Ova tema sadrži 87 odgovora, ima 1 glas i poslednji put je ažurirana od strane  ancicvele 8 godine ranije.

Gledanje 76 članaka - 76 do 88 (od 88 ukupno)

A sta je sa TATOM?


  • lena77*
    Član
    lena77*

    MENE TATA ZOVE „MEZIMAC“

    PO MOM MISLJENJU ON IGRA PRAVU ULOGU OCA…SROG – KAD TREBA ,BLAG KAD TREBA….

    I ZNAM DA CU UVEK IMATI PODRSKU OD NJEGA

    Jasmina Babic

    Isplakala sam se posteno citajuci ovu temu, a izbegavala sam je sve do danas. Ja sam mog tatu obozavala i on mene, ali na zalost umro je kad sam imala 8 godina od Hockinsonove bolesti (o kojoj se ovde pisalo ali ja nisam imala snage ni da citam ni da odgovaram). Bio je u bolnici sa kracim prekidima od 1980 do 1985 (ja sam rodjena 1977) i na zalost, nije uspelo. Izgubila sma ga kad mi je bio najpotrebniji. Od tad do prosle godine zivele smo mama i ja same, sad imam muza i mog Marka pa je malo lakse. Ipak, mnogo minedostaje i posebno kada su neki vazni dogadjaji, udaja, Markovo rodjenje, diploma, magistrat, nema tu reci da se opise ta praznina. Cuvajte svoje roditelje i tate posebno, jer su cerke obicno tatine mezimice i to se ne menja nikad. Necu vas vise citati, tesko mi je!

    Danijela&Jovana

    Mislila sam da je moj tata najdivniji tata na svetu. On svoje cerke bukvalno obozava, uvek je nasmejan, duhovit, dobar, najbolji. Jako smo vezani, svo cetvoro. I on jako voli decu, i sva deca njega, nema deteta koje mu se nije bar nasmejalo. Ali, kao deda, prevazisao je samog sebe. Jos uvek ne mogu da verujem da neko toliko moze da voli svoju unuku. (A nagledala sam se ljubavi baka i deka i naslusala prica o tome kako se voli unuce, pa mi bilo pomalo smesno i detinjasto!). Mislila sam da je vrhunac ljubav koju ima za mene i sestru, ali Jovana je sada centar njegovog sveta. Sada mi je zao sto nisam rodila dete ranije, koliko bih radosti pricinila svojim roditeljima, a imala bih vremena i za vise dece.


    bozana
    Član
    bozana

    ovo je mnogo lepa tema,ali meni je moj tajo kako sa ga zvala umro onda kada mi je bas
    bio potreban 2 meseca pred moj 18 rodj.i sad se pitam kako bi on bio srecan da vidi da sam se
    lleo udala da ima dvoje decice,a eto protiv sudbine se nemoze,imao je rak pankresa i nije mu bilo
    spasa cesto ga se setim i posle 8 god,od njegove smrti jer ta prazinina nikada nece biti vise ispunjena.bas sam
    se nesto rastuzila,zato uzivajte sa vasim roditeljima jer onda kada ih bebude vise,tada je kasno za sve.


    Leptir
    Član
    Leptir

    Da to je neka posebna ljubav izmedju cerke i oca 🙂 Sem sto smo isti fizicki jako smo povezani!
    On je toliko strepeo za koju trudnocu,kako cu ja podneti porodjaj da je nacisto oslabio :>
    Stvarno ga obozavam,pomaze mi u svakom pogledu,savetuje…ma ne znam sta bi bez njega.

