Ova tema sadrži 25 odgovora, ima 1 glas i poslednji put je ažurirana od strane  Lekii 8 godine, 7 meseci ranije.

Gledanje 16 članaka - 16 do 26 (od 26 ukupno)

Drugo dete


  • marmit
    Član
    marmit

    Na prvo se svi odlučimo – ne znamo šta nas čeka. Ja kad pomislim na samu trudnoću, preglede, neizvesnost, a tek porođaj i oni prvi dani koji su mi sa vukom bili grozni, brrrr, muka me uhvati!

    Magičnu cifru od 35 sam i ja sebi postavila za cilj. Uh, to je tako blizuuuuu………..


    dunja26
    Član
    dunja26

    imam 27 a mm ce uskoro 36 pa ne bih bas da cekam jos npr 5 god., zelja mi je da do 30te da rodim drugo dete, trece ne zelim
    a sto se tice same trudnoce i porodjaja i meni taj deo strasno ide na zivce, ne znam gde sam procitala da je neko napisao da hoce jos jedno dete ali kad bi dete odma imalo godinu dana :ruganje:


    Natasa
    Član
    Natasa

    Da, a tek trudnoca, mucnine, pa onda u mom slucaju carski rez, pa taj dug i tezak oporavak kad su mi laktovi bili skroz izguljeni od ustajanja. Ja imam 24, a mm 34 god, ako se nekad javi zelja- ima vremena. Sve se to prezivi zarad najlepseg dara, i sad zivimo za njega, tako da mi se na stare muke vise ne vraca.


    katarina
    Član
    katarina

    Evo moj slucaj..
    Prvo sam dete rodila u 23 i sama sam ovde ..bas mi je bilo tesko kada bi dobila mastitis,temperatura ,beba place a ja sva u bunilu..muz je pomagao kad bi bio kuci,zbog posla morao bi da spava a ja ko zombi…prokukala sam dok nije porasla..cini mi se tek oko 3 god bilo je lakse,,do tada mi nije padalo na pamet drugo dete..i zbog teske trudnoce,sto sam sama a i imala sam postporodjajnu depresiju..sve mi se bilo skupilo i nisam ni htela drugo dete…Kasnije smo navikli nas troje, svuda zujali, po Evropi bez problema sa jednim detetom lako..Pa mi muz bio u Africi na god dana,pa Avganistan i nikako nam se nije uklapala beba..sve dok Jana sa nije krenula sa pitanjima kad ce ona dobiti sestru ili brata:? i zast:? o ona nema a svi imaju..pa onda krene da nas moli:| i bas mi bilo zao kad mi kaze ja sama nemam nikog:( i to svake nedelje ako ne i svaki dan pomene uz pricu..
    Kad smo ja i mm resili nije islo god dana pokusavali ako ne i vise:? nece to na dugme ajde sad cu..:lol:
    Jedva ostanem trudna i sada imamo seku od 3 meseca:wink: Jana je odusevljena a meni je mnogo lakse sada …nisam imala depresiju,super se porodila,beba je mirna bas je zadovoljna..nisam je osetila za sada..Razlika je 8 god ..
    Moj savet:svaka trudnoca,porodjaj pa i beba su drugacije..ako zelite decu onda napred nemojte se plasiti..meni je idealna razlika izmedju dece oko 5 god..jedno za drugim nisam nikad htela a ni moj muz..ne bi mogla da se posvetim deci koliko bih htela..ovako sa 8 god Jana je svesna odrasla devojcica,nema ljubomore vec puno ljubavi…:wink:


