Ova tema sadrži 216 odgovora, ima 1 glas i poslednji put je ažurirana od strane  NaniaN 7 godine, 6 meseci ranije.

Gledanje 211 članaka - 211 do 217 (od 217 ukupno)

Osecaj


  • chem
    Član
    chem

    Ja sam se porodila pre osam dana i moja osecanja su jos uvek sveza i pomalo zbrkana. Trudnoca me je „iznenadila„ posle 7 godina steriliteta u momentu kada sam odlucila da dignem ruke od svega i prihvatim cinjenicu da necu imati svoju bebu. Mm i ja smo poceli da se raspitujemo o usvajanju i analiziramo takvu odluku. Mislila sam po simptomima da sam bolesna, a drugarica me je nekako ubedila da uradim test. I dalje nisam mogla da verujem. Ogroman nalet srece, a zatim strepnja i strah da trudnocu iznesem do kraja. Sve je bilo sasvim u redu bez ikakvih komplikacija, i u dogovoru sa Dr odluceno je da me porode na carski kako nista ne bi reskirali. Bolovi mi nisu tesko pali, ali bespomocnost jeste. Od straha pred sam zahvat mi je toliko natekla stitna zlezda da su pomislili da me ne mogu intubirati i da se mora raditi spinalna. Obzirom da zivim u unutrasnjosti nisam bila sigurna koliko i kakvo je njihovo iskustvo u ovakvim vrstama anestezije, pa su nekako odlucili da pokusaju pod totalnom pa ako ne uspe, da me probude pa iz pocetka. Kada sam se probudila nisam znala ni da li je gotovo, nekako sam razaznala da je sve u redu i da je beba ok. Medjutim, najvece bolove sam trpela ne shvatajuci da je sve gotovo, ta beba je jos nekako bila virtuelna. Posle par sati su ga doneli samo da ga vidim iz daljine, i ja sem pelena i zamotuljka nista nisam videla, mozda malo crne kosice. Tek sutradan kada su ga doneli i spustili pored mene na krevet moje srce je zaigralo i oci se zamaglile, tek tada sam shvatila sta je sreca. Sada kada smo kuci uzivam u svakom trenutku i sve drugo je postalo nevazno.


    T3
    Član
    T3

    ajoj zene..kakvih ovde prica ima…sita se isplakah.. 😥 zaista smo mi zene a prvenstveno majke prave lavice i dok ih nosimo u stomacima i dok ih radjamo i posle do god smo zive neverovatno je koliko u sebi imamo pozrtvovanosti i snage za koju ni neznam da postoji kad su nasi mali lavici u pitanju.. :love:

    inace i mene posle evo malo vise od mesec dana i dalje drzi secanje iz porodilista ko da se sve juce odigralo..
    nekako mi je ovaj treci put bio i najupecatljiviji..i verovatno tj ne verovatno nego sigurno cu ga jos dugo dugo pamtiti..uopste po svemu..
    nije bio tako strasan tj bolan porodjaj mislim kakvih ima i u principu licio je manje vise na prethodna dva,ali eto i posle mesec dana mogu da osetim svaki intezitet bola i srece koje sam tog dana dozivela ..sto na kojem sam rodila moje lane i dalje mogu da vidim ko da sam malopre sisla sa njega..lice babice,svaku rec ko sad da cujem,pokret lica,usana..ma sve ,sve je jos uvek jako sveze i cim zatvorim oci mogu da se vratim i sve ponovo dozivim..

    svoje iskustvo sa porodjaja sam vec ispricala u temi o istiom..tako da se ne ponavljam na tu temu reci cu samo da makar kakvi da su bili,a bili su zlatni,i brzi kakvih opet kazem ima..tj kakva iskustva sam ovde procitala bukvalno da se najezis moji su bili ekstra..i nemam za sta da se zalim..sva tri puta kad sam se porodila tj rodila moju decu ja sam se i preporodila… :love:

    biti majka nezamisliv,neprocenljiv,neverovatan dozivljaj koji svaku od nas upotpuni..nekako imam osecaj da mi se zivot pre njih neracuna i da nije to to…kao da sam svo to vreme zivela i cekala samo da ih rodim..sad je vec druga prica tj drugi deo tj ostatak zivota je dobio i imace smisao do kraja.. 🙂