    Volela bi da rodim cerku da moj muz vidi kako je to ne raskidiva veza :love:


    weksi
    Član
    weksi

    Jasmina Babic – 23/4/2009 12:49

    Isplakala sam se posteno citajuci ovu temu, a izbegavala sam je sve do danas. Ja sam mog tatu obozavala i on mene, ali na zalost umro je kad sam imala 8 godina od Hockinsonove bolesti (o kojoj se ovde pisalo ali ja nisam imala snage ni da citam ni da odgovaram). Bio je u bolnici sa kracim prekidima od 1980 do 1985 (ja sam rodjena 1977) i na zalost, nije uspelo. Izgubila sma ga kad mi je bio najpotrebniji. Od tad do prosle godine zivele smo mama i ja same, sad imam muza i mog Marka pa je malo lakse. Ipak, mnogo minedostaje i posebno kada su neki vazni dogadjaji, udaja, Markovo rodjenje, diploma, magistrat, nema tu reci da se opise ta praznina. Cuvajte svoje roditelje i tate posebno, jer su cerke obicno tatine mezimice i to se ne menja nikad. Necu vas vise citati, tesko mi je!

    Jasmina
    baš mi je žao što se to sve izdešavalo sa tvojim tatom
    i u pravu si da treba da čuvamo svoje roditelje
    međutim ja sam se udala dosta daleko od njih 🙁
    pa mi je žao što nisam češće sa njima
    inače imam dobar odnos sa ocem
    dosta me razume u nekim stvarima i zna da mi pruži dobar savet


    Bubilina
    Član
    Bubilina

    Definitivno se ne mogu osloniti na njega, razocarao me je mnogo o tome ne bih da pisem. Bio je ok, a opet po svom. Mnogo me voli, moju sestru i nasu decu i mi njega volimo. Sam je upropastio svoj zivit, ne mozemu se pomoci ima jedan porok jaci od njega 😥


    Maja_81
    Član
    Maja_81

    Moj otac nikad nije bio prisutan u mom zivotu, videla sam ga samo jednom za ovih 27 godina. Moji su razvedeni odavno. Od kad sam se udala i dobila dete poceo je da se interesuje za mene. Mislim da ne bih mogla da se oslonim na njega, a iskreno receno ne bih ni htela da dodjem u situaciju da mi bude potreban.


    Lavita
    Član
    Lavita

    definitivno za mene najbolji covek na svetu
    tako sam srecna sto mi je on tata
    mm kaze da bi najvise voleo kada bi takav odnos imao sa svojim mezimicama
    i hoce verujem
    to je neraskidiva veza
    moj tata i moja mama imaju divan brak, nas tri sestre su izveli na pravi put i svi smo mnogo vezani
    imaju 5 unucica i sve postizu, svakom isto da se posvete
    ma mogu da se oslonim na njega i vanju kada sam radila je cuvao
    a sada je dovodi kuci iz vrtica i igra se sa njom a jovanu seta i prica
    one ga obozavaju
    zovu ga svi lado
    a moja Vanja ga zove moj deda ladica


    T3
    Član
    T3

    moji otac i majka su se razveli tj jedan od razloga razvoda je bio i taj sto nas je on napustio kad sam ja imala 6 godina,samo je jedno vece dosao iako sam bila mala secam se dobro,uzeo svoje najneophodnije stvari,okupao se ,obrijao,sredio otvorio vrata i nestao.niti je mojoj majcci rekao zdravo kravo,glupaco ja idem ili mene pogledao ili poljubio..ne otisao je i bez reci i bez pozdrava.

    posle toga dosao je kod nas da kao meni kaze kako imam sestru,a ja sam u tim godinama dobro znala kako su se deca pravila znala sam da mama nije imala stomak bila u bolnici i sl tako da mi nista nije bilo jasno,imao je ljubavnicu mnogo pre mame za koju je ona znala i ona je jos jedan od razloga razvoda. ta zena je ostala trudna i eto rodila moju polusestru.moj otac je ostao da zivi sa njima prvo su ziveli u subotici jer nisu imali gde pa su se skucili kod nekih tatinih rodjaka dok to dete nije malo poodraslo,a onda dosli ovde u zr.ona nikad nije bila ni losa ni zla prema meni,trudila se da me uvek ugosti i isprati ko da sam njeno dete,zaista je ne mrzim i nikad nisam i danas kad mog tate vise nema sa njom sam u doberim odnosima,za sve je moj otac kriv on je nju lafao da je momak,napravio joj dete i eto kad je saznala da je ozenjen vec je bilo kasno.