    anita75love
    Učesnik
    anita75love

    uf….evo da i ja kažem neku pametnu na temu……:lol:
    Što se tiče trudnoće ja bih uvek bila trudna…..meni je tad najlepše….i super se osećam a samo saznanje a nosim novi život čini da se osećam posebno!
    Što se pregleda tiče-mene to sve nervira ali ne zato jer mi je mučno već zato što je gubljenje vremena (bar za mene) i zato što ako nemate mnogo smisla za „bacanje bar polovine naslušanog u vodu“ ima da skrenete od briga bez potrebe….trudnoća je prirodno,fiziološko stanje a ne patologija kako je danas na žalost mnogi tretiraju….pa nije se nekad badava trudnoća zvala „blagosloveno stanje“ !….. Nažalost danas ima šifru u delu za dijagnozu…….iskreno da mi nje trebalo bolovanje zbog posla na pola pregleda ne bih ni išla jer nijedno moje dete nije postalo zdravije zbog UZ na mesec dana (ovaj stav se naravno odnosi samo na mene i ne preporučujem ga drugima)…….jer ja sam tačno onoliko manje uživala u trudnoći koliko sam provela po ordinacijama ako ni zbog čeg drugog ono zbog „lepote i ljubaznosti“ u našim bolnicama i dz,
    Jedina korist beše par nekih divnih mama koje sam tamo upoznala dok sam gubila vreme i živce……
    Što se beba od godine dana tiče iskreno meni su one najbolje dok su male i to direktno proporcionalno! Što mlađa to bolja….a najgori su od kad napune godinu dana do drugog rođendana….posle malo progledate….a onda odrastu……ja jednom rekoh mm-ja bih ustvari uvek imala bebe……
    Što se porođaja tiče meni nisu bili preterano mučni-to dođe i prođe, ko i sve u životu……i eto ja rodih drugo dete a hoću i treće!
    I biće mi mnogo žao kad ta daće bog trudnoća prođe jer ću biti svesna da mi je poslednji put! Na četvrto neću ići jer ću biti „malo matora“ ….ali da nisam, išla bih….i onda bih tek stavila tačku! Možda ako se mm složi usvojimo nekog bebca naročito ako i treće bude muško……a i ako ne bude…..ali o tom potom…….
    Eto, ja bih ne samo drugo koje već imam nego i treće i četvrto!
    Drage mame, moj savet je, samo hrabro!-ako imate uslova i možete da rodite, učinite to! Dati nekome život je velika stvar ako imate mogućnosti i skladnu porodicu!
    I nema ničeg lepšeg od toga!
    :-*


    Mikac
    Član
    Mikac

    I ja zelim drugo dete naravno, zdravi smo, pravi, imamo dovoljno svega, mislim da bi tuzno bilo da ostanemo na jednom, razloga ima puno za to, nisu ni svi za pricu ovde
    Normalno je da sadasnji nacin zivota, uzurnanost, puno obaveza, manje para cini da odlazemo sve, ali na kraju kada vidimo da nismo opet sebi na prvom mestu i da mozemo da podarimo zivot jos jednom malom stvorenju, treba staviti na stranu sve ostalo i uciniti to. Da je malo sebicno ostati na jednom detetu, jeste, ljudi to najcesce cine jer vole komfor koji se dobija sa jednim vecim detetom, ne kaze se dzabe jedno ko nijedno, dva ko dvesta, jeste da je malo preuvelicano ali istina je nedge izmedju.
    U mom kolektivu ima puno parova sa jednim detetom, jeste manje angazovanje i obaveza, ali je zato sa dva i vise veca sreca, radost, i verujte mi nema te slike koja moze da nadomesti to i samom detetu i roditeljima kasnije


