Ova tema sadrži 76 odgovora, ima 1 glas i poslednji put je ažurirana od strane  MilicaCale 6 godine, 9 meseci ranije.

Gledanje 16 članaka - 16 do 30 (od 77 ukupno)

Batine

  • MilicaCale

    a ja dalje razmisljala na zadatu temu (posle jednog sukoba od pre nekoliko dana) i shvatila jos jednu bitnu cinjenicu:
    glavna mana fizickog kaznjavanja (a ovo sam primetila i kod sebe i kod onih kojima je ono normalno) je sto posle osecamo grizu savesti, pa se izvinjavamo detetu, umesto da mu odrzimo konstruktivno predavanje. I tako se gubi „pozitivan efekat“kazne (ako je uopste imati pozitivan efekat batina)


    malisha75
    Član
    malisha75

    Čini mi se da ima već slična tema. Uglavnom, ja sam i dalje, posle više od 4 godine roditeljskog staža ubeđena da „lepa reč i gvozdena vrata otvara“, čak i kod sasvim male dece. Slažem se da su batine znak nemoći roditelja. Još nisam udarila svoju decu, ali je bilo milion situacija u kojima sam ih zamalo udarila. To mi je psihički strašno teško padalo jer sam u apsolutno svakoj situaciji mogla da nađem svoju krivicu i opravdanje za dete.
    Jednostavno, mislim da malo dete ne može da bude krivo, i da sve što radi, radi u svojoj najboljoj nameri. Jedino što mi tu najbolju nameru ne vidimo uvek, ili je pogrešno tumačimo. Sve situacije u kojima sam ja bila na ivici da eksplodiram i eventualno udarim dete nastajale su zato što ja nisam odreagovala na vreme, dok bi lepa reč još imala efekta. Rizične situacije su kod nas bile najčešće u periodu kad je seka imala 2-6 meseci. U tom periodu JA nisam mogla da posvetim dovoljno vremena starijem detetu i da mu kao ranije na njemu razumljiv način objasnim šta se dešava. Jednostavno je bio premali. On se borio za sebe i u toj borbi je bilo svega. Puno puta sam vikala na njega. Dešavalo se da sam mu jako trebala baš onda kada sam i bebi jako trebala. I nije mogao da shvati recimo da ću se poigrati sa njiim čim podojim bebu. Tada se dešavalo da viče, štipa seku, plače jako, okači mi se na vrat i ne pušta. Nekoliko puta sam sebe uhvatila da bukvalno bežim od njega dok on trči po stanu da se opet okači na mene, a pri tome mi je beba bila u rukama. Tada mi je puno puta došlo da ga udarim, ali, nisam. Nisam udarila dete, ali, sam sigurna da je tada njegova duša patila jako, možda ga je duša više bolela nego da sam ga udarila.
    Svi se pre svega hvataju za fizičko kažnjavanje, jer je ono nekako materijalizovano, može da se vidi ako ostane modrica. Ali šta je sa psihičkim kažnjavanjem? Mene još uvek grize savest što se u tom teškom periodu dešavalo da ne uspem da nađem način za balansiranje između sinovljeve, bebine i moje psihe. Dešavalo se da svo troje plačemo, kao da nas je svo troje neko istukao. Pitam se da li i moja deca osećaju posledice tog perioda, jer ja ih osećam! Kasnije mi je sve postajalo puno lakše i sad vrlo lepo funkcionišemo, stvarno nam je super, i nema potrebe čak ni za kaznama.

    Ne znam da li sam sad promašila temu, ali zaista mislim da se ne mogu batine izdvojiti kao nešto najgore. To bi bilo previše jednostavno.

    MilicaCale

    jao, malisha, jeste. Nasilje nad decom podrazumeva mnogo toga… ja se trudim da izbegnem sve, osim vikanja 🙁 prosto, ne umem drugacije. Sreca je da je moje dete naviklo da ima glasnu mamu, pa ne vidim da ga pogadja… ili bar mogu da se nadam…


    anita75love
    Učesnik
    anita75love

    malisha75;797376 wrote: Čini mi se da ima već slična tema. Uglavnom, ja sam i dalje, posle više od 4 godine roditeljskog staža ubeđena da „lepa reč i gvozdena vrata otvara“, čak i kod sasvim male dece.

