Prvi put sami na ekskurziji

Vaše dete oduševljeno kreće na put - prva ekskurzija ili škola u prirodi. Radovao se danima pre polaska, ali čim je stigao na odredište, počeo je da tuguje za kućom. Reč je o čestoj pojavi, a ovih nekoliko saveta će vam pomoći da mu podignete moral.

Mama, ovde je grozno
Svaki telefonski razgovor je isti. Dosadno mu je, ne dopada mu se društvo, hrana je grozna, more je hladno, kiša pada (meteorološke prognoze za kraj juna i početak jula obećavaju baš takvo vreme), televizor ne radi, teraju ih rano u krevet... Razloga može da bude bezbroj, a vi ne znate kako da reagujete.
- Retka su deca koja ne tuguju za kućom kad su daleko od nje. Utvrdite šta je uzrok kuknjave da biste mogli pravilno da reagujete - savetuje francuski dečji psiholog Emaniel Rigon. - Deca obično idealizuju odmor sa drugarima. Dete je zamišljalo sebe kao Indijanu Džonsa, a suočilo se napornim dnevnim obavezama i krajnje skromnim smeštajem. Taj sudar između stvarnosti i odmora o kome je maštalo može da ga obeshrabri.

Injekcije na daljinu
Predložite mu da se još malo strpi da bi steklo pravu sliku o svemu. I tražite da vam ispriča kako provodi dan. Opisivanje svakodnevnih aktivnosti pomoći će mu da sagleda stvari iz lepšeg ugla. I nemojte da se sekirate što spava pod šatorom - to će mu jednoga dana biti najlepša uspomena sa letovanja.
- Ne uspeva uvek baš svako dete da se uklopi u novo društvo. Ako ne zna nikoga iz grupe, prvi dani su uvek najteži - kaže on. Deca pridaju veliki značaj svom izgledu, garderobi - to su elementi koji im pomažu da se integrišu u grupu. Međutim, na raspustu dete može da se nađe sa vršnjacima koji imaju drugačiji stil oblačenja, žargon...
- Zato može da se oseti odbačenim. U tom slučaju, treba mu pomoći da povrati samouverenost - savetuje prof. dr Emaniel Rigon.

Najgore je obrukati se
Možda se dete plaši da se neće pokazati u najboljem svetlu. Ako im vaspitači ili učitelji predlože da rade nešto što nikada ranije nisu radili, recimo da plešu ili se penju, neka deca se uplaše da će se obrukati, naročito ako u grupi ima dece koja su se već ogledala u toj aktivnosti.
Pokušajte da mu objasnite da to nije ništa strašno i da mu se niko neće rugati. Deca znaju da budu zlobna, pa ako vaše dete zavitlavaju druga deca, sigurno mu nije lako. Ako mu se ostala deca rugaju i ako se oseća odbačenim, umirićete ga tako što ćete ga podsetiti da postoji jednostavno rešenje. Neka smisli duhovite odgovore i preokrene situaciju u svoju korist.

PET NAJVEĆIH GREŠAKA:
Ne zivkajte ga svaki čas
Greška koju ne smete da napravite, bez obzira na to što se dete prvi put odvojilo od vas, a srce vam se cepa što ne možete da ga poljubite za laku noć: ne zovite ga svaki čas. Bezbedno je. Lepo mu je.

Ne dajte da vas zove svaki čas
Može da vas zove telefonom, ali ne svakog dana. Što vas češće bude zvalo, manje će se truditi da se uklopi u grupu. Imajte na umu da situacija preko noći može da se promeni.

Bez osećanja krivice
Izbegavajte razgovor u stilu: „Tvoj odmor nas je skupo koštao. Moraš da izdržiš“. Takve rečenice će u njemu samo stvoriti osećanje krivice, a od toga mu neće biti lakše.

Osluškujte ozbiljne signale
Ako je prošlo više od polovine vremena, a dete se i dalje žali, to je signal koji ne treba da prenebregnete. Porazgovarajte sa vaspitačem, naročito ako se stalno žali na iste stvari.

Ne vraćajte ga kući
Nemojte da popustite pred iskušenjem da ga vratite kući. Osim ako je situacija stvarno ozbiljna. Razlog za prekid odmora može da bude samo bolest ili neki drugi ozbiljan razlog, a ne to što mu je dosadno.

Izvor: BLIC, E.B.