Ova tema sadrži 111 odgovora, ima 1 glas i poslednji put je ažurirana od strane  dialectica 6 godine, 6 meseci ranije.

Gledanje 31 članaka - 31 do 45 (od 112 ukupno)

homeschooling


  • njamiii
    Član
    njamiii

    Dialectica, lepo je videti te opet. 🙂

    dialectica

    njamiii;797052 wrote: Dialectica, lepo je videti te opet. 🙂

    Bas sam primetila da sam prosli put ulogovala pre dve (!!!) godine. Svratim s vremena na vreme, a vidim da forum nije puno aktivan, sem mozda onaj deo za trudnoce i bebe. To mi bas i nije relevantno trenutno.

    Kako si ti? 🙂

    dialectica

    A jeste li videle ovo? http://www.roditeljportal.com/vest/opste/bez-osnovne-skole-ostane-svako-13-dete.htm

    Svako 13. dete u Srbiji ostane bez osnovne skole? Neka od tih deca nikad ne ide u skolu, dok neka idu ponekada, uglavnom tokom zime kad roditelji nemaju posao. U tom clanku se prica o istrazivanju, gde je neko ocigledno pricao sa decom koja ne idu u skolu. Prica se i o kazni kada roditelj ne upise dete u skolu, ali uz dodatak da to niko ne plati.

    Da li postoje neke drzavne intervencije pored te kazne koje „niko ne placa“, da se obezbedi da dete stekne obrazovanje? Nemam taj utisak iz ovog clanka. Potpuno razumem da neki imaju otpor prema legalizaciji obrazovanja kod kuce kada ovako nesto vidim.


    anita75love
    Učesnik
    anita75love

    Sigurno je izuzetno tesko drzati red u grupi od 30 djaka, i pritom da ih naucis nesto. Za to su potrebne vestine, licna sklonost, i verovatno i uciteljski fakultet. Sasvim je drugacije je raditi sa svojom decom. Za pocetak, ima ih mnogo manje :). Zatim, ziveci sa njima od njihovog rodjenja, poznajes njihovu licnost, njihove jace strane, i poteskoce.

    Sto se socializacije tice, malo ko radi na poslu sa grupom koja se sastoji od 30 ljudi koji su svi rodjeni i istoj godini. Socializacija znaci uceti kako da se dete ponasa u drustvu. To dete postigne ziveci u porodici i u drustvu, sa ljudima svih razlicitih uzrasta i profila.

