Beba Dodaj RODITELJ PORTAL u favorite DODAJ U FAVORITE Beba uvelicaj umanji             :: Početna > Članci > Društvene mreže (ni)su za decu
Roditelj Portal - Izbor

Roditelj Portal - Email Registracija
Trudnoca Email Registracija

Školski uzrast

04.02.2014. |  7005 pregleda

Društvene mreže (ni)su za decu



Više od 90 odsto dece mladjeg školskog uzrasta svakodnevno i bez roditeljske kontrole koristi socijalne mreze. Šta o tome kazu roditelji, profesori, pedagozi...

I dok je u svetu nepisano pravilo da deca mladja od 13 godina ne bi trebalo da koriste internet i društvene mreze bez prisustva odrasle osobe, statistike pokazuju da više od 90 odsto dece mladjeg školskog uzrasta gotovo svakodnevno i bez roditeljske kontrole koristi socijalne mreze, a pri tom ne vodeci racuna o opasnostima koje ih tamo vrebaju (pedofili, nasilje, eksplicitni sadrzaji neprimereni deci...).                                                                                       

Povodom 7. februara, Medjunarodnog dana bezbednosti na internetu, i današnjeg rodjendana Facebooka, razgovarali smo sa roditeljima i strucnjacima, koji za MONDO portal iznose sopstvena iskustva, mišljenje o tome kada je najbolje vreme da dete postane clan neke od društvenih mreza, o dobrim i lošim stranama mreza, kao i ulozi roditelja i društva kada su u pitanju mladi i informacione tehnologije.

Dijana Macura – Lipovcic, majka dvojice decaka od osam i šest godina, kaze za MONDO da njeni sinovi imaju zajednicki profil na Facebooku i da ga koriste uglavnom za igranje igrica.

"Moji sinovi Facebook koriste nekoliko sati vikendom, uglavnom za igrice, pošto su još mali. Imam šifru tog profila i uvid u sve što rade, i do sada nisam naišla na nešto alarmantno. Koristeci Facebook savladali su latinicu, naucili da kucaju, da bolje formulišu recenice", kaze Dijana.

Ona dodaje da je mana što bi oba decaka radije odabrali da vreme provode na "Fejsu", nego da se igraju napolju, šetaju, ili citaju nešto.

"Ne vidim neku neposrednu opasnost u tome što koriste društvene mreze, dok god sam ja stalno tu i imam uvid u ono što rade", istakla je.

Ona dodaje da je stariji decak odlican djak koji ima sve petice, pa se ne moze reci da ga društvene mreze odvlace od ucenja, a mladji, koji još ne ide u školu, brzo uci da se sluzi racunarom, da cita i piše.

zeljko Rosic iz Banjaluke je roditelj osmogodišnjaka i tinejdzerke od 17 godina, koja koristi Facebook za druzenje sa školskim drugarima. Prema njegovim recima on ima poverenje u svoju kcerku, ali kao preventivnu meru ima je i za prijatelja na toj društvenoj mrezi.

"Kcerka koristi Facebook za dopisivanje sa školskim drugarima, a internet uglavnom za sadrzaje vezane za školu. Ponekad, preventive radi, proveravam istoriju njenog surfovanja i do sada nisam naišao na sporne sadrzaje", tvrdi Rosic i istice da deci nije mesto na društvenim mrezama pre navršenih 13 godina.

KADA JE VREME ZA FACEBOOK

Pedagog Marijana Vojnovic kaze za naš portal da deca u današnje vreme veoma rano pocinju da pokazuju interesovanje za racunare i internet, bilo da se radi o igranju igrica, gledanju crtanih filmova ili korištenju Facebooka. Kada je pravo vreme da dete dobije profil na nekoj od društvenih mreza, kako smatra, pitanje je koje nema tacan odgovor.

"Pravo vreme odredice roditelji i ta odluka zavisi iskljucivo od njih. Roditelji moraju biti dovoljno informisani i upuceni u ovaj segment decijeg zivota kao i u svaki drugi. To konkretno znaci da ne bi trebalo da detetu dopuste da samo ulazi u svet društvene mreze, bez prethodnih objašnjenja.

Svaki odgovoran roditelj duzan je da detetu pojasni koje su dobre i loše strane umrezavanja, kako i zašto koristimo društvene mreze. Takodje, duzan je da zajedno sa detetom osmisli profil, poštujuci prihvatljive zelje deteta. Roditelji moraju deci objasniti pravila privatnosti prilikom korištenja društvene mreze.

