Ova tema sadrži 53 odgovora, ima 1 glas i poslednji put je ažurirana od strane  pulinka 6 godine, 6 meseci ranije.

Gledanje 1 članaka - 1 do 15 (od 54 ukupno)

Porodicna edukacija


  • ludo pile
    Član
    ludo pile


    pulinka
    Član
    pulinka

    Kako se deca uče da štede????
    Pa lepo, kupiš kondom, on je jeftin, navučeš i NEMAŠ DECE!
    Najbolja ušteda!
    Ili još bolje, pokažeš deci da se pare nikad ne daju na nešto tako stupidno kao što je ovakva reklama.

    Jbt, kako se dvogodišnjaci uče da štede….valjda ih hraniš sve manje i manje, ko ciginog konja da ne rastu puno-onda možeš tri godine u isto odelo da ih oblačiš…a ako im nikad ne kupuješ odeću i slatkiše i ne vodiš u radnje, neće nikad takve rasipničke stvari ni tražiti…Ako ih navikneš da žive bez struje i vode-tim bolje! Evo moje selo je prepuno takve štedljive dece. Tata sebi kupi pet piva a detetu bananicu-onu za 8 dinara. Ne treba nama edukacija za tako nešto.
    Jbt, ne mogu da verujem koliko me je iznervirala ova reklama.
    Možda neku radionicu sebi za samokontrolu….Ili neke fine jeftine tabletice na recept od dr….

    dialectica

    Hahaha, slatko sam se nasmejala, Pulinka! Mozda takodje postoji potreba za radionicu kako se srpska slova ubacuju u reklamu? (Ja ih na forumu ne koristim, i takodje ne znam kako, ali me nervira kada ovako nesto vidim — valjda je normalno da vidimo „č“ umesto „c“ :)).

    Nedavno, jedna mlada majka mi je pocela da pita za raznorazne savete — da li treba da hrani svoju bebu od 4 meseca cvrstu hranu, koliko treba da ga oblaci, da li ima dovoljno mleka? Mislim da tendencija ka radionicama i „edukaciji“ nije nesto korisno. Roditeljima najpre treba jedan savet: dozvoli sebe da se naslonis na svoju intuiciju i inteligenciju, i sve ce biti OK. I ne slusaj druge toliko :).


    pulinka
    Član
    pulinka

    dialectica;797904 wrote:
    Mislim da tendencija ka radionicama i „edukaciji“ nije nesto korisno. Roditeljima najpre treba jedan savet: dozvoli sebe da se naslonis na svoju intuiciju i inteligenciju, i sve ce biti OK. I ne slusaj druge toliko :).

    Ma, to što sam napisala za decu mog sela i nije preterivanje.
    Ja živim u izuzetno siromašnoj sredini gde roditelji stvarno bestidno štede na deci, pa me valjda zato jako nervira ideja o radionici gde treba deca da štede.
    Meni se čini kao velika mudrost rečenica jedne obične babe u neobaveznom razgovoru: „Štedi se kad imaš“. Jer kad nemaš dovoljno, na čemu ćeš uštedeti?
    Osim toga, štednja je kao i druge stvari u vaspitanju-najbolje se uči na roditeljskom primeru.

    A malo sam se i ozbiljnije zamislila-o kakvoj je tu štednji reč? Šta štede deca od 2-7 godina? (Ja najviše volim kad mi štede živce, recimo….)
    Da li je reč o nerasipanju-hrane, vode, topline, odeće itd.? Ili govorimo o štednji džeparca?
    Eto moje dete će sad 4 godine i nema džeparac. Nema ni neke pare koje bi bile samo njene u kasici-prasici.
    Meni nije bliska ona ideja o davanju para za kućne poslove. Niti mi je bliska ideja o džeparcu tako malom detetu. Niti o toj kasici. Ja ne znam kako bih tu našla neku zlatnu sredinu, da joj dopustim da kupi od njenih para ono što ona hoće, a da se ne mešam ako mislim da će te pare biti bačene na nešto bezveze. Možda baš zato što imam vrlo mali budžet na raspolaganju, pa mi nije baš svejedno na šta će pare otići. Zato mi je licemerno da ja njoj sad kao dam nekakav džeparac, a onda prigovaram da ga je mogla bolje potrošiti.
    Ima istine u tome što ti kažeš, a što sam citirala, ja bih rekla da je većini roditelja u vaspitanju najbitnije da sve rade isto kao i drugi, često bitnije nego da pogledaju u dete i vide da li to detetu odgovara.
    Ja najviše mrzim kada me majke u razgovoru pitaju za savet. Jako mi je zamorno da gledam iščuđavanje na njihovim licima dok odgovaram na njihova pitanja. Ne znam samo zašto pitaju toliko mnogo različitih i često nedovoljno bliskih osoba, ako očekuju da će od svake osobe dobiti isti odgovor.