    Evo ja npr radim u grupi sa preko 30 ljudi (nekih 80 tak ljudi sa kojima vrlo usko saradjujem i moram da ih vidjam svaki dan-30 tak bas bukvalno svaki dan celo radno vreme a ostale veoma cesto, vise sati nedeljno) a sto se tice rada sa 30 djaka, u Srbiji je to standard bar bio kada sam ja isla u skolu (sada zbog pada nataliteta cujem da je ipak malo manje djaka u odeljenjima)-i to minimalan, u osnovnoj nas je bilo 32, a u srednjoj 39, i disciplina je bila maksimalna i eto, ja smatram da su me naucili nesto……ovo ne znaci da ne bi bilo bolje da nas je bilo manje-ali kako je tako je!
    Sto se onog dela tice da dete stice socijalizaciju u kuci i drustvu-eto ja imam troje dece i tvrdim da su moja deca primorana da sticu socijalizaciju samo unutar porodice i ono malo koliko bi nakupili sa strane ne bi bilo vezanije i nesocijalizovanije dece od njih!
    Da, bili bi oni socijalizovani sa mnom i sa ostalim clanovima porodice ali nadalje znam da ne bi bilo tako! Ne bi zeleli ni da se igraju sa drugom decom niti da komuniciraju sa bilo kojim drugim odraslim covekom! Plasili bi se svih, ne bi zeleli da razgovaraju ili odgovaraju na pitanja (delovali bi nevaspitano, bojali bi se drugih ljudi)
    Iz prakse, cim neko vreme ne idu u vrtic (dovoljno je i samo 2-3 nedelje) pocinje da se primecuje promena-oni se za to vreme igraju samo medjusobno i nema pozitivnog uticaja vece grupe dece-nema intelektualnih izazova, pocinju sve vise da se izoluju i igraju svako sam, kada se igraju zajedno to nije ni intelektualno i emotivno dovoljno stimulativno za starije dete-jer je drugi mladji od njega a mi ostali previse stariji da bi mu bili pravo drustvo, pa se sve svede samo na kreveljenje i glupiranje sa mladjim ili suvise kruto igranje sa nama odraslima koji se nikako ne mozemo spustiti na njegov nivo…..mladji je opet frustriran sto ne moze da ucestvuje u svemu sa batom pa se samo dernja kada ovaj nema dovoljno volje za njega…….u komunikaciji sa odraslima pocinje da se oseca povlacenje-dete se navikne da bude kao kucna muva i pocinje da zazire od drugih ljudi-tacno znam kako mi se dete bojalo drugih ljudi dok nije isao u vrtic, cim se neko pojavi na vratima, bezao je u drugu sobu ili otvoreno plakao, nije hteo da se igra ni sa kim sem sa ukucanima (sve ovo vazi i za mladjeg-pa setite se samo koliko traje adaptacija deteta recimo na novu bebi siterku-pa to je proces, koji traje danima….ne mozete tek tako dovesti nekog-reci evo ovo je Persa i dete i ocekivati da dete odmah prihvati tu osobu!!!! I najgora je ta prva adaptacija, kada dete navikne da oko njega ima i drugih ljudi, sve ide lakse…pa moje mladje dete dan danas urla kada promenimo zenu koja dolazi u kuci da cisti iako ona nema veze sa njim,znaci nasocijalozaciji imamo jos da radimo-ima vremena, naravno, mali je ali cekanjem do odraslog doba ne bi smo dobili nista dobro, stariji je fras dobijao od raznih majstora kad bi dosli da nesto poprave,….. i to su bila deca koja su navikla na vrtic i bebi siterku, tek da nisu-pa to bi bio haos! Najmladja cerka nije videla baku celih 12 dana i 2 dana je plakala cim je ugleda, a do tada je bila njeno mezimce-osmeh od uva do uva, onaj najlepsi-bebeci-cim nema socijalnih kontakata to se odmah primeti-sto mladje dete to manje vremena treba da `podivlja` ako tako moze da se kaze, i mada zvuci grubo, na zalost tako je i to se vise vidi,…..)….kada je dete naviklo na druge ljude sve ipak lakse i brze prihvataju……nije ih strah od nepoznatih koji mu se obracaju, deluju komunikativno i slobodno , a ne kao divljaci iz dzungle!
    I stvarno mogu da zamilslim takvu decu koja tako odrastaju do 15 te godine:roll: a onda krenu u `beli svet` totalno pogubljena!
    Eto, mm nije isao u vrtic i dan danas kaze da se seca stresa koji je imao kada je krenuo u skolu medju toliku decu-a do tada se drzao samo majcinih skuta. Kaze da mu je bilo mnogo tesko da se navikne na tu gungulu i da su ga zato deca uvek smatrala povucenim i tako je ostalo sve do kraja osnovne skole.
    :-*

    dialectica

    Ne mozes da zamislis decu koja rastu kako do 15. godine, Anita? Iz tvog posta, bez intelektualne stimulacije, igrajuci se sam sa sobom, ne zeleci da se igra sa nekim van porodice? Ako na to ciljas, onda je to zaista uzasna situacija. Ali takva situacija ne nastane jer je dete obrazovano kod kuce, vec jer ima losu porodicnu situaciju. U zdravoj porodici (bilo da deca idu u skoli ili se skoluju kod kuce) itetako postoji intelektualna stimulacija (mnogo veca nego u prosecnoj skoli), i deca zele da se igraju sa drugima (nemam pojma kako bi ih ubedila da to ne zele, cak da probas).

