Zakoračiti u svet odraslih nije lako. Jedan od prvih koraka dešava se u saobraćaju. Dete razmatra alternative, predviđa posledice i donosi odluke koje su, jedino u ovim situacijama, potpuno ravnopravne sa odlukama odraslih.
Prerana samostalnost deteta u svetu saobraćaja često je sudbonosna. Statistički podaci govore da je poslednjih godina broj dece, saobraćajnih žrtava, veliki i konstantan. Deca su najugroženija u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu, Čačku, Kraljevu... Zone posebnog rizika u Beogradu nalaze se na teritoriji Rakovice, Novog Beograda, Palilule, Čukarice, Voždovca, Zvezdare.
Deca su žrtve u svakoj trećoj saobraćajnoj nesreći. Najčešće stradaju kao pešaci (62,2%), uglavnom prilikom prelaska ulice na neobezbeđenom mestu. Nesreće se dešavaju u okolini kuće nastradalog deteta i to u nekoliko tipičnih situacija, što ukazuje na mogući pravac delovanja.
Deca predškolskog i ranog osnovnoškolskog uzrasta predstavljaju najugroženije učesnike u saobraćaju. U tom uzrastu se deca osamostaljuju kao pešaci ili kao vozači bicikla, rolera, sanki, skejta. Bez pratnje odraslih počinju da izlaze na igrališta, trotoare, obezbeđene i neobezbeđene terene za igru na otvorenom prostoru, počinju da idu u prodavnicu, vrtić, školu.
Deca se pojavljuju na saobraćajnicama bez pratnje odraslih veoma rano, mada je od šeste godine njihovo učešće masovnije. To je poslednja prilika za sistematičan rad na saobraćajnom vaspitanju dece.
Cilj rada na saobraćajnom vaspitanju dece
Cilj rada na saobraćajnom vaspitanju dece je povećanje njihove bezbednosti kao samostalnih učesnika u saobraćaju.
Smatra se da dete pre navršenih 12 godina života nema razvijene sposobnosti neophodne za donošenje odluka u saobraćajnim situacijama. I pored toga, deca sa navršenih 5 do 6 godina prisutna su u saobraćaju bez pratnje odraslih.
Detetu predškolskog uzrasta otežano je donošenje ispravnih odluka u saobraćajnim situacijama. Među brojnim utiscima koji mu odvlače pažnju, ono ne ume da izdvoji bitno od nebitnog. Usmeravanje pažnje na relevantne informacije i ignorisanje nebitnih moguće je očekivati tek na uzrastu od 11 god.
Zato dete treba osposobiti da izdvoji najvažnije podatke kako bi moglo doneti ispravnu odluku.
Predviđanje posledica je takođe problem za dete ovog uzrasta. Tek nakon 8. godine, dete u razmatranju ljudskih odnosa može da razlikuje uzrok i posledicu. Važno je organizovati aktivnosti u kojima dete uz pomoć odraslog razmatra vremenski sled događaja i otkriva uzročno - posledične veze u saobraćajnim situacijama.
Nakon dešifrovanja važnih signala, dete treba da odabere trenutak u kome će doneti odluku i stupiti u akciju. Ne treba smetnuti s uma da je dete preplavljeno emocijama. Deca u saobraćaju suviše brzo ili suviše sporo donose odluke.
Važno je da saobraćajne situacije u kojima dete treba da donosi odluke budu što jednostavnije, da ne zahtevaju integrisanje većeg broja apstraktnih informacija. Naučite dete da bira najjednostavnije i najbezbednije puteve do cilja.
Odrasli mogu da utiču na samostalnost i sigurnost deteta na ulici. Zajedničko angažovanje roditelja, vaspitača i učitelja i ozbiljan i sistematičan rad mogu da doprinesu ostvarenju postavljenog cilja.
Šta je najvažnije?
- Lični primer i dosledno ponašanje odraslih
- Usvajanje znanja i formiranje osnovnih
pojmova saobraćejne kulture
- Praktično vežbanje
- Ponavljanje
- Podsticanje razvoja misaonih procesa i sposobnosti kojima se stvara osnova za povećanje sigurnosti dece u saobraćaju
- Izgrađivanje stava: MOJA BEZBEDNOST VAŽNIJA JE OD SVIH NAGRADA ILI KAZNI!
Lični primer i dosledno ponašanje odraslih
Ovo je značajan izvor saznanja za dete predškolskog uzrasta. Lični primer i dosledno ponašanje odraslih u saobraćaju imaju odlučujući uticaj na dete.
Kada u prisustvu deteta donese odluku da postupi suprotno pravilima, odrasli mu šalje skrivenu poruku:
- Ništa se loše neće desiti ako prelaziš ulicu van pešačkog
prelaza, ili ne čekaš zeleni signal na semaforu, iako time
dovodiš sebe u opasnost.
- Pravila postoje, ali kad žuriš ona nisu važna. Nešto drugo je
važnije od njih.
- Ne moraš sam da vodiš računa o svemu. vozač mora da pazi šta
radi.
- Neće baš meni da se desi nezgoda. Neće baš sada, kada toliko
žurim.
Nasuprot tome, odrasli koji predstavlja dobar model za identifikaciju šalje detetu sledeće poruke:
- Moram da poštujem pravila jer je bezbednost važnija od svih nagrada ili kazni.
- Ne postoji dovoljno dobar razlog da sebe dovedeš u opasnost.
- Ne postoji ništa važnije od tvoje sigurnosti.
Dete predškolskog uzrasta nema sposobnost ca proceni bezbednost situacije u kojoj krši saobraćajno pravilo i zato mora poštovati saobraćajno pravilo dosledno i bez izuzetka. Zato je lični primer odraslog, poruka koju mu šalje, od presudnog značaja za sigurnost deteta tokom kretanja u saobraćaju.
Moja bezbednost važnija je od svih nagrada ili kazni
Za bezbednost u saobraćaju važno je da dete ima formiran stav: MOJA BEZBEDNOST VAŽNIJA JE OD SVIH NAGRADA ILI KAZNI.
Sve saobraćajne situacije kroz koje dete prolazi u stvarnosti
ili u igri, treba da ga usmeravaju na način mišljenja i odlučivanja
koji je u skladu sa navedenim stavom.
To znači da dete treba da nauči da mora da poštuje saobraćajna
pravila i pored velikog broja prepreka i izazova, čak i onda kada
posledice mogu biti neprijatne.
- Dete predškolskog uzrasta nema jasne predstave o pojmu vremena. Odrasli treba da pomogne detetu da na pravilan način organizuje vreme, da aktivnosti rasporedi tako da nema razloga za strah od kašnjenja. To znači da dete treba da krene u školu dovoljno rano, da se ne plaši kazne ako se desi da zakasni
kući. Svojim postupcima odrasli treba da uče dete da je važno poštovati dogovoreno vreme, ali ne i u slučaju kada to ugrožava njegovu bezbednost.
- Sistem vrednosti dete izgrađuje poštujući zahteve odraslih. Veoma rano od njega se traži odgovornost u odnosu na lične stvari (igračke, odeću, obuću) i postupke (ne smeš da kasniš, moraš se vratiti u dogovoreno vreme). Za sigurnost u saobraćaju važno je da dete nauči da svoj život ne sme da dovede u opasnost spasavajući loptu, kliker ili kućnog ljubimca. Primer odraslih i skrivene poruke koje mu šalju svojim ponašanjem imaju u ovom slučaju odlučujući uticaj na dete.