    katarinam
    Član
    katarinam

    dialectica;797904 wrote: Roditeljima najpre treba jedan savet: dozvoli sebe da se naslonis na svoju intuiciju i inteligenciju, i sve ce biti OK. I ne slusaj druge toliko :).

    Pa ne znam kolko je pametno da se bas svako oslanja na inteligenciju :p


    anita75love
    Učesnik
    anita75love

    Vrlo je jednostavno!
    Neko je postavio oglas za radionicu-ko misli da mu je pametno da ide-neka ide, ko misli da je glupo neka zaobidje!
    Ja sam imala priliku da slusam zene koje u 21 veku misle da je glupo ici na vezbe za psihofizicku pripremu za porodjaj…….posle su prosle ko bose po trnju, isprepadane, nisu znale ni umele da saradjuju sa osobljem-ko im kriv, same su izabrale……..
    Ja ne vidim zasto je lose uciti dete da stedi od malih nogu!? Zasto to ikoga treba da nervira?
    Ja sam naime jos pre 35 godina imala svoju kasicu prasicu, u nju sam ucena da redovno stavljam novac…..dok sam bila bas mala to je obicno bio neki kusur od kupovine, ….kasnije u osnovnoj skoli imala sam dzeparac i sama sam mogla odrediti koliko nepotrosim da toliko stavim u kasicu….redovno sam kupovala mikijev zabavnik i almanah, to je bilo obavezno….i krisom sladoled, da mama ne vidi da jedem tri sladoleda za redom…..sve ostalo je islo u kasicu.
    Vec sa 8 godina imala sam svoj racun u banci (bilo je to ono zlatno vreme kada se stednja isplatila), sa nekih 10 godina od tog novca sam kupila sebi biciklu, pravu veliku onaj tzv nekadasnji bajs (doduse baba mi je malo dodala, ali i to je bila nagrada za cuvanje gusaka tokom celog leta)….bila sam strasno ponosna na tu biciklu-moja prva zaradjena stvar! Dan danas je „ziva“ ta bicikla….
    Kasnije je institucija kasice prasice nestala (jer sam je prerasla) i zamenila je koverta sakrivena u ormaru-kao neka vrsta sefa….od tog novca sam platila sebi svadbu, gomilu stvari koje sam unela u svoj dom u vidu pokucstva i namestaja…….od tog novca se i namestaj za moju decu kupovao….i roditeljima sam pozajmila kola da kupe!
    To je bio novac koji sam ja stekala ceo moj zivot, od tinejdzerskih dana a i kasnije kada sam se zaposlila do udaje………i mogu vam reci da se nakupila jako lepa svota novca!
    Sad je ta kasica prasica malo utanjila….imam troje dece, puno troskova pa za stednju ne ostaje mnogo……ali ja i dalje verujem u tu moju kasicu prasicu i kad god mogu trudim se da cusnem koji evro tamo (makar svaki treci mesec)….deca ce porasti pa ce se valjda i ta prasica malo ugojiti ……..
    I mojoj deci sam kupila kasicu prasicu-lepu crvenu, providnu od plastike (da se ne razbije ako slucajno padne)…ucim ih da tu stavljamo novac za igracke….oni jos nemaju dzeparac-mali su za njega…..ne shvataju cak ni vrednost novcanica-znaju samo da je nesto skupo ako ja kazem da je skupo….oni sami ne mogu proceniti da li je nesto skupo ili jeftino……
    ali znaju da igracku mogu da kupe kada se tamo nakupi dovoljno novca! Ja naravno uvek dodam jer inace nikada ne bi skupili ni za najjeftiniji kineski auto ali nije poenta u tome-poenta je da oni tamo stavljaju novac, da uce da se novac stedi zato da bi sebi omogucili ostvarenje nekih zelja i sto je najvaznije da bi osvestili svoje zelje!!!!!!
    Da se novac ne baca tek tako badava, nego da on ima neku vrednost i da se njegovo trosenje planira! Oni uce da dobro porazmisle o svojim zeljama! Ja im se u to sta ce kupiti nimalo ne mesam….ja ih posavetujem….ali na kraju oni idu u prodavnicu i upru prst u igracku i kazu „to cemo da kupimo“….zato i imamo sve lego ninje koje postoje jer je to njima sada mnogo vazno! -drzi ih taj projekat ninji od proslog maja…… Imamo cak i neke duple, jer zaboga taj ima drugaciji drzac za mac……..ali ako je moje dete skupljalo ceo mesec taj novac (imamo dogovor da se igracka kupuje mesecno) i ako hoce bas tog ninju samo zbog drzaca maca sto bih se ja mesala? Uslov je da nece dobiti drugu igracku narednih mesec dana….pa ako on i dalje kaze da hoce bas to onda ce to i dobiti!
