Do navršenih godinu dana deteta, o njegovoj ishrani vode brigu i pedijatri i roditelji i svuda se priča šta i kako da se jede i šta i kako mu dati da jede. Nakon tog perioda sva briga ostaje prepuštena obično majci.
U drugoj godini života obično nema problema sa ishranom. Majka se još dobro seća koliko dete treba da ima voćnih obroka, koliko mlečnih, a dete je još dovoljno dobro i nema neko svoje mišljenje, glavno mu je da je sito. Upravo je sada prilika da se razvijaju dobre prehrambene navike, dok dete još nije potpuno svesno svoje okoline. Iskoristite to i navikavajte dete na muslije i razne krispije za doručak, na crni hleb. Obavezno ga hranite ribom i povrćem, izbegavajte salame i paštete. Navikavajte ga i na namirnice čudnog ukusa, npr. maslinovo ulje. Sada treba udariti temelje zdravoj ishrani.
Međutim, sa dve i po, tri godine, dete već stvara svoje mišljenje, ispoljava ga i nastoji da ga sprovede. Uvek imajte na umu da dete možda ima svoje mišljenje i volju, ali nema znanje. Ono ne zna što je za njega dobro, pogotovo ne po pitanju ishrane i zato ne može biti dete to koje će određivati što će da se jede. Ono gleda svoju okolinu i dobro pamti šta jede otac, što gosti, što baka i deda.
Više ga nećete moći prisiliti da jede nešto što ne jedu drugi, osim ako on baš to posebno voli.
Zato, dete nikada ne treba pitati šta bi želelo da jede, njegov jelovnik treba isplanirati unapred i toga se pridržavati. Naravno, uvek su mogući pomaci i odstupanja, ali neka budu uvek u istom smeru.Uvek imajte na umu da je vaša roditeljska dužnost razviti mu naviku kvalitetne i zdrave ishrane, koja će mu biti osnov za zdravlje i sveukupnu sreću. Ova će navika ostati usađena u njemu i kada bude bio odrastao čovek i kada bude imao vlastitu decu. Ako osećate da ste na tom području tanki i da vaše navike nisu dobre, hrabro napred. Vaše dete je vredno truda da promenite svoje loše navike. Bićete jako ponosni na sebe kada vam to uspe.
Inače, sve reči ovoga sveta neće ga uveriti da jede crni hleb ako vi jedete beli. Idealne navike steklo bi dete koje živi u okolini koja se idealno hrani. Ako morate grešiti neka vas barem ono ne vidi.
Ali, kolike su, u stvari, potrebe dece u tom uzrastu?
Potrebe deteta za hranom rastu sa njegovim godinama. Popularno se kaže da sa svakom novom godinom treba dodati po kašiku od svega. Supena kašika supe više, kašika krompira više, itd. Količinski dete jede ponekad više, ponekad manje, čak i u dužim vremenskim periodima, zavisno o njegovim energetskim potrebama i rastu. U periodu smanjenog apetita uvek mu treba ponuditi kašiku više, ali ga ne treba prisiljavati da jede ako ne može. U tom periodu pametno je praviti sokove od voća ili povrća jer imaju mnogo hranjivih sastojaka, pa dete ne dolazi u deficit. Isto tako je bolje je da ne jede ništa nego da ga nutkate slatkišima, čipsevima, grickalicama ili samo hranom koju voli. Tako mu samo razvijate loše prehrambene navike i dovodite ga u još gore stanje jer ovakva hrana isto traži vitamine za razgradnju, pa kako ih sama ne donosi, troši detetove zalihe.
