Navike i ponašanje dece za vreme jela su bitan aspekt pravilne ishrane.
Pravilne navike se stiču još u uzrastu odojčeta. U ovom uzrastu treba pažljivo pratiti signale koje šalje beba. Ovi signali često mogu biti nejasni roditeljima, na primer roditeljima može biti nejasan način na koji beba ispoljava glad, što može dovesti do vezivanja negativnih iskustava bebe za obrok.
Takođe, neka druga negativna iskustva koje je dete imalo prilikom jela (bol, povraćanje, gušenje) mogu rezultirati u odbijanju hrane dugo vremena nakon otklanjanja problema. Tada se stvara “začarani krug” - dete zbog negativnih senzacija odbija hranu, roditelji zbog toga vrše pritisak na dete, što dovodi do još jačeg odbijanja hrane. Ovaj oblik poremećaja treba suzbiti prekidanjem ovog lanca, promenom ponašanja roditelja koji bi trebalo da shvate problem i pomognu detetu da stekne pravilne navike vezane za ishranu.
Podstičite decu da samostalno jedu
U periodu dohranjivanja, deca postepeno ispoljavaju želju da se sama hrane i često odbijaju pomoć roditelja. Roditelji treba da podstiču decu da se samostalno hrane, jer je to veoma važan korak u razvoju njihove samostalnosti i samopouzdanja. Deca vole da se igraju hranom, da je razbacuju oko sebe. Sprečavanje ove igre, kao i sprečavanje želje da se dete samo hrani, izaziva suprotan efekat i dovodi do toga da će vam se mališan mrštiti na bilo šta što mu ponudite za jelo.
Dobra navika je zlata vredna
Za vreme obroka dete treba da sedi udobno u svojoj stolici, za stolom, zajedno sa ostalim članovima porodice. Poželjno je isključiti radio i televiziju i voditi razgovor o stvarima koje interesuju dete. Dete treba da ima dovoljno vremena za jelo, ono jede sporije nego odrasli.
Broj obroka je individualno različit. Veliki broj dece se rano, već krajem prve godine života, navikne na tri glavna obroka dnevno - doručak, ručak i večeru.
Radi stvaranja dobre navike, obroke treba davati u približno isto vreme svakoga dana. Između obroka daje se užina, pre i poslepodne (voće, sok, keks). Ukoliko užina smanjuje apetit za naredni obrok, treba je izbaciti. Ne preporučuje se obilan obrok pred spavanje da bi dete duže spavalo u toku noći.
Česti uzroci poremećaja u ishrani su: odvajanje deteta od roditelja, potištenost (depresija) roditelja, traume roditelja (zlostavljanje...). U tim slučajevima, efikasno lečenje podrazumeva rad i sa decom i sa roditeljima.
Ovaj tekst je preuzet iz UNICEF-ove brošure “Životne poruke o zdravlju majke i deteta”.
Izvor: Top Vita