    „traje danima….ne mozete tek tako dovesti nekog-reci evo ovo je Persa i dete i ocekivati da dete odmah prihvati tu osobu!!!!“

    Da, naravno. Tu je u funkciji deciji odbrambeni sistem koji ih stiti od opasnosti. Osoba koja cuva dete u odsudnosti roditelja ima ogromnu moc nad detetom, i tu je potrebna ogromna opreznost. Ovo se vise odnosi na mladju decu, narucito neverbalnu decu. Skolsko dete ce vec imati vece znanje da se cuva, a i postoji manju potrebu za bebisiterom. Bezbednost je naravno jako vazna tema za svakoga. Ukoliko vidim, puno roditelja pusti svog prvaka da ide sam od kuce do skole i obrnuto. Onda treba i da uci da se cuva od opasnosti.


    anita75love
    Učesnik
    anita75love

    Ja samo kazem kako je sa mojom decom,….. i ne vidim ama bas ni jednu prednost drzanja dece u kuci svo vreme i ne omogucavanja istoj da budu u vecoj grupi sa svojim vrsnjacim (odn sta je to toliko pozitivno sto bi deca mogla da dobiju izbegavanjerm institucija i ucenjem kod kuce kao i sta je to toliko negativno u njima)! Naprotiv u tome vidim samo mane, koje mogu itekako ostaviti posledice na decu i trenutno u periodu detinjstva i kasnije u odraslom dobu odn. do nemogucnosti da prevazidju neke stvari kao sto je npr stidljivost, ili osecaj nelagode u vecoj grupi ljudi…..
    kazem cak i za krace vreme se vidi promena u ponasanju dece i to negativna (i medjusobno i u kontaktu sa drugima), a kamoli da dete nikada nema takvo iskustvo.
    Uvek i bas uvek i to ce ti reci svaka majka koja ima dete koje ide u vrtic ako isto iz bilo kog razloga ne ide duze vreme, uvek ima problema neko vreme da se opet navikne uopste na druzenje sa drugom decom i na samostalnost-da mu/joj majka nije pred ocima non stop 24 sata na dan-sto nikako nije dobro. Deca koja su kasno krenula u kolektiv mnogo se teze adaptiraju i navikavaju na isti od one dece koja su krenula sa godinu dana (generalno gledano, naravno da mnogo zavisi od deteta ali isto dete bi se mnogo lakse naviklo na drugu decu i druge odrasle-vaspitace sa godinu dana nego sa 4)
    Isto tako deca koja nisu isla u kolektiv itekako se razlikuju pri polasku u skolu od dece koja jesu po tome sto su znatno stidljivija i povucenija,….zaista ne vidim ama bas nikakvu korist od toga da dete ne dolazi u kontakt sa drugom decom u skoli vec da uci kod kuce pa ma kako mu majka bila sposobna da kvalitetno organizuje tu nastavu-a i o tome bi se dalo polemisati-da li neka majka moze biti generalno uzev sposobnija za edukaciju od osobe koja se za to skolovala. To isto kao kada bi ste rekli da vi sebe znate da lecite bolje od lekara koji je studirao medicinu 6 godina minimum….do neke mere i mozete imati neka znanja ali kad zagusti zna se gde se ide-pravac lekar u koga imate poverenje-jel tako….isto tako i obrazovanje deteta treba poveriti osobama koje to najbolje znaju da rade-uciteljima i nastavnicima.
    Naravno odabir dobre skole i da u njima rade dobri pedagozi se podrazumeva u ovom smislu kao apsolutno (necemo sada o problemima u skolstvu).

    dialectica

    anita75love;797068 wrote: Deca koja su kasno krenula u kolektiv mnogo se teze adaptiraju i navikavaju na isti od one dece koja su krenula sa godinu dana

    To je zato sto se se ta deca „adaptirali“ da zive u koliktivu koja se zove porodica, sto je mnogo prirodnije.

    dialectica

    A cini mi se da smo se vec raspravile o ovome pre vise godina, ali kucno obrazovanje svakako ne znaci da je dete celo vreme kuci.


    anita75love
    Učesnik
    anita75love

    dialectica;797070 wrote: [quote=anita75love;797068]
    To je zato sto se se ta deca „adaptirali“ da zive u koliktivu koja se zove porodica, sto je mnogo prirodnije.