    Blago vama sa tako `razumnom decom` koja shvataju lepe reci i kad su sasvim mala….i vama prosvecenima koji uspevate da im sve ~lepo` objasnite…..
    Ja ih troje imam i nemam jedan primer kada sam shvatila da lepa rec nista ne znaci, vec sto i jedan!
    i, da nisam nikako od onih koji se izvinjavaju posle kazne detetu jer onda ni kazna ma kakva da je, pa makar i samo prekor nema smisla ako cete posle toga reci izvini!
    Izvini se kaze onda kada ste vi nesto pogresili a u ovom slucaju pogresilo je dete i tada uvek insistiram da se ono izini ukoliko zna da govori i razume smisao te reci i to posle kazne koju je dobilo (bez obzira da li je u pitanju grdnja, vika, konkretna zabrana necega, udarac po ruci i sl)….i da naravno, kada ja pogresim i ja se njima izvinim!
    A za to imam i primer i vic
    Primer-dete od 8 meseci, pokusava da gurne prste u uticnicu……..ja to blagovremeno videla (a kada imate vise dece moze se ma kako predostrozni bili desiti i da ne vidite!!!!!, sto znaci da se takve stvari MORAJU spreciti da se ponavljaju po svaku cenu!!!!!!!! kakao vam dete ne bi ~zasvetlelo-a onda je za sve prkasno!) i kao prvo veoma ostro dreknula `ne, skloni ruku!~….dete se trglo, i sklonilo i ja kao svaka naivna majka cestitam sebi kako sam ja super pedagog, i jos krenem tim tzv objasnjavanjem da popujem osmomesecnoj bebi kako je to ~no,no,…. kako je to opasno pa ce da bude pec, peci BLA< BLA…..bla~….ko velim moram da `penim` pa ce valjda shvatiti bar nesto!
    Usput uzmem dete u sklonim ga odatle……
    Elem, cim sam zavrsila `tiradu`…nije proslo ni minut, vidim krajickom oka kako ovaj malecki puzi opet ka uticnici i opet ja dreknem ~no,no~, sklonim dete, objasnim sa 1000 reci kako je to opasno od kojih ono nije razumelo ni pola!!!!!! i vidim opet, ovaj put posle samo pola minuta kako dete sa pobedonosnim osmehom na licu koji je govorio ~ma samo ti blebeci, zeznucu te ja, kad ti ne gledas i bice po mome!!!!!!!! se ustremljuje ka uticnici u pokusaju da gura prste!
    E, onda je bilo dosta pedagogije, dete je dobilo udarac po prstima, zbog koga je zaplakao…….nisam se izivnjavala niti mi je palo na pamet da ga tesim! On se drao dobrih 5 minuta, onako histericno ko da mu kozu gulite a nije mu ni vrag falio, vec cistoo iz besa……ali vise nije pokusao NIKADA da pridje uticnici!
    Naravno ja imam stitnike za uticnice, ali nije u njima poenta jer one mogu otpasti (meni je zena koja cisti kucu imala naviku da ih izvuce nepaznjom) vec u tome da dete zna da ne sme da ih dira, bas zato jer nista na ovom svetu kada je nesto pretnja po zivot nije dovoljno bezbedno i sigurno!
    Drugi primeri> dete istrcava (bar pokusava posle 100 te opomene) na ulicu, penje se na ormar koji mu je vec nepaznjom mojih roditelja zamalo pao na glavu (sreca pa ga je izbegao) i to i dalje i posle pretpljenog straha ipak pokusava, milioniti put radi nesto sto ga moze povrediti ili povrediti druge (kao npr pokusaj mog sina da bati u znak ljutnje zbog obicne decije svadje iskopa oko, i koji je posle X objasnjavanja, kako ce bata da oslepi, kako neko drugo dete ili cak i on moze da oslepi ako mu neko drugi to uradi, pokazivanja sta to znaci i bla, bla, kazni tipa zabranicemo ti do sutra nesto sto volis, isl tako ustinuo brata za oko da se ovaj zalio nedelju dana da ga ono boli pa smo se vec uplasili da ga ozbiljno povredio…..e, a onda kada je sledeci put to pokusao, dobio je samar sa recima-e, sada znas kako to boli tvog brata….sve u svemu nikada vise to nije ponovio!/……drugi sin se navadio da nas ukucane ali i drugu decu kad god mu se ne svidja bilo sta, jednostavno ugrize `krivca` i to do te mere da sam ja imala krvav trag na butini, moja majka modricu na grudima, itd………imam ja toga dosta u rukavu za primer……kada se deciji postupak nije mogao podvesti pod moju krivicu (kao eto, bio je zanemaren-koje crno zanemaren, kada se pre toga sa milion reci isto objasnjavalo,…jer postupak kao npr u poslednjem slucaju nije izazvan neznanjem niti je opasan po zivot, niti je posledica ignorisanja i skretanja paznje vec je posledica ciste namere da tako samo dete istera po svome stvari koje zeli od drugih, a koje mu oni iz nekog razloga ne daju, pa ma koliko mu puta bilo objasnjeno da to ne moze i zasto ne moze-prvenstveno od brace, druge dece ili cak i od odraslih…….
    dete moje drugarice je 40 minuta uporno prosipalo zemlju iz saksije po kuci (ja bila svedok scene) i posle svih objasnjenja, molbi i pokusaja da mu se skrene paznja i da se dete zabavi na drugi nacin dobio udarac po ruci kojom je to radio…. i konacno prestao! (majka je doduse onda pocela da tesi dete jer je doticni urlao kao da ga derete u najmanju ruku-onako razmazeno, tipicno dranje bez suza ……ali je na srecu tu bila baka koja je onda izgrdila nju i objasnila da tako nece postici efekat koji zeli!)….
    a prisustvovala sam i scenama sa „izrazenim pedagogijama“ u kojima su se deca mojih drugarica gadjala stvarima po tudjim kucama dok su u gostima (npr pepeljarama!) , smokijem koji je namerno prosipan isl a majke su na to samo blago komentarisale-nemoj pile, to nije lepo….tetka Gaga, to ne voli!:shock: Da li mislite da je navedeno dete prestalo to da radi samo zato sto neka tetka to ne voli? 👿
    …dete klijentkinje u firmi u kojoj sam radila je trcalo iz prostorije u prostoriju i lupalo iz sve snage vratima dok je majka mirno komentarisala-nemoj, marija, to nije lepo…….moje rodjeno dete je krenulo da radi to isto i dok sam ja isto tako lepo objasnjavala u jednom trenutku je odvalio vrata iz stoka…..:shock: na svu srecu vrata su se drzala za onaj drugi/i ostala da stoje onako nakrivljena-jer da je izvalio oba iz lezista vrata su ga mogla ubiti na mestu!!!!!!!! ako bi pala na njega…..ne daj boze! ….trebam li da kazem da to sad vise ne radi! I kako sam mu to ipak objasnila (naravno kada sam uspela da smirim klecanje kolena kad sam videla onako naherena vrata posle treska koji mu je prethodio)…..mogu ja ovako do sutra i za neverovati je kako vi koji imate decu staru bar 3-4 godine nemate ni jedan ovako zivopisan primer vec ste sve uspele da resite lepim recima i objasnjenjima!
    Naravno nije uvek i za sve potrebno dete lupiti, i naravno da najcesce odreaguje i lepa rec i dogovor i potrebno je samo tek ponekad povisiti ton i moguce je i tolerisati nekoliko puta ponovljene prekore ali ponekad zaista je to jedini nacin da se shvati da za nesto nema kompromisa i da je to zabranjeno!
    A vic pisem malo kasnije!
    :-*


