U 21 zdravstvenoj ustanovi za dve godine urađeno više od 8.000 amniocenteza da bi se ispitao plod. Skoro 2.000 dece godišnje rodi se sa teškom manom, ali testiranje i dalje nije obavezno.
U SRBIJI se, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, u proseku, godišnje rodi oko 1.900 dece sa urođenim anomalijama, uključujući i mrtvorođenu. Rađanje u kasnijim godinama povećava rizik od genetskih anomalija ploda, ali ni mlade trudnice nisu zaštićene od rizika da rode dete sa Daunovim, Edvarsovim ili Tarnerovim sindromom, koji su posledica krupnih promena u broju hromozoma. Zato je upućivanje na biohemijsko testiranje, prvo na dabl i tripl testove, a ako su rezultati ”sumnjivi”, onda i na amniocentezu (ispitivanje plodove vode) najbolji način da se izbegne rađanje deteta s poremećajem.
Problem je što sve ustanove koje uzimaju plodovu vodu nemaju svoje laboratorije, nego se uzorci šalju u institute za majku i dete u Beogradu i Novom Sadu i Institut za mentalno zdravlje u Palmotićevoj.
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u 21 zdravstvenoj ustanovi u Srbiji u poslednje gotovo dve godine urađeno je na uput 8.759 amniocenteza: lane ukupno 5.101, a od januara do septembra ove godine 3.658.
U KBC ”Zvezdara”, recimo, trudnici sa rezultatima dabl i tripl testova u predviđenom terminu će biti urađena amniocenteza, ako se proceni da je to neophodno. U Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj, međutim, žena koja je u osmoj nedelji trudnoće više ne može da stigne da zakaže amniocentezu na vreme. Iz ove ustanove trudnice upućuju u KBC ”Zvezdara” ili Institut za majku i dete.
– Od pre dva meseca primenjujemo novu tehniku prenatalne dijagnostike kojom se ispituju nasledne osnove ploda. Kapaciteti za amniocentezu su dovoljni za potrebe Instituta, i sve naše pacijentkinje na ovu vrstu dijagnostike mogu da stignu na vreme i na uput, bez ikakvog dodatnog plaćanja – kaže za ”Novosti” profesor dr Aleksandar Ljubić, direktor Instituta za ginekologiju i akušerstvo KCS.
Dr. Spaso Anđelić, ginekolog-akušer u GAK ”Narodni front”, kaže da na osnovu kariotipa, koji je praktično slika hromozoma, mogu da se otkriju mnoge, ali ne i sve eventualne anomalije ploda.
– Žene posle 35. godine imaju povećan rizik od genetskih anomalija ploda, ali taj rizik postoji i kod mlađih trudnica, zavisno od njihove lične i porodične anamneze – kaže dr Anđelić za ”Novosti”. – Amniocenteza nije obavezna, bez obzira na to koliko trudnica ima godina. Kad procenimo da postoji rizik mi možemo da savetujemo tu vrstu prenatalne dijagnostike, a na trudnici je da odluči da li će da prihvati savet.
KOD PRIVATNIKA DO 400 EVRA
TRUDNICE koje ne stignu na amniocentezu u državnim zdravstvenim ustanovama od 16. do 18. nedelje trudnoće, prinuđene su da se izlože velikom trošku i da na pregled odu kod privatnika. Prenatalnu dijagnostiku uvodi sve više privatnih ordinacija, a amniocenteza uglavnom košta oko 300, mada neki ovu uslugu naplaćuju i do 400 evra. Zdravstvene ustanove dužne su da amniocentezu i dabl i tripl testove trudnicama urade u roku od 30 dana od dana zakazivanja. U RFZO kažu da sve trudnice koje u tom roku ne mogu da budu zbrinute, preglede mogu da obave kod privatnika, i da onda uz račun i medicinski izveštaj, iz kase osiguranja naplate troškove pregleda.
NEMA PRAVILA
IAKO se genetske anomalije ploda povezuju sa starenjem jajnih ćelija žene, pa se zato trudnoće u kasnijim godinama u tom smislu smatraju rizičnim, statistika to delimično demantuje:samo 30 odsto ukupnog broja dece sa Daunovim sindromom rađaju žene starije od 35 godina, a čak 70 odsto mlađe žene.
Izvor: NOVOSTI, B. RADIVOJEVIĆ
