Roditelj Portal – Trudnoća, beba, roditelj Forumi PORODICA Prijateljski Odnosi Kako da se ponasam…sta da radim?

Ova tema sadrži 41 odgovor, ima 1 glas i poslednji put je ažurirana od strane  okidoki 9 godine, 3 meseci ranije.

Gledanje 1 članaka - 1 do 15 (od 42 ukupno)

Kako da se ponasam…sta da radim?


  • Iva&Lule
    Član
    Iva&Lule

    Na samom pocetku molim moderatore ovog podforuma ako naslov nije adekvatan da ga promene.

    Imam problem,zbunjena sam,danima razmisljam sta da radim,sve me pogadja i ne znam kako da se postavim prema mojoj drugarici.
    Imam drugaricu Juliju sa kojom sam isla u skolu da ucim Francuski jezik jer sam se bila upisala cim sam dola ovde da zivim.
    Ona ima 29 godina i ima rak jetre.Jednu operaciju je imala u Ukrajni dve ovde u FR.Mlada lepa,ne pusi ne pije,ali eto sta je snalo.
    Druzile smo se u skoli i van nje,uvek mi se jadala sa njenim problemima koliko zeli da ima decu,kako nije bila u Ukrajnu 5 godina zbog S&S , koji su bili super prema njoj kad se ona vencala sa njenim muzem cim je posle godinu ipo dana saznala da ima rak,naglo su insistirali da se njih dvoje razdvoje jer on je sin jedinac i treba da ima potomstvo.On je dosao ovde u FR snasao se posle povukao nju i sad zive svoj zivot,muz joj je zaista dobar i jako je voli,kad ide na hemoterapije on sve radi u stanu iako ima naporan posao na poslu jer ona je posle tog tretmana kao polumrtva.
    Isla sam kod nje,dolazila je kod mene,isle smo na kafu,setale parkovima tad nisma bila trudna iimala sam dosta vremena.Mene je uvek dusa bolela zbog nje,jer sam uvek videla njenu patnju u ocima kad vidi male bebe u kolicima.Uvek bi me pitala da li sam trudna,kad planiram decu,koliko dece zelim.Onda patnja sto ne ide u Ukrajnu da vidi oca,majku,sestru nego sestra uvek ovde dodje Jul-Avgust.
    Kada sam saznala da sam trudna normalno koliko sam zelela trudnocu bila sam srecna,radosna ipak je to najlepsi osecaj.Kad god bih odlazila u skolu pricala sam sasvim normalno iako sam osecala ushicenje u grudima nikad nisam zelela da ona pati.Posle smo pricale o modi,o Srbiji,Ukrajni o svim drugim stavrima.Samo sto me je pitala u vezi trudnoce je kad mi je termin,kog je pola beba i drugo nista.Nikad nisam ni zelela da me pita nisam zelela da pored svih problema padne u depresiju sto nikako nije dobro za njeno zdravlje.Isla sam u skolu do kraja osmog meseca trudnoce i posle vise nisam.Posle smo se cule par puta telefonom i to je to.Niti sam je sretala u centru ma nigde.Porodila sam se i posle dva ipo meseca zvoni mi telefon javim se ona je pita me kako sam cetita mi bebu,pita kako se zove i da li bih dosla u skolu posto svi zele da mi cestitaju i da vide Luku.Ja joj kazem nema problema docicu i zakazem joj kad da znaju da me ocekuju.Otisla sam sa Lukom ponela da ih pocastim,ali cim sam usla videla sma da nje nema.Samo sam pitala profesorke da li je sve u redu sa njenim zdravljem i dali dolazi redovno u skolu.Posle se vise nikad nismo cule od tad.Pre nekih 20-tak dana setam sa Lukom i taman da udjem u apoteku vidim nju na kasi kako i kako pakuje punu korpicu lekova,a ona pije 14 leka na dan.Tako mi je bilo tesko i skrenem kolicima jednostavno nisam htela da se sretnem sa njom.Znam da cete me osudjivati,ali toliko mi je draga da nisam mogla da podnesem da vidi mene sa bebom ,a ona je nema,jos kad sam videla one lekove srce mi se steglo.Bila sam zbunjena,pitala se usput da li sam dobro postupila.Jer znam da sam stala Luka bi prvi pruzao rukice da ga uzme jer on svima pruza rukice,drugo zna i da poljubi u obraz iako mu ne kazem.I sta bi bilo kad bi ona otisla kuci patila bi puno,plakala bi jer ja nju znam ipak je mlada i to se ne zna koliko ce dugo ziveti.Muz mi je rekao da sama znam sta je najbolje,i kakav je Luka i kako bi reagovao njemu je dovoljno da mu se neko nasmeje.
    U cetvrtak izasla sa Lukom da setam i vidim je sad je bilo neizbezno,poljubile se,zagrlile samo mi je rekla kako mi je velika beba,da lici na mog muza i cao Luka.Vise ga nije pogledala.Pricale smo na ulici 20 minuta o svemu,a meni se srce stezalo zbog nje.Dala mi je njen novi telefon da se vidimo.Pitala me da dodjem kod nje,ja sam joj rekla da dodje kod mene,jer ona ima dva velika psa prvo zbog Luke,a drugo ja imam fobiju od istih.
    Docice kod mene u cetvrtak,kako se priblizava ja ne znam kako da se ponasam,Luka je dobar ali mnogo se mazi,ima da je drzi za ruku,da je ljubi u obraz,da joj daje igracke,moze on i sam da sedi u krevetcu da se igra,ali opet ne znam kako da se ponasam,ne zelim da gledam njenu patnju,a znam koliko je ogromna patnja.Nisam pametna sta da radim,zaista.

