Ova tema sadrži 216 odgovora, ima 1 glas i poslednji put je ažurirana od strane  NaniaN 7 godine, 6 meseci ranije.

Gledanje 196 članaka - 196 do 210 (od 217 ukupno)

Osecaj

  • Luk Skywallker

    u 7:15 stize vizita….doktorka je rekla da iako bi mogli jos da cekamo da mi ipak izazovemo porodjaj jer iako su kontrakcije bezbolne ipak to iritira bebu…i naravno,mislim da bi se onesvestila da me jos jednom vrate kuci.prikljucili su me na indukciju !! posto sam se psihicki pripremila da cu se sama poroditi,nisam nikog dozivala niti vristala,drala itd…cak su rekli da bi voleli da su im sve porodilje kao ja..samo sam ih smarala kad sami udju u box da vide dokle sam stigla :te,cini mi se da se zvuk na ctg-u promenio,da mi nakvase gazu za usne (jer sam ja konstantno disala kako smo naucili u skolici pa sam prezednela),pisala sam 4x u onu lopatu,gusku ili sta vec…cak su me pitali odakle vise!!!i naravno kako se vremenski interval izmedju kontrakcija smanjivao tako je bol postajao sve jaci,ali ja sam gledala u zgradu „bigz“-a i na njemu pokvareni sat i kako je nailazila kontrakcija…tako je bilo:bigz…bigz..bigz.bigz.big……..shshshshs..jednom su mi zaboravili da sklone onu lopatu,pa mi je kicma otpala posto je visoko,kad sam zamolila higijenicarku da pozove nekog,brzo je babica dosla i rekla dal ima promena,a kada je videla razlog zbog kojeg je zovem..umrla je od smeha !!! itd,da skratim..ubrzo je bilo gotovo,prirodnim putem,sa punim box-om (njih 6)i malom asistencijom doktora i sestre(kontrakcija je dugo trajala a ja nisam mogla da guram bez vazduha duze od 30 sek)pa su oni pogurali do kraja..mali rez i stigla ivona…bila mi je modra i crna,nije mi se svideo miris (dal je to plodova voda,posteljica ili njihova sradstva,sta god)tiho je zaplakala i bila je mrvica (2 750gr,to sam tek kasnije saznala),to je trajalo kratko jer su ustanovili da moraju da mi rade reviziju,a posto se moja jedna prijateljica onesvestila prilikom toga,apsolutno sam bila skoncentrisana da i to odradim kako treba(ivonu su sredjivali za to vreme)prvo sam pitala da li postoji bilo kakav vid anestetika koji mi mogu dati,sta da radim ja,koliko to traje,itd i dok sam sa njima razgovarala na tu temu,doveli su mi malu i stavili na grudi …valjda podsvesno posto su se svi smejali i bili ozarena lica,znala sam da je sa njom sve ok,ali ja jos nisam gotova…kada je babica uvidela da mi je beba na grudima a da je ja ne konstatujem,rekla mi je:pa pogledajte svoju bebu…na sta je meni prosla misao,ma hocu,ali necete valjda da mi radite bolnu reviziju dok je ona tu???i pogledala sam je,na sekund,bila je mirna i mala.i odmah sam se vratila ekipi i rekla :ok,to je to…odlicna je,a sada da zavrsimo i ovo !!!oni su pukli od smeha (da ne napominjem kako sam im objasnjavala kada mi i kako nadoilazi kontrakcija i da babica ceka bebu dole jer cu ja sad da guram!!!)hvala bBogu,i reviziju nisam osetila,a tek kad sam bila vozena na sprat gde cu lezati sam pitala sestru,kolika je moja beba…i dalje nisam imala nikakav osecaj…cim su me spustili na odeljenje (koje nije za porodilje ali nas je bilo previse i nisu imali gde da nas smeste)jurila sam da se istusiram…bebe nismo videli taj dan i ja sam se lepo odmorila(mada i nisam se nesto umorila,ali sam bila mokra)ali kada su nam rekli da i drugi dan necemo videti bebe(posto ne mogu ih dovoditi dole zbog ugrozenosti),vec sam pocela da se pitam,pa cime ih hrane,sta li ona radi..posto sam se vec raspitala za nju i rekli su mi da je super,malo mi je bilo lakse…posle podne sam vec besnela i svih 5 mama iz nase sobe je otislo da trazi da bude sa svojim bebama ili cemo im gore sve polomiti…pustili su nas na 5 min. sve ostale bebe su bile na podoju,samo nase ne!!! iskoristila sam tih par minuta da je uslikam (jer uopste nije licila na bebu koju sam ja rodila)i da dam mm da prebaci kuci na komp da je svi vide..i jedino je ona plakala kad sam je pozvala po imenu(valjda da se zali)…tek sutradan smo presle na odeljenje i imale prvi podoj u 18h e tad me je uhvatila neka frka dok sam slusala bebe u kolicima kako stizu i placu..da li cemo se skontati nas dve???a ona je bila tako mirna (i gladna)i samo me je gledala..a ja sam jedva docekala jutro da nas puste kuci,jer nije bilo svrhe u onom haosu ostajati a obe smo bile odlicne !!!ali tek kada sam stigla kuci i izvadila bebu i kada su svi ukucani pogledali u nju,shvatila sam da je ona moja,i da nije kuce ili mace,vec neko ko ce mi oduzeti svaki sekund paznje…i moja odgovornost a ja sam bila na visini zadatka…

