Roditelj Portal – Trudnoća, beba, roditelj Forumi ARHIVA Deca porodjaj sa tuznim krajem

Ova tema sadrži 71 odgovor, ima 1 glas i poslednji put je ažurirana od strane  svetlost 8 godine, 7 meseci ranije.

Gledanje 61 članaka - 61 do 72 (od 72 ukupno)

porodjaj sa tuznim krajem


  • branka81
    Član
    branka81

    jakomi je zao zbog tvog gubitka 🙁


    h.p.m.
    Član
    h.p.m.

    ja sam bebu izgubila 15.12. ove godine na putu u 20 nedelji, daleko od roditelja , muza ili prijatelja, po nemackom zakonu sam morala da se porodim. neka vodica mi je curkala vec deset dana, cim sam to osetila otisla sam kod svog lekara koji je rekao da nije plodova voda u pitanju nego vodenkasti sekret koji je normalan u trudnoci. medjutim na putu sam dobila bolove i tek kad je stomak poceo da mi se grci shvatila sam da sam dobila kontrakcije i pravo u bolnicu. sanse 50% rekose mi njihovi lekari. plan je bio da naglavacke lezim jos cetiri nedelje dok beba ne dobije makar neku sansu. medjutim ec ujutro nije bilo skoro uopste plodove vode oko mog andjela , rekli su mi da imam 1% sanse da sve bude ok a taj jedan posto mi je bio kao milion i dalje sam se nadala, dobila sam tmperaturu i morali su da me spasavaju. kad je je vodenjak na porodjaju izasao osecao se neprijatni miris , kao da voda nije bila ok. medjutim beba je bila zdrava kucalo joj je njeno majusno srce ali nije imala cime da dise…obukli su je u belu haljinicu i dali su mi da je vidim, izgledala je tako lepo i spokojno kao da ves sve zna a ostala cista. nisam je dala dva dana dok sam bila u bolnici, nisam mogla da se odvojim od nje i sam me je njena blizina smirivala. . .a onda je poceo pakao sa admisnistracijom, po zakonu mora da se sahrani itd. i sve sam to morala sama uz pomoc macehi. grizla me je savest sto sam se vratila u bg a nju ostavila tamo. imala sam milion pitanja na koja i dalje nemam odgovor. zasto? nijedan lekar ne zna. imala sam serklaz verovatno je neka infekcija …ali im je cudno jerje ja nisam imala…nikakav savet za sledecu trudnocu nisam dobila, da se ne bi ponovilo. toliko je volim. i toliko mi strasno nedostaje. bolnici su je i slikali ali slike nisam zadrzala…samo otiske sake i nogica. jos uvek mi je strasno tesko. zaasto se takve stvari desavaju ? jel sam ja los covek? nemam odgovor


    MissGak
    Član
    MissGak

    Los covek nisi i ni u jednom tenutku nemoj to da pomisljas!!Nakon teksta koji si napisala ja to cak ne mogu ni da zamislim!
    Jednostavno znam da je tesko kada si uskracen pored svega ostalog jos i za odgovore.Jedino sto ti mozemo u ovom trenutku pruziti jeste podrska…
    Budi sa nama,vremenom ce biti bolje.
    Divim ti se na snazi koju posedujes,a ono sto nas ne ubije,samo nas ojaca.
    Zelim ti brz potpuni oporavak ako je to moguce i da uskoro bude lepih vesti i od tebe!
    :HAG:


    kaja
    Član
    kaja

    Nema realnog, jednostavnog i ljudskom umu jasnog objašnjenja zašto se takve stvari događaju nekome. Nikada nemoj pomisliti da si loša osoba! Verujem da se to ne dešava lošim osobama… Ne znam zašto tako mislim, ali verujem u to. Jedino što i ja mogu da ti ponudim, i tebi i sasi i svima sa sličnim iskustvom je veeeliki i topli :HAG:


    Ella
    Član
    Ella

    Jeco, sad tek procitah tvoju nesrecu koja te zadesila i jako, jako mi je zao 🙁 Mnoge tuzne stvari se desavaju danas, i nema sta covek danas ne moze da prezivi. Ni ja nemam nikakvih utesnih reci 🙁 Verujem da ti je tesko… I ja sam imala spontani pre 2,5 god na pocetku trudnoce i jako mi je sve tesko palo. Mogu da zamislim kroz koji si pakao ti prolazila. Pokusaj samo da verujes u bolje sutra, u sebe, u buducnost, u veru, u ljubav… Bice dece, samo ako bog da zdravlja svima nama! Budi hrabra (a znam da jesi), misli pozitivno… ne znam sta drugo da ti kazem, sem da verujes!

    Zelim ti sve najbolje!!!! :HAG:


    hippeia
    Član
    hippeia

    Sjećam se koliko sam bila uzbuđena pred svoj prvi trudnički odlazak ginekologu. Bila sam u 8-oj nedelji i bila tako sebično srećna. U čekaonici je čekala žena koja je bila u osmom mjesecu. Nikad neću zaboraviti njene suze i bolni jecaj kad je izašla iz ambulante-upravo su joj saopštili da srce njene bebe ne kuca! Bila sam užasnuta. Zar se i to dešava? Eto dešava se, niko ne zna kako, zašto, po kom kriterijumu Bog bira one kojima će se nešto desiti… I nikad nemoj pomisliti da si loš čovjek, jer ovo se dešava i dobrim ljudima.
    Žao mi je što si i ti morala proći kroz takvo iskustvo, ne mogu reći da znam kako ti je, jer ne znam, mogu samo da pretpostavim. Ali ovdje uvijek naći podršku i riječi utjehe da sve to lakše pregrmiš. Od mene veliki :HAG:


    Daria
    Član
    Daria

    Znam da reci utehe nema,ne postoje.Zato cu vam poslati puno :HAG: :HAG: :HAG: :HAG: :HAG: :HAG: :HAG: :HAG: :HAG: :HAG: :HAG: :HAG: :HAG: :HAG: :HAG: :HAG: :HAG: :HAG: :HAG: :HAG: :HAG:.


    luki
    Član
    luki

    joj,boze,evo tek sad videh poruke.mislila sam da je ova tema zaboravljena.e,koliko sam se ja puta pitala*da li sam toliko losa osoba da je moralo to meni da se desi*?trazim odgovor ali…..nema ga…..ustvari,dobra sam ja,ali….slagala jesam,ali ako je to bas veliki greh,lagati necu.preispitujem sebe svakoga dana…..ali to ode u nedogled.bol polako prolazi…mora…pa ja imam jos jednog andjelka pored sebe,on je moje srce i moj zivot.on mi daje snagu da se borim u zivotu.nasa beba sigurno gleda i ne bi volela da ja patim…i necu.ja moju bebu nisam htela da vidim,sad mi je zao.svakoga dana razmisljam ,na koga li je licila,da li je imala isto tako lepe okice kao i bogdan…..i opet se rasplakah.hiljadu puta kazem da nema mesta suzama,ali to je tako tesko.bogdan je toliko voleo da mu rodim seku,i na kraju se stvarno razocarao sto je nije dobio.toliko je bio srecan da je svaki put isao samnom na ultrazvuk.i zdnji put kad sam bila krenuo je samnom*mama,hocu da gledam seku na televizor*,a video je samo uzasnuta i uplakana lica.otada muca.i posle ko moze da mi kaze da deca ne osecaju.osecaju mnogo……..i kao sto rekoh*zivot je jakoooo surov i treba se pripremiti na bolne trenutke u zivotu*zvuci pateticno ali je istinitopozdrav i veliki poljubac od bogdana i mene


