Više nego bilo koji period, adolescencija je odredena složenom međuigrom bioloških, psiholoških i socio-kulturnih činilaca. U ovom periodu dolazi do značajnih promena fizičkog izgleda, polnog zrenja i sticanja polnog, telesnog i personalnog identiteta, društvenih i moralnih normi u ponašanju, osamostaljivanja i preuzimanja odgovornosti. Nije stoga čudno što su u mladalačkom dobu relativno česta odstupanja od normalnog razvoja...
Poremećaj polnog identiteta u adolescenciji je specifičan psihopatološki oblik koji se povezuje sa neuspešnom integracijom psiholoških procesa u prihvatanju svoga pola, svoje polne uloge i uopšte, polnosti, tj. muškosti ili ženskosti, uz sasvim normalno biološko određenje pola. Ispoljavanje ovog poremećaja je najčešće u periodu kasne adolescencije i praćeno je brojnim simptomima i oblicima ponašanja: intenzivan strah (sve do razvoja panike), depresivnost praćenja osamljivanjem, suicidna razmišljanja, pa i pokušaji suicida, poremećaji ishrane i spavanja. U jednom slučaju mladi izbegavaju svaki kontakt sa osobama suprotnog pola, a u drugom se upuštaju u brojne heteropolne veze.
Porodični sastav, (ne)kompletnost porodice i atmosfera koja u njoj vlada, presudni su činioci za uspešno oblikovanje muškosti i ženskosti. U porodicama u kojima mladi odrastaju bez istopolnog roditelja, nedostaje identifikacioni uzor, što bitno utiče na formiranje polnog identiteta.
U izvesnim porodicama dolazi do psiholoških izmena uloga roditelja, pa mlada osoba ne nalazi prave identifikacione uzore. Poznate su majke sa izrazitom potrebom za dominacijom i kompetentnošću, u braku sa mekim, često inferiornim supruzima. Uočavajući da je majka jača, mlada osoba počinje da je oponaša. Trenutak kad mladić shvati da sve žene nisu kao njegova majka, ni svi muškarci kao njegov otac, značajan je momenat za pravilno usmeravanje polnog razvoja. Medutim, ako se to ne desi, lako može doći do razvoja smetnji u prihvatanju svoje muškosti.
Ima porodica u kojima otac upravlja "gvozdenom rukom" i sve ukućane tretira kao objekte. Majka je topla, ali sasvim neefikasna, jer ćerki ne pruža ni sigurnost, ni zaštitu. Da bi otklonila opasnost koja stalno dolazi od oca, majka počinje da oponaša očev agresivni način ponašanja i tako, u suštini, eliminiše mušku osobu kao objekat sa kojim valja ostvariti intimnost. U ovakvom modelu porodičnih odnosa, krajnje je neizvesno kako će mlada devojka da oformi svoj polni identitet.
Problemi mlade osobe će se javiti kada u njoj ojača potreba za jasnom polnom identifikacijom, prihvatanjem polne uloge, zrelijom komunikacijom sa osobama istog pola i ispoljavanjem heteropolnog interesa. Problemi ovakve vrste najčešće se javljaju na početku studija, kada mlada osoba napušta porodicu, kada prvi put ode na letovanje bez roditelja, na odsluženje vojnog roka ili u sličnim situacijama.
Treba naglasiti da je poremećaj polnog identiteta u adolescenciji prolazan psihički poremećaj i da se uspešno prevazilazi kada se uklone prepreke u razvoju polnosti i dostizanju polnog identiteta.