Ova tema sadrži 65 odgovora, ima 1 glas i poslednji put je ažurirana od strane  anita75love 7 godine, 8 meseci ranije.

Gledanje 46 članaka - 46 do 60 (od 66 ukupno)

Postporodjajna depresija


  • kobrica
    Član
    kobrica

    TAKO JE MAJINICE, SADA KRENI U UIGRAVANJE I NE BRINI, SVE CE TO DOCI NA SVOJE, ALI ZAPAMTI, DA SI TI VODJA PROJEKTA UIGRAVANJA I TI POSTAVLJAS STVARI ONAKO KAKO TREBA DA STOJE!!!:) I VERUJEM DA CES USPETI U TOME I JAVI NAM SE PONEKAD SA ISPROBANIM RECEPTOM ZA UIGRAVANJE, JER CE TREBATI OVDE NEKIMA:) CMOOOOOOOOOOOKS!!!!


    zek4pek4
    Član
    zek4pek4

    Napokon i ova tema.
    Posle cu ispisati svoje iskustvo.
    Plakala sam bezbroj puta i sada cu napokon sa nekim ovo da podelim.


    zek4pek4
    Član
    zek4pek4

    E ovako da pocnem.
    Davida sam rodila sa 18 godina.Kada sam saznala da sam ostala trudna nije bilo srecnije osobe od mene.Mazila sam stomak na samom pocetku trudnoce.Nakon nekog vremena presla sam da zivim kod muza u Becu.Od jednom sam ostala sama,on je radio po ceo dan,moji svi u Srbiji,ali se on trudio da mi puno to olaksava,vodio me je u setnje,sedeo po celo vece samnom i to sam nekako sve lepo prezivala.Jedva sam cekala 9 mesec da se porodim i da upoznam svoju bebu.Sam porodjaj je bio strasan,trajao je 48h od pucanja vodenjaka,mislila sam da necu da ostanem ziva.I to se zavrsilo.Kada sam ugledala svoje cedo nisam mogla da poverujem da je to moje dete.Mazila sam ga i bila presercna sto je napokon u mojim rukama.E onda su u bolnici pocele blage muke.On je prvo vece bio u sobi za bebe,jer sam ja morala da se odmorim.Nakon toga celog dana sam ga gledala i divila sam mu se,onda uvece nije hteo da spava,svaki put kada bih ga ispustila iz ruke on bi plakao,i tako sam ga drzala na grudima dok se nisam prepala da moze da mi ispadne sa kreveta ako zaspim i opet sam ga odnela u sobu za bebe.To je za mene bilo uzasno,plakala sam kao dete,jer nisam bila spremna da dete drzim cele noci pored sebe.Vise mi se nijednom nije esilo da ga ostavljam u sobu za bebe dok smo bili u bolnici,jedino ujutru za vreme tusiranja.Izdrzavala sam nekako,bila sam sva bleda i nadala se da ce sve biti bolje kada odemo kuci,ali nazalost je postalo GORE.
    Prvo vece kuci nismo spavali skoro celu noc,nisam imala dovoljno mleka i on je bio gladan,na kraju sam ga stavila samnom u krevet i malo smo odspavali.UJutru je muz otisao da prijavi dete,a ja sam ostala sama i plakala jer vise nisam mogla,on je plakao svaki put kada bih ga spustila u korpicu.Najgore je bilo kada se muz vratio na posao,plakala bih kada bi on odlazio od kuce,ali je morao da ide da radi.Bilo je neverovatno,muz ode na posao,a ja brojim sate da se vrati kuci da na kratko uzme