    njamiii
    Član
    njamiii

    anita75love;797394 wrote: dobio je samar

    😯 😯 😯

    Slazem se malisha, UVEK postoji drugi nacin, batina NIKADA nije (jedino) resenje! Moje dete kada god da je dobilo po zadnjici nisam sebe zavaravala da je to iz pedagoskih razloga, i nikada batine nije dobio u „situacijama koje zivot znace“, vec kada sam ja bila u krizi, a sasvim solidno zna sta se sme, a sta ne sme. Udariti bilo koga na ovome svetu je tako ponizavajuce… a lupati samare i udarati dete po prstima… 🙁
    Pre godinu dana mi se dete pozalilo kako ga je drugar iz obdanista davio, iskreno, u prvom trenutku nisam bila sigurna da li ga dobro razumem, pa sam insistirala da mi na meni pokaze sta mu je tacno radio, prvo nije hteo (smeo), a kada se odvazio… Ja sam bila u toliko soku… Odakle, kako dete od 3,5 godine zna/ ume/ ima ideju da i kako da davi? Sada mi se cini mi postaje jasnije…


    malisha75
    Član
    malisha75

    njamiii;797395 wrote: Udariti bilo koga na ovome svetu je tako ponizavajuce… a lupati samare i udarati dete po prstima… 🙁
    Odakle, kako dete od 3,5 godine zna/ ume/ ima ideju da i kako da davi?

