Beba Dodaj RODITELJ PORTAL u favorite DODAJ U FAVORITE Beba uvelicaj umanji             :: Početna > Vesti > Testiranja budućih prvaka za školu
Roditelj Portal - Izbor

Roditelj Portal - Email Registracija
Trudnoca Email Registracija

Opšte

08.05.2013. |  4518 pregleda

Testiranja budućih prvaka za školu


Testovi pokazuju stepen intelektualne, socijalne i emocionalne zrelosti i ne mogu da se padnu, vec daju sliku o detetu i vazne smernice roditeljima.

JOŠ MESEC dana je preostalo do poslednjeg roka za upis buducih prvaka u osnovne škole širom Srbije.

Za nekoliko dana pocinju testiranja predškolaca, dok ce oni koji zele ranije u školske klupe sacekati na svoj termin za testove do juna.

Testiranja obavlja školski psiholog, a ona se sastoje iz razlicitih pitanja, zadataka, razgovora sa detetom i crtanja.

U zavisnosti od škole, primenjuje se nekoliko vrsta testova, ali svi za cilj imaju da pokazu stepen emocionalne, intelektualne i socijalne zrelosti.

Jako je vazno da sva tri parametra zadovolje kriterijume, jer je to jedini siguran pokazatelj da je dete spremno da se suoci sa novim obavezama i okruzenjem.

Najveca greška koju roditelji prave, tvrde strucnjaci, jeste što decu pre nego što krenu u školu teraju da uce slova, da nauce da pišu i citaju.

To uopšte nije vazno i to je ono cemu ce ih poducavati ucitelj i uciteljica. Mnogo je bitnije da dete naucite samostalnosti, odnosno da, izmedju ostalog, ume samo da se obuce, presvuce, zaveze pertlu i vodi racuna o svojim stvarima, knjigama, opremi za fizicko, prihvati pohvalu i kritiku nastavnika, ima izgradjen odnos prema drugoj deci, zna da prevazidje konflikte i neprijatne stuacije, ume da sasluša i prihvati tudje mišljenje ili ponašanje.

Mnogi roditelji pokušavaju da dodju do testova i da svoje dete pripreme za školsko "ispitivanje". To je još jedna velika greška, tvrde psiholozi, jer ukoliko dete bude upoznato sa pitanjima i zadacima na testu, to nece dati realnu sliku o zrelosti, pa se moze dogoditi da tokom školovanja bude pogrešno procenjivano i da školski strucnjaci ne mogu da mu pomognu ukoliko do eventualnih problema dodje.

Na ovakvoj vrsti provere ne moze da se padne, porucuju psiholozi, niti je vazno da dete testove prodje bez greške. Kroz razgovor, pitanja i zadatke, psiholog dobija sliku o tome šta detetu dobro ide, koji je tip (vizuelni, audio, audio-vizuelni...), na šta treba obratiti paznju, odnosno koje veštine kod deteta treba intenzivnije razvijati. Postoje, na primer, deca koja znaju sva slova, tecno citaju i pišu, ali nisu spremna da podnesu kritiku ili prekor uciteljice.

U slucaju kada dete ne pokaze dobre rezultate, odnosno kada testovi pokazu da odredjena oblast razvoja nije adekvatno završena, od školskog psihologa roditelji dobijaju instrukcije kako da se ponašaju i šta treba da promene u svom odnosu prema detetu.

To ne znaci da dete nece poci u školu, vec se roditeljima daju smernice na šta treba da obrate paznju kako bi dete sa što manje problema prošlo kroz školovanje.

U slucaju kada je dete mladje, odnosno kada je u pitanju raniji polazak u školu, deca rade dodatne testove koji se obavljaju u junu.

Ukoliko psiholog proceni da dete nije spremno, odnosno da njegov razvoj ne zadovoljava "školske" kriterijume, roditeljima se daje preporuka da dete bude u vrticu ili kod kuce još godinu dana.

Vrlo su veliki problem i sve cešci roditeljski zahtevi da deca iz vrtica idu u isti razred, što je uglavnom neizvodljivo, jer su grupe iz vrtica velike i imaju po 15-20 dece.

O sastavljanju odeljenja odlucuje tim u cijem sastavu su direktor, psiholog, pedagog i uciteljica na osnovu procena koje su testovima dobili o deci. Trude se da naprave "šarenolika" odeljenja, odnosno da u svakom od njih budu deca razlicitih karaktera, osobina i licnosti.

