Beba Dodaj RODITELJ PORTAL u favorite DODAJ U FAVORITE Beba uvelicaj umanji             :: Početna > Članci > Kada dete ne želi da jede
Roditelj Portal - Izbor

Roditelj Portal - Email Registracija
Trudnoca Email Registracija

Ishrana

09.11.2005. |  19136 pregleda  | 

Kada dete ne želi da jede


Kad god dete počne odbijati hranu, ono nam svojim ponašanjem govori nešto važno. Deca koja prestanu da jedu ne čine tako radikalan izbor iz puke hirovitosti. Njihova ponašanja su adaptivna i svrhovita: deca pokušavaju ili izbeći nešto što doživljavaju kao neugodno, ili dobiti pristup nečemu što im je važno. Dete šalje roditeljima jasnu poruku: "Ne sviđa mi se što se zbiva. Ako želite da jedem, morate nešto promeniti." Kada se radi o bebama i maloj deci, moramo postati osetljivi na njihovo neverbalno ponašanje kako bismo razumeli poruku koja iza njega stoji. Naš zadatak, pre nego što učinimo bilo kakav pokušaj otklanjanja problema, jeste pažljivo početi primećivati šta dete radi i razmišljati o značenju tog ponašanja. Moramo se zapitati: "Koje poruke nam dete šalje?"

Ako odbija uzeti hranu ili tečnost, dete nam govori nešto o bilo čemu ili svemu od sledećeg:
1. Dete nije gladno ili žedno.¸
2. Nešto ga tokom jela boli.
3. Dete doživljava emocionalnu neprijatnost kao rezultat prethodnih neprijatnih iskustava hranjenja.
4. Naučilo je kako se ponašati na određeni način i time dobiti nešto što želi - bilo da se radi o određenoj hrani ili posebnoj pažnji.
5. Dete tek mora naučiti da će hranjenje stvoriti prijatne ukuse i umanjiti glad.
6. Dete je zbunjeno oko toga šta znači jesti onako kako to roditelji žele.
7. S jednom osobom dete jede dovoljno i bez problema, ali to nije slučaj kada su u pitanju druge osobe.

Kada jednom prepoznamo koje od ovih situacija utiču na detetovo jelo, imamo veće šanse saznati što treba učiniti da se mališanu pomogne da željno jede.

  • Fizički doživljaj gladi ili žeđi. Bez obzira na uzrast, deca se jako razlikuju u potrebi za hranom i pićem. Njihove "metode" za jelo i piće takođe se značajno razlikuju. Takođe, ako je dete pre obroka uzimalo zalogaje ili pilo mnogo tečnosti, neće biti gladno.


  • Telesna neprijatnost. Bez odlaganja idite pedijatru, ako primetite da vaše dete tokom jela pokazuje bilo što od sledećeg: povraća i se zagrcava, poplavi, izbacuje hranu kroz nozdrve, oseća neprijatnost u želucu, savija leđa kao da doživljava bol u grudima ili upornu bol u stomaku. Upamtite, dete koje ne želi da jede šalje nam poruku: njegovo odbijanje hrane moglo bi govoriti da ga nešto boli.


  • Emocionalna neprijatnost. Gotovo 95 posto dece koja ne žele da jedu, pokazuju emocionalnu neprijatnost vezanu uz hranjenje. Često je sâm prizor kašike, primicanje visoke stolice ili samo spominjanje ručka dovoljno da kod mališana izazove bes ili strah. Starija deca, po saopštenju da je vreme za jelo, mogu se odmah požaliti na mučninu. "Emocionalna" ponašanja često su izraz prethodnih, bezuspešnih i ponekad grubih pokušaja hranjenja i zahtevaju, kod male dece, dodatan korak - "desenzibilizaciju". No, ponašanja velikog broja dece koja su naizgled odraz straha ili ljutnje (npr. bacanje na pod, urlanje, čvrsto zatvaranje usta, odguravanje hrane) zapravo su naučene reakcije stečene u interaktivnim iskustvima s roditeljima. Tim reakcijama, često nazivanim reakcijama izbegavanja, uvek su decu nesvesno naučili dobronamerni roditelji koji nisu bili sasvim sigurni šta učiniti kada se dete počelo buniti protiv hranjenja. Problem reakcija izbegavanja, i potreba da ih se "savlada", predstavlja jedan od glavnih temelja pomoći.


