Ova tema sadrži 216 odgovora, ima 1 glas i poslednji put je ažurirana od strane  NaniaN 7 godine, 6 meseci ranije.

Gledanje 181 članaka - 181 do 195 (od 217 ukupno)

Osecaj


  • Lavita
    Član
    Lavita

    oba puta sam se porodila prirodno i to se ne moze ni sa cim porediti,
    osecaj posle samog radjanja deteta mi je bio O BOZE SVE SE ZAVRSILO
    ZA VANJU SAM PITALA JEL SVE U REDU SA BEBOM REKLI SU DA JESTE I PRINELI JE ALI JA SAM SAMO REKLA MOJA MALA DEVOJCICA I LEGLA I REKLA UFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFFF
    ZA JOVANU SAM PITALA OPET JELI SVE KAKO TREBA SAMO SA VISE PANIKE JER JE BILA MODRA (PUPCANIK OKO VRATA) I IMALA JE 4300 PA JE BILO BAS TESKO, DONELI SU JE I PRIMETILA SAM DA JE SLATKA KAO SECER I OPET SAM LEGLA I REKLA JOJ HVALA BOGU DA SMO ZIVE OSTALE

    ALI POSLE KADA SU MI DONELI I JEDNU I DRUGU, STA RECI OSIM NEPONOVLJIV OSECAJ I NAJDIVNIJI NA SVETU
    BOLI RANA, KRVARIS, HIGIJENA LOSA, GLADNA, ZEDNA, NIKAKVA, IZMUCENA, PRLJAVA,
    ALI KAD JE DONESU NEMA LEPSEG DANA, OSECAJA, MINUTA, SEKUNDE

    I STA RECI KAD U TAKVIM USLOVIMA SVOJE DETE VOLIS NAJVISE I IMAS OSMEH OD UVETA DO UVETA, JER JE BITNO SAMO DA JE ONA ZDRAVA I PRAVA A TI PONOSNA ZOVES SVE I SVI TE ZOVU CESTITAJU A TI LETIS OD PONOSA I SRECE


    malisha75
    Član
    malisha75

    Dakle, posecujem razne teme na ovom forumu jos malo pa godinu dana, a u ovu sam, verovali ili ne, tek sinoc zavirila. Kako je proslo vec skoro sest meseci od mog porodjaja, citajuci vasa iskustva prisetila sam se tog najlepseg momenta, prvog placa, mirisa, dodira. Posle sam jos dugo prelistavala milion fotografija koje smo naslikali od tada i kao da mi je pred ocima proleteo film o ovih pet ipo meseci ispunjenih mnostvom snaznih emocija.
    Prvi osecaj ne umem ni da opisem, ali ga u sebi i dalje vrlo snazno osetim. Porodjaj mi je poceo pucanjem vodenjaka u sred noci. Imala sam silnu zelju da se prirodno porodim, ali na zalost nije islo sve kako treba. Posle 10h kontrakcija i nade da ce moci prirodno, pripretili su mi vakumom i onda sam pristala da me porode carskim rezom. Mm je konstantno bio pored mene i to mi je jako mnogo znacilo. Imala sam epiduralnu anesteziju. Kada su me stavili na operacioni sto postala sam jako nestrpljiva. Jedva sam cekala da konacno ugledam svoju bebicu. Mm mi je sedeo pored glave, mazio me po kosi, bodrio. Emocije su pocele da naviru i nismo mogli vise da se suzdrzavamo, oboma su nam se zasuzile oci. Znali smo da nas minute dele od susreta sa zeljno ocekivanom bebicom. Sto puta sam pitala lekara, jos koliko, jos koliko??? Osetila sam kad su ga izvadili iz moje utrobe, odmah je zaplakao i on i mi. Odmah su nam ga prineli i prislonili mi ga uz lice. Nikad necu zaboraviti taj miris i dodir. Osetila sam neizmernu srecu i olaksanje sto sam rodila zivu i zdravu bebu. Potom su ga odneli na momenat, da mu podvezu pupcanik i umotaju u pelenu. Tata je bio sa njim, slikao ga. Nisu ga ni okupali nego su ga dali mm u narucje tako umotanog u pelenu. Vratio se u salu. Bila sam jako zacudjena kad sam videla mm kako sigurno i samouvereno drzi malu veknicu. Rekao je da je sve u redu i seo pored moje glave tako da sam mogla da milujem, ljubim i mirisem bebu. A Ivan je razgledao, i treptao zacudjen, smetalo mu je bljestavo svetlo. Kad su me zakrpili i premestili na krevet, stavili su mi bebu na grudi i nije bilo srecnije osobe od mene. Naredna dva dana nismo se odvajali, spavao je samnom u krevetu, u gnezdu koje sam mu pravila od jastuka za dojenje. Nisam spavala tri dana i noci, umor nisam osecala, samo sam buljila u bebu. Osecaj je iz dana u dan postajao sve intenzivniji i kompleksniji. Ne znam ni kako bih ga opisala, to se mora doziveti…


