Beba Dodaj RODITELJ PORTAL u favorite DODAJ U FAVORITE Beba uvelicaj umanji             :: Početna > Članci > Retencija testisa
Roditelj Portal - Izbor

Roditelj Portal - Email Registracija
Trudnoca Email Registracija

Zdravlje

10.01.2006. |  16570 pregleda  | 

Retencija testisa


Retencija testisa ili nespušteni testis poremećaj je kod kojeg tokom unutarmaterničnog razvoja dečaka nije došlo do spuštanja testisa u njihov prirodni položaj – u mošnje (skrotum). Testisi mogu biti nespušteni samo s jedne ili s obe strane.

Zbog čega dolazi do retencije testisa i koliko se često javlja?
Testisi se započinju razvijati u abdomenu (trbuhu). Tokom razvoja deteta u materici, testisi se, sledom niza hormonalnih i anatomskih uticaja, spuštaju prema mošnicama. Do poremećaja spuštanja može doći u bilo kojoj fazi spuštanja, pa o tome zavisi i gde će zaostati nespušteni testis. Testis se može nalaziti bilo gde na putu od trbuha do mošnica - u stomaku, pred ulazom u preponski kanal, u preponskom kanalu, na izlasku iz kanala, te na ulazu u mošnicee. Najčešće se nespušteni testis nalazi u džepu ispod potkožnog masnog tkiva, nakon što je izašao iz preponskog kanala. Kod zdravih dečaka, rođenih u terminu učestalost retencije testisa je od 1% do 2%, zavisno o studiji i praćenoj populaciji. Kod nedonešenih dečaka je učestalost nespuštenih testisa pri porođaju nešto veća, ali u uzrastu od godinu dana to se praktično izjednači.

Treba li i zbog čega lečiti nespušteni testis?
Nespušteni testis se obvezno mora lečiti, iz dva razloga. Prvi je razlog (ne)plodnost muškarca. Naime testis koji se ne nalazi u mošnicama izložen je temperaturi višoj nego što bi trebalo, te dolazi do promena u njegovom tkivu, usled čega se remeti stvaranje semena (sperme). Drugi razlog je što takav testis, ukoliko se ne spusti u mošnice, ima veće izglede za razvijanje zloćudnih bolesti. Da bi stvar bila gora, kada se razvije tumorski proces, testis koji se ne nalazi u mošnicama nije dostupan kontroli, tako da se zloćudna bolest nespuštenog testisa u pravilu otkrije sa značajnim zakašnjenjem.

Do kada čekati da se testis spusti sam?
Iako se oko 4% zdravih dečaka rođenih u terminu rodi se s jednim ili oba nespuštena testisa, nakon 6 meseci taj procenat padne na otprilike 2%, a do uzrasta od godinu dana padne za još 0,2-0,5%. Drugim rečima, testis ima određene šanse da se sam spusti u mošnice do uzrasta od godinu dana života deteta.

Kada je najbolje vreme za lečenje nespuštenog testisa?
Za bilo koju vrstu lečenja da se odlučite, poželjno je da se lečenje završi do kraja druge godine života. Osnovni razlog za to je plodnost muškarca. Jednostavno rečeno, to znači da 10% muškaraca kod kojih je testis spušten u trećoj godini života neće moći imati decu, da će taj procenat biti 20% kod onih kod kojih je testis spušten u četvrtoj godini života, 30% kod onih kod kojih je testis spušten u petoj godini života i tako dalje.

Kako lečiti nespuštene testise, operacijom ili hormonskom terapijom?
Na to je pitanje teško odgovoriti jednostavno. Hormonska terapija pokazala je određene rezultate kod dece kod koje se testis nije spustio na obe strane, dok su ti rezultati značajno slabiji kod dečaka kod kojih se testis nije spustio samo s jedne strane. Hormonska terapija je takođe uspešna kod mobilinih testisa, ali, budući da se testisi po pravilu spuste tokom puberteta, postoji sumnja u opravdanost terapije. Bez obzira za koji se oblik terapije odlučite, ona treba biti završena do kraja druge godine života.

