Zašto ste baš takav roditelj?

Roditelji uče biti roditelji stavljajući se u ulogu deteta. To je ideja koja vam se može učiniti potpuno jasnom ili vam možda zvuči smešno. Ali u jednom trenutku većina roditelja shvati da je ono što govore deci upravo ono što su njima govorili njihovi roditelji. Čak i kada čvrsto odluče da neće biti kao njihovi roditelji, često im se njihove misli i postupci čine već poznatim. Razmislite na trenutak o vašem detinjstvu. Na koji su način roditelji udovoljavali vašim potrebama? Kako su vas učili disciplini? Kako su pokazivali nežnost? Koje njihove postupke sada ponavljate u vaspitanju dece? Šta želite promeniti?

Ponašanje po kalupu

Neki od nas mogu se samo nadati da će biti roditelji kakve su i sami imali. Drugima, koji su vaspitavani u manje srećnim okolnostima, ponavljanje iskustava iz prošlosti sve je samo ne poželjno.

Verovali ili ne, bebe primaju informacije o vaspitanju dece i čuvaju ih za buduće odnose. Iako bi vam se ovaj koncept mogao učiniti neuverljivim, konkretni dokazi postoje svuda oko vas.

Posmatranjem male dece u igri s lutkama možete videti kako se taj proces odvija. Uzmite npr. trogodišnju devojčicu s lutkom. Udara lutku po rukama i govori: "Ne, ne, nemoj dirati!” tonom koji koristi njna majka. Sledeće minute grli lutku i peva joj dok je uspavljuje. Tako vežba svoju buduću ulogu. Dečaci takođe igraju ulogu “roditelja”, iako je to kod njih teže uočiti jer većina roditelja dečacima ne dozvoljava igranje s lutkama.

Šta se rano nauči teško se zaboravlja

Vrlo je verovatno da su vaši prvi roditeljski postupci bili upravo onakvi kakvi su bili postupci vaših roditelja. Uz određene napore možete pokušati reagovati drugačije, ali u tim novim pristupima možda se još dugo nećete osećati prijatno ili prirodno. To je kao da pokušavate govoriti strani jezik koji ste učili samo u školi - možete prepoznati pravila, ali moraćete još dugo raditi kako biste ga tečno govorili.

Zašto je tako teško promeniti roditeljski pristup? Kao deca iz iskustava znamo šta možemo očekivati od roditelja. Kada smo bili gladni ili mokri jesu li roditelji odmah došli i pokušali udovoljiti našim zahtevima ili su se pojavili nakon dužeg vremena i bili neraspoloženi?

Te rane lekcije, koje su nam u detinjstvu bile jako bitne, ne zaboravljamo tako lako. One žive u podsvesti i nenadano isplivaju na površinu prilikom naših spontanih reakcija na različite roditeljske situacije. One nas hrane roditeljskim instinktima. Znamo šta naša deca trebaju, bez obzira radi li se o toplom zagrljaju ili igranju, upravo zato što duboko u sebi jako dobro znamo kako je to bilo kad smo i sami bili deca.

Šta možete učiniti

Većina nas je imala sreću imati dobre roditelje, iako nisu bili savršeni. Zbog toga jako malo stvari kao roditelji želimo promeniti. Kod većine muškaraca, najveća promena je preuzimanje praktičnije uloge oca od one koju su njihovi očevi imali s njima. Za većinu žena, promene uključuju pronalaženje ravnoteže između karijere i stalnih zahteva roditeljstva.

Ipak, puno je i onih roditelja kojima je zbog teškog detinjstva uskraćen dobar roditeljski uzor. Možda su odrasli s roditeljima koji su bili emocionalno distancirani, stalno ljuti i frustrirani ili su ih napustili, umrli ili su bili zavisnici od alkohola ili droge. Ti roditelji, kada donesu svesnu odluku da budu bolji roditelji, stavljaju pred sebe težak zadatak. Ali teškim radom, odlučnošću i uz pomoć prijatelja, a često i profesionalaca, mogu uspeti. I ti su roditelji uistinu junaci!

Svima koji su se odlučili na taj izazov, neka bude jasno – nije sramota tražiti pomoć ako je trebate! Treba hrabrosti posmatrati se na takav način, a još više hrabrosti treba za donošenje promena!

Preuzeto i preradjeno sa www.iskon.hr