    malisha75
    Član
    malisha75

    I jos samo da vam kazem. Citanje vasih postova i prisecanje na porodjaj toliko je snazno psihicki uticalo na mene da su mi od sinoc grudi prepunjene kao u najboljim danima dojenja!!!


    tirina
    Član
    tirina

    Uvek sam ovu temu preskakala, ne znam zašto… a sada sam se baš raznežila čitajući vaše poruke.

    Moj porodjaj se jako brzo odvijao i završio, prvo sam pitala „Jel devojčica? Jeste?“, a onda sam ispred sebe videla jednu mršavu žabicu za koju sam odmah znala da skroz liči na tatu. Nisu mi je stavili na grudi, već su je držali blizu mene, a ja sam je pomazila po malenoj pesnici uz reči „Pa gde si ti govance moje“. Mogla sam baš i nečeg lepšeg da se setim….Na moje veliko iznenadjenje nisam zaplakala, a inače plačem kad gledam porodjaj na tv-u.
    Osećaj je bio neopisiv, za mene u tom trenutku nešto najlepše i najčudnije na ovom svetu, bila sam jako ponosna, kao da sam uradila najbitniju stvar u svom životu ili na celom svetu. To ne može da se opiše…
    U momentima kada su je donosili na podoj zaboravljala sam da uopšte imam ranu, ništa me nije bolelo, a osmeh nije silazio sa mojih usana. Gledala sam je i upijala pogledom.
    Vremenom shvatiš da ti glava više nije ista, a taj osećaj se sve više produbljuje i jača sa prvim gukanjem, osmehom i svakim novim nežnim pogledom…..


    Uki&Ada
    Član
    Uki&Ada

    Ja se vise ne vracam na ovu temu ❗ ❗ ❗ jer citanjem vasih postova ne mogu da zaustavim suze:cry: Ja jednostavno osecaj rodjenja deteta ne mogu da opisem recima:kucam: to je nesto sto svaka zena treba da dozivi:klanjam:


    brinet
    Član
    brinet

    tirina – 12/4/2009 00:54

    Moj porodjaj se jako brzo odvijao i završio, prvo sam pitala „Jel devojčica? Jeste?“, a onda sam ispred sebe videla jednu mršavu žabicu za koju sam odmah znala da skroz liči na tatu. Nisu mi je stavili na grudi, već su je držali blizu mene, a ja sam je pomazila po malenoj pesnici uz reči „Pa gde si ti govance moje“. Mogla sam baš i nečeg lepšeg da se setim….

    Jao izvini ali ja sam se tako slatko ismejala na ovaj komentar…Gde ti je to palo na pamet…Ali nema veze reflefsno si izgovorila ono sto ti je prvo palo na pamet..Opet nekako simpaticno…Ko zna sta cu ja reci u tom momentu…poznavajuci sebe plakacu…


    brinet
    Član
    brinet

    jao Boze…sada citam vasa iskustva i placem…Jedva cekam, jedva cekam, jedva cekam, jedva cekam….


