S obzirom da postoji više vrsta mucanja, bitno je istaći fiziološko mucanje, od kojeg se, ukoliko se pravilno ne tretira, obično razvijaju sve ostale teže forme mucanja, izuzev abruptnog (traumatskog) mucanja.
Fiziološko mucanje se ispoljava kroz ponavljanje početnih glasova, slogova ili reči za vreme govora. Javlja se na uzrastu od 2-5 godine života i isključivo je vezano za period govornog razvoja. Zamuckivanja, koja se u ovom uzrasnom dobu javljaju, samo su fiziološki odraz stanja na celokupnom misaono-jezičkom i verbalnom planu. Zbog toga ova vrsta mucanja spada u razvojno odnosno fiziološko mucanje. Fiziološko mucanje u fazi pojavljivanja indentifikuje se sa nefluentnim govorom.
Sam dečji govor u ovom periodu nije dovoljno tečan zbog mnoštva razvojnih procesa koji su u toku. Ona su po prvi put suočena sa velikim brojem novih reči i njihovim različitim značenjem, sa apstraktnim pojmovima, čiji smisao treba prvo shvatiti, da bi ih mogli adekvatno upotrebiti u govoru. To je, takodje i period naglog razvoja rečenice i gramatike, pojedinih glasova koji su tek u fazi razvoja i sazrevanja, nedovoljno izdiferencirane motorike govornih organa, misaone neusaglašenosti odnosno brzog prelaza sa jedne na drugu misao, uz nedovoljno praćenje osnovne ideje. Pojava asocijacija i novih okolnih podražaja remeti osnovnu misao, shodno tome dolazi do loše koncentracije na bitno, što se projektuje na nesredjen verbalni iskaz. To je takodje period nedovoljno razvijene pažnje i koncentracije, praćen impulsivnim ponašanjem, ne retko udružen sa formama pasivnog negativizma (kada dete odbija i ne izvršava naloge roditelja i vaspitača) i aktivnog negativizma (kada dete radi sve suprotno što se od njega traži).
Nabrajajući samo neke od razvojnih procesa kroz koje jedno dete prolazi u ovom periodu od 2-5 godine, evidentno je da je to jedan razvojni haos u kojem dete pravi pokušaje da po prvi put sa mnogo razmišljanja i nesigurnosti, kao i ispravki adekvatno uptorebi neki glas, reč, apstraktni pojam i približi svoj govor i izgovor glasova govornom uzoru svojih roditelja.
Sa stabilizacijom svih navedenih funkcija, stabilizuju se i govorni tokovi, ali da bi se iz ove faze izašlo brzo i bez mogućih pratećih komplikacija, neophodno je da roditelji znaju kako pravilno treba da postupaju sa svojim detetom. Uloga porodice i ponašanje okoline su presudni za brže iščezavanje fiziološkog mucanja. Mnogi roditelji i vaspitači greše proglašavajući takav govor deteta mucanjem, počinju pred detetom da govore o mucanju da ga ispravljaju, teraju da pravilno ponavlja reči i rečenice, šale se na račun dečijeg govora, dete je takodje izloženo podrugljivom imitiranju svog govora i podsmehu od strane svojih vršnjaka. I upravo tu leži greška, gde se svim ovim nepravilnim postupcima fiziološko mucanje ne povlači, već ustaljuje i razvija u pravo mucanje izraženo kroz teže forme.
Svako skretanje pažnje na sam način dečijeg govora ometa spontane misaono-jezičke procese i dete koje nije ni bilo svesno svog zamuckivanja, počinje zaista da muca.
Bitno je pomenuti da ako se porodica odmah po ispoljavanju simptoma mucanja obrati za pomoć logopedu, u toku prve 2 nedelje od pojave mucanja, proces se može zaustaviti i govor se za relativno kratko vreme ponovo normalizovati.
RUŽICA TODOROVIĆ,
dipl.defektolog-logoped