Bolje je na primer praviti kaloričnije obroke. Ako hoće jesti samo supu, onda u nju narežite komadić mesa, ili dodajte povrće. U pečeno jaje dodajte sir i slično. Deca često vole svežu i hrskavu hranu i vole da upotrebljavaju svoje zube. Negujte tu osobinu. Imajte na umu i to da sposobnost ukusa opada sa godinama, pa deca ukus hrane prepoznaju bolje nego odrasli. Dajte mu sirovu šargarepu, sirovo povrće / karfiol, brokule, kelerabu, svež kupus itd. Ne sudite po sebi, ako vi ne volite sirovo povrće. Zato hranu malo solite ili kiselite, a ako vam kaže da je kiselo, a vama nije, verujte mu. Zdravije bi bilo da se i vi navikavate na njegov ukus.
Dalje, izbor hrane za dete u uzrastu od dve godine na dalje, po svome izboru jednak je kao i za odraslu osobu. Kao i za odrasle, žitarice trebaju biti osnova ishrane, zatim povrće i voće, po mogućnosti sirovo, a tek onda su na redu mleko i mlečni proizvodi, zatim meso i mesne prerađevine, a masti i ulja treba da se upotrebljavaju tek kao začini. Hleb punog zrna i hleb od mešavine raznih žitarica, testenina, po mogućnosti crna, ne glazirana, integralni pirinač treba da bude osnova ishrane i dece i odraslih. Vrlo su poželjne kombinacije testenine sa povrćem.
Deca trebaju zadržati ritam od pet obroka dnevno, jer ređi obroci izazivaju glad i slabiji rad centralnog nervnog sistema, a time i nervozu i pad koncentracije.
Dete koje ide u vrtić je ipak pod stručnom kontrolom i o njegovoj ishrani se vodi briga. Nutricionisti bi naravno i ovde mogli prigovarati o izboru namirnica ili načinu pripreme hrane, ali ipak se brine o mleku, voću, povrću, i što je jako važno deca moraju jesti ponuđeni obrok, bez obzira vole li to ili ne. Naravno, ne govorim o ekstremnim slučajevima. Roditeljima je mnogo lakše jer im preostaje da daju samo jedan ili dva obroka i oni bi trebali biti kvalitetni. Trebali bi deci davati poslepodne dovoljne količine voća, a za večeru obrok po mogućnosti od žitarica, a ne sendvič. Ako dete nešto neće da jede, ne treba ga nuditi niti prisiljavati.
Za večeru treba davati ono što je najmanje zastupljeno u vrtiću. Ako su to žitarice - dajte mu žitarice, ako ne voli industrijske, još bolje, napravite ih sami. Skuvajte domaću palentu, prelite ih jogurtom i evo odlične večere. Griz sa mlekom, sveži sir, razni namazi od povrća, odlične su večere.
Namaza ima gotovih od soje i zaista su dobrih ukusa. Odličan je i namaz od tunjevine. Tunjevina je riba odličnog sastava, ponekad se pronađe sveža u ribarnicama, ali uvek je ima u konzervama. Birajte onu koja je konzervirana u vodi, a ne u ulju. Tunjevina se odlično kombinuje i sa testom. Sojin sir tofu je odlična namirnica.
Iako pohovanje svakako nije kulinarski postupak koji nutricionisti preporučuju, deca pohovano jako vole. Pohujte gljive, povrće i voće. Tikvice, patliđzani, karfiol itd. bolji su nego sendvič ili pohovana salama, hleb ili meso.
Koristite svaku priliku da dete poučite što je zdravo. Ako neće jesti crni hleb, vi ne odustajte. Kupujte sebi i ostatku porodice crni ili od integralnog brašna, njemu beli. Ponekad zaboravite kupiti beli.
Slatkiše, čokolade i koka-kole i slične napitke ne držite na vidljivom mestu, najbolje da ih uopšte nema u kući. Priuštite ih deci za rođendane i proslave ili kada idete napolje. Neka ne pomisle da je to nagrada za nešto, objasnite im da to nije dobra hrana i da je zato tako retko jedu. Ali zato neka uvek bude u kući suvih kajsija i drugog sušenog voća, koštica, oraha, badema. Ako baš dobiju želju za slatkim ovakva hrana će ih sigurno zadovoljiti i doneti im puno važnih nutrijenata.