    Spooky86
    Član
    Spooky86

    jaoooooooooo…

    Pa ovako: nisam lepo saradjivala na porodjaju, i finalna faza se malo oduzila, jer se mukica zaglavila unutra 🙁

    Kad je izasao, neverovatno FIZICKO olaksanje, on nije u istoj milisekundi zaplakao, a ja sam vec dreknula : zasto ne place??? 🙂

    Babica ga meri iza moje glave, a + primopredaja smene i sto ljudi oko njega i svi vicu: Jao kako je lepa beba :)) ja se okrecem i snimim da ima rupice na obrazima kao njegov tata 🙂

    Daju mi ga u ruke i ljubim ga, dok mi pritiskaju stomak da izadje posteljica… ali tad u tom trenutku i dalje vlada olaksanje zbog okoncanog mucenja nego materinski instinkt…

    A ja skroz pogubljena, izvalila me babica odmah 🙂

    ali kad su ga u toku dana doneli na podoj i kad je on poceo da sisa… e onda sam se rasplakala…

    i kad mi se pre neki dan nasmesio, isto sam se rasplakala… A nisam laka na suzama 🙂

    Jeste da porodjaj boli, ali mogao bi da boli 300 gore, nista ne bi umanjilo velicinu te ljubavi prema detetu..


    Praslin
    Član
    Praslin

    Ja sam toliko bila nestrpljiva da upoznam moju devojcicu i mislila sam da cu plakati kao kisa kad je ugledam prvi put. A kada se rodila prve moje reci su bile (upucene babic) PA KADA CE ONA DA PORASTE?! MNOGO JE MALA! Ali sam bila presrecna! I kada su me posle porodjaja prijateljice pitale kakav je osecaj nisam znala da im objasnim. Ne umem ni sad. Neke mame su napisale a ja cu ponoviti – treba biti mama da bi spoznala tu ljubav. Ovo je nesto skroz drugacije!

    A vi drage mame toliko ljubavi sirite ovakvim postovima da svima terate suze na oci. One radosnice. 🙂

    Ocajna Bri

    Neću ništa novo reći kada kažem da je osećaj neponovljiv i vredan svakog bola i još nešto što nisam rekla ja nego Miloš Crnjanski:"Materinsku ljubav niko nije izmislio,ona je tu,kao zvezda na nebu".


    ana26
    Član
    ana26

    Uh, tu sliku nikad necu izbrisati iz secanja. Kad se setim, kad sam ugledala moje govance, prvo je tu bila neka neverica, kao da gledam u vanzemaljca. Ko je ovo, sta sad? A onda ga se nisam mogla nagledati. Ma, neopisivo.
    Toliko sam puta muzu to sve prepricala, pokusavajuci da mu priblizim taj momenat da on kaze da mu se cini kao da se on porodio a ne ja 😛


    tina_ns
    Član
    tina_ns

    meni je trajao porodjaj 20 sati, svakih pola sata sam pitala doktoricu kad ce, ona je govorila sad ce jos malo, i tako je to potrajalo i postala sam bas dosadna. ali kad je konacno izasao napolje posle silnih komplikacija, rekla sam joj zlato moje kako je lep i plakala ko kisa, nisam skidala pogled sa njega. i onda sam pocela da se zahvaljujem svima oko mene sto su me porodili, posto su njih petoro izvlacili mog malog, bio je jako tezak porodjaj. sad me je sramota koliko sam sa zahvaljivala

    Danijela&Jovana

    Kada se Jovana rodila mislila sam da je nikada necu moci voleti vise nego tada. Da je to apsolutno najveca moguca ljubav na svetu. To je rekao i mm, jer je on uspeo da udje u porodiliste i poljubi svoju cerku dva sata posle njenog rodjenja. Nedavno sam uhvatila sebe kako razmisljam o tome da je ljubav prema detetu posle godinu dana visestruko umnozena. Sada kad vidim bebice, u stanju sam da zaplacem, jer se setim kako je moja devojcica probudila najlepse osecaje u nama.

