Radi se o bezazlenim virusima koji su neizbežni deo odrastanja mališana, ali su i način da se dete u prvim godinama života "imunizuje" – stekne otpornost na ove viruse. Osim "servisa" nosića, ne „traže“ drugu terapiju, ali ni poštedu od kolektiva.
1. Prehlada nije virus, to je od promaje.
Prehlada jeste virusna bolest!
Radi se o velikoj grupi virusa koji napadaju gornje disajne puteve, pre svih nos. Ima ih mnogo, ali su manifestacije infekcije iste ili slične: dete ima zapušen nosić iz koga se "i napred i nazad" sliva providan sekret. Deca kijaju, ponekad kašlju, ali nemaju povišenu temperaturu, dobrog su raspoloženja i apetita. Lako se šire sa deteta na dete kapljičnim putem (kijanjem i kašljanjem), ali i prljavim rukama.
Iako će mnogi sumnjičavo vrteti glavom, promaja nije uzrok prehlade, to je medicinska istina! Izlaganje veoma hladnom vazduhu, nedovoljno obučenog deteta slabi "lokalni" imunitet disajnih organa i tako povećava šansu da se virusi "uvale" u dete. Činjenica je da je strah od promaje pri vrhu liste svih strahova kod naših ljudi!
2. Kašlje u napadima već tri nedelje, nema veze, čim nema visoke tempeature, sigurno nije ništa.
Nije baš uvek ovako!
Ako dete kašlje u napadima, pa još ako to traje duže od sedam dana, potreban je pregled pedijatra. Nije temperatura jedini znak oboljenja disajnih organa. Astma, bronhitis, (pa i bronhiolitis) može "pogoditi" dete, a da nema povišenu temperaturu. To su bolesti koje se pregledom lako dijagnostikuju, a terapija brzo dovede do poboljšanja i "smanjenja" kašlja.
Istini za volju, ima dece (naročito ovih nedelja) koja dugo kašlju, ponekad i u napadima, a da nemaju ni jednu ozbiljnu bolest, ali to ipak pedijatar treba da proceni i objasni roditeljima pravu prirodu kašlja.
3. Čim ima visoku temperaturu sigurno je grip.
Grip po pravilu ide sa visokom temperaturom, ali nije svaka visoka temperatura siguran pokazatelj gripa! Ima virusa i bakterija koje "daju" veoma visoku temperaturu, a hladni dani im pogoduju, baš kao i gripu.
Ako je dete "potonulo", žali se na lomnost i bolove u kostima i mišićima, lošeg je apetita i ima visoku temperaturu, onda stvarno može da se radi o gripu. Naravno, treba da ga pregleda pedijatar koji će postaviti pravu dijagnozu.
4. Jako je visoka temperatura, mora da je neka bakterija u pitanju – "udri" neki antibiotik dok ne bude kasno.
Nije dobra ideja!
Visoka temperatura nije "kriterijum" za davanje antibiotika, a antibiotici nisu lekovi za obaranje temperature, već za lečenje bakterijskih infekcija! Potpuno je besmisleno davati antibiotike "na svoju ruku" jer oni ne mogu da izleče virusne infekcije koje često prati visoka telesna temperatura.
Antibiotici imaju i neželjena dejstva, tako da nisu bezazleni lekovi. Njih prepisuje lekar, posle pregleda i pronalaženja uzroka povišene temperature. Uzimanje antibiotika bez konsultacije i pregleda pedijatra je pogrešno i opasno.
5. Te male temperature (do 37.5) su najgore, sigurno će biti neka upala pluća.
Ovo je jedna od najčešćih zabluda!
Temperatura do 37.5 stepeni kod dece nije "bauk". Ako dete nema drugih tegoba, lepo jede i raspoloženo je, onda se ove temperature ne računaju, a daleko od toga da su znak zapaljenja pluća. Takvo dete ne treba voditi kod pedijatra jer tamo može stvarno da se razboli u kontaktu sa bolesnom decom.
Ako dete ima tegobe (kašlje, lošeg je apetita, žali se na bolove...), onda ga treba pregledati, ali bez neutemeljenih strahova da ima pneumoniju.
6. Najbolje je da dete sedi kući, tako se sigurno neće razboleti.
Teško da je to dobro za dete!
Prvo, sedenje kući nije zdravo za dete, ono traži "akciju", društvo, igranje. Zatvoriti ga u sobu nije "garancija protiv bolesti". I mi donosimo viruse, a da nemamo tegoba, pa i ne znamo da smo "zdravi prenosioci".
Sa druge strane, dete mora doći u kontakt sa uobičajenim virusima – to je jedini način da se stvori otpornost (da se dete imunizuje). Vakcine jesu najbolji način imunizacije, ali za ogromnu većinu respiratornih virusa nema vakcine.
Ima dece koja često oboljevaju u kolektivima, a samo neka od njih imaju i ozbiljnije komplikacije respiratornih infekcija. Ta deca traže pedijatrijski nadzor i terapiju koja će im omogućiti zdrav život. Samo mali broj ovih mališana traži potpunu poštedu od kolektiva. Većina dobro "gura" u vrtićima, bez većih problema.
7. Dete je vakcinisano protiv gripa, nema šanse da zakači neki jesenji virus.
Bilo bi dobro da je tako.
Vakcina protiv gripa štiti samo od gripa, ali ne i od ostalih brojnih respiratornih virusa. Grip jeste najozbiljnija "zimska" infekcija disajnih organa (mada je grip zapravo bolest celog tela), ali dete "ima pravo" da zakači i druge jesenje i zimske viruse.
Zato, ako se dete razboli, a vakcinisano je protiv gripa, ne krivite vakcinu protiv gripa, to je ipak neki drugi virus.
Glosa
Antibiotici imaju i neželjena dejstva, tako da nisu bezazleni lekovi. Njih prepisuje lekar, posle pregleda i pronalaženja uzroka povišene temperature. Uzimanje antibiotika bez konsultacije i pregleda pedijatra je pogrešno i opasno.
Izvor: MOJ PEDIJATAR, ass. dr. Goran Vukomanović, spec. pedijatrije