Ova tema sadrži 111 odgovora, ima 1 glas i poslednji put je ažurirana od strane  dialectica 6 godine, 6 meseci ranije.

Gledanje 76 članaka - 76 do 90 (od 112 ukupno)

homeschooling


  • anita75love
    Učesnik
    anita75love

    pulinka;801725 wrote: Tako sam i mislila :). Sa 2 penzije i 30 ari voćnjaka lepo živi dvoje starih ljudi.
    Nemaju svi u severnoj Srbiji hektare i hektare plodne zemlje-neki uopšte nemaju svoju zemlju, odakle ti ideja da SVI imaju? Iza nas je komunizam, kada je zemlja podjednako bila ničija i na severu i na jugu. Neki imaju samo jedan-dva hektara,

    Samo da osvezim tvoje znanje iz matematike: hektar je 100 ari, 2 hektara su 200 ari, Ar je 100 metara kvadratnih, znaci mi imamo 0.3 hektara a ne 1 ili 2. To bi bilo 3 do 6 puta vise,…… hteli moji da kupe zemlju, prodaje se butzasto i to bas plac pored naseg i znas sta-jos se nije prodao, vec vise od godinu dana-isto niko nece!…..ja im nisam dala, jer i ovako se rastrgose od posla a nikog ne bi mogli da nadju da im pomogne, ipak su straiji i para imaju za njih sasvim dovoljno….i ako moj otac moze na 30 ara da ima 50 stabala sljiva (a mogao bi i vise kada bi sve to bilo vocnjak, sigurno bar duplo a nije vec je veci deo basta za gajenje ostalih biljnih kultura za ishranu kao sto su paradajz, paprika isl…e, sad ti preracunaj, jedna sljiva oko 10-15 kg sljiva pa t ividi da li moze ili ne, da se lepo zaradi), u sred Vojvodine, ni najplodnije ni najgore vec sasvim prosecne zemlje, onda moze svako! A ko nece sljive, moze da gaji pasulj, kukuruz (mada tu treba vise zemlje ako hoces neku zaradu) ali recimo pasulj sasvim lepo radja na toliko zemlje i da se ubijes od posla (znam jer sam im ja jedne godine pomagala a imali smo pola tone pasulja!, ali posto je to bilo previse posla za nas troje od tada gaje sljive……) i vrlo je ekonomski isplativ……..100-200 dinara kilogram, samo ako ga zalivas redovno, da se ne bi desilo da ga susa sredi……..onda mozes da gajis maline, jagode, uostalom bilo koje kontinentalno voce, sasvim lepo sve uspeva na tom podneblju.
    Dolaze firme da otkupljuju sve vece kolicine od 100 kg bez problema i zarada na ruke ili za mesec dana!
    Pa moj otac tako prodaje-dobije novac stvarno korektno, najvise za mesec dva.
    Ja znam coveka koji je cuda u okolini Beograda napravio-hrani polovinu Beogradskih vrtica, koliko robe ima…..i znas koji je njegov najveci problem? Nema ko da radi!!!!! Niko nece da kopata za 20 evra na dan! Covek placa kao da imate fakultet ali opet nece niko!
    Moj najveci problem je da nadjem nekoga da mi cuva decu i da mi pomogne u kucnim poslovima……jedva nadjoh jednu romkinju postenu zenicu, jer niko nece! `Belci`ne ciste kupatila, nema veze sto nemaju posla, hleba ni skole ali nece!
    Za 1200 dinara za 4 sata….jel mi verujes da radi puno radno vreme, 5 dana u nedelji, imala bi vecu platu od mene sa fakultetom!…a posto je vredna i lepo radi, radi svaki dan, samo ne znam da li bas 8 sati ali ima posla……..
    Sto se roditeljskog dodatka tice, ima razlike od decijeg-roditeljski je pravo svih, deciji je socijalna kategorija i ostvaruju ga samo socijalno ugrozeni!…
    E, sad gore pomenuti romi, imaju 5-toro dece *2800dinara dodatak + pomoc za tudju negu + socijalna pomoc, sve zajedno izadju na oko 30000dinara.
    Tu platu imaju recimo medicinske sestre u Beogradu, a samo prevoz ovde kosta oko 3000dinara mesecno pa ti vidi!, a nigde ne mozes da maknes bez prevoza….oni lepo sede kuci, nista ne rade i milina…….i jos kukaju sto je najcrnje……ne kazem dase ubise od para sa 30.000 ali neki za te pare i rade!
    :-*

    dialectica

    anita75love;801727 wrote:
    Niko nece da kopata za 20 evra na dan! Covek placa kao da imate fakultet ali opet nece niko!

