Mama se vraća na posao

Kada je trenutak i na koji način da se odvojite, čak i na nekoliko sati na dan, od svoje bebe? Idealno bi bilo ostati s detetom tokom cele prve godine, jer je za psihofizički razvoj deteta vrlo važan konstantan kontakt s majkom. Pre svega, u prvim mesecima veza izmedu majke i deteta dozvoljava i jednom i drugom da "izmenjuju" emocije.. Ali ipak ima situacija kada je potrebno početi odvajati se i ranije. Čak iako ne postoji obveza, često postoji potreba da mama izađe iz kuće tokom dana zbog mnogobrojnih razloga. Najbitnije je odvajanje vršiti malim koracma, bez panike. Za svaki uzrast koristite odgovarajuću taktiku koja će biti delotvorna za taj uzrast.

OD 1 DO 6 MESECI

Omogućite bebi da se oseća sigurno.
Vaše dete upija vaša duševna stanja, vaše najiskrenije emocije i čini ih svojim. Upija vaš nemir ili radost iz tona vašeg glasa, od ritma disanja, od načina na koji ga dodirujete ili uzimate u naručje. Uglavnom, svoje dete ne možete da slažete. Želite da budete sigurni da kada se nakratko udaljite, ono neće osećati da mu nedostajete i da će se osećati isto tako zaštićeno kao da je sa vama. Dobro razmislite koje karakteristike mora imati dadilja vašeg deteta i potrudite se da budete konkretni. Jednom rečju: istina je da je jedna mama. Ali i najbolja mama na svetu jednom mora potražiti pomoć.

Nikada nemojte izaći bez pozdrava.
Teško drži uspravno glavicu, ali zamislimo da razume kada mu kažete da morate da izađete. Deca su vrlo osetljiva na majčino raspoloženje: ako se majka udalji kradom, osećaju neugodnost i mogu se uznemiriti. Dakle, ne padajte u iskušenje da se kradumice udaljite kako bi izbegli, kada vas vidi, da zaplače. Ovakvo ponašanje je pogrešno jer ne uzima u obzir prave potrebe vašeg deteta, ali ni vašu potrebu da pre odlaska imate nekakav kontakt s njim.

Nakon prvih nedelja "simbioze", normalno je da majka oseti želju da malo vremena odvoji samo za sebe. Dva od tri puta, čak i sat vremena provedenih kod frizera se pretvara u pravu muku. Zašto se neprijatno osećamo, i pre svega, osećamo nostalgiju za detetom, za mekim osećajem da ga držimo u naručju, za njegovim mirisom, za njegovim nežnim glasićem? Žene koje moraju da rade još je i gore. Osećaju krivicu, boje se da nisu dobre majke, da ne znaju prihvatiti potrebe svog mallšana i da ih dete više neće prepoznati. Ali, pravi razlog je drugi. Zove se ljubomora. Majčina posesivnost! Teško je priznati, kontrolisati i misliti kako vlastito dete netko drugi mazi, čak iako je to baka, daje osećaj isključenosti, dubokog nemira i netrpeljivosti prema osobi koja se brine za dete.

OD 6 DO 8 MESECI

Ostavite ga s nekim koga poznaje.
Poštujte njegovo vreme i omogućite mu da dobro upozna osobu kojoj ga ostavljate i da ima poverenja u nju. Čak iako je ona neko iz porodice. Ponekad se dešava da se dete uplaši i rođene bake. Odrasli se ponekad ne mogu prilagoditi takvom ponašanju. Normalno im je da mališan prepozna svoju baku čak iako ju je video svega tri puta od rođenja, i iako nisu proveli više od pola sata zajedno. Pre nego se udaljite, dobro organizujte vreme posvećeno međusobnom upoznavanju vaše zamene. Prvih nekoliko puta provedite neko vreme zajedno, u troje, na taj način će dete imati mogućnost da se upozna sa osobom, zapamtiće crte lica i njeno ponašanje, dok će i dadilja početi da upoznaje dete, njegovu vitalnost i dnevni ritam. Nakon par minuta, ostavite dadilju da se sama igra s detetom u sobi, idite u drugu sobu na nekoliko minuta, a kada se vretite učestvujte u njihovoj igri. Na kraju, nakon oko nedelju dana "eksperimentisanja", pokušajte da ih same ostaviti na par sati. Učinite to na najprirodniji način, bez preteranih priprema. Dete je već naviklo da "nestanete" na neko vreme. Dok je zaigrano, to mu neće biti preterano važno.

U početku se udaljavajte samo na kratko vreme.
Prvi put izadite na pola sata i zatim se vratite. Sledeći put odvajanje produžite za deset minuta i tako dalje. Čemu služi tolika opreznost? Ima vrlo bitnu funkciju zato jer uči dete ritmu odlaska i povratka, navikava ga bez trauma da prihvati odsutnost majke, a da se ne oseti napušteno i zato jer ga iskustvo uči da se mama uvek vraća. Zašto je važna postepenost? Uzrast između šest i osam meseci je vrlo bitnan za razvoj deteta jer u tom uzrastu ličnost i ponašanje trpe radikalne promene. Različita je njegova reakcija prema nepoznatim osobama. U tim mesecima dete ne odgovara više osmehom kada mu se približi neznanac: sada je sposobno da jasno razlikuje prijatelja od stranca i pre svega traži majčino odobravanje svaki put kada se nađe u novoj životnoj situaciji ili pred novom osobom. Ponašanje s nepoznatim osobama razlikuje se od deteta do deteta: dete se izražava plačem i urlanjem, može sramežljivo spustiti pogled, pokriti oči rukama, podići majicu kako bi pokrilo lice, sakriti se iza mame, okrenuti glavu na drugu stranu. Zajedničko svim tim oblicima ponašanja je odbijanje kontakta.