Neki strucnjaci tvrde da nije dobro insistirati da deca iz vrtica budu u istom odeljenju jer tako prave "zatvorene grupice" i teze se socijalizuju i prihvataju nepoznatu decu, dok ima i onih koji tvrde da poznata deca jedno drugom olakšavaju socijalizaciju i prilagodjavanje na novo okruzenje i okolnosti.

U svakom slucanju, testovi za školu su vazan dogadjaj u zivotu svakog deteta i izuzetno vazna smernica roditeljima. Jedino što treba da uradite da biste dete "pripremili" za testiranje je da mu objasnite kako ce ono izgledati, da ce tamo biti "teta ili cika koji ce postavljati pitanja, na koje treba da odgovore".

Objasnite im da je to vazno i da ce tako psholozi shvatiti koliko su deca pametna i dobra. Mališani ne bi smeli da imaju strah od testiranja, jer psiholog nece dobiti pravu sliku ili ce je dobiti uz više vremena i napora. Zbog toga nikada buduce prvake nemojte da plašite sa testiranjem za školu, niti da ih grdite ako bude zamerki strucnjaka. Nije dobro da dete misli da nije spremno ili da su njegovi drugovi pametniji ili bolji.

Ukoliko imate predškolca koji u prvi razred zeli ranije, ali testovi to ne sugerišu, nikada mu nemojte reci da "nije spreman". Mozete mu objasniti da je mladji i da, na primer, "nema mesta, jer starija deca koja zbog uzrasta moraju da krenu u prvi razred imaju prioritet". 

Izvor: NOVOSTI, J.J.



svidja vam se stranica?

prethodna strana | vrh strane odštampaj |  bukmarkuj | pošalji prijatelju
POSLEDNJIH 4 KOMENTARA SA FORUMA
prikaži sve komentare na forumu
dodaj komentar (samo za registrovane članove foruma)
  • Poslao  dana 09. May. 2013. u 02:28

Fali deo teksta. Zanima kako se odlucuje o sastavu odeljenja, ako neko zna.  
  • Poslao  dana 09. May. 2013. u 04:19

A zasto te to zanima kad tvoja deca ionako ne idu u skolu, ni u Srbiji niti u inostranstvu (gde bi mozda pre trebalo da te zanima, kako to ide) ako tamo zivis? Inace, deca se `promesaju` da se napravi kako tako ujednacen sastav odeljenja odn da se ne desi da u jednom odeljenju budu vecinom napredna, u drugom prosecna a u trecem ispod prosecna deca, vec da ima relativno podjednak broj dece sa razlicitim sposobnostima i stepenom zrelosti....tako bi bar trebalo da bude, ali se onda desava da pojedine skole, ako u odeljenju imaju po 2-3 problematicna deteta, (to se naravno iskaze tek tokom skolovanja i ne moze se proceniti odmah na pocetku), tu decu smestaju u jedno posebno odeljenje jer im ta 2 ili 3 deteta potpuno onemogucavaju rad sa preostalih 25-30 djaka, pa onda imaju jedno `problematicno` odeljenje i 10 koji su relativno ujednaceni. Tako je bilo u moje vreme, cujem da se tako radi i sad,...to u principu nije bas ok, ali razumem zasto se to radi (jer je npr moje odeljenje, dok se nije oslobodilo 2 ucenika koja su provodila vise vremena po policijskim stanicama nego u skoli, posto su ih privodili zbog kradje i vandalskog ponasanja, jos sa 8 godina, nije bilo u mogucnosti da ikako izvodi nastavu sa nas preostalih 30 djaka, kada su isti bili prisutni jer su na casu maltretirali drugu decu, ustajali sa stolica, pravili buku, bacali petarde na casu rizikujuci povrede druge dece, rusili stolice, unistavali namestaj, lomili klupe itd.....) Nekada je skola imla mogucnosti da takvu decu jedniostavno ispise, kao krajnju meru ukoliko nista drugo ne pomogne a danas na zalost to vise ne sme da se radi, pa takva deca onda do beskraja maltretiraju sve ostale oko njih, i niko im nista ne moze, pa im je onda ovo kako tako jedino resenje, .......i sto je najveci stos, ta odeljenja posle 2-3 godine opsteg haosa mahom uspeju da se nekako socijalizuju. Valjda se napravi hijerarhija unutar njih, posto su tamo svi slicnih nasilnih sklonosti, vremenom okruzeni sebi slicnima shvate da nemaju koga da maltretiraju a da ne budu i sami zrtve i takva odeljenja pocnu polako postizu neke obrazovne rezultate (verovatno i dobiju razrednog staresinu koji je edukovan za rad sa takvom decom a i psiholozi i pedagozi su primorani da se njima vise bave). Uglavnom su uvek medju najlosijima ali ipak uspevaju da savladjuju nastavni plan i program sto pre nije bilo uospte moguce (pa se desavalo da dete sa 8 godina jos ne zna da cita, sa 9 ne zna da sabira itd) jer ih ucenje nije nikako zanimalo, niti su osim da se nasilno ponasaju bili zainteresovani za bilo sta drugo....jedan od decaka koji je bio krajnje problematican u nasem odeljenju (otisao je u to posebno odeljenje u III razredu) negde u VI-tom je naglo ispoljio talenat za matematiku, pa je cak stigao i do takmicenja, (svi su time bili iznenadjeni jer je klinac do tada bio asocijalan, los djak, daleko ispod proseka)...ali eto, desio se neki kvrc u glavi i dete iako i dalje krajnje cudljivog i kapricioznog temperamenta uspeva da postize natprosecne uspehe u obrazovanju. Generalno uzev najgore je kada u odeljenju imate jednog ili dva nasilnika koje ne smete da `pomerite` (koji onda jos oforme bandu) pa maltretiraju sve djake, nastavnici im sa sadasnjom `demokratijom` i `pravima deteta` nista ne smeju, roditelji jos manje mogu da ucine bilo sta (jer da su mogli verovatno bi ucinili) a cesto su i sami takvi odn ta deca i dolaze iz socijalne sredine, gde je nasilje najnormalnija stvar, pa ni ne shvataju u cemu je `problem` sa njihovim detetom. Onda se desava da `normalna` deca pocinju da beze iz takvog odeljenja....pa tako `svako malo` eto u novinama raznoraznih natpisa od` ucenik premlatio ....do roditelji ispisuju decu` . Odoh ja malo u off topik, zato jer me ovaj trend `miksovanja svega i svacega` i inkluzije zarad ravnopravnosti i sl gluposti strasno nervira ...... :-\* 
  • Poslao  dana 09. May. 2013. u 15:02

