Trudnoća i vegetarijanstvo

Stručnjaci ističu da je meso važan izvor visokokvalitetnih belančevina životinjskog porekla, gvožđa, vitamina i čitavog niza različitih hranljivih materija. Ali, istovremeno ono predstavlja veliko opterećenje za čitav probavni sistem. Organizam je prinuden da troši mnogo snage i energije za preradu mesa. Uz to, ono sadrži i znatnu količinu nebelančevinastih azotnih jedinjenja. I na kraju, ta jedinjenja se skupljaju na zidovima želuca i creva, i mogu izazvati ako ne intoksikaciju, ono često- da se čovek loše oseća. Nije slučajno da ljudi koji konzumiraju mnogo mesa periodično pate od lošeg varenja, žale se na neprijatnu težinu u želucu. S te tačke gledišta vremenski ograničeno izbacivanje mesa iz is-hrane može da bude veoma korisno.

Vunderkindi
Tvrdnje da je rizik radanja dece sa Daunovim sindromom veći kod vegetarijanki nije ništa drugo do običan mit. Ovako nešto može da izjavi samo čovek koji nema osnovna znanja iz medicine. Daunov sindrom ima genetske korene, to je nasledna bolest i ni najmanje ne zavisi od toga šta je jela buduća majka. Ali do usporenog umnog razvoja deteta, čija je majka stroga vegetarijanka, zaista može da dođe. U slučaju da žena u periodu tradnoće ne jede ni meso, ni ribu, ni jaja, ni mlečne proizvode, plod dobija nedovoljno potrebnih aminokiselina; dakle formiranje mališanovog mozga se ne odvija sasvim pravilno. Ovde treba napraviti manju digresiju. Suština je u tome da belančevine predstavljaju najvažniju komponentu od koje su gradeni mozak, srce, jetra, svi organi. Kako se oni for-miraju? Prvo, od belančevina koje se unose u organizam hranom, i razlažu se na aminokiseline. Drugo, od endogenih ili sopstvenih belančevina koje su odradile svoje i zatim su se, takode, razložile. Oba tipa se spajaju-slivaju zajedno u nekakav „bazen", gde počinje gradnja belančevina, specifičnih za konkretan organ. Znači, ako plod ne dobije dovoljne količine odredenih belančevina spolja (a endogene rezerve on jednostavno nema), on prosto neće biti u stanju da izgradi punovredne belančevine u, na primer, mozgu, o kome upravo govorimo. Usled svega rečenog, može doći do nekih poremećaja. Naravno, ne možemo i nećemo tvrditi da će se sve desiti upravo ovako, ali rizik postoji, i sasvim je realan. Što je manje raznovrsna ishrana buduće mame, to je veći rizik. I, kao što ste shvatili, velika je verovatnoća ne samo kašnjenja u mentalnom razvoju, nego i formiranja patologije u oblasti srca, jetre i drugih organa. Što se, pak, suprotne tvrdnje tiče, da deca u vegetarijanskim porodicama imaju visok intelektualni nivo, doktori kažu da ispitivanja te vrste kod nas nisu vršena. Mi ćemo samo dodati da neki lekari smatraju da je ovo sasvim moguće, ali uz uslov da trudnica nije bila stroga vegetarijanka, to jest da je unosila u organizam mlečne i, posebno, kiselomlečne proizvode i jaja. Uostalom, ovu varijantu mnogi dijetolozi smatraju idealnom.