    Moj najveci problem je da nadjem nekoga da mi cuva decu i da mi pomogne u kucnim poslovima……jedva nadjoh jednu romkinju postenu zenicu, jer niko nece! `Belci`ne ciste kupatila, nema veze sto nemaju posla, hleba ni skole ali nece!
    Za 1200 dinara za 4 sata….jel mi verujes da radi puno radno vreme, 5 dana u nedelji, imala bi vecu platu od mene sa fakultetom!…a posto je vredna i lepo radi, radi svaki dan, samo ne znam da li bas 8 sati ali ima posla……..

    Sta, sa fakultetom dobijas 20 evro na dan? O kom poslu pricamo?

    A, ocigledno ne zivimo o istom svetu. Kad smo ziveli u Beogradu, imali smo razne zene za kucnu pomoc. Sve su bile, kako ti kazes „belci“. Moje prijateljice su isto imale slicne zene, mada ne vidim sto je bitno kojoj etnickoj grupi neko pripada, samo da radi dobro.


    pulinka
    Član
    pulinka

    50 stabala šljiva po 15kg svako je 750kg roda, ako je 1kg svežih šljiva 100din, onda je zarada 75 000 dinara godišnje, jesam u pravu ili sam nešto omašila? Ili ti otac prodaje samo rakiju? Opet, rakija je mnogo skuplja ali se i dobije manje. Hoćeš reći da bi ti mogla da izdržavaš porodicu sa 75 000 dinara GODIŠNJE? Pa i 3-6 puta više od toga je opet nedovoljna cifra za godišnje izdržavanje.
    Pola tone pasulja je 500kg, ako je 1kg pasulja 200 din. to je ukupno 100 000 din. sa tvoje zemlje, ako od toga odbiješ verujem značajnu cifru računa za vodu zbog zalivanja, opet se nađeš na cifri od oko 90 000 godišnje za tvoju zemlju, 3-6 puta toliko bi bilo max. 540 000 godišnje, podeljeno na 12 meseci negde oko 45 000 mesečno, napamet računam pa ne znam koliko sam tačna. Da li je tebi 45 000 mesečno dovoljno da ti preživi porodica sa sve računima i odećom za decu?
    Naravno, ovo tvoje što si napisala je idealizovan slučaj, kada su ti pasulj i šljive odlično rodili i imali dobru cenu, i uspeo si da ih prodaš i imao si para prethodno da uložiš u sistem za zalivanje-što nije jednostavno kada imaš pravu njivu u piz*dincima, a ne okućnicu, jer onda moraš imati i zalivni sistem, koji ti pokradu, i bunar, čije kopanje nije jeftino, itd, itd…Naravno deo zarade uvek moraš uložiti ponovo u sledeću sezonu, da nabaviš seme, obaviš pripremne radove za setvu, za voćnjak ti trebaju pesticidi ako ništa drugo, sve u svemu, neto zarada ume da bude mnooogo manja od bruto prihoda.
    Da, poljoprivreda nudi lepu zaradu, ali vrlo nesigurnu i apsolutno nedovoljnu da ti bude jedini prihod ako nemaš neke preduslove tipa finansijske zaleđine, dovoljno velikog komada zemlje, mašina za rad, tržišta gde ćeš prodati, itd, itd…Naravno da je seljacima u blizini Beograda super i cvetaju im ruže kad je Beograd ogromno tržište, a blizu. I naravno da neće niko da kopa tamo kad im je Beograd pod nosom sa boljom zaradom.
    Ovde nadnica nije veća od 1000 din na dan, a to je manje od 10 evra-i kopaju ljudi, kosti ostave na njivama, pa šta-ne kopa se celo leto svaki dan, da bi to bila značajna zarada-zato se radnici i zovu sezonci, jer zarađuju samo u sezoni-prošle sezone prosečna zarada im je bila oko 40 hiljada za celo leto, jer gazde radije kupe pesticid nego da najme radnike da kopaju-pesticid je 3-5 puta jeftiniji. Tako da, opet ti je manjkava ekonomija, ne možeš sve sameravati sa okolinom Beograda, tj. možeš, ali je neistinito.
    Koliko ja znam, više se ne daje dečji za peto dete, ili grešim? Osim toga, ako misliš da oni mogu da ishrane porodicu od 7 članova sa tih 30 hiljada, svaka ti čast. I odakle ti pravo da tvrdiš da svi Romi i uopšte ljudi koji primaju dečji dodatak NE RADE? oni ne dobijaju dečji jer su nezaposleni, nego zato što su im primanja manja od nekog limita koji država propiše.

    Dialectica, jako si me zainteresovala za udžbenike. Nastaviću sutra na temu.


    pulinka
    Član
    pulinka

    anita75love;801727 wrote:
    Niko nece da kopata za 20 evra na dan! Covek placa kao da imate fakultet ali opet nece niko!