Zanima me iz antropoloskih razloga :). Raspitivala sam se za sve to, i tesko je dobito prave informacije. Nisam sigurna koji ulog porodica igra u tom procesu, ako ikakav. Zar ne bi bilo logicniije da se deca rasporede bas prema intelektualnim mogucnostima, tako da svako dete otprilike dobije obrazovanje po svojoj meri, umesto toga da bas nijedno ne dobija ono sto mu treba? Cula sam, iz nepuozdanog izvora ali ipak cula, da se romska deca i deca samohranih roditelja automatska upisu u kategopriju "problematicnih deca". Ako je to tacno, zar to nije cista diskriminacija? Ali, nisam mogla da saznam da li je tacno, jer ceo proces i nije nesto transparentan. Onda postoji pitanje biranja ucitelja, sto je negde moguce, negde je navodno zabranjeno, a negde je OK ako platis. Sve to mi je prosto zaintrigiralo, jer kod nas porodica igra mnogo veci ulog i biranju skole i ucitelja — skoro uvek ima vise skole razlicitog tipa izmedju koje da biras: od skole za darovite i posebne potrebe, do alternativne sisteme tipa montessori, do verske skole... svasta ima. Samo ako si bas u ruralnoj sredini imaces jednu skolu u blizini, a i onda makar imas mogucnost da dete upises u virtualnu akademiju (koji ti plati javni sistem, dobijes sve materijale), ili da sam organizujes obrazovanje svom detetu. Dobro je imati izbore, jer svako dete ima razlicite potrebe.  
  • Poslao  dana 09. May. 2013. u 15:05

A to sto ti inkluzija nervira nema nikakve prakticne veze, jer ne mozes da utices na situaciju i biras skolu gde je nema. To sto je ucitelj nemocan kad je nasilno dete u pitanju takodje mozes da stavis van uma, jer opet ne mozes da utices. Zar ne smatras da to nije pravedno? Kao roditelj, tvoja je duznost da obezbedis da dete dobije kvaltitetno obrazovanje, i da se tokom njega oseca sigurno. Ali po ovom sistemu, tesko je ispuniti svoju obavezu.  

POSLEDNJIH 4 KOMENTARA SA FORUMA
prikaži sve komentare na forumu
dodaj komentar (samo za registrovane članove foruma)
vrh strane





Facebook

Twitter

... da na planeti Zemlji ima toliko zlata da je prekrije celu u sloju od jednog metra?
-JESTE LI ZNALI-
  Prijatelji Portala:
Blenderi Srbija
Sling Marama
Pitanja i Odgovori


2005 © Copyright RoditeljPortal
Sva prava zadržana.