Pitanje: Imam devojčicu od 3 g i 10 meseci, razvila je veoma solidan rečnik, ali pojedine glasove nikako ne izgovara. U pitanju su: K (govori umekšano T), G (menja ga sa D), R (govori nešto izmedju L i R), Š, Ć, Č. Napominjem da je i progovorila kasnije od vršnjaka, recimo da je to kašnjenje bilo izmedju 6 i 9 meseci, po mojoj proceni, ali da bez obzira na ove teškoće zna oko 10 recitacija, i jako je pričljiva, ali se bojim da ne doživi podsmeh vršnjaka, i to me brine više od toga kada će savladati ove glasove. Kako joj možemo pomoći?

Odgovor: Poštovana, da biste mogli da pomognete detetu potrebno je pomoći Vama. Najjednostavniji put je da se obratite logopedu, ali ne elektronski, jer su nam mogućnosti ovako prilično ograničene. Ovako Vam ne možemo pokazati kako i šta treba da vežbate, u skladu sa tim kako dete izgovara sada te glasove. Glasovi K i G bi do sda trebalo da su savladani, njihovo menjanje glasovima T i D dosta narušava razumljivost. Takođe, prilikom logopedskog pregleda može se utvrditi da li postoji neka fizička prepreka (najčešće kratak frenulum, koji onemogućava podizanje jezika u pravilan položaj za ostale glasove koje ste naveli). Što dete više govori i više reči koristi, to će imati više toga da prevežbava, za šta je potrebno i vreme, i volja i upornost. Savetujemo Vam da ne odlažete posetu logopedu, pregled je bezbolan i detetu zanimljiv.   

Pitanje: Поздрав Имам проблем, можда помало нетипичан, јер нисам ни дете ни родитељ. Колико сам нашао на Интернету, мислим да се он дефинише као брзоплетост. Наиме, имам проблем са изговором одређених група гласова, речи, реченица у континуираном и спонтаном говору. Када треба да изговорим нешто изоловано, да проверим себе, ја то изговорим без проблема, али у разговору са другим особама, пре него што треба да изгoворим поједине речи или групе гласова, већ знам да нећу у томе успети, и онда, подсвесно, ваљда, да бих преко тога прошао што безболније и да не бих муцао, ја буквално прелетим преко тога и нико ме не разуме шта сам рекао и само чекам да ме питају - шта си рекао? Истина, у неким ситуацијама изненадим себе како говорим полако и разговетно, тако да то ипак изгледа зависи од емоционалног и психичког стања у ком се налазим у тренутку говора. Не знам кад је настао мој проблем и да ли је он постојао одувек, знам да су ми моји причали да сам тепао до поласка у школу, што можда има везе са овим проблемом. Рекох, не знам кад је настао, али знам да сам га имао у старијим разредима основне школе. Да ли је настао тад или раније, нисам сигуран. Кроз школовање ме друштво доста зезало због мог проблема за који сам мислио да је ствар навике и да ће проћи, али сада имам 21 годину и он још постоји, тако да сада већ мислим да имам разлога за бригу, па сам одлучио да тражим савет и помоћ, а ово је мој први корак. Школујем се за струку у којој ће ми бити потребно да говорим полако и разговетно и то је ралог више да пробам да решим свој проблем, ако може, и ако је то уопште проблем вредан бриге. Хвала унапред на одговору.

Odgovor: Poštovani, Vaš problem nije toliko netipičan i redak kako se Vama čini, ima još osoba sa sličnim problemom. Jedino je sajt preko kojeg nam se obraćate posvećen roditeljstvu, pa smo se i mi prilagodili potrebama. Stručno, u logopediji problem koji Vas muči naziva se tahifemija, što je latinski naziv za ubrzan govor. Po tipu poremećaja vrlo je sličan mucanju, te je i tretman sličan, i svakao moguć. S obzirom da ste naveli da se školujete svakako ste u prilici da pronađete logopeda, bilo pri studentskom zdravstvenom centru ili van njega. Naveli ste da struka koju ste izabrali zahteva dobre govorne sposobnosti, što dokazuje da ste osoba koja voli izazove i ume da radi nasebi. Zato Vam svakako savetujemo da pronađete dobrog terapeuta u kojeg ćete imati poverenja i koji će Vas usmeravati u procesu menjanja starih navika i oslobađanja od strahova pri govorenju. Prvi korak ste uspešno savladali, sada je red na fizički susret sa logopedom!   

Pitanje: Вежба за слова Ч , Ж , Ш , Џ...