    jeste, i ta adaptacija se nazalost zove `preterana vezanost i nesamostalnost deteta`….e, sada, ako je do polaska uskolu i nekako-jer se kako tako prevazidje, mada i tada ostavlja vidljive posledice kojih se u odraslom dobu veoma cesto secaju ta `deca` kao odrasli u vidu vellikog stresa koji im je predstavljao polazak u skolu kada su totalno nepripremljeni uleteli iz jedne prezasticene i zasuskane sredine u realni svet……
    Kako je onima koji u taj realni svet ulete sa 15 godina, zaista ne znam….jer kod nas to nije bilo dozvoljeno i jos uvek nije i iskreno mislim da ne bi ni trebalo….ne cini mi se da im moze biti bolje i lakse nego onima koji idu u `klasicnu` skolu….uostalom da li su negde u tim zemljama gde ima homeschoolinga radjena istrazivanja na temu subjektivnog dozivljaja koji ti ljudi imaju o osecanjima vezanim za socijalne kontakte kada jednom ipak „krenu u zivot“ kao i nekih istrazivanja na temu kasnijeg njihovog zivota, profesije koje biraju itd…..?
    Da, naravno da ne znaci da je dete celo vreme u kuci ali fakat ima manje socijalnih kontakata od dece koja su svaki dan u drustvu najmanje 30 vrsnjaka i 10 odraslih ljudi plus kontakti koje ima i dete koje ne ide u skolu vec uci kod kuce-porodica, rodbina i ostalo drustvo koje ima-komsiluk, deca prijatelja itd……(deca koja idu u skolu isto to imaju i zato sto idu u skolu ne gube navedeno).

    dialectica

    „da li neka majka moze biti generalno uzev sposobnija za edukaciju od osobe koja se za to skolovala. „

    O tome ne treba da se raspravimo, mozemo jednostavno da pogledamo istrazivanje koje porede rezulate dece obrazovana kod kuce i deca obrazovane u osnovnoj skoli. Ima tih puno, iz SAD-a. Ne treba da istaknem da postoje odlicne i lose nastavnike u skolama, a isti je slucaj kod roditelja koja obrazuju decu kod kuce. Sve u detinjstvu ostavlja posledice na deteta kasnije u zivotu, a nas posao jeste da radimo najbolje sto mozemo, u nasim konkretnim situacijama.

    No, stav o ulogu „kolektiva“, porodice,, skolovanje, gradjanskih sloboda… sve to zavisi od kulture zemlje, od njene istorije i ekonomije. Misljenje koje ti iznosis su tipicne za post-komunisticke sredine i verujem da se vecina ljudi u Srbiji slaze sa tobom. To je razumljivo, ali taj stav nije apsolutna istina, vec postoji iz odredjenih razloga. Ko ce da odredjuje da li je je vise istinit tvoj stav, ili moj?


    anita75love
    Učesnik
    anita75love

    dialectica;797073 wrote: „da li neka majka moze biti generalno uzev sposobnija za edukaciju od osobe koja se za to skolovala. „

    O tome ne treba da se raspravimo, mozemo jednostavno da pogledamo istrazivanje koje porede rezulate dece obrazovana kod kuce i deca obrazovane u osnovnoj skoli. Ima tih puno, iz SAD-a. Ne treba da istaknem da postoje odlicne i lose nastavnike u skolama, a isti je slucaj kod roditelja koja obrazuju decu kod kuce. Sve u detinjstvu ostavlja posledice na deteta kasnije u zivotu, a nas posao jeste da radimo najbolje sto mozemo, u nasim konkretnim situacijama.

    No, stav o ulogu „kolektiva“, porodice,, skolovanje, gradjanskih sloboda… sve to zavisi od kulture zemlje, od njene istorije i ekonomije. Misljenje koje ti iznosis su tipicne za post-komunisticke sredine i verujem da se vecina ljudi u Srbiji slaze sa tobom. To je razumljivo, ali taj stav nije apsolutna istina, vec postoji iz odredjenih razloga. Ko ce da odredjuje da li je je vise istinit tvoj stav, ili moj?

