Zašto je mnogo dece bolesno?

Šta je ovo – odakle ovolike infekcije? U kolektivima (vrtićima i školama) je skoro trećina dece "na bolovanju". Jedni kašlju nedeljama, drugi povraćaju i imaju proliv. Malo budu zdravi pa "jovo na novo". Kad smo mi bili mali, nije ovako bilo. Stvarno je tako – naša genearcija to dobro pamti, retko se išlo pedijatru, a bile su dve, najviše tri bolesti koje su brzo prolazile. Zima tek stiže, šta će tek da bude kada "udari grip". Naše kolege u domovima zdravlja se "satiru od posla", a "sezona" bolesti tek stiže.

Zašto?
Dati jasan i pouzdan odgovor na ovo pitanje je veoma teško. Neke razloge povećanja broja obolele dece znamo, a neki su u domenu pretpostavki. Ali, idemo redom koji ste vi, uvaženi čitaoci, "napravili" pitanjima i sugestijama.

Odakle ovoliki virusi?
Postoji ogroman broj (preko 200) tipova respiratornih virusa (napadaju disajne organe dece) koji haraju ovih nedelja i meseci. Nažalost, među tim virisima nema (stručno nazvanog) unakrsnog imuniteta. To znači da dete može da dobije tip 12, pa za nekoliko dana (posle ozdravljenja) tip 24, pa 8, pa 101, i tako "u krug". Iako se radi o različitim tipovima virusa oni imaju iste ili slične simptome, pa se roditeljima čini da je dete stalno bolesno "od istog virusa", a zapravo se radi o "serijskoj" infekciji.

Zašto deca češće oboljevaju ako idu u vrtić?
To je, naprosto, prirodna posledica boravka većeg broja dece istog ili sličnog uzrasta na istom mestu. Vrtići su mesta gde treba da se druže zdrava deca, ali to (nažalost) nije svuda tako. Što je veća grupa, veća je šansa da neko donese virus i zarazi ostale.

Veliki je pritisak na roditelje da rade i da ostavljaju decu u vrtiću čak i kada su bolesna. To je krajnje neetički spram druge dece, ali nije zdravo ni za dete koje koje je bolesno stiglo u kolektiv. Bolesno dete će brzo zaraziti decu iz neposrednog okruženja, ali će i samo biti u opasnosti da zakači neku novu infekciju od drugog bolesnog deteta koje je "po nuždi" dovedeno u vrtić.

Postoji opšte prihvaćen stav da deca koja pomalo "slinave", kašljicaju povremeno, a nemaju povišenu temperaturu i dobrog su opšteg stanja, mogu u vrtić. To su "obični virusi" i radi se o banalnim prehladama pa je "razmena virusa" prihvatljiva jer se deca imunizuju na standardne viruse, pa vremenom postaju otpornija. Naravno, to ne važi za decu sa temperaturom, ali ni za decu koja uporno kašlju (u napadima, skoro bez prestanka).

Da li je adekvatan medicinski nadzor u vrtićima?
Osim retkih izuzetaka, u našim vrtićima nema stalnog pedijatrijskog nadzora. Stalni nadzor znači da vrtić ima "svog" pedijatra koji je svakodnevno na raspolaganju dečici i koji može da napravi selekciju ko može, a ko ne može u vrtić. Praćenjem i učešćem u lečenju "klijenata vrtića" se stiče pravi uvid u njihovo zdravstveno stanje, a to je najbolji način da se zaštite zdravi, a bolesni što pre "vrate u stroj".

Možda je uzrok u lošoj higijeni u kolektivima?
Ima i toga (srećom sve ređe), ali je higijenska (bolje reći sanitarna) situacija u kolektivima, ipak, daleko bolja. Kontrole su rigoroznije, ali je i svest o održavanju higijene na višem nivou.

Nažalost, i dalje ima vrtića gde više dece koristi jedan peškir, gde deca danas spavaju u jednom, a sutra u drugom krevetiću, a igraju se po podovima na kojima su itisoni stari, bar koliko i vaspitačice – možete zamisliti šta je sve u njima.

A igraonice, da li su one "rasadnici" virusa?
Nažalost, često jesu.
Ipak, nisu krive igraonice, već (moramo reći) nesavesni roditelji koji dovode bolesnu decu da se zabave. Igraonice su stvarno "raj" za decu, ali i za mame i tate da "ubiju" vreme uz pićence i novine dok se deca igraju. Kada bolesno dete stigne u igraonicu ono munjevito širi mikroorganizme oko sebe koji stižu na pod, ali i na igračke koje uzimaju zdrava deca. Skakanjem se podiže prašina koja je "bogata" virusima, pa se infekcija lako i brzo širi.

A rođendani i proslave?
Ako ovih dana vidite dvadeset mališana na jednom mestu, bar jedan je bolestan! Ovo važi i za rođendane. Često će roditelji dovesti "rovito" dete na rođendan kod druga ili drugarice "da se ne uvredi slavljenik". Bolje da se uvredi, nego da se razboli! Da ne govorimo o ritualnom ljubljenju slavljenika koji se ne pita da li mu to prija (a virusi to naročito vole). Iako se to ređe dešava, ponekad i slavljenik stiže bolestan " da mu ne propradne slavlje". Bolje otkazati proslavu, nego da se gosti razbole!

Možda je problem u neadekvatnoj ishrani dece?
Dobra ishrana, bogata gradivnim (hranljivim) materijama i vitaminima je najbolji (i jedino dokazani) pospešivač (stimulator) imuniteta. Ako se deca nekvalitetno hrane to im smanjuje odbrambenu sposobnost, pa se lakše "zakači" infekcija.