    Dajte mi neki savet sta da radim kako da se ponasam…:(

    Masha&Tasha

    Uh, bas mi je zao kad je tako neko mlad, a boluje. No ipak Ivana, ne vidim razloga zasto se uzbudjujes, budi onakva kakva jesi i kako se ponasa svaki dan. Da nije zelela da se vidi sa tobom i da nece, jednostavno bi izvrdala i ne bi pristala da dodje u cetvrtak kod tebe, to sto ce joj Luka prici i igrati se sa njom, moze i poztivno da deluje na nju,a ne samo negativno kako tebi to izgleda,a to koliko ljudi bez dece pate i te muke znaju samo oni i koliko god da zelimo da im pomognemo nemocni smo, jedino je pametno da ne pricas Luka ovo, Luka ono, ali kako vidim to si i izbegavala. Ja imam jako dobru drugaricu koja nema dece i znam koliko joj je tesko i koliko pati,jako smo bliske i kad god je imala najgore momente u zivotu uvek je bas Tasha bila ta kojoj se posebno obraduje i koja joj odvuce misli. Ako tvoja drugarica hoce da dodje, neka dodje, ako ne zeli da joj tema bude deca i roditeljstvo, izbegni je i cao, jednostavno samo budi opustena i pusti neka ona povede tok price, pa ako ste drugarice bice tako, ako je usiljeno vidjenje, onda … nije sve idealno u zivotu …:neznam:


    katarina
    Član
    katarina

    Ivana moj ti je savet da se normalno ponasas i ne razmisljas tako..
    Niko nije kriv sto je ona bolesna a ti nemozes i nesmes se skrivati …Kad bude dosla ponasaj se prirodno i pusti Luku on je dete a ona da nije htela da te vidi ne bi ni dosla..
    Jedino u razgovoru zainteresuj se kako joj i ako zeli da prica ok je..nek ona prica a ti je saslusaj ili pa posavetuj i sto manje o svom zivotu vec o njenom…
    Eto to bi bilo to…


    Iva&Lule
    Član
    Iva&Lule

    Hvala vam drage moje puno mi znaci :HAG:

    Ja inace i ne volim nikad prva da pricam sta i kako Luka radi,naravno u ovom slucaju nikako,on je dosta samostalan i zabje se u njegov cosak i igra se,tako da mi on nece stalno biti u ustima.Videcemo cetvrtak kako ce proci.
    Inace trebala je danas da dodje ,ali dva dana ce lezati u bolnici 🙁
    I pre je uvek bilo da pricamo vise o njenom zivotu nego o mom,i njoj je uvek prijalo sto ima ko da je saslusa,razume i utesi.


    uniona
    Član
    uniona

    ivana i ja bih se slozila sa mashom i katarinom, da joj je tesko zbog luke, ona ne bi ni prihvatila poziv da dodje kod tebe,
    niti bi insistirala da se vidite.
    ne znam koliko drugarica ona ima u francuskoj pored tebe, mozda joj je potrebno samo da bude sa nekim i skloni misli od svojih problema.
    deca bas mogu u tom smislu da pomognu.
    jedna mi je stvar pala na pamet, ali to samo ako ce tebi biti lakse, tj. da ti ne budes opterecena time kako ce se ona osecati,
    a to je ili da je pozoves dok luka spava ili npr. kada ga neko seta vani (ne znam da li tvoj muz ili neko drugi inace seta luku bez tebe, tj. koliko je to izvodljivo).
    znam, ovo i nije bas lepo resenje, pogotovu prema luki koji je ni kriv ni duzan u celoj prici, ali opet pominjem to jedino ako ces se ti bolje osecati


    Iva&Lule
    Član
    Iva&Lule

    Uniona hvala ti puno,nazalost Luku setam samo ja,moji rade,svekar ima puno obaveza koje zavrsava vani.A kako je lose vreme sad kisa,hladno,vetar jos teze je to izvesti,a znam i da mogu da izvedem on bi to sigurno osetila 🙁


    Bambina.
    Član
    Bambina.