    Natasa
    Član
    Natasa

    E to kad mi neko kaze jedno k’o nijedno… To mi se cini kao omalovazavanje deteta i roditelja koji mu posvecuju svu ljubav. Zar nije klise takva izreka…


    anita75love
    Učesnik
    anita75love

    Ja se ne bih složila da je sebično ostati na jednom detetu-prejaka je to reč! Zašto sebično? Mene je lično baš ta rečenica nervirala jer svi nekako misle da imaju prava da vam se mešaju i da pametuju-svi sve znaju šta je najbolje za vas osim vas samih…..
    Ja kažem ja sam i za treće i za četvrto…..neko je samo za dvoje, neko za jedno a ima onih koji i ne žele decu ali lepo je kad neko može da rodi toliko dece bez preterane muke i komplikacija, ima dobar brak i za njih ima materijalne uslove-ja se ježim onih prodica koje naprave 10-toro deca pa onda stanu na TV i počnu da kukaju-kao jadni mi, udelite nam……ko da su se ta deca slučajno rodila i oni odjedanput jednog jutra osvanuli sa 10 komada……pa jao, jadni oni, sad su žrtve…….svakom može da se omane jednom ali 10 puta-to je već neobrazovanost i zatucanost naročito kad znaš da nemaš ‚~leba ni za njih dvoje!
    Sad će neko reći da sam fašista…..ali ja tako mislim…..
    Mene obično koleginice gledaju kao čudovište kada čuju da hoću i treće dete a komentari su od jel ti stvarno hoćeš i treće dete……pa ti nisi normalna…….itd……..isto su takvi bili dok nisu znali koliko dece želim pa su mi solili pamet“ nemoj da ostaneš na jednom, to je sebično….“
    Prema kome sebično-prema njihovom mišljenju! Oni su imali svoj život da odlučuju koliko njih žele i ne treba da se mešaju drugima……
    Ima N razloga zašto neko ne želi drugo dete-od užasno teškog porođaja, preko nemanja uslova do loših porodičnih odnosa pa čak i sopstvene komocije…..zašto da ne……bolje da je neko dobra majka jednom detetu sa svojom komocijom nego nervozna na njih dvoje zbog nesebičnosti! Ima ljudi kojima je je lični konfor važniji od blo čega drugog a deca treba da se ukope ….ali onda su oni tom jednom detetu bolji roditelji nego što bi bili kada bi ih imali više….tu nema koristi ni za koga!
    Ja samo kažem da svako ko se boji da neće moći ovo ili ono, da će mu to biti prevelika obaveza ako se sa jednim lepo snalazi……to samo po sebi neće! Jedino ako iz toga stoje drugi razlozi onda ih rteba uvažiti! Alio ako čovek ima želju i veruje a jeste istina da je dati nekome život velika stvar!
    JAase niako ne slažem daje jedno ko ni jedno a dvoje ko dvesta ….iskreno onaj moj prvi vredi za sedmoro dece (toliko posla je zadavao) i moja majka je bila iskreno začuđena što ja hoću više dece….mislila je da se nikad ne bih odlučila na još jedno……iskreno ja sam i rodila drugo baš zato da vidim kako to izgleda imati mirno dete…….:lol:
    Ilija je suštinski dobroćudno i veselo dete ali maksimalno živo i pošto po teoriji verovatnoće šansa da rodim većeg zvrka od mog prvenca mala, drugo može biti samo mirnije, …..i tako je i bilo….meni je sa dvoje mnogo lakše nego sa jednim-manji mi je stres, sve već znam, imam iskustva……..a to znatno utiče na vaš doživljaj svega….organizovaniji ste, nema druge, tako mora….a i prvi manje zavitlava jer je kao prvo stariji i ako ste dok je bio jedinac i trčali oko njega sad više ne možete-nemate vremena za svaki njegov ćef naročito ako je neopravdan! Sa druge strane on shvata baš to, da više nije jedini, da ima još nekog pored njega pa da ako baš i pretera vi ne morate uopšte da se na to obazirete-imate još jednog kojim ćete da se bavite pa je i faktor ljubomore u stvari značajan smirivački faktor koji čini da se starije dete sad u stvari bori za pažnju roditelja umesto što je kao dotad zahtevalo istu sa velikim Z!
    Tako da je recimo kod mene u kući sa dvoje dece mnogo mirnije nego sa jednim…….
    :-*