    Moj najveci problem je da nadjem nekoga da mi cuva decu i da mi pomogne u kucnim poslovima……

    Elem, i kod nas postoje gazde koje stalno imaju problema da nađu radnike…i radnje koje stalno imaju oglase da traže radnice jer ih menjaju kao čarape…dok kod drugih gazda ljudi se prosto otimaju za posao i druge radnje godinama imaju iste radnice…Mislim da tu nije problem u radnicima :).

    Dialectica, hajde daj neki link ili napiši ako te ne mrzi okvirno plan i program po kome si počela da radiš, zanima me šta si obuhvatila u prvim razredima od predmeta. Tvoja deca počinju sa četiri godine, zar ne?
    Ja znam da se i biologija i hemija, a i druge prirodne nauke mogu sasvim lepo učiti u tom uzrastu, a i mlađem, uostalom, moja deca uče uz nas sve za šta pokažu interes, do sad sam stvarno svega nekoliko puta rekla ćerki „objasniću ti kad budeš starija“ i to uglavnom ne zato što mi se činilo da ona ne može da razume nego ja nisam mogla da smislim njoj razumljivo objašnjenje. Meni je veći problem to što sam ja pristrasna u odabiru onoga što smatram „važnim“ za dete, a možda bi nju zanimalo nešto sasvim drugo, što joj ja nisam ni ponudila jer meni izgleda nezanimljivo.
    Nemam ambicije da pravim vunderkinde od dece, ali mislim da je pogrešno ne odgovoriti na dečju želju za znanjem pod izgovorom da će to učiti u školi.

    dialectica

    Mi okvirno radimo po ovom programu. Mozes da kliknes „look inside“ da nesto malo citas. U pitanju je neo-klasicni program za kod kuce. Program nudi okvir, a knjige i druge materijale posle izaberes sam u skladu sa potrebama. Ima sajme za homeschoolere gde mozes saznati sve o udzbenicima i drugim materijalima na trzistu.

    U ovoj metodi, obrazovanje se deli na tri cikulusa — „grammar stage“, „logic stage“ i „rhetoric stage“, znaci gramatika, logika, i retorika. I fazi gramatike, dete uci osnove svakog predmeta. Kasnije se udublje, ali to ne moze bez dobre osnove.

    Mi smo prilagodili metodu nasim potrebama. Umesto Latinski i Staro Grcki imamo moderne jezike, koje su deo naseg porekla. Ne ucimo te jezike kroz uzbenike, vec ih pricamo kuci u fazama (u multikulturnoj porodici kao sto je nasa jednostavno ima mnogo jezika, koji su svi bitni, ali ne mogu se pokupiti bas sve odjednom). Kada dete tecno govori odredjeni jezik, onda se polako i pocne da cita i pise na tom jeziku. Kasnije cemo Latinski.

    Znaci za nas, u grammar stage, ovako. U prvoj godini (kindergarten), uce da citaju i pisu na engleskom. Pricaju jos jezika, ali ne uce da pisu i citaju u njima ako bas ne pokazaju zelju. U prvoj godini takodje ima pocetnu matematiku i puno crtanje, farbanje, itd. Slusaju price iz dobre knjige, i zato sto je lepo, i zato sto se tako naviknu na lepi knjizevni jezik. Ovo su veliki koraci, ali ipak deca imaju vecina dana da se igraju, sretnu se sa drugarima, itd.

    U drugoj godini (prvi razred), kada dete vec cita dobro, ide: spelling, gramatika, program za pisanje (kompozicija), i citanje puno knjiga. Dete vec sam cita vise, a manje slusa kako neko drugi cita, mada i dalje ima i puno toga. Onda, matematika, istorija (po malo), i nauka (po malo, po interesovanju), po zelji uci da cita i drugi jezik. Pitamo dete sta dalje zeli da uci, a po mogucnosti ostvarimo (tipa, kuvanje kolaca, plivanje, sport, muzika).

    U trecoj godini (dakle, drugi razred) ide spelling, gramatika, pisanje/kompozicija, citanje razne decije literature (tipa Alisa u zemlji cuda, Peter Pan, Oz veliki i mocni). Takodje idemo u biblioteku da dete izabere sto god zeli. Ove knjige bi trebalo da bude lako za citanje, dok one koje su za „skolu“ nude veci izazov. Iz matematike, u ovoj godini, dete je savladalo sabiranje i oduzimanje sa tri sifre i „prenosenje“ (ili kako se to vec ispravno kaze na srpskom :)), a takodje pocetno mnozenje i deljenje (tablica 2, 3, 4, i 5). Istorija ide do pada rimskog carstva, a nauka je biologija.

