Budite otvoreni za razgovor s detetom

Naravno, svako zna da je važno da se s detetom stalno razgovara. Ali naučnici ne prestaju da ukazuju na koristi koje iz toga proističu. Tako istraživači s američkog univerziteta Emori ističu da mališani koje roditelji ohrabruju da pričaju o svojim osećanjima, kao što su bes i tuga, imaju veće šanse da se u budućnosti brzo oporavljaju posle neprijatnih iskustava. Ovi stručnjaci naročito skreću pažnju na značaj porodičnih razgovora o nekim negativnim događajima, recimo o nečijoj smrti. U ovakvim situacijama, kažu oni, deca se trude da shvate šta se zapravo dogodilo. Ako ih tata i mama ne ućutkuju, ona se osećaju prihvaćenom i uvažavanom. I više od toga - stiču veće samopoštovanje i veću socijalnu okretnost.

Razgovarajući o kakvom negativnom događaju, članovi porodice ga se često drugačije prisećaju, i ne mogu da se slože oko toga kako se, u stvari, on zbio. Pa ipak je dobro što su njihove perspektive različite. To najmlađima pruža priliku da nauče kako da slušaju i budu slušani. Drugim rečima, ukoliko roditelji svakome dozvole da iznese sopstveno stanovište, deca uče da se nose s razlikama u mišljenju, odnosno postaju sposobna za "pregovaranje".

Suština je u sledećem: kada govore o svojim emocijama, ona su bolje "opremljena" za život. Zato pročitajte nekoliko saveta koji mogu da vam pomognu da držite otvorene "linije" za komunikaciju sa svojim sinom ili ćerkom.

• Počnite da pažljivo slušate dete još dok je ono sasvim malo. Ako već tada uoči da vi ostavljate sve poslove da biste ga saslušali, rado će vam se poveravati i kasnije.
• Nastojte da mu budete na raspolaganju čak i onda kada vam to teško pada. Ono će možda želeti da razgovara pri kraju dana, kada ste jako umorni. Nemojte da ga odbijete.
• Ne osuđujte ga. Dete prelazi u defanzivu kada oseti da mu se sudi zbog onog što je reklo. Tog trenutka komunikacija prestaje.
• Uzdržite se od toga da ga prekidate. Pustite ga da govori i ako uopšte niste raspoloženi da čujete nastavak.
• Ukoliko hoćete da mu postavite pitanje, započnite ga s "reci mi" ili "kako". Ove reči će ga podstaći da bude određenije, i smanjiti šanse da iznenada zaćuti.
• Ne reagujte burno. Ako već nešto morate da kažete, "mućnite" glavom pre toga i sačuvajte mir.
• U slučaju da vas dete nečim šokira, nikako mu to ne pokazujte. U suprotnom će zauvek prestati da se ispoveda.
• Organizujte što više zajedničkih aktivnosti. Idite sa svojim mališanom u šetnje, posete muzejima, na izleteÖ Vodite ga u restorane u kojima ćete isprobati neku egzotičnu hranu. Nova iskustva su uvek odlična inspiracija za diskusije svih vrsta.
• Najzad, potrudite se da vrlo često zajedno ručate ili večerate. Tada će sigurno iskrsnuti mnogo tema za razgovor. Osim toga, istraživanja pokazuju da su deca koja tri do pet puta nedeljno jedu sa svojim roditeljima manje sklona da počnu da puše, piju ili uzimaju droge. A i obično imaju bolje ocene, i ređe ih muče emotivni problemi.