Tipovi vegeterijanstva
Poznato je da postoji nekoliko tipova vegetarijanstva. Uzmimo takozvano strogo vege-tarijanstvo, kada čovek ne jede čak ni jaja ni mlečne proizvode. Žene u drugom stanju, koje se pridržavaju ovakvog strogog režima, gotovo sigurno će imati problema, Da bi ih izbegle, neophodno je da pravilno sačine jelovnik. A to ne može da uradi svako. Treba uzeti u obzir dnevne potrebe organizma za vitaminima i belančevinama kako majke, tako i ploda u razvoju. Obratite pažnju da mnogi dijetolozi iz različitih vegetarijanskih društava zasnivaju svoje preporuke ne na naučnim podacima, nego na sopstvenim ubeđenjima i emocijama. Budite obazrivi. Stroga vegetarijanka mora imati u vidu da su osnovne materije koje će nedostajati organi-zmu njenog budućeg deteta - gvožđe i vita-min B12. A upravo je situacija najteža sa ovim vitaminom. Njega nema ni u povrću, ni u žitaricama. Osim toga, neće biti dovolino ni vitamina D (sadrže ga samo masti) i A. Što se tiče vitamina A, mnogi pogrešno smatraju da je sadržan u šargarepi, paradajzu, pasulju, kajsijama, salati i zeleni. A zapravo, u voću i nalazi se provitamin A, to jest karotin. U ljudskom organizmu on se pretvara u vitamin isključivo u prisustvu masti. Dakle, treba posavetovati budućoj mami da dobro začini salate biljnim uljem, da ga dodaje u sok od šargarepe. Napomenimo i to da, kod nedostatka vitamina A, kod same vegetarijanke se javljaju problemi sa sluzokožom, disajnim organima, probavnim traktom, vidom, kožom, dolazi do poremećaja metabolizma, nokti postaju lomnjivi, kosa suva, manja je otpornost na infekcije. Treba li reći da se sve ovo može odraziti i na plod? Gotovo je sigurno da ako je mama stroga vegetarijanka, bebi će nedostajati i vitamin E. On je, istinu govoreći, jedan od najdostupnijih, ali su potrebe za ovim vitaminom tokom trudnoće veoma velike. Kako bi se zadovoljile treba jesti po kilogram i po kašica od žitarica dnevno. Teško će neko izaći na kraj sa takvim količinama... Nedostatak vitamina E u ženskom organizmu ponekad dovodi do poremećaja metaboličkih procesa, do promena u radu centralnog nervnog sistema, mišićne slabosti. Izlaz je jedan: aktivno uzimanje kompleksa vitaminskih i mineralnih preparata. Što se tiče belančevina, ovde je sve znatno komplikovanije. Stroga vegetarijanka praktično nema izbora, i preostaje joj da široko koristi soju, kao i orah, lešnik i badem - u ogromnim količinama. Ali, mnoge nezamenljive belančevine, koje meso i mleko sadrže u izobilju, njen plod neće dobiti. Kako postupiti u tom slučaju ne znaju ni naučnici. Teoretski, ako se obično mleko (na koje trudnice često dobijaju alergije i u tom slučaju im se savetuje da uzimaju jogurt, kiselo mleko) zameni sojinim, ako se u ishranu uključi koštunjavo voće, ako se piju vitamini, porodaj može proći normalno i rodiće se zdrava beba. Ali, u praksi to nije potvrđeno. Potrebna su ne pojedinačna već masovna posmatranja i istraživanja. To još uvek nije uradeno. Buduća mama mora da odluči šta joj je važnije - sopstveni principi ili mališanovo zdravlje. Postoji opasnost da se kod deteta pojave anemija, unutarstomačna distrofija, a da odsustvo odredenih aminokiselina izazove poremećaje nervnog sistema. Vredi li tako eksperimentisati?

Drugi tip vegetarijanstva jeste ovolakto. Ovde je sve mnogo jednostavnije. Beli sir, žuti sirevi, jogurt sadrže mnogo belančevina i različitih aminokiselina. Vitamin B12 je pri-sutan i u žumancetu i siru (neznatna količina). Jedino što može nedostajati plodu je gvožde. U Institutu za ishranu savetuju da sve žene dodatno uzimaju ovaj vitamin, jer se deficit hemoglobina, po pravilu, javlja kod svih trudnica. Mnogi smatraju da je za njegovu kompenzaciju dovoljno jesti više jabuka. Avaj, nije baš sasvim tako. Jabuke sadrže manje količine gvožda i naš organizam apsorbuje manje od 10%. Dakle, i u ovom slučaju treba pribeći kompleksima vitamina.

Treći tip vegetarijanstva je najrašireniji, ali je još uvek bez naučnog naziva, Njegovi privrženici osim jaja i mlečnih proizvoda povremeno jedu i ribu. Ako trudnica sebi dozvoli da konzumira plodove mora, može sa velikom dozom uverenosti reći da će s njenim mališanom biti sve u redu. Njoj, u suštini, nemamo šta da posavetujemo. Možda jedino: unosite više prirodnih sokova i povrća, šetajte, a to, uostalom, savetujemo svim bududm mamama.