    Ivana to je stvarno teska situacija ali za nju ne za tebe. Kao sto su devojke pre mene vec rekle, sigurno da ona ne bi dosla da ne zeli da vidi i Luku pored tebe. Sigurno se u njoj svega nakupilo i zeli da ti se izjada, kao sto je to u proslosti i radila. Sta ces, ti si joj rame za plakanje al’ nema veze ti to znas i sve je onda OK. Potenciraj na tome da ti ona prica i ti svedi svoju pricu mahom na sebe a o Luki pricaj najmanje. Ako joj bude smetalo to sto si ti sad mama a ona ne, mislim da te vise nece ni zvati ubuduce.


    Mirche
    Član
    Mirche

    Slazem se sa iznetim. Ne bi sigurno dosla kod tebe da joj ne neprijatno, jer zna da imas Luku.
    Ponasaj se normalno, bilo bi lepo da ti mozda neko malo pricuva Luku kada ona dodje ili da dodje u vreme kada Luka spava da mozete na miru da porazgovarate. Verujem da je njoj mnogo teze, ti samo normalno i uobicajeno i bice sve u redu.


    kaja
    Član
    kaja

    Bolesnim ljudima je lakše kada se život oko njih odvija uobičajeno. Teško im je svakako, ovako ili onako. Znam da ti je teško, ali misli na to da je njoj lakše ako se ti ponašaš normalno. Pod tim podrazumevam i da pokažeš kako ti je teško zbog nje. Čovek si, imaš osećanja, normalno je da ti je žao. Najgore je kada se ljudima sa takvim mukama obraćamo sa lažnim sažaljenjem… Oni su hipersensitivni, osete to. Ti nisi takva… Učini joj dan lepim, a daj do znanja i da si i oslonac! Ne dozvoli da se oseća neprijatno, nego kao da joj je tu mesto. Pomozi tako što ćeš svoju najveću sreću podeliti sa njom da je i ona malo oseti! Znaćeš ti to… :HAG:


    mima80
    Član
    mima80

    Ivana, evo da se i ja upisem. Stvarno je beskrajno tuzna ova prica, ali mislim da je najbitnije da se ponasas normalno i da nikako ne budes stegnuta i da pazis na svaku rec i pokret. Treba Luka da bude tu, i treba i da je pomazi, i da joj ga stavis u krilo, pa nista nema lepse za coveka kome je tesko. Deca nas teraju da zaboravimo na sve ruzne stvari koje nas okruzuju. I slobodno budi iskrena, reci joj kako se osecas, ali bez uvijanja. Ja bih joj rekla i da mi je neprijatno zato sto ne znam kako da ponasam u njenom prisustvu, i otvoreno bih pricala sa njom i o njenoj bolesti i tuzi. Otvoreno je pitaj sta ona zeli, kako se oseca, veruj mi, bolje cete se osecati i ti i ona. Ko zna sta je njoj u glavi, mozda ona misli da tebe treba da izbegava zato sto ti sada imas pametnija posla i ne zeli da te rastuzuje svojom bolescu, ko zna kako se ona oseca. Ja sam uvek za najotvoreniji pristup.
    Nema nista gore za bolesnog coveka od te neke izvestacenosti i bojazljivog pristupa iz kojeg izbija sazaljenje, nemoj dozvoliti da ona to oseti


    Iva&Lule
    Član
    Iva&Lule

    Hvala vam puno,pno stvarno ste prave drugarice i hvala na brzim odgovorima kako mi se blizi ja sam uh…

    Najveci problem je da li cu ja uspti normalno da se ponasam,jer meni se sve vidiu ocima,eto takva sam…

    Spremicu ja i jelo koje voli i kolace sa kojima je odusevljena,necu da mi dodje na kafu i brzinski ode,hocu da se oseca kao pre kad je dolazila kod mene.