Svedoci smo poplave brze hrane, roditelji ponekad nemaju vremena da spreme deci kvalitetan obrok, pa je lakše nešto doneti, nego skuvati. Na svakom koraku su "grickalice" koje deci često zamene obrok (a to im nije namena), a potrošnja gaziranih i negaziranih napitaka sa prevelikim sadržajem šećera je u stalnom porastu. Sve to utiče na pojavu gojanosti, ali i slabi sposobnost dečjeg organizma da se bori protiv prouzrokovača infekcija.

Ima li rešenja?
Na klimu teško možemo da utičemo, ali nekoliko stvari možemo (bar da pokušamo) da popravimo – ukratko:

• Bolesnu decu ne treba slati u kolektiv
  Znamo da se ne isplati biti na bolovanju, ali to ne sme da bude važnije od detetovog zdravlja. Zato bolesna deca prvo treba da ozdrave, pa onda da se vrate u kolektiv! Tu nema kompromisa. Ovo, naravno, ne važi za decu koja imaju običnu prehladu - malo im curi nos, ti i tamo se zakašlju, ali nemaju povišenu temperaturu, lepo jedu i aktivna su. Ovo bi se pre mogo proglasiti varijantom normalnog stanja za ovo doba godine!



• Treba pronaći "osetljivu" decu
  Svako dete ima neku "slabu tačku". Neko ima problem sa krajnicima, neko sa alergijama, neko lako "zakači" proliv. Zadatak pedijatra je da "namiriše" problem koji "hronično" muči dete i da ga izleči ili sanira u meri da se detetu omogući normalan život, uključujući i zdravu socijalizaciju. To je, logično, u domenu pedijatra koji prati dete!



• Zdrava ishrana je stub zdravog imuniteta
  Već smo istakli koliko je ona važna a rast i razvoj dece, ali i za jačanje odbrambene sposobnosti (imuniteta). Od "malih nogu" deca treba zdravo da se hrane, pa će taj obrazac ostati za ceo život! Što više svežeg voća i povrća, integralne ( ne "bele") žitarice, nerafinisano ulje, prirodni sokovi od voća i povrća – tako će dete dobiti neophodne vitamine i minerale koji su "upakovani" mnogo bolje nego u sirupima i tabletama.



• Zdravstveno prosvećivanje
  Zdravstvena neposvećenost je bolest! Prvo treba roditelji da se prosvete, pa će i oni decu naučiti osnovnim higijenskim principima. Evo (naizgled banalnog) primera: da li znate da većina "običnih" sapuna koji se "tope" u kupatilima mogu biti leglo bakterija i virusa. Tečni sapun je daleko prikladniji i zdraviji. Što pre počnemo da higijenski vaspitavamo decu, biće lakše sprečiti većinu zaraznih bolesti.



• Unapređenje higijenskih uslova u vrtićima i školama
  Iako je situacija bolja nego ranije, daleko je od idealne. Šokantno zvuči činjenica da ima škola sa toaletima u koja se ulazi samo ako se baš, baš mora – bolje da se "trpi" do kuće – bruka! To nije stvar para, već katastrofalne organizacije! Zato se mora nastaviti borba za maksimalno poboljšanje sanitarnih i higijenskih uslova u objektima gde boravi mnogo dece.



• Vakcinacija protiv gripa
  Mora se razbiti opasna zabluda da je vakcina protiv gripa rezervisana samo za takozvane rizične grupe – to nije tačno. Već godinama važi preporuka Svetske zdravstvene organizacije da se sva deca starija od šest meseci vakcinišu! Ovo, naravno, ne važi za decu koja su alergična na jaja, ili imaju neke druge medicinske prepreke za vakcinaciju (što je izuzetno retko). Nije kasno za vakcinu, naprotiv!

Imaju li vremenske promene uticaja na viruse?
Imaju, bar iz dva razloga.
Prvi leži u činjenici da nagle vremenske promene pogoduju različitim mikroorganizmima. Evo primera – topliji jesenji dani pogoduju virusima koji izazivaju infekcije organa za varenje (povraćanje, proliv), a hladno vreme vole virusi gripa, ali i drugi virusi koji liče na grip, a nisu grip. Nažalost, ima i bakterija kojima prija "toplo – hladno", pa to dodatno komplikuje situaciju.

Sa druge strane, i deca su meteoropate! Nisu samo bake i deke "privilegovane" da osećaju promene vremena. Još bebe u majčinoj utrobi osećaju klimatske promene.

Donose li odrasli viruse u kuću?
Pogledajte ponekad sebi grlo – videćete da je često crveno, a mi ne osećamo tegobe. To su virusi na koje smo se mi odavno navikli, ali koji maloj deci mogu doneti bolest. Mi zaista možemo preneti deci poneki virus, ali to nije glavni uzrok porasta infekcija kod dece. Mame i tate treba da znaju kako da zaštite svoju decu kada su sami bolesni.

Neka deca ne umeju da se čuvaju!
To je tačno!
Zdravstveno vaspitanje treba da počne u kući, ali i u prvim godinama pretškolskog obrazovanja. Deca brzo i lako uče, pa uz malo truda možemo da ih naučimo osnovnim higijenskim principima, ali i kako da zaštite sebe i drugu decu od infekcija. Pranje ruku je pravi primer – to je lak, ali neverovatno efikasan našin sprečavanja širenja infekcija!

Izvor: MOJ PEDIJATAR, ass. dr. Goran Vukomanović, spec. pedijatrije