Izgled i telesna težina

Danas je imperativ vitkosti i dobrog izgleda toliko snažan da se kod mnoge dece i mladih potpuno neopravdano pojavljuje strah od vlastite "debljine" i težnja da se što više približi idealnom liku iz časopisa s malih ili velikih ekrana. Istražili smo šta o svom izgledu mladi misle i kako se doživljavaju.

Jedan od najvažnijih događaja kroz koje mladi prolaze na putu odrastanja svakako je prilagođavanje na mnoge telesne i psihičke promene koje nastaju tokom adolescencije. Telesne promene koje prate psihički razvoj mogu promeniti utisak o vlastitom telu i osećaj samoga sebe. Kulturni uticaji nameću model mršavog tela. To ima važan uticaj na stvaranje stava o vlastitom telu, telesno pouzdanje i samopouzdanje. U proteklih tridesetak godina istraživanja su pokazala da društveni uticaji koji stavljaju naglasak na mršavost i popularnost redukcijskih dijeta počinju delovati već na adolescentnu populaciju, te su različiti načini kontrole telesne težine u adolescenciji prepoznatljivi kao sredstvo postizanja savršenog tela.

Kako mladi doživljavaju svoj izgled?
Zbog lične nesigurnosti, loše percepcije i prevelike kritičnosti, mladi sami sebe često neprikladno svrstavaju s obzirom na telesnu težinu i često se, iako normalno uhranjeni, vide kao preuhranjeni. To dovodi do zabrinutosti zbog telesne težine i pribegavanja redukcijskim dijetama. Pritom su istraživanja nedvosmisleno pokazla da devojčice ne teže telesnoj težini koja bi bila primerena za njihovu visinu i uzrast, već puno manjoj, za njih "idelanoj" težini. Dečaci, naprotiv, sebe češće doživljavaju kao pothranjene i nastoje povećati telesnu težinu uglavnom povećanjem mišićne mase.

Šta za mlade znače popularne ”dijete za mršavljenje”?
U uzrastu kada je rast i razvoj u svom punom zamahu, s pravom zabrinjava podvrgavanje redukcijskim dijetama koje su često medicinski potpuno neprihvaćene. One dijete koje sprovode mladi nažalost često uključuju i preskakanje obroka, posebno doručka, gladovanje, povraćanje i zlouporabu laksativa. Kako deca i adolescenti imaju povećane potrebe za energijom i hranjivim sastojcima, sprovođenje redukcijskih dijeta u doba rasta i razvoja može imati mnogostruke negativne posledice. Dovoljan unos energije i hranjivih sastojaka tokom detinjstva i adolescencije ne samo da će smanjiti rizik od nastanka trenutnih zdravstvenih problema kao što su karijes, anemija, zaostajanje u rastu, nego će takođe odgoditi ili sprečiti nastanak hroničnih degenerativnih bolesti u odraslom utrastu kao što su bolesti srca i krvnih sudova, povišen krvni pritisak, moždani udar, rak, šećerna bolest, osteoporoza. Deca koja su na dijeti mogu postati razdražljiva, imati poteškoće s koncentracijom, probleme sa spavanjem, a mogu i zaostajati u rastu. Kod devojčica koje se u više navrata pridržavaju rigoroznih redukcijskih dijeta menstrualni ciklusi mogu postati neredovni, može kasniti seksualni razvoj, a često se utvrđuje i deficit pojedinih hranjivihsastojaka. Redukcijske dijete mogu imati i značajan uticaj na psihičko zdravlje, a usko se vežu uz depresiju i smanjen osećaj samopoštovanja. S druge strane, hormonske promene i promene načina života, premalo kretanja i nepravilna ishrana mogu dovesti do nakupljanja suvišnih kilograma koji pogoduju nastanku gojaznosti. Gojaznost je u razvijenm zemljama veliki javnozdravstveni problem već u razmeri epidemije. Prekomerna telesna težina u mlađem utrastu dugoročno pokazuju povezanost s nastankom bolesti i smrtnošću. Najvažnija dugoročna posledica gojaznosti u dejijem uzrastu je njena prisutnost i u odraslom uzrastu.

Jesu li mladi zadovoljni svojom telesnom težinom?
Broj devojčica koje žele smršaviti se s uzrastom povećava, a broj dečaka koji žele smršati se smanjuje. Objektivni odnos telesne težine i visine (indeks telesne mase) pokazuje da je u tom istom uzrastu samo 7% devojčica i 17% dečaka povećane telesne težine. Stoga je sigurno da je percepcija vlastitog tela kod devojčica od 15 godina nerealna i da ih navodi na nepotrebne redukcijske dijete. Ukoliko im želimo pomoći, telesnu težinu je potrebno najpre objektizovati(za to postoji mnogo prihvatljivih skala), te ako je potrebno nešto korigovati, svakako uvesti redovnu fiskulturu i kontrlisano ograničiti unos pojedinih namirnica, uz savetovanje s doktorom. Ali najvažnije je osnažiti i ohrabriti mladu osobu u prihvaćanju sebe i u dobrom osećanju u vlastitom telu. Korekcije i oblikovanje trebaju biti u funkciji opšteg dobrog osećanja a ne sami sebi svrha - jer tada će ta svrha biti promašena.

Svake nedelje u Srbiji iz ordinacije izađe pet devojčica sa dijagnozom anoreksije. Svaka druga uspe da se izleči posle dugotrajne terapije. Ostale čitavog života osećeju lakše ili teže zdravstvene posledice, a svaka deseta prerano umre!

Autori:Iva Pejnović Franelić, dr.med., prim.dr.sc. Marina Kuzman, dr.med. www.zdravlj.hr