Tokom letnjih meseci deca bi trebalo što duže da budu napolju. Igre na otvorenom podstiču brzinu, orijentaciju u prostoru, koordinaciju pokreta i ravnotežu. Najmlađi mališani lako se zabave, ali već od treće godine traže igračke, odnosno „rekvizite“ za zabavu kada nisu u kući. Šta je najbolje za dete, kako odabrati igračke i prilagoditi ih uzrastu deteta? Evo šta savetuju stručnjaci.
Šta god da vaše dete izabere, čak i ako je nespretno, to je dobar uvod u buduće sportske korake i zbog toga ga podstičite. Stručnjaci savetuju da svako dete obavezno treba da ima loptu, veliku toliko da može da je nosi obema rukama i da je baca. Lopte treba da budu izrađene od materijala koji je prijatan, „ne lepi“ se za ruke i ne prlja se previše.
Bicikl je idealan za malo starije dete. Prvo treba kupiti model bez pedala, a kasnije onaj prilagođen uzrastu. Ne birinite ukoliko dete pada sa bicikla, jer su to bezazlene povrede, a vožnja će mu pomoći u razvoju i psihičkih i motornih funkcija. Već od pete godine mališanu možete kupiti i rolere. Danas većina modela može da se podešava, pa veličinu i brzinu prilagodite uzrastu. Prvo što dete treba da nauči je „hodanje“ na točkovima, pa mu kupite i adekvatnu prateću opremu (štitnike za laktove i kolena, kacigu) kako se
ne bi povredilo i odustalo od igre. Važno je da roleri budu dobrog broja i da ne žuljaju. Obično se kupuju roleri za broj veći od broja cipela, ali pazite da ne budu preveliki. Čarape su obavezne da zaštite noge od znojenja, žuljeva ili infekcija.
Trotinet je manje stabilan i od bicikla i od rolera, pa se preporučuje da dete počne da ga vozi kada savlada prethodna dva „rekvizita“. Volan treba da bude u visini struka, kako bi dete imalo prava leđa dok na njemu stoji.
Skejt se ne preporučuje za decu mlađu od sedam godina, jer se uglavnom vozi samo jednom stranom tela, pa savladavanje ove veštine zahteva dobru ravnotežu i koordinaciju. Bitno je da mališanu objasnite da vozi samo po površinama predviđenim za to i da preko ulice skejt nosi u ruci.
Koji god „rekvizit“ vaše dete da izabere, najvažnije je da mu pomognete, a to ćete najbolje učiniti ako ga pustite da samo uči. Budite tu, ali nemojte da ga gurate i pridržavate. Podstičite ga da samo savlada vožnju, nemojte ga grditi ako mu ne ide i svaki put ga pohvalite kada uspe.
GOJAZNA DECA ČEŠĆE ANEMIČNA
Istraživanja na Jejlu pokazala su da gojazna deca, u odnosu na vršnjake normalne telesne težine, imaju dvostruko veći rizik od anemije. Povezanost manjka gvožđa i gojaznosti samo je dokaz koliko nedostatak fizičke aktivnosti i neadkvatna ishrana loše utiču na zdravlje.
Manjak gvožđa najčešće se povezuje sa siromašnijim sredinama, međutim, nova istraživanja pokazuju da je prisutan i u razvijenim delovima sveta. Broj anemične dece raste gotovo u svim zemljama i najčešće je posledica neprilagođene ishrane. Anemija dovodi do teškoća u učenju i celokupnom ponašanju, a istraživanja dokazuju da je svako sedmo dete gojazno, a kod svakog desetog „buckastog“ mališana uočena je anemija.
Pedijatre posebno zabrinjava činjenica da je kod gotovo šest odsto dece, uzrasta između dve i pet godina, otkriven zabrinjavajući nedostatak gvožđa. Dokazano je i da gojazne devojčice brže rastu i sazrevaju, zbog čega ne mogu da odgovore potrebama organizma za gvožđem.
Osim neadekvatne ishrane i smanjene fizičke aktivnosti, gvožđe može biti u deficitu i zbog genetske predodređenosti, ali su takvi slučajevi mnogo ređi.
Izvor: VECERNJE NOVOSTI