    Ja dosad nikada nisam prigovorila mom detetu zbog toga sta je kupilo….niti sam ga grdila kada je igracku izgubio ili polomio……..on ce ziveti sa tim izborom kao i sa tom stetom i ako zeli moze je sledeceg meseca ponovo kupiti ako zeli i ako je nadje….i to je deo lekcija o gubitku, mozda vise nikada nece naci bas takvu igracku. Dete ne treba da cuva igracke zato sto se plasi da cu se ljutiti nego zato sto mora da shvati da kada ih jednom unisti vise ih nema…….a ako ih ponovo zeli za to mora skupiti novac i mora da se strpi da prodje dovoljno vremena da taj novac i sakupi! To je mnogo vaznije nauciti dete nego se drndati na njega i mesati mu se u izbor igracaka…..
    Cak sta vise mislim da je jako ruzno mesati se detetu i izbor! Stvara se nesigurnost kod deteta i podriva se njegovo samopouzdanje i u krajnjoj liniji poverenje u roditelja! Svako vreme ima neke svoje igracke koje su deci te generacije vazne i ako vi kazete svom detetu koje vam je poverilo da zeli da kupi ninju da je to glupo i da moze da pametnije potrosi taj novac-sta mu time porucujete? Da je ono glupo jer zeli ninju…….da bolje potrosi novac prema cijim kriterijumima?-odraslom bi najbolje bilo da taj novac po mogucnosti uopste ne potrosi na igracku nego na onih navedenih 5 piva……..odrasli nikada ne mogu da shvate zasto nesto ima neku vrednost kod dece i to nema mnogo veze sa novcem….deca ne shvataju novac na taj nacin!
    Ja sam npr sa 8 godina zelela da kupim mirisljavu gumicu-bile su tada strasno popularne u mom odeljenju i sve devojcice su ih imale…….moja majka je mislila da je to glupo i to mi je i rekla, bas tim recima a meni je kupila po njenom misljenju najkvalitetniju pelikanovu gumicu (umesto da baci novac za tu nekvalitetnu glupost)……sreca je da sam ja imala svoj dzeparac-otisla sam i kupila sebi tu gumicu! Ona je bila kao i sve gumice smesno jeftina….ali je za mene bila najvrednija na svetu! Dan danas se secam njenog mirisa, bila je bela, sa strane ljubicasta i imala je brazde na sebi kao rebrasti cips…..mojoj majci tu gumicu nikada nisam pokazala! To sto je za nju moja zelja bila glupost me je strasno povredilo! Gumicu sam krila od nje i uspela je da je otkrije tek tamo negde u drugom polugodistu……..do tada ona je vec bila dobro potrosena, nije delovala novo i kada me je pitala odakle mi-rekla sam joj da sam je nasla na ulici! Jednostavno objasnjavati koliko je meni bilo vazno ono sto je neko tako eksplicitno rekao da je bezveze i da ne treba bacati pare na to ….nema smisla. Cak i sa osam godina ja sam to shvatala!
    Nije postavljala vise nikakva pitanja, moguce je cak i da mi je poverovala….bar nisam vise morala da krijem gumicu …….
    Zato drage mame ucite decu da stede-nije tu nista smesno i nista se ne podrazumeva! Time cete nauciti decu da definisu svoje prioritete a ne samo da zele i gracke i na njima insisitiraju do besvesti! Pa ko prvi popusti…..
    Iako se vama mozda tako ne cini (zato jer nikada niste stedeli) moze se stednjom na duge staze mnogo novca ustedeti….
    i nikada se nemojte mesati u decije izbore na sta zele da potrose novac koji ste im dali! Deca svaku svoju zelju veoma ozbiljno shvataju!….Postujte njihov izbor ma sta vi o njemu mislili, jer njima to nije bezveze, ako ste im vec dali taj novac onda neka zaista bude njihov, naravno uvek im dajte novac u skladu sa svojim mogucnostima…ali kada im ga date onda ga dajte od srca i oprostite se od njega!
    :-*