    ja se izvinjavam za ovoliko pisanje…ali sam htela reci,da je nama povezanost,zaljubljenost,ljubav itd dolazila postepeno,svakim danom po malo i da mi nije nista magicno bilo na samom porodjaju !!

    MilicaCale

    :bravo: Luk. Svaka čast za trud. Tvoj opis porodjaja me podsetio na moj, s tim što sam kontrakcije na 5 minuta, prave, imala 24h, pre nego što su me konačno primili u porodilište, 4 prsta otvorenu, a da me je sat kasnije doktorka 5 prstiju otvorenu poslala na spavanje (naravno ugasili sva svetla, nije bilo posla te noci). To, i meni su reviziju radili pod totalnom anestezijom, pa sam posle jedva primetila bebu u krevetu.


    Jovana03
    Član
    Jovana03

    Bas divna tema, ali sam je nekako uvek preskakala.Ali evo sad da vam napisem i moje iskustvo.
    Prva kontrakcija mi je pocela 36 sati pre nego sto se Sergej rodio, kad su kontrakcije krenule svako 10min otisla sam u bolnicu i ispostavilo
    se da sam otvorena samo dva prsta, dali mi tabletu da popijem i vratili me kuci i rekli da dodjem kad budu kontrakcije na 3 min, u tim bolovima
    sam bila celu noc i tek sutra dan u 2 sata sam otisla u bolnicu, primili me u sobu, u 3 sata mi je puko vodenjak i u 4 sata se rodila jedna divna beba,
    prirodnim putem, odmah su mi ga stavili na grudi i pitali mm da presece pupcanu vrpcu, posle sam ga dala mm da bi me usili, nisu ga nigde iz
    sobe iznosili celo vreme, tako su Sergej i mm bili samnom u sobi sve do izlaska iz bolnice.
    Taj osecaj nikad necu zaboraviti, mislim da je biti mama nesto naj divnije na svetu.


    milly
    Član
    milly

    Isplakah se sita!!!I potsetila se svog prvog susreta sa Vukom.
    Porodila sam se prirodnim putem,tako da je moj prvi reflex bio-OLAKSANJE.Bekan mi je bio sav tako cudan,mokar i sluzav…Dali su mi da ga pomazim i odneli ga.Ne mogu reci da sam poletela od ljubavi.Ali kada su ga 5 sati kasnije doneli i stavili mi ga u narucje,pocela sam da shvatam da je on stvarno moj (kao sto je Luk napisala) i da sam ja sad mama tom malenom bicu.I da on u potpunosti zavisi od mene.A kada je poceo malo da place,a zatim i prestao kada sam mu se obratila,e to je za mene bio vrhunac.Saznanje da se on kod mene oseca sigurnim….
    A u danima koji su dolazili prosto nisam mogla da ga se nagledam.Necu ni pokusavati da opisem tu ljubav,jer se to ne da opisati i objasniti.Ali…nista novo i nisam rekla,svaka mama to vec zna.A buduce mame ce saznati.
    Sve dobija novi smisao!!!!