OD 8 DO 12 MESECI

Ostavite mu nešto svoje.
Ostavite mu maramu s vašim parfemom, plišanu igračku koju ste voleli kao mali ako je vaš mališan posebno osetljiv kada vidi da se spremate da izađete, nešto od gore navedenog moglo bi da ga umiri. Male stvari koje ga navikavaju da prihvati prisutnost osoba koje voli na daljinu, da oseti, iako mame nema u blizini, pored njega je njen miris, njen glas, njena fotografija. I upravo to za dete znači da nije napušteno.

Dopustite mu neki nestašluk kad vas nema.
Kako biste oraspoložili dete da ostane sa dadiljom, nađite nešto što voli da radi i neka mu to bude dozvoljeno samo kada je sa dadiljom. Igranje s vodom, loncima i poklopcima, bacanje jastuka u vazduh i sve ono što ga zanima i zabavlja. Zašto je to dobro? Razlog je jednostavan: mala dozvola vredi kao nagrada i odvraća mu pažnju za vreme vaše odsutnosti i pomalo, kako raste, mališan se navikava na prisutnost dadilje i nešto što mu se sviđa: npr. zajedničko pravljenje kolačića ili crtanje mame i tate. To omogućava da se poveri dadilji i da ima u nju poverenja.

OD 1 DO 2 GODINE

Izmislite rituale koji će mu uliti poverenje.
Ovo je razdoblje kada počinju lagani pomaci u detetovom ponašanju: oko prve godine života mogu se primetiti s jedne strane ljubomora, ljutnja, posesivnost, a s druge strane naklonost, privrženost, veselje i zadovoljstvo. Razlikovanje ovih novih nijansi u emocijama označava dalji razvoj na psihičkom i afektivnom planu i kompleksniju sposobnost da se stavi u odnos s ambijentom, ostalim osobama, a posebno roditeljima. Izmišljanje malih rituala tokom dana ima funkciju da umiri dete u trenutku tako velike transformacije. Posebno je udaljavanje majke jedna "novost" koja u početku može da zbuni dete. Ritual kao što je davanje četiri poljupca pre izlaska ili obećanje da ćete misliti jedno na drago u određeni sat, ili maženje ili smijeh - to nije samo izvrstan lek protiv teskobe za dete, već i za majku. Ne postoji jedan ritual bolji od drugoga: samo vi znate što vaše dete voli i šta možete učiniti da zadovoljite njegove želje na jednostavan, efikasan i siguran način.

Zajedno posetite mesta na koja odlazite sami.
Kancelarija. Banka. Frizer... Na koja ste mesta, koja obično posećujete, odveli dete? Odrasli često ne uzimaju u obzir da deca ne znaju šta je "kancelarija". Čuju da mama i tata provode veliki deo dana tamo, ali ne mogu da zamisle šta je to što rade njihovi roditelji. Rešenje? Odvedite ga u kancelariju, pokažite mu svoj radni sto, dozvolite mu da otvori fijoke i upozna se s vašim radnim predmetima. Ako želite organizovati savršenu posetu kancelariji, neka nađe svoj crtež ili fotografiju na vašem stolu. Tako će znati da mislite na njega i kada ste daleko.

OD 2 GODINE NAVIŠE

U povratku se posvetite samo detetu.
Iz dva razloga: prvi je činjenica da se obično u tom uzrastu češće i na duže vreme dete ostavlja samo. A drugi je taj da dete od 24 meseca pa nadalje ima potrebu za konstantnim izlivima nežnosti i ljubavi. Upitajte se: “Šta je važnije?". I učinite to svaki put kada se vraćate kući sa željom da sve pospremite ili se isključite pred televizorom. Za vas sigurno ne postoji ništa važnije od deteta. A ono ima potrebu da vas "ponovno pronađe", da zna da ste mislili na njega i da jedva čekate da ga zagrlite. Ponekad je dovoljno petnaestak minuta da mu prenesete svoju ljubav. I to nije samo važno, nego i lepo!

Lakše je bez osećaja krivice.
Morate početi ponovo da radite i osećate krivicu što morate ostaviti dete? Ne dozvolite da primeti vašu brigu. Mališan bi je mogao osetiti i povezati je s vašim "poslom" i "odvajanjem" i sa nečim negativnim. Rezultat? Kada morate izaća, plače i urla (ne želi da odete na to ružno meesto zvano kancelarija). Pre nego klonete duhom, setite se da je bolje za dete da ima majku koja radi, koja je zadovoljna sobom, nego mamu "na puno vreme" koja je nezadovoljna.