Uskoro bebe dizajnirane u laboratoriji?

Na etičke nedoumice odgovorio direktor Centra za reproduktivnu medicinu i neplodnost pri Kornel Medicinskom centru Zev Rozenvoks: „Naše istraživanje je usmereno na matične ćelije, a upotrebili smo embrion sa anomalijom koji nikad ne bi mogao da se razvije u bebu“

Samo nekoliko dana pre parlamentarne rasprave u Velikoj Britaniji o dozvoli razvijanja embriona u naučne svrhe, stiže vest da su naučnici sa Univerziteta Kornel u NJujorku u svojoj laboratoriji stvorili prvi genetski modifikovan ljudski embrion, kako bi proučili kada počinje razvoj ćelija i bolesti. Iako je embrion uništen nakon pet dana, ovaj poduhvat je raspirio etičku debatu o tome da li je čovečanstvo na korak od stvaranja „dizajniranih beba“.

Odgovor na ovo pitanje odmah je dao Zev Rozenvoks, direktor Centra za reproduktivnu medicinu i neplodnost pri Kornel Medicinskom centru. „Niko od nas ne želi da se bavi dizajniranjem beba“, rekao je Rozenvoks.
„Naše istraživanje je usmereno na matične ćelije, a upotrebili smo embrion sa anomalijom koji nikad ne bi mogao da se razvije u bebu“, zaključio je Rozenvoks.

Tim molekularnih biologa i embriologa, predvođen Nikicom Zaninovićem, u svom eksperimentu upotrebio je embrion koji poseduje jedan hromozom viška, koji ga čini nevijabilnim, ne dozvoljava mu preživljavanje. Sledeći proceduru koja je primenjivana na životinjama, ubačen je gen koji je poslužio kao marker, a njegova ekspresija je mogla veoma lako da se prati. Embrionalne ćelije u stadijumu matične ćelije su „preuzele“ ovaj gen. Efekti promene embriona su trajni - gen dodat embrionalnoj ćeliji ili reproduktivnoj, kao što je spermatozoid, odraziće se na sve ćelije organizma, a sledeće generacije će ga naslediti.
Ova tehnologija mogla bi u budućnosti biti upotrebljena za korekciju gena koji uzrokuju bolesti kao što su cistična fibroza, hemofilija ili čak kancer. Teoretski, bilo koji gen koji je do sada identifikovan može biti ubačen u genom embriona.

Zakon će ograničavati razvoj genetski modifikovanih embriona samo u svrhu naučnih istraživanja i zabranjivati njihovu implantaciju u matericu. Etičari skeptici, međutim, tvrde da je ovim eksperimentom otvorena Pandorina kutija i da će zakonska ograničenja vremenom popuštati. Jednog dana, kažu oni, naučnici bi mogli da kreiraju ljude sa „boljim i poželjnijim“ osobinama, kao što su veća inteligencija ili bolje fizičke sposobnosti, doprinoseći socijalnoj nejednakosti jer će samo nekima ova prednost biti dostupna. Samo nekoliko dana pre parlamentarne rasprave u Velikoj Britaniji o dozvoli razvijanja embriona u naučne svrhe, stiže vest da su naučnici sa Univerziteta Kornel u NJujorku u svojoj laboratoriji stvorili prvi genetski modifikovan ljudski embrion, kako bi proučili kada počinje razvoj ćelija i bolesti. Iako je embrion uništen nakon pet dana, ovaj poduhvat je raspirio etičku debatu o tome da li je čovečanstvo na korak od stvaranja „dizajniranih beba“.

Izvor: GLAS JAVNOSTI, Ekipa Glasa javnosti