    micione
    Član
    micione

    Znate drage moje mame, ja sam resila da vodim dnevnik od kada sam ostala trudna da ne bih zaboravila sve one divne trenutke, jer vreme ipak koliko god mi to izbegavali brise secanja. i kad god se vratim da procitam napisano emocije kao da su ponovo istog intenziteta.. a ono sto najmanje zelim da zaboravim jeste sve u vezi moje bebe, od momenta zaceca. definitivno, u sve to je umesan Boziji prst. nasu bebu smo zaceli na sedmu godisnjicu zabavljanja, sasvim slucajno je tako ispalo. a cekala sam je 5 godina..oduvek sam znala da cu roditi devojcicu, i pre nego sto su mi rekli na ultrazvuku u 16. nedelji.
    porodjaj pamtim samo po lepom, tj. mislim da kao i sve u zivotu, najvise cenis stvari za koje se pomucis. a dete je posebno najvaznije u zivotu majke. porodila sem se prirodno, brzo (za 3,5 sata od pucanja vodenjaka), voda je bila zelena i hvala bogu da nisam tada znala koliko je to opasno, samo sam mislila da sto disciplinovanije prodjem porodjaj da moja beba sto manje pati i da se sto pre porodim. odmah sam imala kontrakcije na 2 min i takve bolove da nisam uspela ni da se istusiram posle klistiranja jer nije bilo pauze izmedju bolova a nije bilo nikoga da mi pomogne da se pridignem..prosto te ostave samu.jedva sam ruke oprala posle klistiranja. i to sto su nas ucili u skolici za trudnice da sto vise setamo da se brze otvorimo, ja nisam bila u stanju od ucestalih kontrakcija. a primili su me sa 2 prsta otvorenim grlicem. ali, posto sam kao tinejdzerka imala bolne menstruacije, ovi bolovi su mi dosli jos laksi, jer kad boli stomak od mesntruacije boli konstantno, a ovde bar ima nekakva pauza izmedju. kazu da porodjani bolovi bole najvise. meni su oni bili mladja sestra menstrualnih. i tako, naidje kontrakcija, ja pomislim o boze sad cu ovde kreketati satima jer sam prvorotka a otvorena svega 2 cm! i uvrnem pramen kose oko prsta i vucem dokle god traje kontrakcija. a kad ona prodje ja zaspim od umora na pola minuta. i tako ispocetka. mislim se, samo da sve prodje u redu, da moja beba i ja budemo dobro, pa porodicu se ne mogu a da se ne porodim. gledam na sat i sve mi se muti od bolova, pokusavam da uhvatim pravilnost izmedju kontrakcija i vise ne znam gde sam, a kamoli koliko je vremena proslo. trazim epidural, oni kazu nema ko da mi da. neka sestra glupaca se dere na mene da nije moja beba htela da se rodi vec smo je mi napravili i da cutim i trpim. pizda. kad od jednom krecu naponi, i ja tresnem po metalnim vratima da neko dodje. dolaze, pregledaju me (da ne kazem dzaraju tamo dole, uzas, to mi je bilo gore nego svi bolovi!) i kazu spustaj bebu! prebacuju me na porodjani sto. i sve prolazi brzo. najdivniji trenutak je kada gledam svojim ocima kako vade bebu, to nista ne boli. ja zadivljena malim stvorenjem koje izlazi iz mene tako lagano, prirodno..i posle toga me ostavljaju samu 2 sata a beba tu blizu, ne vidim je ali je cujem kako guce. i pricam s njom. zovem sve redom da javim da sam se porodila, ushicena, drhtim (kazu da je to normalno posle porodjaja) i sedmo nebo je daleko ispod mene..i mislim, kad je ovaj porodjaj tako prosao, mogla bih roditi desetoro dece!


    micione
    Član
    micione

    Samo nesto proveravam..

    [email protected]

    Uh,ima bas potresnih prica. Ja sam se porodila pre 6 nedelja i jos mi je sve nekako nestvarno. Kad se setim sebe sa stomakom,pa onda porodjaja koji je trajao oko 11 sati,a sad gledam moju princezu,place mi se od srece 🙂 Nema lepseg osecaja nego biti majka. Koloko god da mi je bio naporan i tezak porodjaj,sve sam zaboravila kad sam ugledala mog andjelcica 🙂


    buhla
    Član
    buhla

    Ja sam se porodila na CR i bebca su mi doveli posle jedno 2 sata. Onako malog uvijenog, kao kiflica ;] odma je srce pocelo brze da mi kuca. Posto sam vec znala da cu na cr, razmisljala sam bas kako cu ja znati da je to dete moje kad mi ga dovedu posle nekoliko sati. Ali eto zna se, oseti se! Suze su mi krenule. Sestra ga je spustila da ga poljubim i on je odma zakmecao. Ljubi ga majka! I od tada kad su nam dovozili bebe na podoj, odma sam prepoznala kad place, cimerka nije mogla da veruje! 😆


    NaniaN
    Član
    NaniaN

    Kada su mi spustili stariju devojcicu na grudi, ja sam se trgla, jer me je gledala namrsteno i ljuto. Narednih nekoliko meseci se samo mrstila. Slavili smo kada se prvi put nasmejala.
    Kada sam rodila mladju, prvo sam pogledala da li se i ona mrsti, da li je i ona ljuta. 🙂 Osetila sam neopisivo olaksanje zato sto je vidim zivu, jer su me pocetkom 9. meseca trudnoce smestili u bolnicu, jer je dr sumnjala da beba ne dobija dovoljno kiseonika i da zaostaje u rastu. Dan pred termina su me opet zadrzali u bolnici jer je linija bebinog srca bila skoro ravna i bez ikakvog uzbudjenja su mi rekli- Ili nesto nije u redu ili spava. Okrenuli su se i otisli. Kada sam je rodila i kada sam videla da je sve u redu, plakala sam jedno 5- 10 min bez prestanka, kao kisa. Tako mi je doslo. Lekar se nasmesio i rekao- Sta sve hormoni rade zenama!

Gledanje 211 članaka - 211 do 217 (od 217 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.

Roditelj portal 2017 © Sva prava zadržana.