    Sledecu godinu smo planirali, ali jos ne mogu da podelim iskustvo. Predmeti su slicni (ova godina sredni vek iz istorije, a nauka hemija), mada dodajemo logiku. Iako ovo zvucni rigorozno (sto i jeste), ne zauzima ceo dan uopste, jer je broj deca na jedan ucitelj odlican 🙂 i dete moze da dobije onoliko paznje koliko mu je potrebno. Porodica i dalje ima vremena za svega i svacega. Kada mi dete ustane, odmah izabere sta prvo zeli da radi od skole taj dan. Iako sam jos uvek neiskusna, mogu da kazem da deca rado uce, daleko vise uce nego vrsnjaci u „public school“ i imamo mnogo vise slobode. Nikako nije idealna i svakako ne tvrdim da sam superwoman, ali sam zadovoljna sa napretkom.

    A da, znaci, postoji supervisor koji na pocetku godine pregleda nas edukativni plan za iducu godinu, a mora da ga odobri. Takodje, postoji portfolio sa uzorcima rada (koji sami sastavimo), a nekim godinama ima standardizovani test.


    pulinka
    Član
    pulinka

    Zanimljiv mi je vaš plan rada, a naročito izbor predmeta, prilično je drugačiji od onog po kojem smo mi školovani.
    Većina stvari mi se sviđa, i mislim da nije prerano za ubacivanje logike, zapravo, mislim da je logika i kritičko mišljenje nešto što jako nedostaje našem obrazovnom sistemu.
    Program za jezike mi se čini strašno ubrzan u odnosu na naše učenje, a opet, čini mi se da bi mojoj ćerki baš takav program i odgovarao, jer je ona ekstra komunikativna i uživa u učenju jezika. Za sina ne znam, mislim da će on biti više matematički tip.
    Neobično mi je što se u svakoj godini uči samo po jedna prirodna nauka, to mi je recimo malo ograničavajuće u smislu da smo mi recimo u prvim razredima imali neku „smešu“ prirodnih nauka, pa smo učili osnove svega pomalo-o kalendaru, godišnjim dobima, nekim praktičnim stvarima iz života vezanim za prirodne nauke…Ali čini mi se da ste i vi tako u prvom razredu učili, kad pročitam ponovo šta si napisala.
    Sa druge strane, moram reći da mi stvarno zvuči ambiciozno plan rada iz istorije. Zaista učiš decu kompletnoj istoriji Grčke, Rima, Srednjeg veka? Znaš šta mene odbija kod istorije-ogromna količina ratova, izginulih, smaknutih kraljeva, careva, iskopanih očiju, itd, itd. Ja recimo ne bih umela to da prikažem a da bude „child friendly“, ,bar mislim. Ali ja istoriju ne volim, pa imam predrasude….
    Sve u svemu, verujem da tvoja deca stvarno imaju dovoljno vremena za sve, nije to natrpan program.
    A sad, nemoj se ljutiti, moram da pitam-a šta se dešava ako se pokaže da ipak ne mogu da savladaju deo gradiva? Tj. evo recimo moju ćerku brojevi uopšte ne zanimaju. Sumnjam da bi mogla da savlada taj početni program, ne zato što neće, nego zato što, čini mi se, zaista još uvek ne može. Kakvo je rešenje za te situacije?

    dialectica

    pulinka;801765 wrote: Zanimljiv mi je vaš plan rada, a naročito izbor predmeta, prilično je drugačiji od onog po kojem smo mi školovani.
    Većina stvari mi se sviđa, i mislim da nije prerano za ubacivanje logike, zapravo, mislim da je logika i kritičko mišljenje nešto što jako nedostaje našem obrazovnom sistemu.
    Program za jezike mi se čini strašno ubrzan u odnosu na naše učenje, a opet, čini mi se da bi mojoj ćerki baš takav program i odgovarao, jer je ona ekstra komunikativna i uživa u učenju jezika. Za sina ne znam, mislim da će on biti više matematički tip.
    Neobično mi je što se u svakoj godini uči samo po jedna prirodna nauka, to mi je recimo malo ograničavajuće u smislu da smo mi recimo u prvim razredima imali neku „smešu“ prirodnih nauka, pa smo učili osnove svega pomalo-o kalendaru, godišnjim dobima, nekim praktičnim stvarima iz života vezanim za prirodne nauke…Ali čini mi se da ste i vi tako u prvom razredu učili, kad pročitam ponovo šta si napisala.
    Sa druge strane, moram reći da mi stvarno zvuči ambiciozno plan rada iz istorije. Zaista učiš decu kompletnoj istoriji Grčke, Rima, Srednjeg veka? Znaš šta mene odbija kod istorije-ogromna količina ratova, izginulih, smaknutih kraljeva, careva, iskopanih očiju, itd, itd. Ja recimo ne bih umela to da prikažem a da bude „child friendly“, ,bar mislim. Ali ja istoriju ne volim, pa imam predrasude….
    Sve u svemu, verujem da tvoja deca stvarno imaju dovoljno vremena za sve, nije to natrpan program.
    A sad, nemoj se ljutiti, moram da pitam-a šta se dešava ako se pokaže da ipak ne mogu da savladaju deo gradiva? Tj. evo recimo moju ćerku brojevi uopšte ne zanimaju. Sumnjam da bi mogla da savlada taj početni program, ne zato što neće, nego zato što, čini mi se, zaista još uvek ne može. Kakvo je rešenje za te situacije?