    dialectica

    Pulinka, opet sam procitala tvoj post i tek sada sam shvatila zapravo o cemu pricas. Potpuno sam razumela sto ti je ova reklama nervirala. No, ljudi o kojima pricas definitivno nisu ciljna grupa za ovu radionicu. Nikad ne bi izdvojili vreme za decu na taj nacin. Zao mi je sto si okruzena takvim ljudima.

    dialectica

    A Anita, priprema za porodjaj je tema za sebe. To valjda mozemo lepo da se raspravimo. 🙂


    pulinka
    Član
    pulinka

    Anita, prvo, da naglasimo-ciljna grupa su roditelji dece 2-7 godina!
    Znači, tvoju priču od bicikla nadalje zanemariti, jer si bila starija.
    Znači i da se slažemo da tako maloj deci ne treba džeparac pa ih ni ne treba učiti toj štednji.
    Ti si taj zlatni primer gde se štedi kad imaš-a vidim da si celog veka ohoho imala ko i šta da ti omogući da štediš-što sam i očekivala.
    Ok, daš im pare da stave u kasicu. Da li je njima uopšte jasno da je to ŠTEDNJA?
    Štednja nije samo gomilanje para.
    To je svest o tome koliko pare vrede, šta se za njih može dobiti i kako se mogu rasporediti.
    Toga svega kod tako male dece nema. Kao što si rekla, niti znaju vrednost para-niti, što je vrlo bitno, sami kupuju-pa da kažeš da su se suzdržali od kupovine i uštedeli.
    Kod tebe je realno slično kao i kod mene-kupuješ igračku otprilike 1 mesečno-ti odrediš kada se kupuje, ti daješ svoje pare njima kad ti hoćeš, ti određuješ šta je preskupo (ne kupuješ ti njima lego jer su silno uštedeli, nego što ti se može-da ti traže bicikli mesečno, verujem da ne bi dobili….)-samo što ja ne pružam deci iluziju da su oni to štednjom zaslužili.

    Radionice za porođaj? Pa sama si se toliko puta na toliko tema raspisala o tome kako ti je prvi porođaj bio užasan, kako te pod temperaturom niko nije ni pogledao, kako si za drugi porođaj debelo platila, našla vezu i povela muža da bi ti bilo OK. Prema tvom iskustvu, uči li se to na porođajnim radionicama-o čemu mi pričamo?

    MilicaCale

    eto, a ja mislim da decu treba od malena nauciti da stede i koja je vrednost novca. i tome sluze male sume novca u kasici i eventualno i mali dzeparac.
    evo, moje dete od nepunih 5 (koje jeste ciljna grupa), je do sada naucilo da novac ima vrednost i da ga nema uvek dovoljno (tako sto mu je cesto receno da za nesto nema para), a od skoro i na licnom primeru: dobilo je kasicu na poklon i u nju pakovalo sitan novac, koji je povremeno dobijalo. brojalo novac (na komad :wink:) i mislilo da ga ima dosta… nudilo ga nama, kad nemamo dovoljno. I onda odlucilo da kupi nesto sebi i neprijatno se iznenadilo kad je potrosilo veci deo novca. I naucilo lekciju (prvu), a naucice ih jos nekoliko, kad se ovo bude ponovilo, na slican nacin…
    cak, mislim da je za ovu lekciju bilo spremno i pre godinu dana, mozda cak i ranije, a da sam pogresila sto je nije dobilo ranije…

    i ja sam, kao dosta mala, po nekad dobijala po malo para na poklon, tako da sam naucila njegovu pravu vrednost na vreme.