    Luk Skywallker

    hmmmmmmm….mozda sam ja iz neke druge price pa da prenesem i malo drugacije iskustvo.
    ja sam bila na listi za vantelesnu vec 4 mes.nisam trebala da dodjem na red jos skoro godinu dana,bila sam u braku vec par godina ali sam se odlucila na trudnocu zbog svojih zdravstvenih razloga,a kada to nije islo (mm je dijagnostikovana oligospermija i astenospermija) bili smo na budzetu za vantelesnu..ja sam pre toga dala otkaze na 2 mesta gde sam radila i resila da se zaposlim u struci (da bih kasnije imala vise novca dok sam na bolovanju),vratila se kuci sa mm (ziveli smo jedan period sa njegovima),ali kada su oni mene pozvali prosle godine oko srpske n.g da dodjem na pripreme bila sam izbezumljena kako tako rano (ali to vise i nije bilo bitno,jer ja sam vec bila 8.ned trudnoce koja je neocekivano dosla prirodnim putem…i to su bili dani slavlja)
    celu trudnocu (koja je bila lagana i bez ijedne neprijatnosti ;mucnine,vrtoglavice,glad,zedj,posebna potreba za nekim jelom itd…prosto kao da nisam bila trudna)provela na internetu,nad enciklopedijama u caskanju sa prijateljicama-mamama.cak sam i svoje 2 doktorke zbunjivala sa pitanjima i podpitanjima…isla sam i u skolu za trudnice ne bili se sto bolje pripremila za sam porodjaj..i nije me bila nikakva frka..niti sam bila u onom fazonu:da se vec jednom zavrsi..prosto mi je bilo lepo biti trudna i spremna sam za taj dan pa kad god da dodje !!!

    Luk Skywallker

    prva kontrakcija mi je bila oko 20h,sledeca vec nakon 5 min…prvo sam pomislila da je lazna jer da je prava porodila bih se za pola sata….medjutim to je tako nastavilo,ja i mm smo pratili i merili vreme,nista se nije desavalo niti menjalo…pa sam ja u 00:30 pozvala „halo bebu“ da pitam za savet,dok smo gledali film..i oni su bili zbunjeni pa su mi rekli da ipak odem bar na pregled (da napomenem da su me vec 2x vracali jer mi nije bilo vreme)..i tako smo ja,mm i moj brat prvo svratili da ja kupim da ponesem hranu i sok,i zvake,posto sam znala da ce mi to prvo trebati a ostalo sam sve imala u torbi koja je danima bila spremna!! i naravno i tamo su mi rekli ta je to neobicno ali ce me ipak zadrzati…posto sam znala da u visegradskoj ne daju muziku niti mob u box,kada su mi rekli (posle klistiranja,i to njihovog a mojih mini klizmi u gelu)kad se sredim da ih pozovem….odlucila sam da tako polugola setkam po toj prostoriji dok sami ne dodju po mene…tu sam bila od pola 2h do skoro 5h ujutro…slusala sam svoj mp4 i dopisivala sa mm…i naravno cekala sam da neko dodje i da mi kaze gde da se istusiram (posto mi sestra nije rekla,a ja sam lutajuci pronasla neku prostoriju sa tusem i buradima i rekla no-no..naravno kontrakcije bezbolne na svakih 5 min i dalje…e,tek kad sam stala na vrata i zverala u hodnik snimila sam da je samo jedna zena u box-u i da joj je ugaseno svetlo (sto znaci da nece uskoro) a cela ekipica zabijena u jenu prostoriju..spazila me je higijenicarka i odmah im prenela!!!to je bilo vristanje od smeha..totalno su zaboravili na mene,da vidite onda paniku i kako sve moze brzo da se odradi:i upisivanje,prijem stvari od vrednosti,nova spavacica itd (posto im uskoro stize vizita a kad sam ja jos bila primljena)…i naravno potencirala sam da me puste da slusam muziku na sta je bilo:“alo,majko,pa vi se poradjate ovde“..i tako sam blejala na ctg-u,sama u box-u,sa ugasenim svetlom cekajuci jutarnju vizitu da odluce da li da me opet vrate ili sta vec…a ostale porodilje su pocele da stizaju….

Gledanje 181 članaka - 181 do 195 (od 217 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.

Roditelj portal 2017 © Sva prava zadržana.