Ova tema sadrži 0 odgovora, ima 1 glas i poslednji put je ažurirana od strane  Genetika 2 godine, 5 meseci ranije.

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)

Autizam


  • Genetika
    Član
    Genetika

    Genetički aspekt autizma
    Kada je reč o autizmu i autističnom ponašanju često se može primetiti kod stručnih osoba (lekara, defektologa, psihologa) da vrlo heterogenu grupu osoba sa različitim fenotipskim karakteristikima različitim manifestacijama, različitim simptomima, različitim potencijalima, različitim ponašanjem, različitim spektrom intelegencije svrstavaju u autistične osobe ili osobe sa autističnim ponašanjem. To nije dobro i to treba promeniti.

    Potrebno je indidualno posmatrati svaku osobu, bez tako rigidnog guranja u grupu i tako grupno primenjivati tretmane i postupke bez individualnog sagledavanja svake osobe ponaosob. Njihov nedostatak ali i njihove potencijale. Zašto je ovo dobro, pokušaću da objasnim u daljem tekstu.

    U svakom mentalnom sklopu i fizičkom izgledu u osnovi je genetika. Hteli mi to da priznamo ili ne. Svako od nas se ponaša na specifičan način, uči na specifičan način, ima specifične potencijale i nedostatke, samo zato što je nasledio specifične genetičke informacije. To znači da su osobe sa „autističnim ponašanjem“ samo specifične u tom pogledu i da imaju specifične nedostatke ali i specifične potencijale. Uostalom kao i svako od nas. Možda bi eventualno mogli reći da one imaju neke specifičnije nedostatke ali i neke specifičnije potencijale.

    Osnovno pitanje je: Kako možemo ustanoviti koji su to njihovi specifični potencijali a koji specifični nedostaci. Naravno ovde govorim o svakoj osobi pojedinačno nikako ne treba generalizovati. Svaka „autistična osoba“ je svet za sebe i svaka ima specifične potencijale i specifične nedostatke. Uostalom, to je karakteristično za svaku drugu nazovi „normalna“ osobu. Genetički, ne postoji normalna i nenormalna osoba, već svaka osoba ima svoje potencijale i nedostatke.

    Najbolji način ustanoviti koje specifičnosti ima takva osoba je određivanje genetičke specifičnosti, odnosno genetičke karakteristike koje ona nosi. Da li je to moguće? S obzirom na galopirajući napredak genetike, u značajnom broju slučajeva to je moguće, a postupak je sledeći:
    I. Analizom familijarne i medicinske istorije može se postaviti sumnja o kojoj genetičkoj specifičnosti se radi, odnosno koja genetička karakteristika je tipična za datu osobu i čini je takvom kakva jeste,
    II. Kada se postavi sumnja onda se određenim testom, potvrđuje ili isključuje sumnja. To može biti genetički test ali ne mora, nekada je dovoljna obična biohemijska analiza.

    Utvrđivanjem genetičke specifičnosti, stiče se mogućnost mnogo boljeg sagledavanja takve osobe sa svih aspekata. Njenih potencijala ali i njenih nedostataka. Jednostavno otvaraju se oči i porodici i stručnjacima. Osoba može biti sagledana na pravi način. Često takve osobe imaju skrivene potencijale koji ostaju neiskorišćeni samo iz razloga što ih stručna lica i porodica ne prepoznaju, uglavnom zbog ograničene mogućnosti mentalnog sklopa nazovi „normalne“ osobe, koja to sagledava.
    Jedino sagledavanjem genetičke specifičnosti osoba sa „autističnim ponašanjem“ mogu se ustanoviti njihovi specifični potencijali i specifični nedostaci. Potencijale favorizovati i iskoristiti, a nedostatke korigovati i ublažiti.

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.

Roditelj portal 2017 © Sva prava zadržana.