    Tu ima mnogo pitanja. Nadam se da cu moci da odgovorim na sva.

    Kod nas ima mnogo jezika zbog multietnikog porekla (uglavnom mog, plus srpski). To ne praktikuje svako ko radi po ovom okviru. Latinski se preporucuje za roditelje koji sami ne govore moderne strane jezike tecno. Zasto? Pa, mrtvi je jezik, a uci se sistematski. Nije bitno ako je izgovor „pogresan“, a zapravo i ne znamo koji je izgovor „ispravan“, tj, kako su ga rimljani govorili. Latinski pomaze svima ciji je maternji jezik neki romanski da bolje razumeju svoj. Takodje, pomaze sa matematickim rasmisljanjem. Dodatno, super je ako dete posle zeli da se bavi prirodnim naukama i medicinu.

    Nekako mi je zao da ne stignemo da radim latinski sada, ali u ovom trenutku moderni jezici ipak imaju prioritet.

    Ne ucim decu „kompletnu istoriju“ nicega — to stvarno i ne moze. Dolaze u kontaktu sa tim istorijom, ali svakako ce biti stvari koji nece uciti. Za istoriju, koristimo ovu seriju knjige (u linku je prvi): http://www.amazon.com/The-Story-World-Activity-Book/dp/1933339055/ref=sr_1_1?ie=UTF8&qid=1372406007&sr=8-1&keywords=story+of+the+world. Znaci, citamo o odredjenom periodu u knjizi, a onda gledamo u enceklopediju, a uzimamo sve knjige za decu o istom periodu iz biblioteke. Te knjige dolaze uz „activity guide“ (posebno se kupuje) a nekada radimo aktvinosti iz toga. Recimo, dete pravi tablet od knjige da lici na onaj iz Sumera, ili pravimo model piramide.

    Istorija se radi u okviru tih tri cikulusa. Kroz 4 godina, napredujemo od nomada do moderne ere. Sledeci ciklus, isto tako ali ovaj put dublje. Treci i zadnji ciklus, dete uglavnom cita originale (recimo, Homer i Sekspir). Svesno ili podsvesno, dete ce se setiti sta je naucio o istom periodu u predhodnim ciklusima, i nece gledati na Iliad kao veeeeeliki izazov.

    Desava se, naravno, da dete ne razume nesto, ili ga jednostavno mrzi. Sta onda radimo? Zavisi. Prvo proverimo da li je problem kratkorocan ili dugorocan. Da li je dete nenaspavano ili gladno? Da li je ljuto? Onda uzimamo pauzu, radimo drugi predmet, a sutra opet probamo. Ako je dugorocniji problem u pitanju, konsultujem se sa drugim majkama koje imaju vise iskustvo da vidim sta bi moglo biti problem. Probam opet, sa novim pristupom a izuzetno i sa novim knjigama.

    Matematika je jednostavno teska (u smislu da zahteva trud), i treba vremena da se nauci. Ona i jeste bila najveci „problem“ za nas. Mi koristimo Singapore Math za matematiku: http://www.amazon.com/Primary-Mathematics-1B-Textbook-U-S/dp/9810184956/ref=sr_1_1?s=books&ie=UTF8&qid=1372407016&sr=1-1&keywords=primary+mathematics. Ide od konkretnog, do piktorijalnog (slike), pa tek onda apstraktno. Bilo je frustracije sa matematikom, veruj mi, ali ipak je dete uspelo da savlada ono sto je trebalo, a ima i konstantnu reviziju.

    E sad, da je nesto stvarno ne razume, i uz sve iztrazivanje ne mozemo da nadjemo nacin da to promenimo, onda je vreme za strucnu pomoc. Dete je dobilo rigorozne instrukcije da uci da cita, a uz stalnog truda i dalje ne moze? Mozda ima dislekciju, ili problem sa vidom. Vreme je da to proverimo (mada, ocni test je uvek bitan, mislim).