    milica-cica

    Meni je prvo pukao vodenjak, a od bolova nista… U bolnicu sam usla u pola 8, kontrakcije nisam osecala do 10, kada su me ukljucili na indukciju. U 3h sam usla u salu, a u 3.15 se rodio moj decak. Odmah su mi ga onako sluzavog i belog dali da ga vidim. Nisam ni osetila kada me je dr usivao jer sam gledala u svoju malu srecicu desno od mene, kako spava. Posle su svi izasli i stavili mog bebana kraj mene da spava. Necu nikad zaboraviti sledeci dan. U 5 ujutro se cuju kolica sa bebama koje placu, naravno. Ja od uzbudjenja nisam mogla da spavam cele noci i jedva sam cekala da mi ga donesu da ga vidim. Ulazi sestra u nasu sobu i donosi drugim mamama bebe i sve placu. Meni donela poslednjoj, a moj maleni andjelak gleda i cuti. Sreca mala. A meni grudi bile kao kamen, a on onako maleni pokusava da uhvati siku da rucka… Sestra kaze- „ne bih ja tu sisu stavila u usta kako je tvrda“, a moj maleni se trudi…
    Prosto sam ga gledala i nisam mogla da verujem da je to onaj maleni koji me je svaki dan lupao i pozdravljao iz stomaka. Nisam mogla da verujem da je sad tu, kraj mene, da mogu da ga zagrlim, poljubim… Nisam mogla da verujem da je proslo tih 9 meseci i da sam postala mama… MAMA, ja koja jos uvek sve pricam svojoj mami… A osecaj… ne moze se recima opisati… Ne postoji nista sto ne bih uradila za njega i ne postoji niko ko bi me odvojio od njega. Nema nikoga na ovom svetu ko mi je preci i ne postoji niko koga volim vise od njega…

    Lilypie - Personal pictureLilypie First Birthday tickers
    om/kN6cp1.png“ width=“400″ height=“80″ border=“0″ alt=“Lilypie First Birthday tickers“ />


    Blue
    Član
    Blue

    Meni su bolovi trajali više od 10 sati, od oko 3 ujutru pa do 11 pre podne nisam se makla dalje od 4 prsta. Dobila sam blaženi epidural i nekako izgurala bebu u 14:10. stavili su mi ga na stomak, gledala sam ga zbunjeno jer nisam mogla da verujem da sam se najzad porodila, da je moja beba konačno tu, samnom. nisam plakala a zaista sam mislila da hoću. toliko mi se emocija pomešalo u tom trenutku da nisam mogla da odreagujem, sve mi je odzvanjalo u ušima, kao da nisam to ja, kao da stojim sa strane i gledam nečiji porođaj, nisam mogla da verujem da sam postala majka, da je moje čedo živo i zdravo. Alek nije zaplakao već se promeškoljio i nastavio da spava 😆 lenština mamina :>
    kada su me prebacili u sobu odmah su ga doneli i ja sam ga držala u naručju i samo nemo gledala, divila sam se i pitala zašto ne osećam ništa sem nekog ponosa i možda olakšanja. ali tek sad shvatam da sam ga istog trenutka zavolela ali nisam mogla da razumem tu ljubav jer nikada tako nisam volela. ponekad mi je i bilo krivo što nisam zaplakala kada se rodio, ne znam zašto, ali svakim danom sam ga sve više volela i kao što je neko već napisao, tek kada smo došli kući ja sam shvatila da je on MOJ. :love:

    Natalijica

    Ja sam bolove imala 11 sati, nakon toga su mi dali epidural, ali s obzirom na to da mi je vodenjak pukao (tzv. visoko pucanje) epidural nije delovao ni malkice, bolovi su bivali sve jaci i jaci, a ja sam se otvorila samo 1 prst. Nakon silnog mucenja resili su se da me porode carskim. Tako da sam ja mog deckica videla tek sutradan. Bila sam pod nenormalnim bolovima u kicmi i glavi, nisam mogla da lezim na ledja, odmah sam se okrenula na stranu i svi su se cudili kako sam uspela posto je to mnogo tesko zbog rane od carskog, ali ja tu ranu nisam ni osetila. Nego, kad su mi ga doneli, nesto u grudima je htelo da mi iskoci! Mnogo jak osecaj, ne mogu da kazem ljubav, u tom trenutku mi se nije tako cinilo, vec kao nesto drugo, mnogo jace, ne umem da objasnim. Ali ga nisam odmah dojila, tek petog dana, taj osecaj je neverovatan, osecaj povezanosti sa tim majusnim stvorenjem koje je do juce raslo u meni, neverovatno!!! Ljubi ga majka! :love:


    sanica
    Član
    sanica

    Ja sam se porodila na hitan carski rez, nisam uopšte očekivala da ću se taj dan poroditi, a dok sam se okrenula sve je već bilo gotovo i nisam prosto znala ni šta me je snašlo. Sve vreme trudnoće sam se pripremala za prirodan porođaj i sa nestrpljenjem iščekivala da ugledam bebana i začujem prvi plač, ali nažalost ništa nije ispalo onako kako sam mislila.

    Pošto je bio carski rez tek sam dan posle porođaja videla bebu i uopšte ne mogu da se setim kako je izgledao u tom prvom momentu kad smo se sreli jer sam toliko plakala da mi se ceo vid zamutio, tek pri sledećim susretima sam uspela da se smirim i pokušam da shvatim da je to stvarno moj sin i da sam ga čekala celih devet meseci, ali nikako nisam mogla da se opustim i stvarno shvatim da je on moj, tek kada smo došli kući počeli smo da se opuštamo, upoznajemo i uživamo, i svaki dan sa njim je sve lepši i lepši, pogotovo kad me pogleda svojim medenim okicama.

    Jelena <3 <3

    Ja sam se poradjala 5 sati uz indukciju i bensedine da mi obore pritisak, ne secam se bas svega, bila sam poprilicno opijena lekovima (nisu stedeli bensedine ) mada i onako nisu nista ponogli… Secam se da nisam mogla da lezim da mi je bilo lakse da setam. Bolovi su bili jaki i ko god prodje pored mene pojaca mi indukciju na kraju sam babici (inace mojoj dobroj drugarici ) zapretila da cu joj ruku odseci ako jos jednom pipne indukciju (hahaha videce ona kako je to posto se nije poradjala pa cekasnije biti manje surovija nego smnom ) 🙂 Salu na stranu stvarno je bolelo ali tih pet sati mi je brzo proslo ( prepesacila sam oko 50 km ali nema veze bar mi je to bilo lakse) Svakog razliciti boli mene je trticni deo boleo jako…
    Ma to nista nije bitno KAD SE UGLEDA TO MALO STVORENJE SVE MUKE PRODJU I ZABORAVE SE.
    Meni je nisu odma dali da siki i to mi je jako krivo i mislim da je taj prvi kontakt i prvi podoj jako bitan e mi to nismo imali ali zato sad sikimo stalno o volimo se do andjela 🙂
    Kad su me doveli u sobu bila sam jos uvek opijena i nisam mogla da ustanem do sutradan devojka iz sobe mi je pomagala dosta dok nisam dosal sebi… I na tome joj hvala. Malu sam dobila NA DRUZENJE tek sutradan jer se ona nagutala plodove vode koja je bila zelena a iz bog mene da se vartim u zivot itd da ne duzim. Inace pritisak je bio uzrokovan trudnocom jer se beba u stomaku naslonila na neke krvne sudove…
    Inace osecaj majke kad ugleda svoju bebu ne moze se opisati ni sa jednim osecajem, to je ne raskidiva povezanost do kraja zivota 🙂