Odgovor: Poštovani, pretpostavljam da Vas zanimaju vežbe za glasove, a ne za slova, tj. da Vas ne zanima kako se navedena slova pišu, već kako postaviti govorne organe da bi se pravilno izgovorili. Vežbe nisu teške, svode se na postavljanje govornih organa u pravilan položaj, a svi navedeni glasovi imaju sličnu poziciju jezika - vrh jezika postavljen skoro pod pravim uglom na sredinu tvrdog nepca. Zatim se vežba kroz reči koje imaju taj glas na početku, u sredini, na kraju reči, pa zatim kroz rečenice i tekstove koje obilju određenim glasom. Ukratko i uopšteno rečeno. Inače, za svaku osobu se vežbe razlikuju i posebno prilagođavaju, u zavisnosti od uzrasta i načina na koji osoba izgovara te glasove bez vežbanja pre svega. Logoped Vam uživo može pokazati vežbe, ovako elektronski smo prilično ograničenih mogućnosti.   

Pitanje: Imam jedno pitanje, imamo devojčicu 2 god i 8 meseci počela je lepo da priča i čisto, i počela je da veže rečenice. Ali pre otprilike dve nedelje počela je da muca kad hoće da sastavi rečenicu ili da kaže reč neku kao npr. dodododonesi mi ili ovo je memememe mekana. U početku je bilo manje a sada ide na više, i nervira se kad ne može da pogodi šta hoće. Šta je u pitanju, treba li da posetimo logopeda ili je to prolazna stvar? Molim vas za odgovor, unapred zahvalni roditelji Marina i Vojkan

Odgovor: Poštovani, ovo je jedno od najčešćih pitanja, i ako pogledate ostale videćete da se odgovori svode na to šta i kao vi treba da se postavite, a ne na postavljate dijagnoye detetu, jer se to ovako elektronski bez da se dete čuej i vidi i ne može postaviti. Dakle, najčešće je u pitanju fiziološko mucanje, ono koje se javlja usled nedovolje razvijenosti psihomotornog sistema u određenom periodu, te najčešće prestaje spontano. Jako je bitno da okolina ne reaguje, da ne prekidate dete, ne pokazujete uplašenost, da ne završavate njene rečenice umesto nje. Svakao Vam savetujemo posetu logopedu koji će Vam odmah, na primeru sa detetom pokazati kako da se postavite, i koje vežbe da radite ukoliko postoji potreba.   

Pitanje: Dete je staro skoro dve i po godine. Dok govori primećujem da jezik za C, S i Z leti napolje. Da li će se to ispraviti samo od sebe i da li u ovom uzrastu treba nešto preduzeti? Hvala unapred!

Odgovor: Poštovana, izgovor navedinih glasova sa pozicijom jezika između prednjih zuba naziva se interdentalni sigmatizam. Može se javiti kod dece koja tek uče da izgovaraju ova slova, mada se u određenom broju slučajeva ovakav izgovor zadržava, te je posle potrebno prevežbavanje, odnosno logopedske vežbe. S obzirom da je dete još malo ne morate ga voditi na pregled samo zbog ovoga. Jednostavno pokušajte da vežbate dugo SSSSSS, tako što ćete zajedno, pred ogledalom stisnuti zube i nasmejati se, da se jezik ne vidi. Ukoliko je detetu teško, nemojte ga forsirati, u ovom periodu mnogo je važnije šta dete govori, a ne kako, pa ćete glasove ispraviti kasnije.   

Pitanje: Imam dva sina. Medju njima je razlika 15 meseci. Stariji ima 4,5 god, mladji 3 god. Njih dvojica su u isto vreme progovorili, pošto je stariji progovorio tek kada je mladji brat počeo da priča. Sada oni imaju isti fond reči, i niz glasova kao što su S,Ž,Š,Č,Ć uopšte ne izgovaraju pravilno, već izgovaraju d ili t. Obojicu ih svakodnevno ispravljam u izgovoru, ali nam ne idu ti glasovi nikako. Sada ja nisam zabrinuta za mladjeg sina, ali za starijeg jesam, jer on po godinama već treba da usvoji pravilan izgovor. Šta da radim, njih dvojica su nerazdvojni i mislim da će stariji naučiti da izgovara te glasove, tek kad i mladji bude to uradio. Da li obojicu odvesti do logopeda?