Sve navedeno neophodno je kako bi se sprecile potencijalne opasnosti koje vrebaju iz interneta i društvenih mreza", kaze Marijana Vojnovic i dodaje da je korisno racunar postaviti na vidljivo i svima dostupno mesto u kuci kako bi ukucani spontano i nenametljivo imali odredjenu kontrolu decije aktivnosti na internetu.

Osim opasnosti koje vrebaju na internetu i društvenim mrezama, kao i štetnosti zbog preteranog sedenja za racunarom, po mišljenju Vojnoviceve, detetu društvena mreza ne moze i ne sme biti zamena za druzenje sa vršnjacima ili igru na svezem vazduhu, jer su to prioritetne aktivnosti od kojih dete ima najviše koristi.

"Dete vrlo cesto zapostavlja svoje obaveze u školi, igrajuci igrice, surfajuci Facebookom ili drugim oblikom zabave na internetskim mrezama. Takodje, dete tada izgubi pojam o vremenu, povlaci se u sebe, menja ponašanje, nije ni gladno ni zedno i satima gubi vreme pred racunarom, ukoliko roditelji to dozvole ili ako nisu adekvatno reagovali kad je to bilo neophodno. Reklo bi se da dete gubi vezu sa stvarnim zivotom što nikako nije dobro. Roditeljski uticaj opet mora biti prisutan, ako se zele izbeci navedene loše strane korištenja interneta", podvlaci Vojnoviceva.

Psiholog Snezana Jondza smatra da je mladima teško zabraniti da imaju profil na Facebooku i da generalno koriste internet, ali da bi bilo dobro da je to onda ograniceno i da roditelji imaju nadzor. Njeno mišljenje je da nema potrebe da deca u osnovnoj školi imaju profil na Facebooku, a ako ga imaju da bude pod kontrolom roditelja i da bude ograniceno vreme provodjenja na društvenoj mrezi i internetu.

"Roditelji mogu da razmotre mogucnost da otvore profil porodice i na taj nacin da omoguce da do nekih informacija deca dodju zajedno sa njima, a da usput imaju kontrolu informacija kojima su deca izlozena. Takodje smatram da odobravanje vremena na internetu ili igranje igrica u cilju nagrade nije najbolji nacin za nagradjivanje.

Ako roditelji zele da dete provodi manje vremena za kompjuterom onda postavljanje korištenja kompjutera kao nagrade stvara osecaj da je vreme provodjenja za kompjuterom znacajno i time i biva potencijalno privlacnije. Roditelji se zajedno mogu dogovoriti koliko misle da je optimalno vreme koje dete moze da provede na kompjuteru u toku nedelje i da postave pravilo o tome i da se toga pridrzavaju. Vazno je i da roditelji budu primer, jer ako oni cesto provode vreme za kompjuterom teze ce biti da ga ogranice deci", smatra Snezana Jondza.

Prema njenim recima pred roditelje je stavljen tezak zadatak balansiranja izmedju onoga šta je dobro za decu, koliko oni sami imaju vremena da ga provode sa decom i koje rizike nose internet i korišcenje Facebooka. Osim pozitivnih strana interneta i društenih mreza, kao što je da se veoma brzo saznaju informacije o vecini stvari u svetu za veoma kratak period, Jondza smatra da cesto provodjenje vremena na Facebooku ima svoje nedostatke i nosi odredjene rizike.

"Komunikacija koja se obavlja putem "cetovanja" i komentara je veoma štura i cesto u cilju što brze komunikacije i gramaticki nepravilna, te se potkrepljuje nepravilno i nepotpuno izrazavanje misli i osecanja. Pored toga, izrazen je samo verbalni deo komunikacije koji nije dovoljan da bismo dobili potpunu informaciju od sagovornika, i upravo je neverbalna informacija kljucna i za saosecanje i za potpuno razumevanje sagovornika.

Smanjenje neverbalne komunikacije, a naglašavanje izolovano samo verbalne, moze dovesti do toga da mladi ne ovladaju dovoljno veštinama "citanja" neverbalnih znakova komunikacije što naposletku moze dovesti do udaljavanja coveka od coveka i dodatno smanjenog osecaja koji ljudi imaju jedni prema drugima.

Pored toga Facebook profili su cesto daleko od realnih prikaza zivota svojih korisnika. Mladi ljudi pogotovo imaju potrebu da budu prihvaceni od strane svojih vršnjaka te putem Facebooka imaju priliku da sebe prikazu onakvim kakvim bi zeleli da budu. Problem je što na taj nacin oni ne uce da prihvate sebe onakvim kakvi jesu vec se cesto konformišu vršnjackom okruzenju jer dobijaju potkrepljenja putem "lajkova" i komentara i na taj nacin se osnazuje socijalna maska, dok individualnost ostaje u pozadini", smatra Jondza i dodaje da Facebook ne podstice društvenost kod dece vec da ih izoluje u lazno društven virtualni svet.