    Upravo o ovome ja u poslednje vreme najviše razmišljam. Kako da vaspitam dete da sutra bude spremno za svet, ovakav kakav je trenutno, pun nasilja. Batine, kao redovna „vaspitna“ mera, ili samo slučajna omaška, su poznate većini dece. Ako tome dodamo i druge vrste nasilja kome su izložena deca (npr igrica Angry Birds, i druge, većina crtaća, filmovi koje roditelji gledaju, a dete usput vidi…..), nije mi uopšte čudno što je deci već u osnovnoj školi fizičko nasilje kao „dobar dan“.

    Pre nekog vremena, najbolji drug mog sina je u igri počeo da ga napada, gura, udara, podmeće nogu. Ostala sam zatečena, jer su se ranije uvek lepo igrali. Plus, roditelji su mi delovali skroz super. A onda mi je na ovo ponašanje njegova mama rekla da je to sigurno zato što se taj klinac i njegov tata tako igraju, pa je naučio. Da ne kažem da mu tata ima dva metra, a i dečko je krupniji od mog sina. I mi se vijamo, skačemo, rvemo, ali ne tako da onaj drugi padne i povredi se. Posle par dana mi je i vaspitačica skrenula pažnju da se I. i taj dečak i u vrtiću ponekad tako ponašaju. Za njih je sve to igra, ali, moje dete nije naviklo na takvu igru i izvuče deblji kraj. Zapitala sam se. Da li je vreme da dete upišem na neki borilački sport? Da nauči kada i kako da se brani. Verovatno će mi to biti sledeći korak. Mm je dugo trenirao karate, ima i crni pojas, i kroz taj sport je izgradio ne samo fizičku spremnost, nego i disciplinu. Mislila sam da će tako nešto doći na red tek za par godina, ali izgleda da ću morati da požurim, da bi mi dete spremno dočekalo batinaše i drugare koje roditelji kod kuće uče borilačkim veštinama.


    Mikac
    Član
    Mikac

    Malisha, recimo ja sam bila nemirno dete i tukla sam se po nekad, u glavnom u samoodbrani,,,, niti su me kaznjavali batinama, znaci mzoda samo jednom kad sam izgubila pojam o vremenu i dosla kuci kasno preko svake mere a oni su se uplasili za mene. Ali okolina je bila takva da sam ja morala da se izborim,tako da…Sad sa ove tacke gledista, mislim da dete treba da se odbrani, ali naravno ne treba prvo da napadne, drugo deca ce biti okruzena nasiljemakako, moj sin je neki dan video kako nam obesni klinci petardom raznose sanduce i od tada svaku noc dolazi kod nas u krevet i plasi se mraka. i sada kako ja njemu da objasnim zasto su oni to uradili a da on shvati a ne uplasi se.Stvari mora da se hendluju, znaci s jedne strane je glupo da zive pod staklenim zvonom, jer okruzenje nije takvo, a sa druge ne treba od njih da pravimo huligane.. Isto smatram da lupiti dete po prstima ili ga povuci za kosu nisu batine, batine su nesto drugo, a mislim da niko od nas ovde to ne primenjuje, hvala bogu

    MilicaCale

    jao, anita, pa kako si mislila da te razume beba od 8 meseci? i cemu je sluzilo predavanje? za bebe je „ne“ opasnim glasom i sklanjanje sa mesta zlocina, pa vremenom povezu „ne“ i prestanak radnje (dresiranje a ne predavanje). Tek kasnije ima smisla drzati predavanje
    i meni dete nikad nije dobilo pljus zbog opasnosti situacije, vec zbog mojih zivaca. A svaki put kad se to desilo, dobilo je i konstruktivnu kritiku, ali i izvinjenje, jer zaista nije u redu da ga udaram (zato sto jesam pogresila i red je da to priznam). u zivotu nije teseno kad pravi scenu jer je kaznjeno…
    a i ja mrzim kad roditelji fino upozoravaju dete, a ono ne reaguje, a roditelji nastavljaju sa molbama i ne preduzimaju nista… moje dobije molbu, pa upozorenje, pa kaznu (a sigurno ga nateram da prekine sa tim sto ne sme da radi…)

    dialectica

    Eto, i ja da se prikljucim razgovoru. Cesto cujem da su situacije u kojima je bezbednost deteta ugrozen idealan trenutak za batine — kada dete proba da trci na ulicu, ili kada zeli (kao u Anitinom primeru) da stavi prst u uticnicu. Pa, valjda je odgovornost roditelja da spreci takve situacije? Sprecis dete da trci pod autom time da ga drzis za ruku, i sprecis situaciju sa uticnicom tako da vrsis konstantan nadzor ILI (lakse!) da kupis one plasticne sprave koje se stave u uticnicu. Jos jedan primer je sporet. To je malo teze. Moji jesu dirali sporet, sami se uverili da je vruce (pa se i MALO opekli), i tako se sami uverili da to ne treba ponoviti.