Kako izgleda operacija nespuštenog testisa i koliko traje oporavak?
Operacija se sastoji iz dva dela. U prvom se delu u preponi pronađe testis i oslobodi priraslica, a u drugom se delu kreira tunel prema istostranoj mošnicii, testis se provuče kroz taj tunel i učvrsti u mošnicama, kako se ne bi ponovo povukao prema gore. Današnji šivaći materijali nam omogućavaju da se šavovi u pravilu ne moraju vaditi, već se sami istope u organizmu. Oporavak nakon operacije zavisi od deteta i, naravno, operacijskom nalazu. U pravilu ležanje u krevetu traje 7 dana, a kućna nega još nedelju do dve. Dete se većini normalnih aktivnosti vrati za otprilike mesec dana, a vožnja bicikla i kontaktni sportovi se ne preporučaju u razdoblju od tri meseca. Ukoliko je retencija obostrana, moguća je i obostrana operacija i u nekim se zemljama i izvodi. Kod nas se u pravilu operiše prvo jedna strana, a po kraćem oporavku od 6 nedelja do 3 meseca druga strana.

Šta ako se testis uopšte ne napipa u preponi?
Ako se nespušteni testis ne može napipati u preponi, tada je nužno učiniti ultrazvučnu istragu prepone, kako bi se testis locirao. Ako se ni ultrazvukom ne nađe testis u preponi, potrebno je učiniti UZV abdomena. Ako se ni tada ne nađe testis, može se još učiniti i scintigrafija testisa. U slučaju da se testis ne može sa sigurnošću locirati, preporučljivo je potražiti ga operacijskim putem, bilo klasičnom operacijom, bilo endoskopski.

Šta ako testisa nema?
Ako testisa nema, odnosno ako je došlo do agenezije ili aplazije testisa, testis suprotne strane sasvim je dovoljan za normalne funkcije, kako hormonske, tako i produkcije semena. Štaviše, preostali testis će pod uticajem hormona biti najčešće veći od prosečnog testisa. Ukoliko se ne nađu oba testisa, tada je potrebna detaljna obrada pedijatra endokrinologa i genetičara kako bi se odredio tačan pol deteta i sa sigurnošću isključio pravi ili lažni hermafroditizam (dvopolstvo).

Šta su to mobilni testisi i treba li ih lečiti?
Mobilni testisi su testisi koji se deo vremena ne nalaze u skrotumu, već se povlače u preponske kanale. Takve testise, međutim, lako je navući u skrotum, gde oni neko vreme spontano i ostaju. Obično se oni spontano spuste u skrotum prilikom kupanja u toploj vodi, kada se lako mogu napipati. Mobilne testise po pravilu nije potrebno lečiti, jer će se oni sami spustiti u skrotum početkom puberteta. No potrebno ih je pratiti kod specijalista kako se ne bi zamenili za nespuštene testise i obrnuto, kako se pravi, nespušteni testisi ne bi proglasili za mobilne i tako izgubilo vreme.

Ko treba lečiti nespuštene testise?
Nespuštene testise treba lečiti doktor specijalista za to područje. Kada je reč o hormonskoj terapiji to treba biti specijalista pedijatar-endokrinolog, a za operacijsko lečenje se treba obratiti specijalisti dečjem hirurgu. Ipak, u svakom slučaju treba izbegavati lečenje u ustanovama i kod lekara koji nisu specijalisti za dečju patologiju.

Zoran Bahtijarević, dr. med. Specijalista dečji hirurg
www.zdravlje.hr



svidja vam se stranica?

prethodna strana | vrh strane odštampaj |  bukmarkuj | pošalji prijatelju



izaberite ocenu:
  Odličan
  Dobar
  Prosečan
  Nedovoljan
  Loš
   
Ocenilo:    13 korisnika
Ocena:    4.08 (odlican)


Facebook

Twitter

... da je lubenica povrce a paradajz voce?
-JESTE LI ZNALI-
  Prijatelji Portala:
Blenderi Srbija
Sling Marama
Pitanja i Odgovori


2005 © Copyright RoditeljPortal
Sva prava zadržana.