    Kao sto rekoh necemo sada o problemima losih i dobrih nastavnika-to je posebna tema….ja cak ni ne osporavam da dete koje je skolovano kod kuce moze imati jednako kvalitetno obrazovanje jer kolicina i kvalitet stecenog znanja ne zavisi samo od nastavnika vec i od sposobnosti i interesovanja samog deteta…..
    E, sad, ono sto ja ne razumem kao sto sam gore vec pitala jeste zasto uopste neko smatra da je bolje ne poslati dete u skolu i skolovati ga kod kuce? Sta je to sto je u klasicnom sistemu obrazovanja negativno a sta toliko pozitivnije da bi se neko uopste odlucio da ovako skoluje svoje dete?
    To je pitanje na koje ja nisam uspela da dobijem ikakav odgovor-dobila sam samo informaciju kako je takav sistem obrazovanja kvalitetno i realno ostariv (niko nije ni tvrdio da nije), u kojim zemljama se to radi, koji su zakonski propisi za to, dobila sam cak i protiv argumente o manama klasicnog obrazovanja (niko nije rekao da je on idealan-sve na svetu ima svoje mane), demante da prednosti klasicnog obrazovanja nikako nisu nedostizne i drugacijim sistemima ako se covek/dete potrudi, ali nikako (osim informacije da je to jedan od izbora-sto niko isti ne spori) nisam dobila eventualne prednosti izbora bas takvog nacina skolovanja.
    Shvatam za neke jako izolovane sredine kada je nemoguce da dete ide u skolu jer bi do najblize moralo da pesaci vise kilometara a dobar put i prevoz ne postoji ili ako dete ima zdravstvene probleme i iz tih razloga nije sposobno za pohadjanje organizovane nastave ali mi ovde ne pricamo o tim slucajevima vec naprotiv o svesnom i dobrovoljnom izboru roditelja da tako skoluju svoju decu a nista od navedenog nije slucaj.
    Ono sto meni nije jasno jeste bas to-zasto se neki roditelj odlucuje za takvo skolovanje kada je ono za samog roditelja teze za ostvarivanje-ipak roditelj pored skolovanja svog deteta treba i da obezbedjuje egzistenciju sebi i ostalim clanovima porodice, a to oduzima mnogo vremena i energije, treba da se bavi kucnim poslovima i plus da vaspitava i obrazuje svoje dete-time sto je poslao dete u skolu roditelj ovu ulogu nikako ne gubi!
    Kao sto rekoh ja mogu navesti dosta pozitivnih razloga za klasican sistem skolovanja za samo dete uzev u obzir danasnjji nacin zivota u kojim ce najverovatnije i samo dete ziveti kada odraste.
    Moji kontraargumenti za kucno skolovanje jesu prvenstveno vezani za razvoj licnosti deteta koje se smatra pozitivnim prema sadasnjim merilima-deca koja idu skolu i vrtic upoznaju (cinjenicno) vise ljudi, samim tim imaju vise mogucnosti za ucenje socijalnih vestina u nezasticenoj sredini (gde nema roditelja i rodbine da intervenisu u svakom momentu), ucenje samostalnosti, vecu mogucnost za sukobe i resavanje konflikata, ekstrovertnost,….itd i tako blize.
    Ne kazem da dete koje nema takve kontakte ne moze steci sve navedeno ali su mu mogucnosti za to jednostavno manje (cisto tehnicki gledano) pa se mora vise potruditi kasnije-i mislim da upravo to predstavlja otezavajucu okolnost jer je danasnji nacin zivota ovakava kakav je-uzurban, kompetitivan, u neku ruku surov-ali je takav…..
    Preteranim zasticivanjem dece od toga im se ne cini usluga vec naprotiv……kad tad ih suocavanje sa tim ceka……
    Cisto primera radi-moje dvogodisnje dete sam gledala (preko kamera u vrticu) kako se tuce sa svojom drugaricom vrsnjakinjom-klasicna decija carka oko igracke i nacin na koji je on morao da nauci da se izbori sa tim bez mame i tate koji dolaze da dele `pravdu` sto je u klasicnim kucno/porodicnim uslovima gotovo neizbezno, u sredini gde su posmatraci mnogo nepristrasniji-vaspitaci i druga deca…..veoma je vazan momenat to da u kuci (pa cak i kada je u pitanju dete prijatelja) uvek imate pristrasnost jer ste vi roditelj (ili je to onaj drugi) oba deteta, samim tim niste nimalo objektivni jer ih volite oboje, oni nisu na istoj ravni-jedno je uvek mladje od drugog samim tim i nezasticenije pa opet ne mozete biti skroz objektivni jer mladjem zbog manje zrelosti morate vise popustiti koji neke stvari ne moze shvatiti niti na isti nacin reagovati kao starije…….i starije dete zbog toga moze osecati nepravdu!……ukoliko je dete jedince, onda ove price apsolutno ni nema (dok ce ih i zivotu biti i to ne zbog igracaka vec zbog mnogo ozbiljnijih stvari)…..u vrticu je bas sasvim suprotna stvar!
    Vaspitacima u vrticu su sukobljena deca u istoj ravni, nisu pretrano emotivno slabi prema njima i istog su uzrasta pa ce i sud deliti po ravnim arsinima pa kom obojci kom opanci! Mnogo ce se manje i mesati u sukob, bar ne do tacke eskalacije…. itd….
    Znaci mogucnost za razlicito ucenje lekcija o zivotu je mnogo veca!
    Moje straije dete je npr do sada imalo 5 javnih nastupa (uci da se od malih nogu oslobodi treme od javnih nastupa pred velikim brojem ljudi u uzrastu kad samo pravljenje gresaka ne znaci mnogo, stice sigurnost, uci da glumi, recituje, ……ove godine ce prvi put sa drustvom ici na zimovanje-znaci sam sa drugarima i vaspitacima bez mame, tate i brace….. mislim da ne moram da naglasavam koliko je veliko to iskustvo za njega. Do sad je isao na 3 nocenja van porodice, opet u vrtic, sa drugarima i vaspitacima, koje se organizuju u vidu raznih zabavnih sadrzaja-maskembala, pidzama partija, palacinkijada, odlazaka u pozoriste itd (naravno sve ovo samo do nekih 9 uvece pa onda idu na spavanjac naravno u vrticu)-opet mislim da ne moram da objasnjavam vrednost ovih iskustava……mnoga deca nemaju ove dozivljaje do kasnog osnovnoskolskog uzrasta i mislim da time sto ce moje dete vec do polaska u skolu biti maltene veteran u tome, moze njemu biti samo od koristi u zivotu, nikako mana…….
    :-*