    Isto mi i muz kaze kao sto ste vi pisale,valjda ce situacija nametnuti svoje da budem prisebna i da se ne vidi tuga u mojim ocima,jako sam osecajna i stvarno me pogadja.Mislila sam se da ovu temu postavim i pre 20 dana kad sam je izbegla,pa me bilo sramota,ocekivala sam kritike ,a stvarno nisam mislila nista lose,eto takva su osecanja bila u tom trenutku.Danas je necu zvati jer lezi u bolnici,sutra cu je zvati da vidim kad moze da dodje.


    Manana
    Član
    Manana

    Ivana,slazem se sa devojkama,a kao neko ko je imao u blizini bolesnika od raka mogu ti reci da im deca znaju biti najveca uteha i sreca…slobodno pusti Luku da se opusti sa njom,prijace joj.Javi kako si prosla… :-* :caos:


    Tinna
    Član
    Tinna

    Evo Ivana da se i ja upisem i pokusam da pomognem. Nebi valjalo da ona primeti da si ti napeta i da vodis racuna o svakoj reci koju kazes. Ona ako je odlucila da dodje znaci da je „prebolela“ Luku i verovatno se ona ne oseca toliko tesko zato sto ti imas bebu, kao sto tebi to izgleda. To i jeste tesko….ja pokusavam da ostanem trudna i bukvalno se zabuljim u svaku bebu imam utisak da bi je „ukrala“ . Samo se ponasaj kao i obicno i eto…jedino nemoras da pricas o svojim uspesima nego „sta si kuvala za rucak“. Nadam se da ti je ovo makar malo od pomoci!


    Ella
    Član
    Ella

    Takodje se slazem sa devojkama sto su vec napisala pre mene. Upoznata sam sa tom situacijom i rekla sam ti jos ranije sto mislim, a evo koliko vidim, svi ovde mislimo isto.

    Neko je ranije napisao, da onaj koji je bolestan ne zeli da se oseca sa strane drugih da je bas bolestan, samosazaljenje itd… Ta osoba zeli da se ponasa normalno, pa tako i svi ostali oko nje. Budi ono sto jesi, sto si uvek bila. Jedan Lukin osmeh verujem da joj vise pomaze, nego sto odmaze. Druzi se, smejte se, budi prirodna… to joj pomaze!


    Cvetic
    Član
    Cvetic

    Ivana i ja imam slican problem..nije lako.Imam jednu prijateljicu ovde, znale smo se jos kao devojcice ,zivot nas je malo razdvojio i eto sudbina nas spojila u Kanadi.Nisam pojma imala da je ona tu. Ona je moje godiste, 37 godina, i puno problema sa zdravljem.Nazalost u njenom slucaju porodica njenog muza je uspela da ih razdvoji. Da zlo bude jos vece, ne znam koliko njoj od zivota ostaje, i mada su godine u pitanju, nije to nikakav zivot.
    Bilo je sve u redu i kod nas dok ja nisam ostala trudna sa Angelinom. To je za nju bilo sokantno.Moj sin je vec veliki i obozava ga ali srela ga je velikog, nije isto….
    Ivana, nama zivot podeli razlicite karte i moramo igrati kombinaciju koja nam je podeljena.Ja i ti moramo ziveti nas zivot a nase prijateljice njihov. Ja i ti mozemo da placemo, da cupamo kose, da pazimo da se one i bebe nikada ne sretnu ,da ne pominjemo bebe ali to nece promeniti situaciju i nece ih izleciti. Potpisujem devojke, budi svoja.Ako je ikako moguce, a ja to tako radim, pozovi je na kafu uvece, kad beba spava ili izadji ti s njom na kafu nasamo na sat vremena uvece ili vikendom.
    Ipak,mi smo se razdvojile isto ko i ti i Julija.Kad je ona bila u bolnici i bila kriticno u Septembru, ja sam se porodila tih dana i posto sam totalno sama ovde, nisam mogla da se organizujem da je cesto posecujem.Uspela sam da je posetim nedelju dana nakon mog porodjaja na kratko.
    Bila je hladna i ja je razumem ali ne mogu nista da promenim. I meni se ona javila pre nedelju dana i najavila se na kafu.I ja ko tebe sam se uzvrpoljila, kuvala, cistila, znam da je osetljiva, sterilisala sam kucu.
    Ivana…ona nije ni dosla. Znam da je dobro jer sam cula da se vratila na posao u skoli gde radi. To je to, svako sa svojom sudbinom, mozemo samo svoju da menjamo.

Gledanje 1 članaka - 1 do 15 (od 42 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.

Roditelj portal 2017 © Sva prava zadržana.