    Ako je cilj da se spreci bol, onda batine kao resenje nece uspeti. Pa, i to boli.

    Ja jesam koristila batine u vaspitanju vise puta, kao i „time-out“, do pre vise godina. Ne cesto, ali nekada. Ne u situacijama gde je u pitanju bezbednost, jer sam uvek mislila da je to besmisleno, vec kada dete udari drugo dete. I jednom kad mi je dete sipala vodu u komjuter (i to sam cinila iz cistog besa :)). Onda sam citala studije i knjige gde se pokazuje da batine — iako mozda nisu uvek tako stetne po razvoju — skoro uvek jako neefikasne. Time-out nije nista bolje, u mojoj porodici makar.

    Sada smo u situaciji gde uopste ne postoji razlog za kaznjavanjem. Kada sam ja besna, kazem deci da sam ljuta i sama idem u „time-out“ kada sam tako besna da bih htela da udarim. Posle pricamo o tome. Po sto puta ako treba. To da sam tako besna da moram da napustim prostor u kojima su deca ostavi impersiju nad njima. Posle obicno razumeju da su nesti pogresili.

    E, sada pre par dana smo imali nezgodnu situaciju. Dete je imalo temperaturu i po svaku cenu obdilo da pije brufen. Doslo mi je da ga udarim da bi slusao. Naterela sam ga fizicki da pije lek, sto je nekako uspelo, ali ipak je izbacio veliki deo sirupa. Bila sam ocajna.

    drdraganadimitrov

    I ja sam ovih dana cesto razmisljala o batinama,jer moje cure ovih dana postaju nemoguce. Ajd sto moram da ponavljam nesto vise puta,i sto glas podignem vise puta u toku dana,vise cosak ne pali i kad ih posaljem u cosak mirno mi kazu necu:evil: . Iako vazim za majku koja nije preterano stroga i sve resavam pricom,zadnjih dana imam utisak da su za par dana skroz izmakli kontoli(inace trenutno smo bolesni i sve tri su do pre 3 dana imale visoku temp pa su jos kenjkave).
    A razlog sto razmisljam o batinama je sto sam procitala ovaj clanak
    http://www.nspm.rs/kulturna-politika/telesno-kaznjavanje-dece-da-ali-razumno.html?alphabet=l
    Iskreno ne zelim da ih udarim,ali nekad se osecam skroz bespomocno kad krenu sve tri da zele istu igracku ili kad krenu da se otimaju za mene i vicu:*To je moja mama,nije tvoja Dako/Duko/Mimi“,a kao slag na tortu bio nam je u posetu jedan drug ,koji jednog trenutka iz cista mira bacio bocicu laka preko sobe, ona udarila u tobogan i prosula se po tepihu,a njegova majka samo slegnula ramenima i rekla „Mnogo je nemiran,ne znam sta da mu radim!“,a on je za to vreme podigao kutiju od igracki i bacio je meni na glavu.:shock: I tada rekoh sebi,makar morala i batine povremeno da koristim,necu da moja deca budu sutra takva.

    drdraganadimitrov

    Da zavrsim misao,licno sam protiv batina,ja sam ih kao mala dobila par puta i ugavnom su bile posledice mamine frustracije zbog moje neposlusnosti,nego zbog mojih dela,ali nisu na meni ostavile neke posledice i emotivne oziljke,a mamu jesam vise slusala posle batina.:lol:
    Da li ce moje cure dobiti nekad po dupetu,sto vise rastu sve mi se ciniverovatnije. Cesto sam slusala izreke tipa mala deca, male brige-velika deca, velike brige i najlakse je roditi ga,mnogo teze napraviti coveka od njega, tada sam mislila da je to cista glupost i da kako rastu bice lakse,ali odgovornos je sve veca i treba uvek biti dosledan sto je vrlo tesko jer je i majka samo ljudsko bice sa svim manama,a narocito sa tankim zivcima:wink:


    njamiii
    Član
    njamiii

    E, ja cak nisam ni imala zivaca da clanak procitam do kraja, kada sam shvatila da je previse recenica na koje sam zakovrnula ocima odustala sam. Jeste, Djura ce ti oprostiti sto te je tukao… Do duse, doticni mi se nije dopao ni kada sam ga gledala po emisijama. Problem sa tvojom prijateljicom nije sto ne bije svoje dete, vec sto ga ne vaspitava, tj. disciplinuje ako cemo po tekstu i to ne treba brkati. Ja sa sestrom ima takav problem i iznerviram se cim pocnem da razmisljam o tome, jer od deteta koje je izuzetno pametno i u principu dobro i kulturno, pravi totalnog kretena + sto to, naravno, utice i na moju decu (na srecu samo deset dana godisnje). Ali o tome kada budem imala vise vremena.
    Malisha, i ja vec duze vreme razmisljam o slicnim stvarima, jer ni moje dete ne zna da se „bije“, tj da se igra po decacki, prosto smo mi na neku levu stranu, pa se ne igramo na taj nacin, medjutim, jesenas sam se raspitivala po klubovima (dzudo uglavnom), i do seste godine idu u skolu sporta (pri klubu), a od sest borilacka vestina.


    njamiii
    Član
    njamiii

    drdraganadimitrov;799901 wrote: a narocito sa tankim zivcima:wink:

    Meni zivci k’o novcanik
    :>

    drdraganadimitrov

    Njami,slazem se da decu ne treba tuci,ali cesto se pitam da li druge metode koje koristimo nisu mozda i gore od batina. Npr. kad me starija cera ne slusa i uporno ignorise moja upozorenja, ja joj smanjim dozvoljeno vreme na kompu ili joj ga skroz zabranim,sto ona vrlo tesko prihvati i iskreno imam utisak da bi je udarac po zadnjici manje boleo i da bi manje patila nego sto sam joj uskratila komp.
    Sto se tice prijateljice,znam da batine ne bi pomogle jer ih je mali dobio par puta od oca i nije se promenio,vec treba doslednost u vaspitavanju i nikako da se popusti pred prvim naletom suza.
    Iskreno, moje preispitavanje najvise poizilazi iz cinjenice da kako rastu,teze ih obuzdavam,ovih dana su bile prehladjene, malima rastu cetvorke,odvikavamo se od sisanja,ceka me povratak na posao i one to znaju pa su svakim danom vezanije za mene i kada se sve to. skupi, ima dana kad bas nikako ne mogu da ih obuzdam dok ne povisim ton i pocnem. da ih fizicki sklanjam sa“mesta zlocina“. Na tv se sve cesce pojavljuju „strucnjaci“ koji jednog dana savetuju „tesku disciplinu“,a posle par dana kazu da deci treba deci dati potpunu slobodu.
    Pisem kasnije kad decu okupam i uspavam


    pulinka
    Član
    pulinka

    Jao, gde me nađoste večeras…
    Ja ćerku nisam nijednom udarila do njenog 3 rođendana i još malo preko…
    Ali da, i ja nekad mislim da bi je udarac po guzici efikasnije smirio i manje traumirao od nekih drugih stvari. Međutim, kad vidim da ona, koja u životu nije ni na koga zamahivala rukom, zamahuje na mene i brata od kad sam ja nju šljepnula, zakunem se da ću uvek probati bilo šta drugo osim batina.
    Ja mislim da su deca sva „pukla“ ovih dana jednako kao i mi, čak i ako idu u vrtić vreme je očajno, i fali im boravak napolju, mi šetamo svaki dan ali nije to to, kad natrontaš decu zbog košave i vičeš-nemoj tamo, bara do kolena, nemoj na tobogan, bara i na njemu, itd, itd…Nigde ništa da ozeleni, gole grane, svi obesili noseve…
    Dotični Zoran Milivojević-nisam čitala taj članak, pročitaću kad stignem, ali čitala sam mnoge druge njegove i izgubio je moj kredibilitet baš zato što je on sam totalno nedosledan. Mislim, ako ON ne pamti šta je sve gde pričao, pamtim JA, osim toga, ni papir ne laže….
    E da, Dragana, možda je tvojima ipak malo previše promena u isto vreme-te sisanje, te posao-a deca su prosto zalepljena za sisu kad četvorke izbijaju, bar moja su bila…

Gledanje 16 članaka - 16 do 30 (od 77 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.

Roditelj portal 2017 © Sva prava zadržana.