    villma
    Član
    villma

    Ja sam se porodila cr, ali uz spinalnu anesteziju, osecaj je predivan, najduze mi je trajao momenata od vadjenja bebe, do prvog placa, meni je krenula suza, a kada su mi prineli bebu na dve sekunde valjda od soka ja sam zaboravila kakva je beba, svi me zovu i pitaju kakva je, a ja nemam pojma, potpuno sam blokirala!


    lena77*
    Član
    lena77*

    …secam se i vidim kao da me sad gleda …onako mala …mokra …tamna…babica je podigla i rekla evo vase bebe…joj a ona ko mis…

    posto sam i ja lezala 12h na indukciji i pritom dobila visok prtisak bila sam sva slogi-gogi tako da se uopste nesecam momenta da su mi je stavili na grudi…(stalno pokusavam da se setim ali nemogu)…ali Bogu hvala bar se secam momenta kad su je ‘izvukli"…

    i znam samo kad su me spustali na odeljenje…ja sam lezala na kolicima a baica je nosila pored mene moj "smotuljak" a ja sam je molila da je daju meni da je ja nosim…tek kad su me smestili u krevet i kad je pedijatar pregledao bebu,stavili su je pored mene da se mazimo…joj kako mi je bila ruzna…da ruzna dobro ste procitali…ali sam rekla nema veze sto si ruzna…ti ces odrasti u majkinu lepoticu…

    i vec posle mesec dana bila je majkina lepotica…a tek kad je pocela da se smeje….pa da guce…ajoj srce ti se topi…a gde su svi dani koji nas cekaju…kad prohoda , kad te zagrli , kad te poljubi…


    tanjiva
    Član
    tanjiva

    uh lena77, raznezi me….sa pvim detetom se secam kad su ga izvukli, nisu mi ga dali, ali sam od mucenja bila u polusvesnom stanju, i upamtila samo da je „crn i ima kosu“a posle prvog vidjenja, kad su mi ga doneli u sobi posle 4h od porodjaja…i mm je bio prisutan u sobi…gledali smo ga kao u Boga, ma nemoze da se to opise…Plakali smo od srece .Srecom i taj trenutak je zabelezen kamerom, tako da s vremena na vreme pogledam i podsetim se tog neopisivog osecaja! A onda kad je zaplakao iz sveg glasa, moja prva recenica bila je (upucena mm) „i sta sad da mu radim?“
    Sa drugim detetom, prvi susret je bio dok smo jos bili povezani pupcanom vrpcom…Ja na stolu a on kod mojih nogu, lezi….kako je bio mali i ruzan….a sad, debeljko mamin!


    Bibiz
    Član
    Bibiz

    E ovako mene su kontrakcije probudile u 02 ujtru, nije bi NIKAKO bilo vreme, imala sam jos bar 8 nedelja da se kotrljam, medjutm eto…
    Bilo je bas bas bolno, non stop me je teralo da piskim… pa sam setala do wc sve vreme, nikako da se smire s tim da sam u ponoc popila svoju dozu gyniprala…
    u 06 mm poludi, kaže oblači se idemo u Betanij. Tamo su me primili na patologiji,izmerili mi pritisak koji je bi 170 mislim sa 100 ako se ne varam.
    Daju mi metyldopu i neku injekciju, nem pojma za sta, dodje dr Bogavac da me pregleda, kaze grlic mek, skracen, vodite je u porodjajnu pa ako krene, krenulo je. Svi me pitaju gde su mi stvari a ja pokusavam da im objasnim da samm 32. nedelja, da mi nije VREME, nemam stvari…Odvedu me u porođajnu, i ostave..na stolu vodenjak puca oko 8 i onda me briju i klistiraju, ja onako klistirana, molim za telefon da javim mm da je GOTOVO da se poradjam. Voda je bila zelena, tusiram se i brisem potkosuljom, posto stvari jos ne stizu oni mi donose neku spavacicu ikazu setaj. Kada sam mm nayvala po glasu sam skontala da je zaplakao… A on bas nije neki placljiv tip, uopste…