    dialectica

    anita75love;797072 wrote: [quote=dialectica;797070][quote=anita75love;797068]
    To je zato sto se se ta deca „adaptirali“ da zive u koliktivu koja se zove porodica, sto je mnogo prirodnije.

    jeste, i ta adaptacija se nazalost zove `preterana vezanost i nesamostalnost deteta`….e, sada, ako je do polaska uskolu i nekako-jer se kako tako prevazidje, mada i tada ostavlja vidljive posledice kojih se u odraslom dobu veoma cesto secaju ta `deca` kao odrasli u vidu vellikog stresa koji im je predstavljao polazak u skolu kada su totalno nepripremljeni uleteli iz jedne prezasticene i zasuskane sredine u realni svet……
    Kako je onima koji u taj realni svet ulete sa 15 godina, zaista ne znam….jer kod nas to nije bilo dozvoljeno i jos uvek nije i iskreno mislim da ne bi ni trebalo….ne cini mi se da im moze biti bolje i lakse nego onima koji idu u `klasicnu` skolu….uostalom da li su negde u tim zemljama gde ima homeschoolinga radjena istrazivanja na temu subjektivnog dozivljaja koji ti ljudi imaju o osecanjima vezanim za socijalne kontakte kada jednom ipak „krenu u zivot“ kao i nekih istrazivanja na temu kasnijeg njihovog zivota, profesije koje biraju itd…..?
    Da, naravno da ne znaci da je dete celo vreme u kuci ali fakat ima manje socijalnih kontakata od dece koja su svaki dan u drustvu najmanje 30 vrsnjaka i 10 odraslih ljudi plus kontakti koje ima i dete koje ne ide u skolu vec uci kod kuce-porodica, rodbina i ostalo drustvo koje ima-komsiluk, deca prijatelja itd……(deca koja idu u skolu isto to imaju i zato sto idu u skolu ne gube navedeno).