    tata je dao mami razvod,dolazio cesto da me vidi kupovao mi poklone,slatkise i izigravao dobrog tatu kao….??!!! sud me je dodelio majci,ali s tim da otac moze da me vidi kad i koliko hoce i ja mogu da ga posecujem redovno tako je moja mama htela jer je zelela da mi ga ne uskrati i da mogu da ga vidjam sto cesce.

    kasnije me je opet obilazio,ja sam isla kod njega,ali nikad nisam volela tamo da idem,on je pio vrlo cestro je i kad dodje da me vidi dolazio pripit ili uz sladoled meni donese i sebi pivo i onda se jos vise opije,pa prica li prica nekad je znao tako i bez razloga i da mi kao pregleda sveske i knjige za skolu pa mu se nesto nesvidi u njima on uzme i iscepa mi i onda kaze sutra kad dodjem ocu da vidim sve ponovo napisano i uredno…ma nekad je stvarno uzasan znao da bude..kad sam osdlazila kod njega znao je i tamo da loce,pravi svadje sa tom zenom,nekoliko puta ju je i udario preda mnom,svasta sam se nagledala i pretrpela zbog njega,kad sam to rekla majci jedno vreme mu je branila da me vidja i vodi tamo,a posle se kleo da se promenio,jeste posle stvarno bio drugaciji ali u dusi isti…a to me je jako nerviralo i svakim danom mrzela sam ga sve vise..zao mi je styo to moram reci,ali tako je bilo. kasnije kad sam vec isla u srednju skolu opet je znao tako dolaziti nenajavljen kao da me obidje i kao brinuo je,jednom mi je i samar udario pred deckom jer sam mu nesto prigovorila, joj kad se samo setim

    . kad sam se udala promenio se,bilo mu je zabranjeno strogo da mi ulazi u kucu ako mirise na alkohol,ovde mu nije dato da pije samo voda i sokovi su dolazili u obzir isto tako je bilo i na svadbi da ne bi napravio neku scenu i pridrzavao se toga,bojao se mm ,i morao je to da postuje mada je kad sam bila mladja govorio kako je on moj otac jedan jedini i da ce me tuci i pred muzem ako treba,jer sam mu ja govorila da jedva cekam da se udam i da on vidi da ima i mene ko da brani. prema mojoj deci je bio super,kupovao im slatkise,garderobu,obucu kad god je mogao,igrao se sa njima,znao da dodje da mi pomogne u krecenju ,pomeranju nekog namestaja ili sl ma bio je drugi covek kad je trezan.

    e onda se pre tri godine razboleo dobio je rak pluca i pocetni rak jetre,kako i ne bi alkohol ga je i unistio,bio je u nasoj plucnoj bolnici lezao pa u kamenici,sadasnja njegova zena mi je rekla da su doktori rekli da mu nema spasa,da ce venuti i susiti se svakim danom sve vise i da ce ziveti samo dokle mu srce izdrzi. to je bilo krajem decembra 2006 vec 2 aprila 2007 je umro.dolazila sam da ga vidim tih zadnjih meseci zivota redovno,donosila mu voce,iako on to nije mogao jesti,svaki put je bio sve mrsaviji i suvlji,zadnji put sama kost i koza,pricao je tj mumlao jedva sam ga i razumevala ,ali ipak jesam… kako ce on ustati kako ce doci kad ozdravi da mu dovedem unuke sledeci put,ali o smrti nikad,neznam da li je uopste bio svestan da mu se blizi kraj. cucala bi pored njegovog kreveta,drzala za ruku,slusala i odgovarala mu na pitanja,a suze su mi samo lile,nikad me nije pitao zasto placem… zadnji put dva dana pre nego sto ce umreti secam se sedela sam u dvoristui i osetila potrebu da moram da odem da ga vidim,kao da sam znala da je to zadnji put i otisla sam,nista nije mogao da mi kaze samo me je gledao vec posle dva dana javljeno mi je da je umro.