    Posle skoro sat i po ja pitam sestru u hodniku sta ce biti sa mnom, kontrakcije mi se malo smirile, plodova voda je bila zelena, znam da se uskoro moram poroditi…
    I u deset do deset posle malo napona, i bolova ja rađam moju Natasu. MAlu kao mis 1400g. koja je jedva zaplakala…
    Odvode je, beli mantili u inkubatoru, koji je toliki da se moja cerka ni ne vidi…

    To je cetvrtak, do nedelje koliko sam ostala u Betaniji, ja nisam bila svesna sta se izdesavalo. U nedelju ujtru ja zovem deciju bolnicu, intenzivno da pitam za dete, mada je mm vec bio, razgovarao… kada su mi se obratili sa mama, tada prvu suzu pustam… ja mama…

    Vriskala sam u histericnom placu kada je mm dosao po mene… svi izlaze sa bebama, ja onako sama…ali to sam pustila osecanja tek kada sam u auto sela…

    Pakoao od 5 novembra do 17. kada napokon odlayim u bolnicu da budem pored ssvog deteta… Mislila sam da ce mi tamo biti lakse. vidim je na svaka 3 sata, izmlazam mleko, oni joj daju preko sonde, a posle je i ja hranim na flasicu… ALi nije lakse, tamo je puno bebica, desavaju se krize, vidis i sam greske koje sestre cine…
    25. decembra moja mackica i ja dolazimo kuci….

    I neka je razmazim, i neka sam hipohondar i stalno brinem za nju!!! Ona je moja cerkica, koje je jedva prezivela

    zvoncica75

    Dve noci i dva dana sam bila u jakim bolovima-kako dr kazu, lazni bolovi( a rasturaju te).Trecu noc bolovi neizdrzivi,placemo i mm i ja…Moramo u Betaniju,ponoc, tamo me zadrze na patologiji, daju mi injekciju-bensedin valda,mene boli, jos dve zene u sobi,noc, svi spavaju,ja stezem zube i drzim se za krevet, stiskam sipku svom snagom, jedva izdrzavam, iscrpljena, jer nocima ne spavam.
    Stalno jedna ista misao u glavi: kako cu se poroditi jer snage nemam od nespavanja i iscrpljenosti

    Jutro je, dolazi vizita, kazu da sam spremna za salu. Silazim dole, mm me ceka-vidim mu grc na licu, a ja… ja se pravim hrabra i mislim ma bice sve ok, a u glavi haos.

    Klistiraju me,tusiranje, indukcija, prekidaju vodenjak, jos se neka studentkinja specijalizant,uci na meni,dzaraju me ,dugo i bolno….

    Sledi epidural, da ne duzim, ali dr je neprijatan, ne moze da me ubode,a studenti ga posmatraju,(on ih pozvao da gledaju kako se daje!)
    Meni horor, kontrakcije , on se dere-na mene!-uzdise kad mi naidje kontrakcija, grdi…ne moze da da.Bode vise puta na vise mesta, davao lokalnu opet vise puta, ja valda vise nista ni ne osetim…Dolazi drugi dr kaze da me ostavi na miru da me ne muci, a ovaj nece- jer ceka da mu se posle plati!!!