    MilicaCale

    ma, svako prema svojim zeljama i mogucnostima.
    nisam imala preterano laku trudnocu, ali bi ponovo bila trudna. Jednostavno, volim da budem trudna, uprkos svim problemima: mucnina, gorusica, tezina, otecenost, bolovi u nogama, posto sam upropastila tetive u sestom mesecu, pa ipak morala puno da se krecem i da radim, (radila na poslu dok sam mogla, puno setala, vikendima putovala kod mojih da bi pomogla oko tesko bolesne majke, preselila se u nenamesten stan u devetom mesecu…). Ali, tako treba, pa nisam patila puno zbog toga.
    ni porodjaj mi nije bio sjajan (dan i po od trudova na 5 minuta), pa bi ipak smela ponovo.
    a dete mi je bilo…. haos, blago je reci, od kako se rodio: sisanje na sati i po po sat i po, u rukama ako je budan i trci po sobi, jer ne voli da sedim, vristanje celo popodne, sporta radi, pa posle haos od hranjenja: nekoliko meseci nikako pa onda nekoliko meseci po sat vremena, cudnim stilom, da sam samo ja mogla tako…pa onda krenuo da kaslje i da bude bolestan, nisam spavala do pre nekoliko meseci. Ali i to je bilo ok, ne zalim se, ne mislim da sam imala uzasno dete, jednostavno, deca su takva, takvo sam jedno i ocekivala

    sad, ne zalim se, samo da kazem da nista nije bilo sjajno, ali bi ja ipak bar jos jedno. Jednostavno zelim.
    ni pre prvog nisam imala iluzije o tome da je sve pesma (imam bracu dosta mladju od sebe, pa sam ih cuvala, pratila i trudnoce mamine i tetkine, pa sam znala sta me ceka. A porodjaj: pa dva najstrasnija za koje sam cula su bili mamin i babin (oceva majka), pa nisam ocekivala da prodjem nesto posebno dobro.

    Jednostavno, kad sam osetila da je zelja da imam dete jaca od straha od svega ovoga, dobila sam prvo dete.

    kad budem osetila da je zelja da imam drugo (a vec postoji) jaca od razloga za odlaganje i da sam spremna da cuvam drugo (zato sto je prvo dovoljno sazrelo da ne pravi probleme), bice vreme za drugo.


    Mikac
    Član
    Mikac

    Pa naravno da ne mislim bukvalno da je jedno ko nijedno, a dva ko dvesta, i rekla sam da je istina negde izmedju. Sigurno je teze sa dva pogotovu u nekom prvom periodu, a i kasnije kada su u skoli pa svakom treba pomoc za nesto, razne aktivnosti, vodjenje dovodjenje, sve je puta dva.
    Na stranu tezi ili laksi porodjaji, trudnoce i ostalo, ko zeli drugo i svako naredno dete, on ce to uraditi bez obzira na sve, ko ne zeli uvek ce da nadje razlog zasto ne. I ja ne kazem da po svaku cenu mora da se ima vise od jednog, svako radi prema sebi, ali kada se zagleda u srce i bude iskren, vidi da ne moze uvek sve da se skocka, pa tada ne bi imali no ovo prvo…


    Lekii
    Član
    Lekii

    Ma svako po nekoj svojoj volji, želji i mogućnostima, ne treba se obazirati na priče okoline, svetu se ne može ugoditi, ali ni prepustiti strahovima.
    Ja sam jedinica, i verujte mi niko nije srećniji od mene što ih imam dvoje, i svaki napor i umor zaboravim kad ih pogledam ujutru (po mogućstvu ne pre 6-7 ujutru) kako se sanjivi protežu i smeju nama i jedno drugome kao da se nisu videli sto godina… I ja bih mnogo volela treće, ali to već zavisi od još nekih, pogotovo materijalnih okolnosti.

Gledanje 16 članaka - 16 do 26 (od 26 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.

Roditelj portal 2017 © Sva prava zadržana.