    Ne samo da je normalno da se dete (od fetusa pa nadalje) veze za sovje roditelje i druge clanove sire porodice, nego je to apolutno neophodno da bi pojedinac bio mentalno zdrav. Ne znam sta ti podrazumevas za preteranu vezanost, ali nesamostalnost jeste ocigledno problematicno (mada, opet, zavisno od definicije).

    Odkad se dete rodi, polako se osamostaluje. Naucno je dokazivano da deca koja su vise vezana za roditelje se lakse i osamostale, jer imaju solidnu bazu. Sada mene interesuje kako ti definises samostalnost. To je mnogo vise nego da dete provode vreme van porodice — to je sposobdnost da uradi stvari za sebe, da misli za sebe, i da istrazuje svet za sebe.

    Moj je utisak da su deca koja su obrazovana kod kuce uglavnom samostalnije ranije u zivotu, i da bolje uce da misle za seve nego deca u „kolektivu“. Naravno, homeschooling moze da bude katastrofa za dete isto kao i drzavna ili privatna skola. Tu postoji ulog za drzavu, da proverava znanje deteta pa i socijalna stituacija u porodici.

    Sada jos da pitam, da li je skola mesto za druzenje (a druzenje jeste upravo ono na sta vecina ljudi misli kad kazu „socijalizacija“)? U SAD-u, sada je u mnogim skolama zabranjeno deci da pricaju medjusobno tokom nastave. Kazna za pricanje je gubitak odmora (gde bi se dete druzio), a u mnogim skolama je uvedena takozvani „silent lunch“, tj rucak tokom kog deca ne smeju da pricaju jer bi bila previse glasna. Gde tu ima prostor za druzenje? Nesto je tu stvarno krenulo naopacko. Valjda je u Srbiji drugacije. Mozda deca smeju da se druze. Tu citam svasta o sexu o skolim toaletima, itd (u osnovnoj skoli!!). Previse druzenje, mozda 😳 .

    dialectica

    Sad vidim da si i ti trenutno online. Pa, da ti pozelim screcan Bozic 🙂

    dialectica

    Pitas zasto se neki roditelji odlucuju da skoluju svoju decu kod kuce, kada je to za njih teze nego da posalju decu u skolu. Sve sto se moze reci o tome jeste da to rade zato sto su ubedjeni da je skolovanje kod kuce o tom trenutku najbolje resenje za njihovu decu. Dalje detalje ce biti razliciti od porodice do porodice. Moze biti jedan, ili kombinacija, od ovih razloga, ali moze i da je nesto drugo:

    – Iz akademskih razloga
    – Iz verskih razloga
    – Dete ima posebne potrebe, neke vrste
    – Radi povecane slobode (da, na primer, putuju po svetu)
    – Iz bezbedonosnih razloga
    – Da se dete obrazuje na svmom jeziku u duhu svoje kulture, tamo gde porodica zivi u stranoj zemlji
    – Zbog lakse socializacije (stvarno, iako moze tebe da zvuci ironicno)
    – Iz licnog ubedjenja

    🙂


    anita75love
    Učesnik
    anita75love

    dialectica;797095 wrote: Sad vidim da si i ti trenutno online. Pa, da ti pozelim screcan Bozic 🙂

