Napolju je predivan sunčan dan, nedavno ste postali majka i trebali biste uživati u svojoj novoj ulozi, ali vi se osećate loše. Od pomisli da se tako ne biste trebali osećati još vam je gore. Ne brinite, sve je normalno i sve je u redu, nego vi ste jednostavno u baby bluesu kao i 80 posto žena širom sveta
Čitav život vas uče kako je rođenje deteta najveći, najvažniji i najradosniji dogadaj u
ženinom životu. Ipak, studije sa Zapada otkrivaju kako se više od 80 posto žena nakon porođaja suočava s pojavom nazvanom baby blues. Reč je o psihičkom stanju pri kojem prevod reči "blues" s engleskog označava tugu, a ne muziku kako ste u prvi mah možda pomislili.
Ređe se pojavljuje u manje razvijenim zemljama, iako nisu sasvim jasni razlozi tome. Možda se jednostavno radi o slabijem praćenju psihičkog stanja žene nakon porođaja, pa se statistički beleže samo izraženi slučajevi. Baby blues je kratkotrajno stanje i traje samo nekoliko nedelja, ali zanemari li se, uz predispozicije kod žene, može preći u pravu posleporođajnu depresiju.
Kako sve počinje?
Posle porođaja počinju hormonalne, ali i psihičke promene. Ove poslednje često se pripisuju upravo hormonalnim usponima i padovima u ženinom organizmu. Pojavljuje se baby blues koji se opisuje kao osećaj bezvoljnosti, straha pomešanog s euforijom, i to u prvih nekoliko dana nakon porođaja. Simptomi su vrlo različiti. Žene govore o osećaju sreće, i zaista su srećne, ali, paradoksalno, ne mogu prestati plakati po celi dan. Rasplaču se zbog najmanjeg povoda, pa čak i ako ga nema. Neke žene prolaze kroz fazu teskobe, sve do pravih paničnih napada. Određeni broj žena ne može se naterati na ustajanje iz kreveta i brigu o bebici.
Simptomi mogu biti povezani s početkom dojenja, obično drugog dana nakon porođaja, a češći su nakon prvog porođaja. Istovremeno novorođena deca prestaju s fazom spavanja, često plaču i majci je to dovoljan razlog za paniku. Ne zna što je uzrok plaču, a nije dovoljno iskusna da raspoznaje razliku između vrištanja i prave detetove potrebe. Osim toga, preuzimanje posve nove odgovornosti, ma kako žeIjena bila, može biti povod tome. Osećaj usamljenosti, pojačan je ako izostane partnerova ili rodbinska podrška, uz strahovanje pred novom, nepoznatom budućnošću roditelja takođe ne pomaže emocionalnoj stabilnosti novopečene majke. Prvi problemi s dojenjem - koje nije urođeno kako se to obično misli, već je proces koji ćete naučiti upornošću i strpljivošću, bol kao posledica epiziotomije, neznatne komplikacije koje mogu proizići nakon porođaja, česti su uzroci baby bluesa. Odatle do prave depresije, mali je korak.
Posleporođajna depresija
Primetite li da baby blues ne prestaje nakon desetak dana i da sve češće osećate bezvoljnost, ne osećate li se sposobni brinuti o detetu, ne želite jesti ni piti, nije vam važno plače li dete u susednoj sobi, prvi je korak da priznate kako problem postoji. Obratite se za pomoć babici, lekaru, porodici, suprugu, prijateljici, mami, svejedno, svako ko vam je dovoljno bliska osoba dobro će vam doći. Razgovarajte o svojim problemima, a bude li potrebna stručna pomoć pođite psihijatru. Imajte na umu da u današnje doba to više zaista nije sramota. Nemojte se odvajati od deteta, jer time depresija može postati još izraženija. No, osećate li da se o njemu ne možete adekvatno brinuti, bez oklevanja zatražite pomoć neke od bliskih osoba. Posleporođajna depresija nije bauk već stvarno stanje kroz koje prolazi većina žena nakon porođaja, a sve se iz toga izvuku nakon određenog vremena. Nekima to uspe uz stručnu osobu, nekima je dovoljna pomoć prijateljice, mame, bake, supruga.
Posleporođajne psihoze
Koliko god je baby blues učestao, a posleporođajna depresija takođe gotovo redovna, toliko je treće stanje - posleporođajna psihoza - ređa pojava i zahvati samo dva posto žena. I ovu bolest, takođe, izazivaju hormoni i porožaj, ali može biti s kudikamo težim posledicama. Obolite li od nje, po glavi vam se mogu vrzmati različite neželjene misli i ideje, a većina se svodi na halucinacije, slušne i vizuelne. Sve je još pogoršano nespavanjem koje vas u stopu prati tokom prvih meseci nakon porođaja. U ovom slučaju ne smete oklevati potražiti stručnu pomoć, jer se u suprotnom žene najčešće ne "izvuku". Dakle, primetite li da vam se po glavi vrte neželjene misli o tome kako ćete povrediti sebe ili dete, obvezatno to recite nekome, po mogućnosti lekaru, ali svakako osobi za koju znate da će vas shvatiti ozbiljno. Ne uradite li tako ne mora se dogoditi ništa, ali mnogi slučajevi najčešće završavaju kobno - Ili samoubistvom ili ubistvom deteta. Ne govorimo vam ovo zato da se uplašite, već zato da shvatite kako bilo kakve halucinacije, pomisli o samoubistvu ili ubistvu deteta, zahtevaju hitnu pomoć. Psihoze prolaze nakon nekoliko meseci lečenja, ali same od sebe neće nestati.
