Beba Dodaj RODITELJ PORTAL u favorite DODAJ U FAVORITE Beba uvelicaj umanji             :: Početna > Članci > Ishrana odojčeta
Roditelj Portal - Izbor

Roditelj Portal - Email Registracija
Trudnoca Email Registracija

Ishrana

10.04.2006. |  37218 pregleda  | 

Ishrana odojčeta


Vreme od rođenja do navršene prve godine naziva se odojački period. U pravilnoj ishrani leži ključ pravilnog rasta i razvoja zdravog odojčeta. Poremećaj u ishrani može nastati usled nedovoljnog unosa hrane, ili uzimanja hrane neprilagođene po kvalitetu, sa jedne strane i preteranog unosa sa druge strane. Svaka od pomenutih nepravilnosti ostavlja za sobom nesagledive posledice ne samo za kratko vreme, nego i kroz celi život. Decenijama je, problem ishrane u žiži interesovanja mnogih istraživača. Rezultati najnovijih istraživanja učinjeni na velikim populacijama u različitim socio-ekonomskim okruženjima bacili su nova svetla i nove poglede i učinili da su se izmenili stavovi i shvatanja šta je pravilno, a šta nepravilno u odnosu na ishranu. Ovaj tekst je posvećen novim pristupima ishrani deteta do godinu dana .

ISHRANA NOVOROĐENČETA
Period novorođenčeta je vreme od rođenja do navršenih mesec dana. Glavna karakteritika novorođenačkog perioda je ubrzani rast i razvoj, a za šta je potebno obezbediti odgovarajuću ishranu.

ŠTA SVE UTIČE NA USPEŠNO DOJENJE?
Za ishranu deteta u novorođenačkom periodu najbolja i nezamjenjiva hrana je majčino mleko. Hranjenje treba započeti pola sata nakon rođenja i nikada ne čekati duže od 6 sati. Prva hrana koju dete dobije zove se kolostrum. To je gusta žučkasta tečnist bogata hranjivim i zaštitinim elementima prilagođenim za taj uzrast. Na stvaranje kolostruma utiče hormon - prolaktin koji se luči iz moždanog stabla, a deluje direktno na mlečne žlezde dojke. Proširene vene na grudima znak su da prolaktin obavlja svoju funkciju. Na kolostrum se nastavlja prelazno i zrelo mleko. Najkritičniji period za uspostavljanje dojenja su prvi dani nakon porođaja i potrebno je uložiti veliki trud da se dojenje uspostavi. Trud ulaže ne samo majka nego i novorođenče, ali je isto tako značajna i podrška medicinskog osoblja i bliže porodice. Za svako dojenje potrebno je da beba isprazni narednu dojku, inače će usporiti stvaranje novog mleka. Radi podražaja na što bolje stvaranje mleka nekada se mogu nuditi i obe dojke, a kada se uspostavi stvaranje mleka dete će biti zadovoljno količinom mleka koju dobije iz jedne dojke.
Prednost dojenja: Uspostavljanjem dobrog dojenja beba na usta dobija sve neophodne sastojke za taj period i nije potrebno davati ništa drugo pa ni do sada mnogo korišeni čaj između podoja. Kroz prvi podoj uspostavlja se bliski psihološki kontakt majke i deteta koji ostavlja nezamenjivi pozitivni efekat na kasniji psihički razvoj deteta, sa jedne strane, a sa druge strane uspostavlja se sve bolji i bolji pristup mleka. Za vreme boravka u porodilištu majka ima pravo zahtevati od medicinskog osoblja da njenom detetu ne daju drugu hranu ili tečnosti. Cucla je takođe loša navika.
Broj i dužina podoja: Za dojenje je potreban i psihološki podsticaj. Svaki put kada se majka priprema za dojenje u krv se počinje lučiti veća količina prolaktina a sisanjem dete šalje poruku preko nervnih završetaka u grudima i proizvodnja prolaktina se povećava. Broj, dužinu podoja i količinu mleka određuje samo dete i treba da je na zahtev deteta u kontinuitetu i danju i noću. U početku podoji su duži a razmaci kraći jer se dete zamara kod dojenja. Ritam podoja sa razmacima manjim od 2 sata ne treba dugo tolerisati jer će se negativno odraziti na stvaranje mleka. Ukoliko dete nakon hranjenja mirno spava 2 do 4 sata i napreduje na težini znači da ima dovoljno hrane. Ukoliko beba nakon hranjenja spava površno, često se budi i plače a dobro napreduje na težini znači da želi bliži kontakt sa majkom. Majka ovakve dece ne treba misliti da je njeno mleko lošeg kvaliteta. Merenje bebe nakon podoja nema nekog značaja, jer se često rezultati pogrešno interpetiraju.
Kada doneti odluku da majka ima malo mleka?: Kada dete dobro doji, pohlepno i potpuno isprazni grudi, ali nakon toga ne spava, ima površan san ili spava 1 do 2 sata, ne napreduje na težini, treba obratiti pažnju da li majka ima dovoljno mleka. Pre nego se donese zaključak da majka ima malo mleka potrebno je ustanoviti:

  • da li je odgovarajuća tehnika dojenja
  • da li odgovara ishrana majke,
  • da li se majka dovoljno odmara,
  • kakvo je psihičko stanje majke
  • da li postoje organske smetnje za dojenje od strane deteta


Problem za dojenje mogu predstavljati i prepunjene grudi. Ručno istiskivanje mleka pravi olakšicu i ima pozitivan uticaj na stvaranje mleka.
Izlazak mleka iz dojke: Pravilnim i nesmetanim dojenjem dete snažno izvlači mleko čime podražuje nervne završetke u sitnim mišićima oko bradavice. Taj nadražaj je prenesen prema moždanom stablu i počinje lučenje drugog važnog hormona oxitocina. Zadatak oxitocina je da olakšava stezanje mišića oko mlečnih žlezda i izlazak mleka. Mleko pristiže u bradavicu koja ima 10 do 15 otvora kroz koje izlazi.

ISHRANA ODOJČETA DO 6 MESECI
Preporučuje se hranjenje isključivo majčinim mlekom čime su obezbeđeni svi potrebni sastojci, a izbegnuti neželjeni efekti druge hrane. Hranjenje je na zahtev deteta koje diktira broj obroka i količinu mleka.
Tečnost: nije potrebno dodavati čajeve, sokove ili druge napitke jer majčino mleko ima dovoljno vode. Izuzetak čine jako vrući klimatski pojasevi kada se daje nezaslađen čaj.
Preventivno davanje vitamina i minerala
Gvožđe: redak je deficit gvožđa kod dece koja doje, a razlog za to je jako dobra apsorpcija, potpuna iskorištenost gvožđa iz majčinog mleka sa jedne strane, a sa druge strane nema mikrokrvarenja iz digestivnog trakta, niti gubitka gvožđa na taj način, a koja se vide kod dece hranjene flašicom. Kod nedonesenog deteta suplementacija sa gvožđem je potrebna nakon 2 do 3 meseca ili kada se porođajna težina udvostruči ( 3 mg/ kg dnevno).
Vitanin D: u majčinom mleku nema dovoljno D vitamina ali je potebno da se majka još u trudnoći izlaže suncu ili uzima D vitamin i isto nastavi nakon porođaja. Izlaganje suncu ruku i lica svaki dan l5 minuta jednako je uzimanju 10 mg ili 400 jedinica preparata vitamina D. Odnos Ca:P u majčinom mleku je takav da se odmah ugrađuje i učestvuje u stvaranju kosti, te je rahitis kod dece na dojci redak. U sprečavanju rahitisa potrebno je i dete izlagati suncu svaki dan ruke i lice 15 minuta ili 2 sata nedeljno. Ukoliko nije moguće dovoljno izlaganje suncu majke dojilje ili deteta, ukoliko majka ne uzima dovoljno D vitamina ili je iz bilo kojeg drugog razloga dovedeno u sumnju da je majčino mleko obogaćeno vitaminom D, tada se donesenom detetu daje 400 do 800 I.J.dnevno. Nedonošće koje se hrani majčinim mlekom u pravilu treba svaki dan da dobije 1000 I.J vitamina D, ne manje do 800 i ne više od 1600 I.J. Kada nedonošče napusti bolnicu ili kada dostigne težinu odgovarajuću za uzrast, profilaksu D vitaminom treba smanjiti na uobičajenu dozu za doneseno dete 400 do 800 I.J. na dan. Od preparata za kontinuiranu profilaksu preporučuju se vodene kapi.
Vitamin C: normalna raznovrsna ishrana majke obezbeđuje dovoljno ovog vitamina i za dete. U slučaju povećanih potreba za C vitaminom preporučuje se davanje preparata u dozi 50 mg/ dan. Kod nedonešenog deteta obavezna je suplementacija (4-5 mg/dan).
Vitamin A: raznovrsna ishrana majke obezbjeđuje dovoljno vitamina A u mleku za donešeno dete. Za nedonešeno dete preporučuje se dodavanje vitamina A u dozi između 200 i 1000 mg na dan.
Vitamin E: Ima ga dovoljno u zrelom mleku za doneseno dete, a nedonesenom je potrebno dodavati ( 0,25mg/l00 mL).

ISHRANA DOJENČETA IZMEĐU 6 i 7 MESECI
Nekada se preferira isključivo dojenje, ali je najnovija preporuka SZO početi sa uvođenjem druge hrane - dohranjivanje. Nova hrana se uvodi u malim količinama (jedna do dve kašičice) postepeno i uvek samo jedna vrsta, u vreme budućih glavnih obroka, a nakon završenog podoja. Navikavanje na jednu vrstu hrane treba da traje jednu nedelju. U nekim slučajevima može se dati i više vrsta hrane istovremeno. U drugim slučajevima problem se javi kod nepodnošenja jedne vrste hrane, a tada je potrebno odrediti koja je to hrana i eliminisati je. Obzirom da se dete susreće prvi put sa novim ukusom hrane ne treba ga prisiljavati da jede, u slučaju odbijanja pokušati narednog dana, ali sa istom vrstom hrane. Za prihvatanje nove hrane presudno je strpljenje roditelja. Kada se privikne na hranu obroci se povećavaju. Za količinu hrane u obroku dozvoljava se samoregulacija, kada je detetu dovoljno hrane odnosno kada je sito (okrene glavu, izbaci hranu) nije preporučljivo insistirati na jelu.