    slatkica
    Član
    slatkica

    sve djeca osjecaju,sada kad trebam rodit pozeljela sam samo zdravlje sebi i svojim bliznjima,samo da porođaj protekne dobro i da svoju bebu skoro i ja izvedem na pravi put jer ja i sada se sjetim kada sam trebala dobit seku po 2 put pa mama je pobacila nekad mislim da li nas nasa mala esmeralda gleda?radi djece se sve preboli i presuti te se krene dalje,za sve postoji razlog valjda….ah zivot je takav bol i sreca su neizostavni dio nase svakodnevnice al moramo dalje zato postojimo,velika :-* i :HAG: :HAG: :HAG: :HAG


    guest74
    Član
    guest74

    Ja se unapred izvinjavam, ne zelim nikom nista lose, stvarno, ali moram da reagujeem. Veoma mi je zao draga Jelena zbog toga sto ti se dogodilo, ali tvoje javljanje ovom forumu ne razumem zaista. Prvo kazes da su ti lekari rekli „…da su lekari nemocni sto se tog problema tice niti da sam ja mogla to da sprecim.“ Dakle, lekar je jasno rekao da medicina to ne moze da spreci. U sledecoj recenici kazes da se javljas za slucaj da „…se buduce mame raspitaju malo vise o tom problemu i da ukoliko postoji preventiva da to sprece zato sto se to sve cesce desava…“ a sama si rekla (ponavljam) da su ti lekari rekli da su nemocni. Zasto siris paniku na trudnickom forumu? Mogu ja sad da sednem i da dva dana nabrajam sta sve moze da se desi u trudnoci sto ce izazvati pobacaj ili razne tragicne posledice. Sve mi znamo razne takve price sa tuznim krajevima gde ni trudnica ni lekari nisu mogli da pomognu, ali trudnicki forumi nisu najsmislenije mesto za pisanje takvih postova. U redu je da se tako nesto pise ako je bilo posle utvrdjeno da je nesto trebalo uraditi pa da upozoris ostale trudnice na tako nesto ne bi li preduzele mere predostroznosti, ali ovako… „Ne mozete nista da uradite ni vi ni lekar, ali da znate jos jedan nacin kako mozete da izgubite bebu!“
    Dubhoko se izvinjavam i molim administratora da ne objavi ovu poruku i obavesti me ako misli da tako treba, ali ja stvarno ne vidim svrhu objavljivanja ovakvih postova. Vidim da je post iz 2007. ali morala sam da reagujem.


    gaga_1985
    Član
    gaga_1985

    ja sam ja pre dva meseca, dozivela ogroman gubitak, moja beba je preminula 12 sati posle rodjenja, a to mi je bila prva trudnoca. Naime, u 8. mesecu su videli da beba ima srcanu manu (tek u 8. mesecu, a na kontrole sam isla non stop i sve analize i preglede radila na vreme), na sta su mi rekli da to nije nista. Odem na Konzilijum za fetalne anomalije, u Tirsovoj, gde se nalaze i doktori iz GAK Visegradska i doktori iz Tirsove bolnice. Doktor – deciji kardilog, koji radi u Tirsovoj je izricito rekao dr Dukanac (koja je navodno vrhunski strucnjak u GAK-u) da me porode ranije i to carskim rezom i da se beba odma prevede kod nejga u bolnicu na preglede i ako treba intervenise. Na to je zazmurela i dr Dukanac i dr Plecas i pustili jos mesec ipo dana (tacnije do samog termina da beba sa takvim srcem zivi u meni) i naravno porodili me prirodnim putem, da bi mi na kraju beba umrla. Da li je njihov propust ili ne, saznacu kad dobijem obdukcijski nalaz, ali po meni je to njihov propust…kao prvo – kako ranije nije vidjeno, a kod tih doktora (Plecas i Dukanac) sam isla stalno na kontrole i stalno visila u Visegradskoj, a kao drugo – kako su mogli da zazmure na ono sto im je u Tirsovoj rekao deciji kardiolog (valjda on najbolje zna, sta ne cije srce moze da izdrzi, a sta ne)…mozda bi ishod bio isti, a mozda i ne bi, da su me u 8. mesecu porodili (tad je beba vec imala 2.600gr), a ne tako pustiti da se stanje pogorsava i cekati termin…strasno, ogorcena sam na nase zdravstvo i doktore „VRHUNSKE STRUCNJAKE“ – MOZDA BI BILI STRUCNJACI DA SAM IM DALA PAR STOTINA, A MOZDA I HILJADA (ZAVISI KOLIKO SU ALAVI)…