    Hvala, takodje!!!!!
    Pazi sad…..zamisli ti situaciju u kojoj 30 toro dece na nastavi prica, pa makar i sapatom (a to nece uvek biti sapat vec i smeh itd…..) i zamisli tu buku i nekog nastavnika koji pokusava da ih nadjaca ne bi li se cuo-imaces situaciju da on u najmanju ruku mora vice…….e, sad da li je to vikanje dobro za njegovo grlo i necije usi je posebno ali da li u takvoj situaciji moze da cuje ista i ono dete koje bi to i zelelo (oni koji pricaju medjusobno mislim da je jasno da ne slusaju jer su im i usi i usta a i mozak zauzeti drugom aktivnoscu koja nije ucenje-a skola je mesto u koju su dosli da bi ucili a ne pricali-bar ne na casu ,jer cas je i zamisljen kao deo dana na kome se odvija nastava tj. ucenje!
    Naravno da pricanje na casu mora biti zabranjeno a kako, to je vec do skole-malo je surovo zabraniti deci odmor koji i sluzi zato da bi se deca na njemu odmorila kako mu i ime kaze od ucenja…a deca se najbolje odmaraju igranjem! Kod nas je to uglavnom udaljavanjem sa casa i pozivanjem roditelja na razgovor, u tezim slucajevima stavljanjem deteta da sedi samo u klupi (kod nas uvek sede po dvoje za istim stolom i samim tim uvek mogu malo da pricaju, sto deca naravno i rade i to je normalno-ali ne i da non stop `blebecu` igraju karte, klikere ili sta vec i tako se `druze`!) u inostranstvu vidim bar iz filmova organizovanjem tzv kaznene nastave. Postoje i casovi na kojima je pricanje cak podsticano (uslov je da se ne galami i da se prica o nastavnoj temi a ne o Ben tenu npr sto naravno deca ipak rade ali ne sme da bude ocigledno i da dete samo to radi) kao sto su eksperimenti iz fizike i hemije na kojima deca zajednicki rade nesto i saradjuju medjusobno, fizicko u grupnim sportovima, muzicko kada zajedno pevaju npr, tehnicko gde dvoje ili vise djaka mogu praviti zajednicki projekat, domacinstvo (koga sada nema ali ga je bilo kada sam ja bila mala) gde smo zajednicki kuvali…..i na samom casu na kojima nema razgovora ipak deca malo `cavrljaju` pisanjem porukica, kuckanjem po stolu itd….i to je deo `carolije` skole a i same `drazi krsenja zabrane`-jer zaboga kakva je to zabrana koja nikada nije prekrsena-isto kao tajne za koju niko ne zna nije tajna-ko supa bez soli! Takva iskustva u stvari i cine draz skolovanja!
    I jos na tu temu da pitam, da li i roditelj koji sam edukuje dete dozvoljava da dok traje ucenje i objasnjavanje gradiva dozvoljava detetu da pevusi, cita strip, cuka u mobilni ili kompjuter i gleda tv? Od ucenja onda nema ni U……
    Za silent lunch, nemam komentar jedino nisam za to da deca za vreme rucka jurcaju po trpezariji (jasno zasto) i gadjaju se hranom (a bilo bi i toga ako disciplina opadne)-hocu da kazem da i u kuci (bar u mojoj a verujem i u drugima kod nas) vazi pravilo sto bi rekao moj sin (a ono vazi u vrticu pa nas je on poducio istom)-kad se jede ne prica se!
    Dok se jede ne mora da vazi apsolutna tisina ali pricanje i jelo ne idu zajedno ako ni zbog ceg drugog ono zbog mogucnosti da se neko zagrcne a i zbog toga sto kada covek jede i prica ne obraca paznju na hranu vec na konverzaciju a sustina jela nije da se guta mehanicki i ubacuje hrana u usta `ko lopatom` vec da se jede svesno! U tom smislu se nekada u porodicama citala i molitva kako bi ljudi `osvestili` trenutak koji im omogucava zivot i zdravlje i prema istoj se odnosili sa postovanjem i time prekinuli trenutnu zauzetost uma dnevnim problemima makar na kratko……! Za vreme obroka bar kod nas u kuci se veoma malo prica….naravno da nije zabranjeno da neko nesto kaze (naravno i da kaze) ali se ne razgovara (jer obrok i nije trenutak za druzenje) ….
    da li je u skolama takav stav ili bas onaj fasisticki `ko pisne bice kaznjen` ja odavde iz Srbije ne mogu da znam……
    za seks na odmoru-no comment isto….mi pricamo ipak o osnovnoj skoli-ne o srednjoj…..to mnogo zavisi od discipline u skoli….a i od kucnog vaspitanja pre polaska deteta u istu! Dete koje bi imalo seksualne odnose u toaletu skole ce iste imati i na nekom drugom mestu kao sto je klupa u parku ili zadnje sediste automobila pa makar i ne islo u skolu, sa istih 15 godina, tako da faktor skola tu nije iskljucivi krivac……
    Sto se ostalih razloga tice, postujem i ne zvuci mi socijalizacija ironicno-samo manje verovatno……:-*

Gledanje 31 članaka - 31 do 45 (od 112 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.

Roditelj portal 2017 © Sva prava zadržana.