PRIPREMANJE HRANE
Hrana mora biti dobro očišćena, oljušćena, skuvana, pasirana, sterilno pripremljena, ugodno podgrejana, pomešana sa majčinim mlekom. Ne stavljati kuhinjsku so niti šećer.

IZBOR HRANE
Može se početi kašom od povrća ili voća; odluka je na roditelju ili detetu.

  • Voće: jabuka, kruška, kajsija, šljiva, breskva u obliku (kompota ili kaše)
  • Povrće: šargarepa, krompir, kaša od žitarica,
  • Supa od nemasnog mesa ili piletine,jogurt
  • Nakon obroka može piti prokuvanu vodu koliko želi.



Gore preporučena hrana sadrži sve gradivne materije koje su potrebne za pravilan rast i razvoj deteta.
Zbog moguće pojave alergijskih manifestacija ne davati:

  • svež paradajiz
  • jagodičasto voće (jagoda,malina,kupina)
  • citruse (naranča,limun,grejp,mandarina,kivi)
  • koštunjavo voće (orah,badem,lešnik)
  • čokolada, eurokrem, med, kvasac
  • kukuruz,pšenica (hleb,keks,brašno)
  • riba,školjke,belance jajeta, kravlje mleko, hranu sa konzervansima
  • čaj


Nastavlja se davanje D vitamina.

ISHRANA ODOJČETA IZMEĐU 7 I 8 MESECI
Osnova ishrane je i dalje dojenje (4 do 5 puta dnevno) Povrće i voće se nastavlja, ali rendano ili seckano na komadiće. Nastavlja se vitamin D.

ISHRANA ODOJČETA IZMEĐU 8 I 9 MESECI
Dojenje se i dalje održava ali obrnutim redom. Prvo se daje čvrsta hrana a na kraju obroka se ponudi podoj koliko želi. Uvodi se postepeno nova hrana:
Povrće: karfiol, tikvice, spanać
Mlečni proizvodi: sir,jogurt
Mesni proizvodi: kuvano meso, džigerica, piletina
Supa na vodi od kuvanog mesa
Tvrdo kuvano žumanjce postepeno po četvrtinu više svake sedmice izmešano sa mlekom.
Hrana se soli ali ne mnogo radi opasnosti od pojave hipertenzije u srednjim godinama života. Vitamin D vodeni rastvor na kraju obroka.

ISHRANA ODOJČETA PREKO 9 MESECI
Insistira se na više podoja.
Dozvoljava se da samo dete jede prstićima čvrstu hranu iz svog tanjira. Dete jede zajedno sa ostalim članovima porodice, uči se socijalizaciji i ponašanju.

ISHRANA ODOJČETA PREKO 10 MESECI
Održava se dojenje.
Uvodi se novo povrće: grašak, kupus, luk
Mleveno meso - junetina
Voće u svežem obliku: jabuka, kruška, kajsija, breskva
Vitamin D.

ISHRANA ODOJČETA PREKO 11 MESECI
Doji 2 puta ujutro i uveče.
Preko dana ima 5 do 6 obroka. Uzima svu hranu bez prisiljavanja.
Sastav obroka je raznovrstan.
Voće i povrće mogu biti sveži i prerađeni.
Nastavlja se D vitamin.

ISHRANA DETETA PREKO 12 MESECI
Doji po želji 2 do 3 puta dnevno.
Nema ograničenja u voću, povrću i drugoj hrani, a količina zavisi od apetita, dnevne aktivnosti i potreba.
Ravnopravno učestvuje u svim porodičnim obrocima.
Tečnost se ne daje u toku obroka. Nakon obroka dete može da pije koliko želi vode, čaja ili soka bez šećera.
Ne treba da pije više od 500 do 700 mL kravljeg mleka.
Ne davati koncentrisanu hranu poput čokolade, keksa, bombona. Nije preporučljiv preterani unos slatkiša.
Pre polaska na spavanje ne treba davati slatke napitke ili slatkiše.
Obavezno prati zube.
Vitamin D se daje u zimskom periodu.



svidja vam se stranica?

prethodna strana | vrh strane odštampaj |  bukmarkuj | pošalji prijatelju



izaberite ocenu:
  Odličan
  Dobar
  Prosečan
  Nedovoljan
  Loš
   
Ocenilo:    32 korisnika
Ocena:    4.13 (odlican)


Facebook

Twitter

... da je Carli Caplin jednom prilikom osvojio trecu nagradu na takmicenju za svog dvojnika.
-JESTE LI ZNALI-
  Prijatelji Portala:
Blenderi Srbija
Sling Marama
Pitanja i Odgovori


2005 © Copyright RoditeljPortal
Sva prava zadržana.