca u gotovo svim segmentima više zavise od majki, a pred očevima je često izazov pronalaženja sadržajne interakcije sa svojim novorođenim detetom. Veliki broj očeva tvrdi kako se oseća više nego “van igre” tokom tog prvog važnog razdoblja života.

“Istraživanja o povezivanju bila su fokusirana na veze s majkom, ali počeli smo uviđati da je povezivanje s ocem jednako važno za detetov sveukupni razvoj”, tvrdi dr. David Lamm, porodični savetnik i učesnik istraživanja. “Iako je za decu važno imati dobre odnose s oba roditelja, očevi često imaju problema u pronalaženju načina povezivanja sa svojom novorođenom decom”.

Načini na koji se očevi mogu povezati s decom
Jedan od najboljih načina je preuzimanje aktivne uloge u dečjoj dnevnoj rutini. “Ako se dete doji, većina očeva prepušta majkama celu brigu o nezi: uloge se vrlo brzo podele na odgajivača (majku) i prehranjivača (oca)”, ističe dr. Lamm. “Ali menjanje pelena i kupanje deteta izvrsne su prilike za očeve da prodube svoj odnos s detetom”.

“Bilo je stvarno teško u početku”, kaže Lance Aryeff, otac osmomesečne Kamal. “Odmah sam se hteo zbližiti s Kamalom, ali između mog posla i njene zavisnosti o majci, to je bilo stvarno teško postići. Odlučio sam da bi najbolji način bio da joj ja budem prijatelj za igru”.

Sudeći po dr. Lammu, to je uspešan i značajan očinski pristup. “Naše istraživanje je pokazalo kako očevi najčešće posvećuju svojoj deci vreme za igranje, dok majke preuzimaju ulogu negovateljice. To je dobar dokaz koji potvrđuje da ta taktična, interakcija kroz igru pomaže deci u razvoju motornih i društvenih veština koje opet pomažu u svim aspektima odrastanja i razvoja”.

Još jedan način povezivanja očeva sa svojim malenim detetom je preuzimanje brige o detetu kada je majka preumorna, posvetiti se u potpunosti detetu, ili kada je dete bolesno. “Sećam se prvog značajnijeg povezivanja s Kamalom”, kaže Aryeff. “Imala je kolike, bilo je kasno i jako je plakala dok ju je mama pokušavala uspavati. Ja sam je samo držao u rukama i igrao uz muziku sa radija u mračnoj sobi. Konačno sam je smirio. Osetio sam da ona zna da sam tu zbog nje, i sve je bilo OK. To je bila vrlo važna veza između nas”.

Kontinuirani pristup
Dosta roditelja usvaja alternativnu metodu vaspitanja (iako se u nekim tradicionalnim kulturama praktikuje već vekovima) poznatu kao kontinuirani pristup. Roditelji koji praktikuju taj pristup, poznat i kao “nošenje bebe”, održavanjem konstantnog kontakta s detetom – noseći dete u rukama ili u visećoj nosiljci – dok dete nije dovoljno staro da samo puzi.

Očito, to je najlakše praktikovati ako postoje oba roditelja koji se menjaju u nošenju. Sudeći prema stručnjaku alternativnog vaspitanja i rođenja, Jennifer Vanlannen-Smit, to je još jedan odličan način na koji male bebe mogu provesti kvalitetno vreme sa svojim očevima.

“Verojatno najvažnija potreba novorođenčeta, odmah posle majčinog mleka, jeste stalni kontakt s roditeljima”, tvrdi Vanlaanen-Smit. “Bebe se moraju držati, a one na taj način izražavaju savršenu privrženost”.

Vanlaanen-Smit još ohrabruje roditelje da masiraju svoju decu i izbegavaju “mamine zamene” poput dude-varalice, hodalice, flašice, kolica, kolevke i televizije. “Kad god majka nije s detetom to je pravo vreme da tata preuzme brigu. Bebe zavise od toga da su roditelji tu za njih. Tako uče da je svet sigurno mesto”.

Malo pevanja dobro dođe
Sudeći prema istraživanju provedenom na Universityju of Toronto, jedan od najboljih načina na koji se očevi mogu povezati sa svojom decom je taj da im pevaju. Kod istraživanja, 14 majki i očeva pevali su deci dve pesme po svom izboru. Očni kontakt i povećana osetljivost primećeni su kada su pevali očevi. Istraživači to pripisuju činjenici da male bebe bolje reagiraju na niže tonove i sporiji tempo, koji su karakteristični za očeve.

Istraživanja o očinskom povezivanju su relativno nova i ponekad izazivaju kontroverzne reakcije. Premda je fenomen prepoznat kao legitimna i znana pojava među životinjama, njegova važnost u ljudskom razvoju još uvek izaziva debate.

Do danas, većina se istraživanja bavila povezivanjem između majke i deteta odmah nekoliko sati i dana nakon rođenja. Tek nekoliko godina unazad psiholozi su počeli obraćati pažnju na proces povezivanja očeva i dece. Povezivanje: majke to čine, sisari to čine, zašto ne bi i očevi?