Neophodno je, kaze da deca budu u direktnoj komunikaciji i interakciji jedni sa drugima i da na taj nacin razvijaju i vještine komunikacije i da se suocavaju i rešavaju sve one situacije koje druzenje jednih sa drugima nosi.

DECA DIGITALNA, ŠKOLE ANALOGNE

Tatjana Duronjic-Tapavicki, profesor informacionih nauka na Fakultetu politickih nauka u Banjaluci, navodi preporuku Svetske organizacije psihologa i pedagoga koja glasi da dete ne bi trebalo da ulazi u svet društevnih mreza pre navršene dvanaeste godine.

"Smatra se da pre tog vremena deca nisu dovoljno svesna uloge koja društvena mreza moze imati u širem kontekstu i do tada mladi nemaju dovoljno razvijene kulturne kompetencije za upotrebu kompjutera. Na taj nacin se zapravo vrši jedna vrsta dodatnog filtriranja i zaštita dece od mogucih rizicnih ponašanja i situacija na internetu i društvenim mrezama", kaze za MONDO profesorka Duronjic-Tapavicki i istice da bi se dobna granica mogla povecati na 13 ili 14 godina. Tada bi se, kako smatra, postotak rizika za decu bitno smanjio.

Facebook ima izuzetno veliki kapacitet dnevnog protoka informacija i kao takva društvena mreza pozitivno moze da koristi mladim ljudima u onom momentu kada traze brzu, sigurnu i aktuelnu informaciju.

Duronjic-Tapavicki smatra da su društevne mreze epohalno promenile nacin zivota savremenog coveka i mnogo toga unapredile u ljudskoj komunikaciji. Medjutim, kako istice, internet i društvene mreze nisu samo prostor razvoja nego su i prostor rizika za mlade korisnike u pogledu bezbednosti. Taj rizik se znatno moze smanjiti ukoliko je pravilno razvijen odnos roditelja i dece, odnosno staratelja i dece. Prema recima profesorke, taj odnos je od presudnog znacaja kada je u pitanju sigurnost deteta na internet mrezi. Takodje, jako je vazan i nadzor, odnosno kontrola deteta od strane roditelja.


"Ako je razvijen odnos poverenja roditelja i dece tada su bitno smanjenje mogucnosti da se napravi greška u komunikaciji na društvenim mrezama ili da dete na neki nacin postane zrtva. Roditelj mora biti posebno pazljiv kada je u pitanju kontrola njegovog deteta u onlajn zajednici i ne smije da vrši pritisak na dete da se taj nadzor ne bi pretvotrio u kontra-nadzor, odnosno da dobije kontra-efekte", kaze profesorka Duronjic-Tapavicki.

Ona istice da bi roditelji zajedno sa obrazovnim institucijama mogli da imaju veliku ulogu u razvijanju tehnickih kompetencija kod mladih kada je rec o upotrebi kompjutera i informacionih tehnologija. Prema njenin recima škole kod nas u ovom momentu još uvek imaju gotovo marginalnu ulogu kada je rec o obrazovanju za informacione tehnologije.

"Istrazivanje na Fakultetu politickih nauka je potvrdilo da deca i mladi u Republici Srpskoj kompjutersku pismenost sticu samostalno ili uz pomoc prijatelja, odnosno roditelja, ali ne u obrazovnim institucijama. To je dovelo do zakljucka da su deca kod nas digitalna, a institucije analogne što je jedan paradoks koji ce se u buducnosti verovatno morati neutralisati odredjenim društvenim merama kako bi deca i mladi stekli sposobnost razumevanja znacaja pravilne upotrebe informacionih tehnologija", kaze profesorka Duronjic-Tapavicki, koja je i jedan od zagovornika da se u obrazovni sistem RS uvede predmet medijsko obrazovanje kako bi se mladi edukovali u skladu sa informacionim tehnologijama u dvadeset prvom veku.

Analiza Ombudsmana za decu Republike Srpske za 2013. godinu, pod nazivom "Eksploatacija dece na internetu", pokazuje da ucenici uzrasta od 10 do 13 godina najveci deo vremena provode na internetu koristeci ga u zabavne svrhe (igranje igrica, druzenje preko društvene mreze Facebook, Skypa, slušanje muzike), dok nešto manji broj dece internet koristi za informacije vezane za školske aktivnosti.

Prema istoj analizi sa aspekta cetovanja i eventualnog upoznavanja neke osobe putem interneta mišljenja dece su podeljena. cak 57 odsto dece bi organizovali takav susret, a 43 odsto ne bi.