    Pitanje jeste, sta bi se desilo da dete naleti na probleme u drzavnoj skoli? Da li bi ucitelj ili nastavnik i onda probao sa novim pristupom, citao o tome sta moze biti problem, i konsultovao se sa drugima? Da, ako sumnja da je neki poremecaj u pitanju. Ako ne, gradivo se jednostavno uci u odredjenom tempou. Dete ima problem? Moze roditelj da radi s njim, ili da unajmi privatne casove, ili da prihvati lose ocene. Nema veze sto, recimo, samo treba vise vremena da shvati koncept, ili mu knjige ne odgovaraju.

    dialectica

    A sto se tice matematike za tvoju cerku konkretno, ona je iz 2009. godine, a mozda jednostavno je jos mala. Ja bih je okruzila sa predmetima koji posticu interesovanje u brojeve, tipa ovo: http://www.amazon.com/Numicon-Cuisenaire-Rods-Large-Set/dp/0198487096/ref=sr_1_1?s=books&ie=UTF8&qid=1372407803&sr=1-1&keywords=cuisenaire+rods+set.

    Jos bolje, naglas pricas celo vreme kada ti radis nesto sto ima veze sa brojevima u kuci, i zatrazis pomoc. „Stavila sam cetiri tanjira za mene, tatu, tebe i brata. Da li bi mogla da postavis kasike i viljuske za sve nas, pored tanjire?“ Ili, „Svima nama treba jedna banana, da li mozes da sve nas da uzmes bananu iz frizidera?“ I slicno. Takodje, mozes da brojis stepenice, paradajz na pijaci, itd. U mom iskustvu, najlakse je poceti sa svakodnevnim predmetima a ne sa radnom sveskom.

    Onda, mozes da stavis interesantne udzbenike iz matematike na sto, po kuci, a dete ce valjda pitati, „Sta je ovo?“ „To je nesto sto ti je mozda zanimljivo, hoces li da probas?“ Za ovaj pristup, istrazivacki program je najbolje. Preporucujem Miquon: http://miquonmath.com/. Uz njega ti trebaju one c-rods iz linka gore.

    Sad, ne kazem da sve to kupis :). Naruciti matrijale iz Amerike je zaista problematicno kada si u Srbiji — postarina je cesto veca nego sam proizvod. Ako dete nije upoznata sa engleskom, takodje je problem da su materijali na engleskom. Mozda i jednog dana sve ove materijale bude na srpskom :).


    pulinka
    Član
    pulinka

    Da, sada mi je jasnije kako to radiš sa istorijom, ne zvuči loše, ali deluje zahtevno za predavača.
    Naravno da roditelj ima baš puno mogućnosti da pomogne detetu koje nešto ne razume u homeschoolingu.
    Zapravo nisam postavila pitanje dovoljno jasno-htela sam da pitam kakav je stav supervizora ako postoji problem savladavanja gradiva-da li postoji neko ocenjivanje u procentima savladane materije, ili samo nešto opisno-savladao-nije savladao?
    Znaš i sama da su kod nas ocene od 1-5, sa tim što se, ako učenik ima nedovoljnu ocenu ne nudi baš neka realna mogućnost utvrđivanja problema, tj. imaš više prilika da ocenu „popraviš“, ali zapravo ne postoji nikakva služba koja bi utvrdila da li je dete možda još nezrelo za određeni deo materije. Zanima me da li u homeschoolingu postoji možda drugačije uređeno vrednovanje znanja.


    pulinka
    Član
    pulinka

    Što se tiče matematike, tako i radimo, tražimo primenu matematike u životu i to tako da dete nikad nema utisak nečeg nametnutog. Zanimaju je i razne radne sveske, tačnije oduševljena je njima i često ih sama lista kad joj je dosadno, ali zaista ne kapira prebrojavanje recimo, a sabiranje ni blizu :). Sve ostalo iz osnovne matematike-prostorni odnosi, veće-manje, geometrijski oblici, sličnosti-razlike itd. joj odavno idu sasvim dobro, ali sami brojevi-ne, čak je ne zanima ni da zapamti kako se pišu, iako slova pamti bez greške i problema.
    Ali sa gledišta osobe koju je otac gnjavio i forsirao sa matematikom nemam nameru da ja gnjavim nju bilo čime što nije igra. Meni je matematika išla baš dobro u njenom uzrastu, čak natprosečno, ali neeee, mom ocu ni natprosečno nije bilo dovoljno dobro, on je gnjavio i davio tako da sam ja matematiku zamrzela za dugi niz godina i nikad nisam razvila neku strast prema njoj, iako sam je uvek sasvim pristojno znala. Ne bih želela da ponovim nešto takvo.