    pulinka
    Član
    pulinka

    Milice, nije sporno da deca treba da nauče vrednost novca niti da ga nema uvek dovoljno.
    Moje dete nažalost odavno zna kad novca nema dovoljno, zna i neke načine odakle novac dolazi, tj. kako se može zaraditi, zna i da se novac da teti u radnji i da se onda potrošio. Zna da se za neke pare može nešto kupiti ili ne može.
    A nema ni džeparac ni kasicu.
    Mislim da kasica ili džeparac nisu jedina sredstva za učenje.
    Dialectica, i meni je žao što živim među takvim ljudima, jer ovde na deci štedi i ko mora i ko ne mora.
    Ali, recimo, i dalje mi je nejasna ciljna grupa-bogati mahom odlično znaju da štede, kao što Anita pokazuje, a siromašni svakako nemaju para :).


    anita75love
    Učesnik
    anita75love

    Ja se slazem sa Milicom…..deci od 2-7 godina nije rano da pocnu da stede i da to nauce….mozda jeste sa 2, ali vec sa tri a pogotovo sa 4 nije rano!
    Itekako oni shvataju znacenje toga……i nije tacno da siromasni ne mogu da stede (ako izuzmemo gladovanje odn taj vid siromastva).
    Poenta toga jeste da dete shvati da ima moc da sakupi neki novac i za njega kupi ono sto je njemu vazno…..da nauci da stvari kostaju i da se novac stedi….da nauci da nije dovoljno samo traziti u prodavnici igracku i bacakati se po podu sve dok je ne dobijes…….da nauci da definise svoje zelje prema `guberu`/ a guber tacno je da odredjuje roditelj……ali u okviru njega itekako pruza neku slobodu…da nauci uopste da definise svoje zelje a ne da danas prosto `hoceeeeeeee autoooooooooooo` sutra `hoceeee voooooz` a vec prekosutra nesto trece i sve navedeno dobijeno baci u cose posle 5 minuta i trazi nesto cetvrto!….
    Ne mora se detetu dati puno novca (cak i kad se ima), vec minimalno….do polaska u skolu ne mora to biti odr cifra vec cisto da se dete nauci samom cinu stednje….kasnije se moze definisati visina dzeparca i ona bas u pocetku i treba da bude sto manja kako dete ne bi moglo iz prve da kupi sebi sve sto zeli vec da mora da za ono sto zeli sakuplja novac mesecima! Ako dete odmah moze da kupi sve sto mu padne na pamet ideja stednje pada u vodu……u tom smislu je i 200 dinara mesecno sasvim dovoljno (ako roditelj podmiruje druge potrebe deteta kao sto je recimo sendvic za uzinu koji bas i treba da bude pravljen a ne kupljen) i retko koji roditelj bas nema da da taj novac……
    A sto se skupih i jeftinih stvari tice deca ne gledaju na cenu, vec na igracku, koliko ona kosta njima je nevazno i cesto ce vise voleti jeftinije igracke ako su one po njihovom misljenju zabavnije….a za skupe igracke bas i stupa na scenu stednja-tako uce vrednost i samu cinjenicu da ako zele nesto skupo za to se moraju i sami potruditi-nije dovoljno samo da budu dobri i da pisu deda mrazu za novu godinu pa da dobiju sve sto pozele! I nije dovoljno da recimo ucenjuju roditelje-tipa `bicu dobar (to se podrazumeva da ce biti), imacu dobre ocene (i to se podrazumeva da se imati) i radicu kucne poslove (naravno da ce raditi i pitace jel treba jos…..) nista od toga nije uslov da dobije tu igracku vec samo stednja u okviru sredstava koje ima na raspolaganju, kad ih ustedi-ne pre vec bas tada!
    Tako u stvari i relativno siromasno dete moze samo sebi kupiti skupu igracku koju mu roditelji ne bi nikad kupili jer jednostavno misle da je preskupa i da ne vredi toliko, ako je dovoljno zeli da je spremno da se odrice kupovine bilo cega drugog dok ne skupi potreban novac….time je ono naucilo mnogo toga-cinjenicu da se upornoscu moze mnogo postici, dobio je osecaj da ima neku moc odlucivanja i postigao je uspeh u sopstvenim ocima-`sam` je sebi ispunio zelju-nikoga za to nije morao da moli i preklinje, da bude dobar i pere sudove………
    A sto se porodjaja tice, jeste da nije tema…..velika je razlika u tretmanu u bolnici i samoj ideji vezbi! To jedno sa drugim nema veze a na tu temu mogu samo da izjavim da mi nije bilo tih vezbi mozda se moje dete ne bi ni rodilo zivo jer mi je bas znanje disanja sa vezbi pomoglo da dete dobije potrebnu kolicinu kiseonika kada su srcani tonovi poceli da padaju i da se povrati……sta mislis dokle bi smo stigli da je u tom trenutku (a tada nemas ni vremena ni snage da ti neko utuvljuje nesto u glavu) neko meni tek trebao da pojasnjava zasto i kako moram da disem…….:-*


