Plavo za devojčice, roze za dečake

Ohrabrivanje veoma male dece da se odupiru polnim stereotipima je trend koji je trenutno veoma popularan u svetu. To vam je ono kad Đorđu date lutku da se igra, a Leli kola, navodite Milana da bude otvoreno emotivan, a Tanju da malo "ojača". Neki roditelji kažu da možete da utičete na svoje potomstvo, dok drugi tvrde da su izbor roze spavaće sobe ili ogromnog mitraljeza preferencije sa kojima se rađate.

Isto pitanje se sada postavlja u vezi reskiranja. Zašto kad odvedete trogodišnjake na bazen, dečak se obično neustrašivo baci u dubinu, dok devojčica oprezno umače prstiće u vodu?

Direktorka jedne privatne škole u Velikoj Britaniji kaže da najviše problema sa njenim pametnim đacima ima kad pokušava da ih nauči da reskiraju, da istupe iz zone u kojoj se osećaju bezbedno. A ovde ne govorimo o ekstremnim sportovima, već osnovnim stvarima - kako dete navesti da digne ruku i da odgovor, makar i ne bio tačan.

Devojčice uglavnom ne vole da greše, zato igraju na sigurno. To je delom zato što žele da budu savršene i što uvek žele da sve bude kako treba. Naučne studije pokazuju da je ovaj otpor devojčica prema riziku primetan već kod jednogodišnjaka. Navijte bučnu igračku na dva metra od deteta i dečak će joj prići, dok će devojčica ostati gde jeste i posmatraće. To se naziva inhibitorna kontrola.

Nauka takođe pokazuje da se ova razlika naglašava načinom na koji podižemo decu. Obucite bebu u roze i odrasli će s njom biti nežniji i pričati joj više nego što bi pričali s detetom obučeno u plavo. Odrasli su takođe malo grublji sa dečacima.

"Ako pogledate broj uputa dece mlađe od šest godina psihologu, videćete da na jednu devojčicu dođu tri dečaka", kaže britanski psiholog Džek Bojl. "Devojčice mlađe od šest godina su emotivno inteligentnije od dečaka, one znaju kako da ne prekrše pravila. I to razumevanje nose čitav život. Žene, uglavnom, nisu te koje ne poštuju zakone".

Bojl tvrdi da su muškarci ti koji demonstriraju ekstremna ponašanja, oni su devijantni, vole da rizikuju (u sportu i u poslu). Žene se drže sredine, konformisti su i vole da igraju na sigurno. To je, generalno gledano, dobro za devojčice. Manje su šanse da one neće biti uspešni đaci i studenti, da će koristiti droge i alkohol, biti nasilne, izbačene iz škole, izvršiti samoubistvo ili završiti u zatvoru. Ali, ironično je to što je ovo i osnovna muka devojčica. Zato što ne rizikuju, mnoge devojčice ne ostvare svoje realne potencijale. Ono dete koje odudara od drugih je često dečak, a revolucionarni preduzetnik koga svi slede je takođe uglavnom muškog roda. "Gospođa Tačer je izuzetak", napominje Bojl.

Prosvetni radnici savetuju da ćerke od malih nogu ohrabrujemo da se upuštaju u intelektualne rizike, da se jave na času i da ne brinu ako su dale pogrešan odgovor. Ali njima je potrebna bezbedna sredina u kojoj će istražiti različite mogućnosti. Sva deca, naročito devojčice sklone perfekcionizmu, moraju da shvate da se čovek uči kroz pokušaje i greške.

Takođe se veruje da treba s radošću da prihvatimo i ohrabrimo neobične crte naše dece, da im podrškom ukažemo da je dobro biti različit u odnosu na ono što se generalno gleda kao prihvatljivo ponašanje.

Elizabet Hartli Bruer, stručnjak za roditeljstvo i autor knjige "Odgajanje i pohvaljivanje devojčica", savetuje da roditelji kući paze da ne jačaju previše prirodnu sklonost devojčica da budu dobre, jer tako mogu još više povećati njihovu nespremnost da rizikuju. "Ako ih mazite zato što su uradile nešto što drugi kažu da treba da rade ili očekuju od njih da rade, one nikad ne otkriju šta one hoće i izgube sebe tako što uvek pokušavaju da udovolje drugima", kaže ona.

Ohrabrivanje devojčica da se upuštaju u prave rizike za sobom povlači nekonvencionalno roditeljstvo i obrazovanje. Bojl veruje da devojčicama treba pružati šanse da budu avanturistkinje i nagrađivati ih zbog toga. Pa tako i Srbija jednog dana možda bude imala gvozdenu ledi za premijera.

Izvor: GLAS JAVNOSTI, S. Ilić