    pulinka
    Član
    pulinka

    Ah, evo ilustracije za Anitu, kad me je već toliko skrenula sa teme onomad, kako lako žive, a još lakše umiru sezonci:
    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=06&dd=28&nav_category=206&nav_id=727439

    dialectica

    pulinka;801785 wrote: Da, sada mi je jasnije kako to radiš sa istorijom, ne zvuči loše, ali deluje zahtevno za predavača.
    Naravno da roditelj ima baš puno mogućnosti da pomogne detetu koje nešto ne razume u homeschoolingu.
    Zapravo nisam postavila pitanje dovoljno jasno-htela sam da pitam kakav je stav supervizora ako postoji problem savladavanja gradiva-da li postoji neko ocenjivanje u procentima savladane materije, ili samo nešto opisno-savladao-nije savladao?
    Znaš i sama da su kod nas ocene od 1-5, sa tim što se, ako učenik ima nedovoljnu ocenu ne nudi baš neka realna mogućnost utvrđivanja problema, tj. imaš više prilika da ocenu „popraviš“, ali zapravo ne postoji nikakva služba koja bi utvrdila da li je dete možda još nezrelo za određeni deo materije. Zanima me da li u homeschoolingu postoji možda drugačije uređeno vrednovanje znanja.

    Tokom jednog „casa“ istorije citamo jedno poglavlje iz „udzbenika“ (cita se kao roman, iako je tacna informacija umesto fikcije), i onda dete napise par pasusa o tome sta je naucilo. Takodje napise datume i imena vaznih ljudi (X vodja je vladao od X do X). Uz svako poglavlje takodje ima mape koji pokazuje gde se to sve odvija, sa zadacima (tipa, Nebuchadnezzar je unistio Jerusalim. Crtaj X preko Jerusalima, i pokazuj sterilicom gde je Nebuchadnezzar poslao njene stanovnike u eksil).

    Citanje drugih kniga i gledanje dokumentaraca o istim dogadjajima je opcija. Radimo to cesto, ali zavisi da li je dogadjaj intersantno detetu ili ne. Ako ne, citalo je poglavlje i radilo vezane aktivnosti, i za 4 godina ce opet videti isti dogadjaj. Ako je nesto bas jako interesantno, prekidamo redovan program da bi proveli vise vremena na to. Dete moze da pise sve sto nauci u svesci po volji — obavezna je samo naracija iz poglavlja.

    Nama istorija bas uzme mnogo vremena, isto toliko za mene kao i za dete — zato sto nam se bas svidja. Neki drugi vise stave akcenat na nauke, na primer. Moram priznati da sam mnogo naucila ja iz cerkine istorije za drugi razred, iako mi je istorija uvek bila super zanimljiva. Obrazovati decu je moj posao, tako da mi je normalno da je nesto „zahtevno“, ali sem iz matematike, uvek mi je interesantno isto kao i njima. (Mislim, sabiranje, oduzimanje, mnozenje i deljenje su zahtevne ali ne i bas interesantne — matematika tek kanije postane zanimljiva.)

    Mi smo upisani u skolu za homeschoolere (zapravo se vodi kao privatna skola). Ima razne varijante, ali mi smo se opredelili za ovu i zbog podrske i zbog diplome (nesto je komplikovanije izraditi svoju diplomu, ali i to moze i uz to dete moze upisati fakultet). Ono sto mi radimo je mozda slicno sistemu koji ce postojati u Srbiji, jer i tamo skola se voditi evidenciju, kako pise u zakonu.

    Politika nase skole je da se gradivo savlada perfektno. Ako dete ni naucilo sve sto treba, i dalje radi na to dok ne razume bas dobro. U ranijim razredima, ocena bi uvek trebalo da bude „A“ (najvecu). Zasto? Tempo ne zavisi od nastavnog plana i programa, pa dete koji ne razume ipak mora da gura dalje zbog druge dece u odeljenju. Prosla godina nam se desilo da smo se zaglavili na odredjenom nivou matematike, tako da na pocetku drugog razreda i dalje radimo na drugu polovinu prvog razreda.

    Onda, dete je razumelo odjednom ono sto je bilo problematicno (zapravo, prenosenje u dvocifreno sabiranje i oduzimanje). Drugi razred smo zavrsili u prvoj polovini treceg razreda iz matematike. Zakljucak je da nekada ide sporije, nekada brze. Ako se brinem zbog toga ili nesto mi nije jasno, ili jednostavno zelim da pricam o tome, uvek je supervisor tu da pricam sa njom — uzivo ili preko emaila, skypa itd. Tu mogucnost koristim dosta, ali jos vise mi znaci da pricam sa drugim porodicama koji koriste iste materijale kao i mi, narucito one koje su vise godine ispred nas pa su prosli sve to.