Davida i da mi pomogne.David nije hteo da se odvoji od mene i od sike.Pio je i vestacko mleko,ali sam ja bila resena da ga dojim.IMala sam mnogo malo mleka,naravno jer nista nisam stizala sebi da napravim da jedem,uvek bleda sa podocnjacima licila sam na neku senku.Nekoliko sam se puta pitala zasto mi je trebalo da tako rano rodim,zasto nisam jos malo sacekala,zasto moje dete mora da ima tako losu majku,zasto ga je Bog podario meni,a ne nekom ko bi ga vise pazio od mene.Ja sam jedva cekala da mi ga neko uzme iz ruke.Njegov plac je postao nepodnosljiv,ja sam pocela da vicem na njega iako me jadnicko nista nije razumeo.Znala bih da ga ostavim u krevet i da placem u kuhinji,on place u krevetu,a ja u kujni,nisam znala vise kud cu.Onda bih ga grlila i ljubila i izvinjavla sto sam ga ostavila samog da place.Jednom se toliko zaplakao od grceva i ja sam se prepala da se ne zaceni i odvela sam ga u kupatilo da ga umijem i onda je on poceo da vristi jos vise,nakon cega sam ga ja spustila u koritance u kome je bilo cebe,naravno korito nije bilo napunjeno vodom i tako sam izasla iz kupatila i plakala,plakala,dok se nisam nadula.To je trajalo odprilike 3 meseca,ali meni ja svaki dan bio kao godina.Kada bi on zaspao,ja bih ga stavila u krevet i on bi tako spavao sve dok ja se ja ne spustim pored njega da odmorim,u tim situacijama bih ga stavila u krevetac i pustila da place.Negde sam procitala da je najbolje da se zene u tim momentima sklanja od bebe.POmagalo mi je to da ostavim Davida kada je muz kuci i da legnem,tada mi bude mnogo lakse.Pomogle su mi i cigarete,pocela sam ponovo da pusim i svaki put kada bi mi bilo lose,a bih zapalila cigaretu i tako sebe bar malo smirila.Kada je sve to proslo mnogo sam se kajala i zato resila da rodim jos jedno dete.I tako je i bilo,rodila sam VIktora i nikada nisam zaplakala nad njim i nikada se nisam osecala lose.Mog Davida obozavam,to je moje dete i zao mi je sto sam sa njim polazila kroz to,ali eto.Ja sam imala jako tezak zivot kao dete i valjda me je to sustiglo,jos mi je nakon Davidovog rodjenja i deda umro i sve mi se nakupilo.SADA SAM PRESRECNA STO IMAM SVOJA 2 ANDJELA I UIVAM SA NJIMA.PLANIRAM DA RODIM JOS JEDNO DETE.JEDINO MI JE ZAO STO MI JE TAJ POCETAK SA DAVIDOM BIO MNOGO TEZAK,ali i to smo prosli,on je porastao i sada je nestasan.Samo sto sada ume da me poslusa i da se smiri,mada ne uvek.Volala bih da mogu da vratim vreme bar malo unazad,onda znam kako bih se ponasala.Ne bih sebi dozvolila da prodjem kroz isto.Zene ne krivite sebe i shvatite mi smo majke,mi nasu decu volimo najvise na svetu kao i nasa deca nas.Nismo mi lose,vec smo mnogo hrabre.Treba izdrzati sve ovo kroz sta mi prolazimo.Puno pozdrava za sve i samo hrabro. :-*