Odgovor: Poštovana, zamena velikog broja glasova (S, Z, C, Ć, Đ, Č, DŽ, Š, Ž) glasovima T i D je tip dislalije (nepravilnog izgovora glasova) koja se naziva tetizam. I na uzrastu od tri godine deca bi trebala da prestaju sa ovim zamenama i počnu da koriste prave glasove, svakako bar one lakše za izgovor (S, Z, C). Nije rano ni za jednog od njih, a s obzirom na međusobnu vezanost dečaka najbolje je da ih vodite zajedno. To što ih svakodnevno ispravljate u govoru je prilično uzaludan trud, ukoliko pre toga nisu savladali kako ustvari treba da kažu to što po navici govore nepravilno. Već nakon nekoliko poseta logopedu, ukoliko se budete pridržavali uputstava, primetićete napredak.   

Pitanje: Poštovani, imam kćerku od dvadeset meseci koja puno priča na svom jeziku, a izgovara svega nekoliko razumljivih reči. Sve razume, društvena je i vesela. Zbog čestih upala srednjeg uha je uradjena BERA i utvrdjeno oštećenje sluha desne strane i disfazija. Dobili smo savet da dete vodimo u Zavod za poremećaje govora, što ćemo svakako uraditi. Mene interesuje da li je moguće da je ova dijagnoza sasvim tačna, mislim na disfaziju, s obzirom na uzrast deteta, pošto sam dosta čitala o tome i saznala da se kod tako malog deteta ne može sa sigurnošću govoriti o disfaziji. Unapred zahvalna, mama Tanja

Odgovor: Poštovana, dijagnoza koju ste dobili se odnosi na trenutno detetovo govorno-jezičko stanje, nije konačna i doživotna dijagnoza, najčešće se i vodi kao razvojna disfazija. Neki stručnjaci smatraju da oštećenja sluha i razvojna disfazija isključuju jedna drugu, te bi dete vodili pod drugom dijagnozom, što je za Vas i za dete nebitno. Bitnije je da dete dobije pravu govorno-jezičku stimulaciju i adekvatnu terapiju, kako bi se posledice uticaja sluha na govor minimalizovale, i kao bi devojčica dobila potpunu stimulaciju za govorno-jezički razvoj. Kolege iz Zavoda će nakon pregleda deteta biti u prilici da Vam daju konkretnije odgovore na pitanja u vezi sa govorom Vaše devojčice.   

Pitanje: Poštovani, imam sina koji je star 3god i 1 mjesec, dosad je pričao ali ne dovoljno, ali u zadnjih par nedelja sve što ja kažem on ponavlja za mnom. Inače je normalno dijete, poslušan je samo kad on hoće, pa me interesuje da li je normalno da ponavlja baš sve, i ako nije što da radim? Unapred hvala

Odgovor: Poštovani, to ponavljanje se stručno naziva eholaličan govor. Najčešće je primećujemo kada detetu postavimo pitanje, a umesto odgovora dete ponovi pitanje (i eventualno tek onda odgovori). Može se javiti kao prolazna faza u razvoju govora, na neki način to pomaže detetu da bolje razume govor drugih, a istovremeno mu pomaže i da uvežbava svoj govor. Verovatno je u pitanju prolazna faza, naveli ste da je do skoro dečak manje pričao, te deluje kao da putem ovog obrasca upravo vežba govor. Za očekivati je da se uskoro ponavljane za drugim smanjuje, a da dečak počne slobodnije i više da se samostalno izražava. Ukoliko napretka u govoru nema, posetite logopeda.   

Pitanje: Poštovani,imam devojčicu staru 18 meseci,i imam problem. Neće da priča. U potpunosti sve razume, ali neće da kaže, zna osnovno, kada je teram da kaže mama, tata, baba, beba, kiiki, pile, koka. Zna da kaže kako maca i kuca kažu, ali ništa više. Kada je žedna pokazuje rukom i plače ako joj ne dam, kada je gladna kaže am. Ne znam šta da radim da li da posetimo logopeda, pomozite!?

Odgovor: Poštovana, verovatno je da negde u komunikacijskom obrascu između Vas i ostalih iz detetove okoline, i devojčice, postoji sasvim dovoljno razumevanja i bez da ona govori. Tako npr. Vi odlično razumete da njen plač znači da joj je teško, i da treba da joj uslišite želju (u navedenom slučaju date joj vodu, bez da traži). Savet svakako nije da dete držite žedno i pustite je da plače satima. Takođe nije dobro da insistirate i zahtevate da Vam imenuje predmete na Vaš nalog, onda kada Vi smatrate da bi trebalo. Najbolje bi bilo da se obratite logopedu koji će Vam dati konkretna uputstva kako da postupate sa devojčicom, šta da izbacite a šta da ubacite kako bi se ona motivisala da što više komunicira govorom. Svako dete je priča za sebe, sa svojim temperamentom, osobinama i navikama, pa ne postoje konkretna opštevažeća uputstva primenjiva na svu decu.   