    Inace, ocene se postave dvaput godisnje. Ove godine je cerka imala standardizovani test, i dobro je prosla.Sledeca godina cemo opet, iako nije obavezno svaki razred. Ipak, odraditi testove je vestina koja treba savladati. Upis na fakultet uglavnom zavisi od rezultata testa na kraju, a mislim da je vezbanje sa tim testovima korisno.


    pulinka
    Član
    pulinka

    Meni je način na koji je kod vas regulisan homeschooling i napredovanje deteta skoro idealan. Nije mi čudno što ima puno homeschoolera kada je sve dobro razrađeno.
    Istorija je meni lepa dok je na nivou slušanja, tj. dok slušam predavanje, emisiju ili čitam-ali da ja reprodukujem podatke-nikako. Imam neki problem sa pamćenjem imena i datuma, tj. užasno ih loše pamtim iako me je za neke stvari pamćenje služilo fantastično. Jednostavno mi je kao detetu bilo totalno nebitno kada je ko uradio nešto, tj. događaj sam mogla da prepričam, ali učesnike i vreme…uf. A ne bih rekla da je do predavača, imali smo dosta dobre nastavnike-možda jeste stvar u nedostatku bilo kakvih zanimljivih dodatnih materijala, tj. možda bi mi stvari bile jasnije da sam ih učila na nečem opipljivom kao tvoji klinci.

    dialectica

    pulinka;801842 wrote: Meni je način na koji je kod vas regulisan homeschooling i napredovanje deteta skoro idealan. Nije mi čudno što ima puno homeschoolera kada je sve dobro razrađeno.
    Istorija je meni lepa dok je na nivou slušanja, tj. dok slušam predavanje, emisiju ili čitam-ali da ja reprodukujem podatke-nikako. Imam neki problem sa pamćenjem imena i datuma, tj. užasno ih loše pamtim iako me je za neke stvari pamćenje služilo fantastično. Jednostavno mi je kao detetu bilo totalno nebitno kada je ko uradio nešto, tj. događaj sam mogla da prepričam, ali učesnike i vreme…uf. A ne bih rekla da je do predavača, imali smo dosta dobre nastavnike-možda jeste stvar u nedostatku bilo kakvih zanimljivih dodatnih materijala, tj. možda bi mi stvari bile jasnije da sam ih učila na nečem opipljivom kao tvoji klinci.

    Pazi, regulacije variraju od drzave do drzave, a sa tim i mogucnosti. Nisam sklona da bilo sta nazovem idealnom, a jos manje ono sto ja radim :). Ima potencijalnih problema sa svakom mogucem sistemom, pa i sa ovim. Ima i stvarnih problema, medju kojima definitivno i one koje mi licno dozivimo. Mogu da pricam o tome ako zelis.

    Sto se istorija tice, moram da priznam da, kao dete (u gimnaziji, pre nismo imali) nikada nisam sasvim razumela kada se sta odvija, i kako onaj predhodni period utice na onom sto u tom trenutku radimo. Kao sto kazes, bilo je na testu pitanja u vezi datuma, imena, i konkretnih dogadjaja. To pamtis za test, pa mozes da zaboravis. Verujem da ce to biti poznato skoro svakome.

    U klasicnom obrazovanju, drugacije se radi. Istorija se uci hronoloski, od najranijeg perioda do najmodernijog. Dete onda vidi istoriju kao pricu, u kom svaki dogadjaj gradi sledeci. Takodje, moguce je da se vidi kako su povezani dogadjaji u razliticim zemljama iz istog perioda. Ni u ovom metodu mozda neces zapamtiti datume, a mozes da zaboravis i neke imene. Medjutim, vidis da sve sto ljudi rade ima posledice, i lakse se zapamti. Istorija nije nesto sto nema veze sa tobom, vec ono sto ti je doveo tamo gde si sada.

    dialectica

    Pulinka, mozda ti bude interesantan i ovaj link: http://www.ck12.org/student/

    Radi se o fondaciji koja je kreirala udzbenike iz razlicitih predmeta, za razlicite uzraste (uglavnom, za malo starije, za fazu logike). Svi su materijali „open source“, sto znaci ne samo da su dostupne besplatno sa interneta, nego i da bilo ko moze da ih promeni po zelji pre nego ih odstampa. Ovi materijali nisu bas najzanimljiviji koje sam videla, ali imaju prednost sto su besplatne i rigorozne.

Gledanje 76 članaka - 76 do 90 (od 112 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.

Roditelj portal 2017 © Sva prava zadržana.