Osnovni principi zdrave ishrane u prvoj godini

Osnovni principi zdrave ishrane su uglavnom oni koji važe i za ostale ukućane, jedino postoje male varijacije zbog uzrasta deteta.

Svaki se zalogaj računa.
Prazne kalorije (kao što su keks, kolači i drugi slatkiši puni šećera) treba da budu izuzetno retko na dečijem repertoaru - a zdrave poslastice (kao što su kolači od integralnog brašna zaslađeni voćnim sokom) mogu da budu značajan dopunski element zdrave ishrane.

Nisu sve kalorije jednake.
100 kalorija dobijenih iz kocke čokolade i 100 kalorija iz manje banane nije isto sa aspekta hranljivosti;

Preskakanje obroka je rizično.
Ako tokom dana ne jede u pravilnim razmacima, dete će imati manje energije, biće kenjkavo i nervozno, što je nekad posledica manjka šećera u krvi. Zbog malo mesta u želucu deci su obično uz tri glavna dnevna obroka potrebne i užine. Ona naravno ponekad odbiju neki obrok ili užinu - ako se to desi, ne treba insistirati da ih uzmu. Ako su obroci inače redovni, možete da dozvolite da dete povremeno neki i preskoči.

Važan je dobar izbor.
Opredelite se za onu koja je nutritivno vredna, a ima malo kalorija, kao što su voće i povrće i crni hleb bez maslaca. Bilo da ima, ili nema problema sa kilažom, birajte hranu koja istovremeno zadovoljava više nutritivnih potreba (brokoli zbog vitami-na C, ali i vitamina A, jogurt kako zbog proteina, tako i zbog kalcijuma) jer je to uvek efikasno i ima naročito smisla kod osoba koje se brzo zasite.

Ugljeni hidrati su složena stvar.
Ima ugljenih hidrata i ugljenih hidrata. Jedni, poznati kao složeni ugljeni hidrati, osim kalorija obezbeduju i vitamine, minerale, proteine i vlaknaste materije (crni hleb, žitne pahuljice, integralni pirinač, grašak, pasulj, boranija, testenina od celog pšeničnog zrna, ili ona sa visokim sadržajem belančevina, voće, povrće); ostali, tzv. jednostavni šećeri i rafinisani skrob osim kalorija pružaju vrlo malo ili baš ništa (šećer, med, preradene žitarice i hrana koja se od njih dobija). Kod kuce služite one prve ugljene hidrate, a ove druge dozvolite samo izuzetno.

Slatko ne donosi ništa osim nevolje.
Šećer daje samo prazne kalorije, a slatka hrana često deci samo napuni stomak, ne ostavljajući mesta za vredne hranljive sastojke koji su im potrebni. Osim toga, šecer značajno utiče na kvarenje zuba, verovatno tako što podstiče rast bakterija koje izazivaju karijes. Stručnjaci još nisu jednodušni oko toga da li je šecer uzrok hiperaktivnosti. U jednoj američkoj studiji, rađenoj na saveznom nivou, stoji da su deca koja konzumiraju mnogo šećera aktivnija od druge; ostala istraživanja nisu dovela u vezu šećer sa hiperaktivnošću.

Koristite što manje prerađenu hranu.
Što je hrana bliža svom prirodnom obliku, to je verovatnije da je zadržala prvobitne nutritivne vrednosti. Ali ono što se često dodaje prerađenim prehrambenim proizvodima - na primer, razne sumnjive hemikalije - trebalo bi više da brine od izgubljenih hranljivih sastojaka, jer deca sporije preraduju i izbacuju hemijske sastojke iz organizma. Sve to znači da su deca više izložena opasnostima od hemijskih sastojaka hrane od odraslih. Zato njima služite hranu koja je najbliža svom prvobitnom obliku, a prehrambene proizvode visokog stepena prerade ponudite im retko ili nikako, dajuci prednost onome što je nerafinisano, svežem mesu i siru, u odnosu na preradene i birajući sveže ili sveže smrznuto voće i povrce pre nego konzervisano, sušeno ili ono koje je smrznuto kad već nije bilo sveže.

Neka se svi u porodici zdravo hrane.
Vaša beba neće jesti šargarepu, neće hteti da se odrekne slatkiša punih šecera i neće dati prednost hrani od cmog nad onom od belog brašna, ukoliko na tatinom tanjiru uvek ostaje šargarepa, mama jede krofhe za doručak i užina keks. Nije pravedno da čovek mora da jede sam; kad ima društvo to postaje zadovoljstvo, a izmena načina ishrane cele porodice koristiće svakome za vašim stolom.