Pitanje: Moj sin ima 28 meseci i ne govori. Jedino kaže ponekad: mama, ne, da. Razume sve što mu kažem ali služi se neverbalnim govorom da kaže ono što želi. Da li je potrebno da zatražimo stručnu pomoć ili je to normalno?

Odgovor: Poštovana, svakako je neophodno da znate zašto dete koristi gestove umesto reči, kao i da što pre pokrenete njegove govorno-jezičke sposobnosti. Rečnik od 3 reči nije adekvatan uzrastu od skoro dve i po godine. Svakako se obratite pedijatru koji će Vas dalje uputiti na neophodne preglede,koji uključuju proveru sluha, psihološki, logopedski pregled, i po potrebi neurološki. Nemojte zazirati od stručne pomoći, čak i ako je sve u redu, ovi stručnjaci će Vam dati najbolje moguće savete šta da pratite, i kako da na najjednostavniji način pokrenete detetov govor.   

Pitanje: Poštovani, malo sam u nedoumici pa bih Vas pitala pitanje u vezi dvojezične porodice. Na netu sam našla puno toga o bilingvizmu, ali mišljenja su podeljena. Naime, ja sam Makedonka, živim u Beogradu, udata za Srbina. E sada, mene zanima da li možemo i da li je pametno našoj kćerkici koja ima 17 meseci da govorimo na oba jezika? Da li će kasnije progovoriti, da li može praviti razlike koji je koji jezik? Ne želim da dođemo u situaciju da se dete zbuni zbog toga. Inače ja sam s njom non stop kući, pričam joj srpski i pazim da ne grešim jer mi je mnogo bitno. Takođe dobili smo savet da može dete da usvoji oba jezika ali da jedan roditelj priča na srpskom a drugi isključivo na makedonskom jeziku. E sada problem bar po meni je to što sam s njom non stop a mm dolazi kući u 18h po podne. I ako ja sve ostalo vreme pričam na makedonskom ona bi usvoila makedonski kao da joj maternji jezik nego srpski jer neprovodi toliko vremena zajedno. Ispravite me ako grešim. To me jedino brine, jer ako više od 10h pričam samo makedonski mislim da u onih par sati koliko je sa ocem ne bi naučila srpski jezik. Stvarno sam zbunjena. Recite mi da li je pametnije da ja i dalje pričam samo srpski a kasnije da joj uvedem još jedan jezik? Hvala unapred

Odgovor: Poštovana, Vi ste se već opredelili da sa detetom govorite srpski jezik, i naš savet je da tako nastavite. Iz više razloga. Glavni je to što bi se dete jako zbunilo da odjednom počnete da komunicirate na drugom jeziku. Drugi je to, što bez obzira što Vi sa njom provodite 10h dnevno, ipak živite u srpskoj govornoj sredini, gde dete jezik čuje i na igralištu, i u prodavnici, i na tv i radio programu, te se upravo jezik okoline smatra lakšim za usvajanje u početnom periodu. Treći razlog je to što su makodnski i srpski jezik dosta slični, te će dete lako moći da usvoji makedonski jezik. Već sada je možete upućivati u određene reči - učiti je kako se zovu pojedini predmeti na oba jezika, pa kada progovori na nivou rečenice na srpskom jeziku učiti je kako bi se to isto reklo na makedonskom. Kada biste sada prešli na upotrebu samo makedonskog jezika verovatnije je da bi dete mešalo gramatiku i reči oba jezika, te nepravilno govorilo na oba jezika, upravo zbog velike sličnosti. Svakako smatramo da je dobro da dete naučite i makednoski jezik, samo za to nije jedini uslov da sa njom govorite samo i isključivo na tom jeziku. Savet Vam daje logoped sa stručne strane, ali i iz ličnog iskustva nekoga ko je, nasuprot Vašoj kćerki, rastao u makedonskoj govornoj sredini sa roditeljima iz srpskog govornog područja.   

Pitanje: Kako dete sa usporenim razvojem naučiti da govori? Dete ima 4 godine. Ne govori reči, ignoriše obraćanje odraslog ka njemu. Unapred hvala

Odgovor: Poštovana, bez obzira na brzinu razvoja jezik sva deca usvajaju spontano, a ako postoji problem potrebna je dodatna stimulacija. Mnogi detalji su bitni pri pravljenju individualnog stimulativnog programa, pa tako i na kom je dete tačno nivou što se tiče psihomotornog razvoja, da li postoji još neki ometajući faktor ili ne, na koje stimuluse dete najbolje reaguje... U ovom procesu niste sami, slobodno se oslanjajte na stručna lica - psihologe, logopede, defektologe, pitajte ih konkretne stvari i dobićete dosta korisnih saveta, zajedno ćete sigurno pronaći model koji odgovara upravo vašem detetu.   