    iako je bio zao prema meni,iako mi je unistio detinjstvo,lisio me njehgove ljubavi,iako sam toliko noci zbog njega preplakala,iako mi nikad nije rekao da me voli …. ja sam ga ispratila i sahranila kao coveka i pustila ga da mirne duse ode na onaj svet,cak sam mu i oci zatvorila jer je umro otvorenih i svi su govorili da je ninu i nikolu najvise zeleo da vidi,a eto nije.

    samo mi je jedino zao sto mu nikad zivom nisam rekla da sam mu sve oprostila.


    ancicvele
    Član
    ancicvele

    Evo mene na ovoj temi…
    Pisaću malo o mom ocu. Bio je bolestan poslednjih desetak godina, srčani bolesnik, dijabetičar, poslednjih godinu dana je imao edem pluća, od stalnog ležanja stvorile se dekubitne rane, počeo je da gubi razum…
    Umro je 2. januara. Bio je izvrstan otac, pažljiv, odgovoran, omogućio nam je sve što je mogao, radio je dva posla da bi u vreme krize mogao mene i brata da finansira da studiramo.
    Poslednji put sam ga videla živog 31. decembra. Nije me prepoznao, ali je reagovao na Petrin plač. Nadala sam se da će mu biti bolje, mučio se i umro u velikom bolovima .
    Umro je istog dana i u istom satu kada i moja baka, tj. njegova majka pre 31 god.
    Sada je na nekom lepom mestu gde ga ništa ne boli. Verujem u to.
    Tužna sam i umorna.

    alhemicarka

    Draga Ancicvele, primi moje najiskrenije saucesce 🙁 . Bar je tvoj tata poziveo dovoljno da upozna svoju unuku. Sigurna sam da je bio ponosan na tebe i da ste mu pruzili sve sto ste mogli. Strasno je kako bolesti modernog covecanstva mogu da uniste i ponize coveka i celu njegovu porodicu osude na patnju. Glavu gore. Potrazi utehu u Petri i svojoj porodici. Tata sigurno ne bi voleo da patis.

    Uvek me pogode price o ocevima. Moj tata je ziv, izgleda zdravo, ali ima tempiranu bombu u glavi – benigni tumor slusnog zivca (neurinom). Cesto mu je nesvest i malo se zanosi ponekad dok hoda. Prvi put je operisan 1991. god. Tad sam bila klinka i nisam ni bila svesna koliko je bilo blizu da ga izgubim. Normalno je ziveo i radio do pre 3 godine, kada je ponovo operisan, ali nista nisu smeli da diraju. Tumor je uz mozdano stablo i svaki pristup njemu bi znacio prekid disanja, rada srca, govora. Svi ti najdelikatniji centri se nalaze u mozdanom stablu.
    Sad molimo Boga da ne raste i ne pritiska MS. Svakog novembra ide na magnetnu rezonancu. Bio je poslednje dve godine i stanje je isto. Samo da tako i ostane sto duze. Karakteristika tog tumora je da sporo raste i ne moze da metastazira jer je benigni.
    Sada se radujem svakom danu provedenom sa tatom. Upravo je odveo Filipa i rekao mi da me voli. Nije nas bilo nekoliko dana i bas se uzeleo. Trudim se da i on zna koliko ga volim. Zaista je otac za primer. Tako bolestan je radio po ceo dan da bi me iskolovao, skucio mene i mm i decu, vozikao me u skolu, cak cekao iz grada…… Nikako mu se ne mogu oduziti za sve osim time sto sam ga ucinila ponosnim na svoju cerku jedinicu. Svaki dan se vidjamo i nadam se da ce to potrajati jos dugo, dugo…:love: .


    ancicvele
    Član
    ancicvele

    Al, hvala!:love:

Gledanje 76 članaka - 76 do 88 (od 88 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.

Roditelj portal 2017 © Sva prava zadržana.