  • Sklonost prema određenoj hrani i cenjenim reakcijama. Neka deca odbijaju hranu selektivno - posve su zadovoljna uzimanjem isključivo jedne vrste jela, a odbijaju da jedu gotovo sve drugo. Iz nekih razloga, roditelji ove dece rano su našli hranu koju je dete pristalo da jede i zadržali su se na davanju te hrane, često i po nekoliko meseci. Kod jednog je deteta bila reč o čokoladnom pudingu obogaćenom vitaminima. Kod drugog se radilo o testenini i umaku. A jedno dete ne bi pravilo nikakve probleme roditeljima i pedijatru da je moglo preživeti na čipsu i gaziranim sokovima. Roditelji izveštavaju da pokušaji proširivanja detetovog jelovnika uvek rezultiraju kraljevskim bitkama i obustavom daljnjih napora. Jedenje samo izabrane hrane nije toliko sporno kod druge skupine mališana. Njihovi su napori usmereni prema drugom cilju: odlučni su učiniti sve kako bi ih roditelji uzeli u naručje ili kako bi zadobili njihovu punu pažnju. To može biti signal da se detetu u porodici posvećuje premalo pažnje. Zapravo, najveći deo porodičnih interakcija odvija se tokom obroka. U tom slučaju mališan će naučiti da kada jede brzo, tiho i dobro, dobija malo priznanja ili ljubavi, ali kada pravi galamu oko jela, prima od roditelja mnogo pažnje. Tada je hranjenje manji problem od dinamike porodičnih odnosa.


  • Odsustvo iskustva prijatnih ukusa i/ili utoljavanja gladi. Većina dece koja ne žele da jedu, čak i ona mlađa od godinu dana, uspešno su iskusila različite ukuse hrane, kao i ugodan osećaj što dolazi usled umanjivanja gladi jelom. Njihovo stečeno odbijanje hrane nije povezano s nepoznavanjem tih prirodnih posledica jela. Međutim, mali broj dece dohranjivan je nekim drugim, veštačkim načinom. Ta su deca mnogo boravila u bolnicama, ili direktno zbog neuspeha u dobijanju na težini i rastu ili zbog velikih telesnih tegoba koje su im se preprečile na putu još od rođenja. (Boravak u bolnici može dramatično poremetiti normalnu rutinu hranjenja, uzrokujući različite stepene odbijanja hrane). Zbog potrebe za opsežnim dohranjivanjem, deca nisu razumela da jedenje ustima može proizvesti prijatne ukuse i/ili umanjiti glad. U pravom smislu, ova su deca imala malo udela u procesu hranjenja. Bila su hranjena prema tuđem rasporedu. Bez sumnje su doživljavala osećaj gladi, ali nisu doživela bilo kakav aktivan, posebno podstaknut proces umanjivanja gladi.


  • Zbunjenost. Ponekad je dete nesigurno oko toga što roditelji zapravo žele. To se događa kada su roditelji nedosledni - u vezi s priborom za jelo; zatim u vezi s tim trebaju li hraniti mališana ili se od njega očekuje da jede sam; nadalje, u vezi s količinom hrane koju dete treba pojesti, koliko je treba ponuditi, kada se obrok smatra završenim, treba li dete da jede dok je u naručju ili dok sedi samo, te još mnoštvo drugih stvari koje obično ne predstavljaju problem detetu koje jede opušteno i primereno. Jedna 12-mesečna beba bila je nasumce hranjena dojenjem, iz flašice i iz šoljice. Beba je odlučila uneti red i doslednost u svoj mladi život: skroz je prestala da jede.


  • Dete jede "za" (u prisutnosti) jednog roditelja (odrasle osobe), ali ne i za bilo koga drugog. Na kraju, neka deca pokazuje jasnu sklonost tome "za koga" će, odnosno s kime će jesti. Ponekad je izabrana osoba samo majka, a u nekom drugom slučaju samo otac. Ima i slučajeva kada dadilja lako hrani dete, dok ni majka ni otac nemaju nikakvog uspeha u tome. Dete koje jede za nekog, možda uz izuzimanje svih ostalih, govori nam da je metoda hranjenja te osobe, iz detetove perspektive, najbolja. Jedan od naših zadataka jeste precizno analizirati tu metodu kako bismo pomogli drugima da je oponašaju.



Iz knjige "Moje dete ne želi da jede", Joel Macht



svidja vam se stranica?

prethodna strana | vrh strane odštampaj |  bukmarkuj | pošalji prijatelju



izaberite ocenu:
  Odličan
  Dobar
  Prosečan
  Nedovoljan
  Loš
   
Ocenilo:    83 korisnika
Ocena:    2.71 (prosečan)


Facebook

Twitter

... da su slonovi jedine zivotinje koje ne mogu skakati?
-JESTE LI ZNALI-
  Prijatelji Portala:
Blenderi Srbija
Sling Marama
Pitanja i Odgovori


2005 © Copyright RoditeljPortal
Sva prava zadržana.