Pitanje: Poštovana, moj sin je napunio pet godina i gotovo sve glasove izgovara normalno. Imamo problem samo sa k i g, i č i dž. K je nešto između T i Ć, a g između D i Đ. A Č i DŽ su sličniji Ć sa malim razlikama. Da li mi možete preporučiti kako da mu pomognem da lakše savlada te glasove? Unapred hvala!

Odgovor: Poštovana, savetujemo Vam posetu logopedu što pre, jer sa 5 godina očekuje se da dete ne zamenjuje glasove K i G glasovima T i D, jer iako postoji mala sličnost u zvučnosti ovih glasova, oni se artikulišu na potpuno drugom mestu. Te je bitno da dete što pre ispravi ovu naviku, a kako je rečnik na ovom uzrastu dosta razvijen, to znači da ima dosta reči za prevežbavanje što nije ni mali ni lak posao za dete. Zato je najbolje da u proces uključite i logopeda, koji će Vam davati konkretna uputstva šta i kako da vežbate, na osnovu sadašnjeg detetovog govorno-jezičkog statusa, a vremenom će pratiti napredak i program prilagođavati Vašem detetu. Ne postoje univerzalna uputstva, koja Vam poput recepta možemo prepisati, a da to zaista ima efekta. Kada savladate ove glasove logoped će Vam dati instrukcije za sledeće.   

Pitanje: Imam kćerkicu 3 god, i gotovo da ništa ne priča. Ima par slova kao što su m,j,nj,lj,i naravno a,e,i,o,u...i, od njih kombinuje par reči...Rodjena je sa rascepom nepca,i usne. Prvu operaciju je imala sa mesec i po dana, a nepce joj je zatvoreno sa 9 meseci. Ide i već par meseci kod logopeda, ali baš slabo napreduje. Par lekara je reklo da je to od stresa zbog operacija koje je imala. Dobro čuje, i sve razume šta joj kažem. Mnogo se brinem zbog toga. Da li možete da mi date još neki savet, molim vas? Unapred hvala.

Odgovor: Poštovana, ništa drugo Vam ne možemo posavetovati osim onoga što su Vam verovatno i drugi rekli. Proces logopedske terapije i razvoja govora kod dece sa rascepom je dugotrajan proces, potrebno je dosta vremena, vežbe i truda da bi stigli do željenih rezultata, odnosno do što bolje artikulacije glasova deteta. Najbolje je da se oko svake nedoumice savetujete sa detetovim logopedom, i tražite da Vam daje što konkretnija uputstva kako i šta da vežbate kod kuće. Stres ne bi trebalo da igra ulogu u ovom procesu, te vodite računa da se ne postavite prezaštićujuće prema detetu, jer za to nema potrebe, a svakako nije stimulativno za razvoj govora.   

Pitanje: Poštovani, moj sin ima tri godine i skoro da ne priča. I to malo reči koje je znao da izgovori više ih ne koristi. Da li je možda razlog naše preseljenje u novi stan(pre 6 meseci) ili prisustvo mladje sestre koja ima 18 meseci i pomalo priča, ili je sve to zajedno uticalo? Svakako imamo nameru da posetimo logopeda, ali i Vama se obraćam za mišljenje i savet. Unapred zahvalna!

Odgovor: Poštovana, postavili ste vrlo konkretno pitanje na koje Vam zaista ne možemo dati odgovor kojim biste bili zadovoljni. Mi ne možemo da znamo zašto dečak prestaje da upotrebljava reči u govoru koje je do skoro koristio. U ovom trenutku, Vi najbolje možete osetiti koje to promene u detetovoj okolini utiču na njega, a koje ne. Svakako da to što mlađa sestra tek razvija govor ne bi trebalo negativno da utiče na dečaka, osim ukoliko se dečaku posvećuje malo pažnje na uštrb sestre, pa dečak pokušava da Vam je privuče na ovaj način, što ne verujemo da je slučaj. Što se preseljenja tiče, moguće je da je ono dovelo do čitave promene u organizaciji dečakovih dana i nekih ustaljenih rutina i navika, što takođe ne bi trebalo da utiče u tolikoj meri na detetovo govorno ponašanje. Svakako Vam savetujemo posetu logopedu i/ili psihologu, oni će Vas po proceni deteteta i situacije uputiti u to šta dalje da radite.