    zek4pek4
    Član
    zek4pek4

    Drago mi je da sam imala da ovo podelim sa nekim.Mnogo je teze kada se cuti.O depresiji uvek treba da se prica,a ne da se krije i da se cuti kada vec imate sa kim to da podelite.


    villma
    Član
    villma

    zek4, potpuno si upravu, lakse je kada se nekom poveris, najezila sam se dok sam citala tvoj post i drago mi je da sa drugom bebom nisi imala takvih problema

    jelenahana

    Diana ja te razumem, opusti se, nisi ti losa majka samo su ti pomesana osecanja a non stop si sama, kazes muz ti radi stalno, treba ti radrustvo, pozovi drugarice,idi u setnje, kod frizera, raduj se sto si majka ali i budi lepa zena negovana, ako smo majke ne treba da zapostavimo svoju negu i lepotu, tako ces podici samopouzdanje, pa nisi ti rob svog deteta pa da non stop preispitujes sebe je si li dobra majka, cim si ovo napisala i svima otvorila dusu ti si odlicna majka ali osetljiva i ranjiva kao i sve mi posle porodjja neko vise neko manje ali postuj sebe kao licnost,,glavu gore i smej se novom zivotu,normalno redovno obilazi psihijatrra i obavezno pocni da pijes sredstva za smirenje ii antidepresiv. Nerazumem majku da se pravi luda kad pricas o problemu, meni je majka bila najbolji saveznik u borbi protiv depresije.
    Ja sam majka prelepe devojcice Hane imamo 15 meseci, i ja sam prolazila krroz sve to, plasila sam se da ne povredim dete i molila boga da mi izbije iz glavu crne misli, i proslo je ali sam pila bromazepan po potrebi uvece pred spavanje i Asentru antidepresiv po pola dnevnoo iako sam dojila Hanu do 13 meseci.
    U toku trudnoce sam pila pola antilidepresiv i po potrebi bromazepan od 1,5, i sve je u redu bogu hvala imala sam napade panike, anksiozni poremecej ali se zbog brige i nespavanja oko deteta vratili simptomi, sad sam srecna sa svojom bebom, u 13 mesecu sam prekinula dojenje i pocela da pijem jaci antidepresiv seroxat.
    glavu gore i ne bezi od antidepresiva mnogi ga piju a cute, ne razumem zasto, meni je spasao zivot uneo vedrinu i zivost, uklonio crne misli, ali ne ocekuj cudo, lek pocinje da deluje tek posle 2 do 3 nedelje, onda si kao nova :-*


    zek4pek4
    Član
    zek4pek4

    Dijana,Majinice,razumem vas u potpunosti i sve ostale mame koje su imale ili imaju jos uvek ovaj problem.Hvala Bogu pa smo tu da jedna drugu da neki nacin saslusamo i posavetujemo.
    :-*


    kobrica
    Član
    kobrica

    DRAGA ZEKO, JAKO ZNACI STO SI SVOJE ISKUSTVO PRENELA OVDE I SIGURNA SAM DA CE MNOGIMA POMOCI DA SHVATE O CEMU SE RADI I NA KOJI NACIN DA POMOGNU SEBI.

    ISTO TAKO, SLAZEM SE SA TOBOM DA JE POTREBNA VELIKA SNAGA SVEMU TOME OKRENUTI LEDJA. VALJDA JE PRIRODA TAKO ODREDILA DA MAJKE TO MOGU, A OPET KAO STO SI REKLA ZAHVALJUJUCI TOJ BEZGRANICNOJ I BEZREZERVNOJ LJUBAVI PREMA SVOJIM BEBAMA. ZEKO, DAVID JE KAO MED MEDENI, VIDI SE DA JE JAKO ZADOVOLJNO I SRECNO DETE, A KAKO I NE BI KADA IMA TAKVU MAJKU, POZRTVOVANU, ZAR NE? VIDIS ZEKO, TI SI SE PORODILA SA 18 GODINA I MOZEMO RECI DA SI I TI JOS UVEK BILA DETE, KOJU JE SNASLA NEKA TOTALNO NOVA SITUACIJA, VEROVATNO NISI BILA NI TOLIKO UPUCENA, A VIDIS KAKO SI TO SVOJE ISKUSTVO PRENELA NA VIKTORA I IMALA SI SNAGE DA SE ODUPRES TIM LOSIM TRENUCIMA. E ZATO JE ZNACAJNO DA SE OVDE PISU ISKUSTVA, DA ZENE ZNAJU O CEMU SE RADI I KAKO DA SE POSTAVE. APSOLVIRALI SMO VEC DA SVAKA MAJKA IMA SNAGU DA SE ODUPRE TOME, SAMO JE TREBA PODSTACI, ODNOSNO TREBA JOJ OPISATI I RECI DA JE TO KROZ STA PROLAZI VEC VIDJENO I KAKO TREBA DA SE PONASA. I HVALA VAM NA TOME, JER NIKO NE ZNA STA CE GA SNACI, POGOTOVO MI KOJE CEMO TEK BITI MAJKE, AKO BOG DA.
    HVALA VAM DRAGE NASE MAMICE LEPE! CMOK VELIKI I OGROMNI IMATE OD MENE!!!!:)


