Zarazna žutica u 21. veku

Žutica je narodni izraz za grupu bolesti koje imaju jednu zajedničku karakteristiku – žutu prebojenost kože. Radi se o raznorodnim oboljenjima, ali je većina uzrokovana virusima koji vole da se "uvale" u jetru i naprave zapaljenje. Ta grupa bolesti se naziva hepatitis.
Ima nekoliko vrsta, a ovog puta pričamo o, nažalost veoma aktuelnom, hepatitisu A. Iako su i drugi hepatitisi "zarazne žutice", ova vrsta bolesti se "lako zakači" i širi.

Uzročnik hepatitisa A je istoimeni virus. To je veoma mali virus iz familije Picornavirusa koji "upada" u jetrine ćelije koje koristi "za svoje potrebe" i tako ih uništava.

Kolika je inkubacija?
Inkubacija (period od dobijanja virusa do pojave simptoma i znakova bolesti) traje od 15 do 50 dana, obično oko mesec dana.

Kako izgleda dete koje oboli?
Srećom, većina dece ima blažu formu bolesti. Što je dete mlađe (ovo ne važi za bebe kod kojih je bolest potencijalno veoma opasna), veća je šansa da bolest prođe neopaženo!
Bolest počinje takozvanim nespecifičnim smetnjama: zamor, bolovi u mišićima i zglobovima, sledi mučnina i loš apetit, a većina dece dobije povišenu (obično ne previsoku) temperaturu. Proliv se kod dece često javlja. Žutica se ne mora videti, naročito kod mlađe dece, ali pažljivi roditelji mogu primetiti tamnu boju mokraće. Ako dete "požuti" obično su beonjače te koje prvo "dobiju" žutu prebojenost.
Sve traje od par nedelja do mesec dana, veoma retko duže, a većina dece se posle toga lepo oporavi.

Ima li komplikacija?
Izuzetno mali broj dece ima tešku formu bolesti sa znacima popuštanja funkcije jetre što je praćeno dramatičnim tegobama koje brzo "odvedu" dete u dečju bolnicu (poremećaj svesti do kome, potpuna nemogučnost uzimanja tečnosti i hrane...). Tada se malo šta može učiniti jer jetra ubrzano i neumitno propada, ali je ovo kod dece stvarno retkost.
Trudnice su u opasnosti jer se može desiti ova forma bolesti (takozvani fulminantni hepatitis).

Ima li terapije?
Nažalost, nema leka koji može da "ubije" virus. Zato je "terapija" odmaranje, dijetetski režim koji podrazumeva "lakšu" hranu, vitamine i čekanje da bolest prođe.
Kod nas se većina dece hospitalizuje do postavljanja dijagnoze (nekoliko dana), a kućni oporavak je logičan nastavak do ozdravljenja.

Može li se sprečiti?
Naravno!
Postoje dva načina prevencije. Prvi je "higijenski", koji zahteva temeljnu "rekonstrukciju" svih kritičnih tačaka, a pre svega toaleta, mesta gde se "masovno" jede, ali i prosvećivanje dece i roditelja. Tu smo "tanki", jer da nismo, ne bi bilo ove sramotne epidemije. Zato smo dobar deo ovog broja posvetili ovom problemu.
Drugi način je vakcinacija!
Postoji odlična vakcina protiv hepatitsa A koja se sve više daje i u bogatim zemljama. Skoro 40 odsto populacije SAD je "prokuženo" virusom hepatitisa A. Mnogi su pregurali ovu bolest a da ne znaju da su je imali. Zato se vakcina uveliko koristi a postoje preporuke da se daje istovremeno sa vakcinom protiv hepatitisa B, što je najbolji i najsigurniji način sprečavanja oboljevanja. Vakcina nije u širokoj upotrebi u Srbiji, a aktuelna epidemija pokreće pitanje i ove vakcine. Bilo bi dobro da se omogući vakcinacija bar onima koji žele da je kupe.
Ostaje da se nadamo da je ovo poslednja epidemija "zarazne žutice" kod nas!

Kako se prenosi?
Ovo je tipična "prljava" (fekalna) zaraza koja se najčešeće prenosi direktnim kontaktom, pa su prljave ruke glavni krivac! Nehigijenska (bunarska) voda je sve ređe odgovorna ali se, nažalost, to i dalje sreće na ovim prostorima! Zato su kritična epidemiološka mesta ona gde se okuplja i jede veliki broj dece i ljudi, ali i nehigijenski toaleti pretstavljaju veliku opasnost, naročito u školama.

Kako se postavlja dijagnoza?
Kada se misli na ovo oboljenje dijagnoza se, posle pregleda deteta, postavlja lako! Postoje jednostavni virusološki testovi koji otkrivaju prisustvo hepatitis A virusa u organizmu. Tačnije, nađu se antitela na hepatitis A, pa nema dileme ko je prouzrokovao bolest.
Kada krene epidemija (kao sada kod nas) do dijagnoze se stiže veoma brzo jer se posle prvih tegoba deca podvrgavaju "testiranju" na hepatitis A.

Da li su ukućani u opasnosti?
Kada dete stigne kući treba se pridržavati saveta lekara, ali i voditi računa o pranju ruku i besprekornoj higijeni toaleta. Virus se izbacuje stolicom, pa je stvarno najvažnije detaljno pranje ruku! Ako se higijenske mere detaljno i revnosno sprovode nema opasnosti od širenja bolesti na ukućane.

Izvor: MOJ PEDIJATAR, ass. dr. Goran Vukomanović, spec. pedijatrije