    Odjednom pocne neka toplota da mi se razvija po telu-ja trnem, opet dolazi onaj dr, kaze da me prikljuce na CTG,otkucaji opadaju,on pocene da vice:DAJTE ZENI KISEONIK.Guraju mi cevcice u nos, ja ponavljam stalno u sebi:bebo DISI,BEBO DISI….,kazu da mrdnem rukom nogom, ja ne mogu, meni neka nirvana, ali sam svesna, ugledam svoju nogu a ona duplo veca i ljubicaste boje…

    Onaj prvi dr u panici pocne da vice :ONA NE MOZE< ONA NE MOZE!!
    Ovaj drugi sto me prikljucio na CTG:SALA-SPREMNA? Svi pocese da trce, da spavacicu skidaju, ja hocu da kazem da je pocepaju,a ne mogu glasa da pustim….

    Prenose me na drugi sto,guraju me u salu, ja samo vidim ona svetla gore:Boze kao u filmu

    Stavljaju mi masku – mrak………..

    Bude me, cujem neko me doziva, jdva se budim, nesto govore, ja izgubljena, opet mrak
    Budim se , dr stoji, namrgodjen, ozbiljan, ja pogledam desno-levo, BEBA, nema je

    Suze mi se slivaju niz obraze….Gde je ….Samo mi ona scena u glavi:KAda doktor vice tonovi padaju igotova sam totalno,bol u grudima nije preziveo….suze se slivaju……a ovaj me pita:pa sto sad placete
    Hocu da kazem…ne mogu….jedva….. beba…….gde je beba

    On kaze pa rekli smo vam dobro je,….odlazi hoce da mu se mm javi-

    Tek posle saznajem , da je on jedva preziveo, da su ga reanimirali,da je bio na poluintenzivnoj,dusa moja mala
    i sada imamo kontrole glavice zbog toga na porodjaju
    Valda ce sve biti ok
    I da mazicu ga i mozda razmaziti, kada samo se setim kroz sta smo prosli
    Moj mali zamotuljak, jer takav je bio, kada su ga doneli u sok sobu, ne mogu osecaja da se tacno setim- sem da mi je laknulo. Moje dete je preziveloi evo ga tu je pored mene, suze su stale i zamenio ih osmeh…


    chem
    Član
    chem

    Ja sam se porodila pre osam dana i moja osecanja su jos uvek sveza i pomalo zbrkana. Trudnoca me je „iznenadila„ posle 7 godina steriliteta u momentu kada sam odlucila da dignem ruke od svega i prihvatim cinjenicu da necu imati svoju bebu. Mm i ja smo poceli da se raspitujemo o usvajanju i analiziramo takvu odluku. Mislila sam po simptomima da sam bolesna, a drugarica me je nekako ubedila da uradim test. I dalje nisam mogla da verujem. Ogroman nalet srece, a zatim strepnja i strah da trudnocu iznesem do kraja. Sve je bilo sasvim u redu bez ikakvih komplikacija, i u dogovoru sa Dr odluceno je da me porode na carski kako nista ne bi reskirali. Bolovi mi nisu tesko pali, ali bespomocnost jeste. Od straha pred sam zahvat mi je toliko natekla stitna zlezda da su pomislili da me ne mogu intubirati i da se mora raditi spinalna. Obzirom da zivim u unutrasnjosti nisam bila sigurna koliko i kakvo je njihovo iskustvo u ovakvim vrstama anestezije, pa su nekako odlucili da pokusaju pod totalnom pa ako ne uspe, da me probude pa iz pocetka. Kada sam se probudila nisam znala ni da li je gotovo, nekako sam razaznala da je sve u redu i da je beba ok. Medjutim, najvece bolove sam trpela ne shvatajuci da je sve gotovo, ta beba je jos nekako bila virtuelna. Posle par sati su ga doneli samo da ga vidim iz daljine, i ja sem pelena i zamotuljka nista nisam videla, mozda malo crne kosice. Tek sutradan kada su ga doneli i spustili pored mene na krevet moje srce je zaigralo i oci se zamaglile, tek tada sam shvatila sta je sreca. Sada kada smo kuci uzivam u svakom trenutku i sve drugo je postalo nevazno.

Gledanje 196 članaka - 196 do 210 (od 217 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.

Roditelj portal 2017 © Sva prava zadržana.