    zek4pek4
    Član
    zek4pek4

    Kobrice draga HVALA TI!!!
    Bila sam mnogo mlada i mislila da se to samo meni desava,mislila sam da je drugim zenama lakse i da samo ja neznam kako treba sa bebom i da samo ja gresim,ali kasnije sam cula da to ipak nije tako.Mnoge zene prolaze kroz to.Od pocetka trudnoce zivot zene se menja i sve postaje drugacije.Ma rodjenjem detata zivot zene vise nije isti,mnogo je lepsi,ali samo sto neke mame to na pocetku ne shvate od briga,nesrece jer mislimo da nismo dobre majke.Bila sam srecna naravno,ali pored svega sam nekoliko puta i sebi rekla,zasto sam ga rodila tako rano,pa mucim sada i sebe i njega.Onda kada bi dosla moja sveki,ona bi ga kupala,mazila,a ja sam pucala od ljubomore.Prvi put kada ga je presvlacila ja sam pocela i da placem.ONa je meni zelala sve najbolje,ali ja sam Davida gledala samo kao moje dete i svako ko bi mu prisao u meni bi probudio ljubomoru.A evo zasto.Zato sto je taj neko tu kratko pa ga pomazi i ode kuci,a ja ostanem sa njim i pored svih muka ne mogu da skupim toliko snage da mu i ja pricam,da ga mazim tako,jer od premora nisam znala sta vise da radim sem da placem kada on place.Bila sam ljubomorna jer sam pomislila da sveki vise voli moje dete od mene same,jer mi je stalno pricala ti neznas koliko se to voli i svaki put kada bi mi to rekla meni bi pukla neka licna i na to bi posle milila celog narednog dana i plakala.Ona je mislila da ja neznam koliko moze unuce da se voli,ali ja to tada nisam razumela i shvatila tako.Zato kada se rodio VIktor sve je bilo drugacije.David je moja prva mala maza,obozava da trcim sa njim,da sedne pa da se mazi,a VIktor to nece.Kada se setim sada svega toga prosto mislim da sam sve to sanjala i da se nikada nije desilo.Sam premor utice na depresiju verujte mi.Zato prihvatite pomoc oko deteta da bi mogle malo da odspavate i odmorite dok vam neko u koga imate povrenja pazu na bebu.Ja nisam imala niciju pomoc,muz je bio od jutra do mraka na posao,sveki je zivela u drugom stanu i takodje radila,tako da je sve to palo na mene.Moja greska je bila to sto sam ja puno stvari precutala svom muzu,nisam htela da ga brinem.Iako mi tog dana bude mnogo lose,kada on dodje sa posla meni odmah bude bolje i precutim za ono lose sto mi se desilo tog dana.Znao je on da David nece da spava i da sam umorna,ali nije znao kroz sta sam prolazila dok je on bio na poslu.Nemojte nikada da cutite o svom problemu.Nije to nista ni lose,ni ruzno.
    Takodje puno :-* od mene za sve mame i naravno za buduce mame.


    nakica
    Član
    nakica

    Uglavnom se ovakvi „problemi“ javljaju posle radjanja prvog deteta, sto govori da je u osnovi svega, najvecim delom, osecaj da to malo bice zavisi od nas, da smo majke i da sve treba odmah da znamo. Ali, to nije tako, jer se niko naucen nije rodio. Gledajuci prvo dete, nisam imala nekih strahova u vezi njega, ali sam se osecala vrlo tuzno nekih mesec dana (hormoni) i imala utisak da nikada iz te sobe necu izaci…jos je bila i zima i ziveli smo na periferiji grada gde maltene nisi nikoga mogao da vidis po ceo dan. Mesec da nisam osecala skoro nista prema rodjenom detetu i imala osecaj da su mi dali necije dete da cuvam…to me je uvlacilo u „vrzino kolo“ dalje, sve dok nisam stala i rekla sebi da sam u zivotu mnogo toga prosla i u svemu sama uspela, pa mogu i u toj najprirodnijoj stvari-gajenju sopstvenog deteta. Do tada mu nisam dala da zaplace, a onda shvatila da beba mora da place, jer dete jos ne zna da prica :)Vremenom je sve doslo na svoje. Sa drugim detetom je bila potpuno druga prica iako sam imala mnogo vise razloga za brigu i strah zbog trostruke srcane mane sa kojom je rodjen. Od prvog dana sam bila stvarno jaka, provodila dosta vremena u molitvi i to mi je puno pomoglo. Nisam dozvolila jednostavno sebi da placem nad detetom, vec sam imala samo jedan cilj-da mu pomognem i budem tu za njega.Govorila sam sebi da ce i to proci, kao sto je i sve do tada. I tako je i bilo. Sada je on, nakon uspesne operacije, jedan zdrav i veseo jednogodisnjak i na sve sto smo prosli nas podseca samo njegov oziljak na grudima. Sta god da mi se dogadjalo, uvek mi je pomagalo to sto sam sebi vrlo cesto ponavljala tu recenicu“ I to ce proci, samo jos malo izdrzi“.Ovde ima vrlo lepih postova i saveta, kao sto je i Kobricin…jedan zdravorazumski i lep post. Puno pozdravljam sve mame junake i njihove bebe koje ce sigurno, bez obzira na sve teskoce, izrasti u dobru i veselu decicu. Svacija su odrasla, pa ce i nasa 🙂