Iako deluje da imaju odgovaran pristup prema internetu, i da su teoretski upoznati sa opasnostima i zamkama interneta, neki od njih bi iz radoznalosti ušli u situacije koje mogu biti za njih opasne. Na primer kazu da se ne bi sreli sa nepoznatom osobom, ali razvijaju pricu kako i pod kojim uslovima bi se ipak sastali. Uglavnom bi to bilo na nekim javnim mestima i u necijoj pratnji.

KORISNI SAVETI ZA BEZBEDNO KORIŠTENJE INTERNETA

Saveti za roditelje:

- Nastojte da zaštitite decu od neprijatnih iskustava – pokazite im kako da zaštite sopstvenu privatnost i poštuju privatnost drugih.

- Naucite decu da ne odgovaraju na sumnjive poruke.

- Pomozite deci da shvate kakve poruke mogu da izazovu neprijatne osecaje.

- Proverite umeju li deca da blokiraju prijem poruka od odredjenog pošiljaoca.

- Sacuvajte poruke, mogu da vam posluze kao vazan dokaz.

- Budite u kontaktu s ljudima iz okoline vašeg deteta – upoznajte se s njegovim drugovima, njihovim roditeljima, nastavnicima i uopšte okruzenjem.

- Naucite svoje dete da vas obaveštava o svakom iskustvu iz virtualnog realnog sveta, koje ga zabrinjava. Ubedite ga da u vas moze da se pouzda i kada neoprezno uradi nešto loše i da cete zajedno potraziti rešenje.

- Objasnite detetu da, ukoliko ga neko uznemirava, to nikad nije njegova krivica.

- Da stvaraju bezbedne profile, kojima mogu zaštititi svoju privatnost.

- Da štite svoju šifru.

- Da reaguju samo na poruke osoba koje poznaju iz zivota van interneta i samo tim osobama da se i obracaju.

- Ukoliko hoce da objave na internetu svoju ili sliku porodice, kuce trebalo bi da se o tome posavetuju sa roditeljima.

- Privatne informacije (broj telefona, adresu, školu, sportski klub i sl.) ne treba da upisuju u razne upitnike na sajtovima niti da ih daju nepoznatim ljudima.

- Uspostavljajte sa svojom decom odnos baziran na poverenju.

- Uverite ih da mogu sa vama da pricaju i o svojim greškama zato što jedino tako mozete zajednicki da nadjete rešenje! Greške pri ucenju su normalne.

- Na pocetnim stranama mreza za socijalno druzenje postoje pravila za korišcenje, saveti, a navedena je i starosna granica za korišcenje mreza. Pazljivo ih proucite.

Saveti maloletnim osobama:

- Nemojte slati poruke, fotografije ili drugi materijaj koji bi nekome mogao da naškodi, slike šaljite samo osobama koje licno poznajete i u koje imate poverenja i iskljucivo nakon konsultacije sa roditeljima.

- Ne ostavljajte licne podatke nepoznatim osobama.

- Ignorišite nepoznate osobe koje zele da uspostave kontakt sa Vama i ne prihvatajte sastanke sa tim osobama.

Šta misle citaoci Monda

Rezultati MONDO ankete pokazuju da više od trecine ispitanika (35,29 odsto) roditelja ima problem da decu "odvoji" od racunara i teško drze korak s njihovim aktivnostima na društvenim mrezama. Na pitanje "Da li vaše dete koristi društvene mreze?" za opciju "Da, ali pod strogim nadzorom" glasalo je 27.27 odsto ucesnika ankete. cak 24.6 odsto ispitanika smatra da je to previše opasno i ne dozvoljavaju deci da koriste mreze, a 12,83 odsto je odgovorilo sa "Nisam sigurna/siguran".

Izvor: MONDO, Dušan Volaš, Vesna Kerkez/MONDO-Banjaluka



svidja vam se stranica?

prethodna strana | vrh strane odštampaj |  bukmarkuj | pošalji prijatelju
JOŠ UVEK NEMA KOMENTARA
dodaj komentar (samo za registrovane članove foruma)



izaberite ocenu:
  Odličan
  Dobar
  Prosečan
  Nedovoljan
  Loš
   
Ocenilo:    0 korisnika
Ocena:    0.00 (bez glasova)


Facebook

Twitter

Kraj je meseca, nedelja solidarnosti.
-Duško Radović-
  Prijatelji Portala:
Blenderi Srbija
Sling Marama
Pitanja i Odgovori


2005 © Copyright RoditeljPortal
Sva prava zadržana.