Pozorišna metodologija je budućnost u obrazovanju i predstavlja novinu u radu sa talentovanom i nadarenom decom. Biljana Milošević, profesor dramske pedagogije, pokrenula je 1995. godine klasičnu dramsku sekciju u Osnovnoj školi „Đuro Strugar“ u Novom Beogradu.
Biljana je došla u školu umesto koleginice koja je bila na bolovanju i zatekla jedno izuzetno živahno odeljenje u kome je prepoznala ogroman potencijal. Došla je na ideju da sa njima uradi pozorišnu predstavu pod nazivom „Torta sa pet spratova“ i sadašnjem vremenu je prilagodila poznati tekst Dobrice Erića.
– U tom konkretnom slučaju prvi put sam primenila metodologiju rada, gde se problem kod dece ne potiskuje, već se evidentira, ne bi li postao vidljiv. Bilo mi je važno da se dete suoči sa problemom, ali na jedan potpuno nov način, sa etičkim principom u središtu – kaže Miloševićeva.
Naše školstvo je, prema Biljaninim rečima, koncipirano za osrednjost i prosek, pa nadarena deca nemaju mnogo šansi i zato su nezadovoljna. Dete duhovno sazreva u dvanaestoj godini života i njegov potencijal jednak je odraslom čoveku, a posle tog doba, ukoliko se ne neguje, dete postaje ustaljeno i razvija se po klišeu sistema.
– Pokušavam da preko pozorišta pokrenem mlada bića u pravcu samospoznaje, a ciljna grupa mališana formira se prirodnom selekcijom. Kolege iz škole u početku su bile skeptične u odnosu na moj eksperimentalni rad sa decom, ali danas, posle mnogobrojnih priznanja koje sam dobila, otpor je sve manji – objašnjava Miloševićeva.
I pored rada u studiju Biljana nikada nije u potpunosti napustila klasični rad u školi, a jedna od težnji u radu je primena fakultativnog znanja kroz stvaraonice.
Dramski eksperimentalni studio „Dečji osmeh“ trostruki je prvak Beogradskog festivala dečjeg glumišta, dvostruki pobednik na republičkoj manifestaciji u istom rangu. Studio je takođe imao zapažene rezultate na međunarodnom planu. Na festivalu „Sva deca sveta“ u Bolonji, dva puta su poneli epitet najboljih.
– Posle svih tih nagrada, studio je počeo rad sa različitim populativnim strukturama. Deca bez roditelja, sa posebnim potrebama i oštećenim sluhom, mališani koji boluju od cerebralne paralize. Na taj način razbili smo predrasude o nemogućnosti rada sa takvom decom – dodala je Biljana Milošević.
Strategija studija se razvila u tri pravca. U prvom delu je istraživanje asistenata kroz otkrivanje tematskih celina i rešavanje problema kroz rad u pozorištu, zatim pravljenje teatra radi teatra, što predstavlja rad na profesionalnim predstavama, dok je treći pravac vezan za interkulturalne projekte, odnosno rad sa dijasporom. A baš taj rad sa dijasporom unapredio je rad studija u poslednjih sedam godina, posle uspostavljene saradnje sa sličnim studijima iz inostranstva.
– Počev od 2001. godine i dolaskom naše dece iz inostranstva, saradnja je uspostavljena i od tada svake godine organizujemo zajednički rad sa našom decom iz svih zemalja Evrope. U poslednje četiri godine u studio su uključeni i stranci, ne samo osnovci već srednjoškolci i studenti – kazuje Miloševićeva.
Studio u narednom periodu planira put u Grčku sa predstavom „Priča o Tezeju i Arijadni“, a ovogodišnji cilj je ponovno učešće na CIFET-u, svetskom festivalu eksperimentalnog pozorišta u Egiptu.
SIMBOLIKA
Studio je nastao 24. avgusta 1995. godine, a zanimljivost je da je istog dana, ali 1813. godine, u Srbiji postavljena prva pozorišna predstava. Takođe, na piramidama u Egiptu uklesan je nedovršeni zapis, gde se kaže da će civilizaciju spasiti umetnost u obliku pozorišta, što je moto ljudi okupljenih u Studiju „Dečje srce“.
Izvor: GLAS JAVNOSTI, Siniša Jelovac