    Natasa
    Član
    Natasa

    Nakice :bravo:


    kobrica
    Član
    kobrica

    NAKICEEEEEE :bravo: :bravo: :bravo: :bravo: :bravo: :zvezda: :zvezda: :zvezda: :zvezda: SVAKA CAST! JAKO MI JE DRAGO STO SI POBEDILA SEBE I EVO IZVOLI :cvecko: :-* ZA ISTRAJNOST, HRABROST I BORBENOST! JOS JEDNOM: SVAKA CAST I NAKICI I SVIM OSTALIM MAMAMA KOJE SU SE IZBORILE SA DEPRESIJOM I JOS JEDNOM MORAM DA PONOVIM DA MI JE VEOMA DRAGO DA ZENE MOGU SVE TO DA PROCITAJU I DA SE UPUTE I ZNAJU STA IH JE SNASLO, AKO IH SNADJE I DA SE NE BOJE!!!!

    LJUBIM VAS SVE!!!!! :-* :-* :-* :-*


    kobrica
    Član
    kobrica

    JECOHANA :bravo: :bravo: :bravo: :bravo: :bravo: :bravo: UZIVAJ U SVOJOJ LUTKI I NE DAJ SE!!!!

    MA SVIMA VAM POKLANJAM :cvecko: :cvecko: :cvecko: :cvecko: :cvecko: :cvecko: I DIJANI NASOJ I SVIMA OSTALIMA KOJE PROLAZE I PROSLE SU KROZ TU VESTICARU POSTPORODJAJNU DEPRESIJU ILI BILO KAKAV HORMONSKI DISBALANS I NISU SE DALE!!!!

    SVIM MAMAMA ZELIM DA NE UPADNU U KANDZE BILO KOG OBLIKA DEPRESIJE I DA SE SNAZNO BORE, A PRE SVEGA ZELIM DA MI BUDETE LEPE I NEGOVANE, DA VODITE RACUNA O SEBI (KAO STO RECE STJUARDESA) I DA SE NE PREDAJETE CARIMA MASNE KOSE, RASTEGNUTIH TRENERKI, NENAMAZANIH TREPAVICA I NEDOSTATKA LEPIH TRENUTAKA SA MUZEVIMA I BEBOM:)

    ZELIM VAM TOP FORMU, PUNO LEPIH I ROMANTICNIH TRENUTAKA SA MUZEVIMA, DIVNIH I NEZABORAVNIH TRENUTAKA SA VASIM BEBANAMA I DA STE MI PAMETNE I LEPE I DA MI SE DRZITE KAO STENE!!!! LJUBI VAS KOBRICA VASA!!!!! :zvezda: :zvezda: :zvezda: :zvezda: :-* :-* :-* :-* :-* :-* :-* :-* :-* :-* :-* :-* :-* :-* :-*


    zek4pek4
    Član
    zek4pek4

    Kobrice hvala ti…… :cvecko: :cvecko: :cvecko: :cvecko: .


    nakica
    Član
    nakica

    Natasa (imenjakinjo), Kobrice i za sve mame :HAG:

Gledanje 46 članaka - 46 do 60 (od 66 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.

Roditelj portal 2017 © Sva prava zadržana.