    ***I sigurna sam da gore, tamo negde, postoji nesto i da je moj mali lepi andjelak dobro***Lezem i budim se svaki dan u nadi da cu je videti, ali nista…dani su prazni i tuzni i prolaze…a radovala sam se svakom trenutku koji cu provoditi sa njom, pripremila sve za njen dolazak kuci…ali nista sve je ostalo prazno i ceka neko bolje sutra…njenog batu ili seku***


    svetlost
    Član
    svetlost

    Ovo je zaista tužna tema. Javila sam se da dam ohrabrenje svim mamama da prevaziđu teške situacije i krenu dalje. Naime, porodila sam se pre skoro godinu dana. I tada umesto dve bebe, dobila samo jednu. Moja Nina umrla je samo deset minuta nakon što se rodila. Druga bliznakinja bila je u neizvesnom stanju smeštena u inkubator. Bio je to šok za celu porodicu. Otići u porodilište sa nadom da ćete uskoro postati mama dve divne devojčice, a onda kao grom iz vedra neba. Užasni dani mog života. Borba i neopisana želja da izvučem bar jedno dete. Tuga, nemoć, bol, šok. Preminulu devojčicu nisam ni videla. Nisu mi čak posle carkog reza odmah ni rekli. Ostavili su to mom suprugu da uradi. On ju je video. Ta slika ostaće mu dok je živ pred očima. Sićušno, nejako izmučeno biće. Tek rođeno, a već umrlo. Da sam imala snage pobegla bih negde daleko, što dalje. Ali nisam imala snage ni da se pomerim. Onda nada i neopisana želja pomešana sa ogromnom tugom, bolom i gorčinom da preživi bar jedna devojčica. Lekari su samo govorili da prate njeno stanje i nisu davali neke nade. Kako su prolazili dani naša devojčica je bila sve bolje i to nam je davalo snagu i nadu da krenemo dalje. 8.Marta naša beba je izašla iz inkubatora. Bio mi je to najlepši poklon koji sam ikad dobila za taj dan. Hvala Bogu ona se izvukla, ostala je sa nama. Sada je zdrava, lepa i vesela devojčica. Pripremamo joj krštenje i rođendan. Potisnuli smo tugu i trudimo se da zaboravimo te teške dane. I sada često gledajući našu divnu devojčicu pomislimo gde je naša Nina, njena sestra. Kakva bi sreća bila da su obe sa nama. Ali sudbina je takva. Naša Nina je sada negde sa anđelima i posmatra nas odozgo. Prevazišli smo tugu. Potisnuli smo bol. Sećanja su još sveža. Srce je ranjeno, ali se neda. Suza i sada potekne, al se briše. Rezultati autopsije pokazali su da se radilo o TTT sindromu. To je kad jedna beba napreduje i raste na račun one druge. Zato su i rizične blizanačke trudnoće. Ali meni je trudnoća tekla normalno. Ništa mi nisu otkrili. A i da jesu to ne može da se spreči. Ne trebamo kriviti lekare, i oni su ljudi pa nekad pogreše. Ja ih često krivim, al onda shvatim da je ljudski grešiti. Bez njih bilo bi još gore. Tako je moralo biti. Nemojte se pitati kakvi smo to ljudi kad nam se tako nešto dešava. Isti smo kao i ostali, al na nekom se mora slomiti. I mene često muči pitanje ZAŠTO. Ali zato ne nalazim. Ne vredi ga ni tražiti. Potisnite bol i nadajte se boljem sutra. Nađite utehu u nečem drugom. Ja sam je našla u mojoj devojčici. Znajte da posle kiše izlazi duga.

Gledanje 61 članaka - 61 do 72 (od 72 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.

Roditelj portal 2017 © Sva prava zadržana.