    pulinka
    Član
    pulinka

    Slažem se da dete od 2-7 treba učiti da štedi-ali ne novac, jer je za njega vrlo apstraktan, nego da ne rasipa-hranu, energiju itd.
    Zato sam i postavila pitanje o čemu radionica govori, ali naravno da se postavljač reklame ne zamara da odgovori.
    I dalje mislim da poenta štednje nije u sakupljanju novca na gomilu.
    Uzdržavanje od kupovine-pa, ne znam, moje dete još ne ide samo u prodavnice igračaka da bi rekli da se uzdržava od kupovine.
    Da odabere prioritete u igračkama rešavam rečenicom-imamo para za to, to i to, ali ne i za to i to.
    Elem, nemam vremena trenutno za dalju elaboraciju.

    dialectica

    Treba imati u vidu i da je svako dete razlicito. Moji i dalje spadaju u ciljnu grupu, a svakako novac nije apstraktan za njih (narucito starije). Pre par godina bilo je sasvim drugacije — kad sam rekla da nemam para za nesto sto zele, lepo kazu: „Onda idi u menjacnicu“ 🙂 :). Takodje su milsili da ti banka deli pare slobodno, kada ih nemas.

    Sada ih aktivno uklucujem u kupovinu. Cerka sama bira sta ce da kupi od odece, recimo. Ovo funkcionise jer je dobra u matematici. Dajem je 50 dolara, i podestim da, na primer, nema puno dzempera pa bi bilo pametno da kupi dzemper. Onda bira sta joj se svidja, racuna ukupnu vrednost, i vidi sta je pametno kupiti. Na kraju odlazi sa nekoliko stvari. Slicno praktikujemo i i supermarketu. Dajem odredjenu sumu deci, i sami biraju sta ce. Cerka obicno odlazi sa jabukama, paradajzom, lukom… i ima puno kesu tih stvari. Sin kupi cokoladu, i novac je istrosen :). Ovo i dalje nije stednja, naravno, ali nama se svidja.

    Ova radionica je promotivna, ali ako dajem pare za radionicu mislim da saljem losu poruku u vezi stednje. Hoces da naucis nesto? Google je besplatan :).

    dialectica

    A porodjajne vezbe koje se organizuje pri bolnici su valjda jako pragmaticne. Moja drugarica je isla na te vezbe u Beogradu, i pitala da li ima pravo da odbije da joj se busi vodenjak. Sestra koja drzi casove je rekla da ima pravo, ali da to ne bi savetovala jer ce onda osoblje da se prema njoj ponasa kao da je monstrum. Tu je stvarno nesto naucila — da pravda ne postoji u narodnom frontu :).

Gledanje 1 članaka - 1 do 15 (od 54 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.

Roditelj portal 2017 © Sva prava zadržana.