Prevencija i lečenje
Ako ste patili od depresije pre porođaja morate o tome porazgovarati sa svojim lekarom, jer se mogućnost postnatalne depresije usled toga povećava. Po nekim studijama češća je ako ste pre porođaja patili od izraženog PMS-a. Ovo nije dokazano, ali vredi imati na umu.
Upotreba lekova nije jasno dokazana u sprečavanju i/ili lečenju postnatalne depresije. Veruje se kako se davanjem progesterona može smanjiti mogućnost postnatalne depresije, ali za to nema naučnih osnova. Danas se savetuje upotreba antidepresiva, iako se rezultati uočavaju tek nakon dugotrajne terapije.
Šta morate imati na umu?
Pomislite li da patite od oblika postnatalne depresije, znajte da to ne mora nužno biti depresija u pravom smislu te reči. Naime, s pravom postnatalnom depresijom često se meša potištenost koja se javlja kod gotovo 80 % žena i to u razdoblju od otprilike dve nedelje nakon porođaja. Ovome pogoduju mnoge stvari: nespavanje tokom prvog razdoblja detetova života, osećaj gubitka vlastitog identiteta koji je, bar u prvo vreme, stavljen u službu detetovih potreba, emocionalna nestabilnost uzrokovana i hormonalnim disbalansom, iscrpljenost nakon svega, suočavanje s preostalim snagama vašeg tela, pa čak i telesni izgled, nerazumijevanje okoline, problemi s dojenjem, a možda ste nezadovoljni i vlastitim porođajem koga ste zamišljali posve drugačije. Žene koje su rađale carskim rezom ponekad svedoče o tome kako intimno razmišljaju o "pobačaju ženskog identiteta" zato što nisu uspele roditi "normalno", pa onda "mora da s njima nešto nije u redu kao sa ženama".
Razliku izmedu klasične depresije kada niste u stanju odgovoriti na bebine potrebe i potištenosti ustanovi ćete, između ostaloga, i razgovorom s drugim ženama koje su prošle slično iskustvo. Nemate li volje za takve razgovore, to može biti pokazatelj za uzbunu. U slučaju same potištenosti nemojte se opterećivati. Sve će, nakon što se "uhodate" vaša beba i vi, "sesti" na svoje mesto. Uskoro ćete imati vremena opet za sebe, prepoznava ćete po bebinom javljanju je li gladna ili vas samo želi u svojoj blizini, razumećete se bolje, ući ćete u dnevni ritam i uživati u svakom bebinom napretku.
Nije naodmet da nekoliko nedelja nakon porođaja sami s prijateIjicama izađete u grad, na kafu, u šetnju i vidite kako život i dalje teče i da postoje i drugi interesi osim dnevne rutine dojenja i menjanja pelena, da nije sve zatvoreno unutar vaša četiri zida i da ste savršeno sposobni učestvovati u klasičnim "ženskim" razgovorima. Možete krenuti i u šoping, pa i ako ne kupite ništa veseliće vas razgledanje izloga. Verujte nam na reč, uskoro ćete u svemu tome uživati s vašim detetom, jer ćete se usavršiti u guranju kolica po gradskoj vrevi, po parkovima, vožnji javnim prevozom, ulaženju u prodavnice s kolicima, pa, ako hoćete, i u druženjima s prijateljima.
Savetujemo vam...
Možda je najvažniji savet sledeći: primorajte se na razgovor sa ženama koje su prošle slično iskustvo. Savet je od neprocenjive vrednosti, jer ćete jedino na taj način shvatiti kako je s vama sve u redu. Naime, možda ne volite svoju bebu bezgranično, odnosno onoliko koliko se od vas očekuje, možda vam njezin plač ponekad ide na živce, možda je povremeno doživljavate kao smetnju i nemate izražen majčinski instinkt u onoj meri u kojoj su vas o njemu bombardovali iz svih ženskih časopisa. Tada ćete verovatno shvatiti kako je s vama sve u redu, da niste "promašeni" kao majka i žena te da nema razloga za potištenost.
Vaša vas beba posmatra znatiželjno kao i vi nju, a ljubav koja zasigurno postoji u početku tek će vremenom provedenim zajedno narasti do neslućenih razmera. Za početak je dovoljan inicijalan osećaj povezanosti, potreba da zaštitite to maleno stvorenje i odgovornost koja vas tera da se brinete za dete. Svakim danom vaša će ljubav rasti, a osećaj koji ćete doživeti kad vam se vaše dete prvi put nasmeši (oko 2. meseca života) neopisiv je. To je jedino hvala koje majka treba.
Mnoge žene zabrinjava hoće li čuti dečji plač. Ne brinite, ma kako čvrsto spavali te prespavali sve što se uokolo vas događalo pre porođaja, na prvi bebin uzdah otvaraćete oči. Priroda se pobrinula da bez greške čujete svoje dete. U medicinskom smislu, neposredno pre i nakon porođaja izlučuju se dve vrste hormona: oksitocin koji dovodi do kontrakcija maternice i porođaja, a kasnije i do brige prema detetu, i prolaktin koji pomaže stvaranju majčinog mleka. Sam oksitocin pomaže vam da se s mnogo ljubavi brinete o detetu. Priroda ništa nije prepustila slučaju. Na kraju, reč je o nastavku vrste, o vašem detetu, zar ne?
dr. sc. Ratko Matijević i Andreja Arežina-Grgičević