Ova tema sadrži 83 odgovora, ima 1 glas i poslednji put je ažurirana od strane  okidoki 9 godine, 3 meseci ranije.

Gledanje 31 članaka - 31 do 45 (od 84 ukupno)

Razocaranost


  • Sneki
    Član
    Sneki

    Bravo Kalet!!! Jaoj, koliko samo u posledne vreme prastam i radim ono sto mi se ne svidja… :buljavko:


    kalet
    Član
    kalet

    Ne vredi, tako se mora. Ko se odluci da ne radi tako, mora da se suoci sa samocom. Znate, ljudi se hrane tudjom svadjom, uzivaju da slusaju tudju muku, i ne treba im davati hranu. Samo opusteno. Ponekad se desi da se i sami ponasamo onako kako nije prirodno za nas, ali neka situacija nas natera na to. Pa, i nama drugi tolerisu.


    kalet
    Član
    kalet

    Treba samo postaviti ljude na pravo mesto u nasem zivotu, i znati koliko od koga mozes da ocekujes.


    Sneki
    Član
    Sneki

    Jeste, bas si u pravu :bravo:


    kalet
    Član
    kalet

    Mozda sam vec napisala, ali ja imam drustvo sa kojim se odavno druzim i super smo svi smo slozni. Ali, moja najbolja drugarica, to je osoba koja me nikada nije izneverila, koja je u najtezim trenutcima bila uz mene i koja zasluzujeda je, ako i jesam jednom, spomenem. Imala sam vise nego par teskih trenutaka u zivotu, uvek je bila tu. Jedan se desio 17 dana posle njenog porodjaja. Ona je ostavila malu sa mamom, muz je dovezao do mene, da me zagrli, da me poljubi i pruzi ruku utehe. Nemate pojma koliko mi je to znacilo, i dok sam ziva nikada joj to necu zaboraviti, a ni njenom muzu. Neke stvari se nikada nezaboravljaju, i nesmeju da se zaborave. Bilo je tu jos situacija, uvek je bila uz mene, ali stvarno, drugarski. Moje dete voli kao svoje i to se vidi. Ma, ona je moj andjeo i stvarno je volim kao sestru koju nemam.


    ZZ
    Član
    ZZ

    kad bih počela da pričam o svojim razočarenjima,napravila bih zakrčenje na forumu..

    i još se nisam naučila pameti i još se dajem iskreno i bez zadrške..nepopravljiva sam..


    MissGak
    Član
    MissGak

    zzivanovic – 27/12/2006 5:14 PM

    kad bih počela da pričam o svojim razočarenjima,napravila bih zakrčenje na forumu..

    i još se nisam naučila pameti i još se dajem iskreno i bez zadrške..nepopravljiva sam..

    ISTI SLUCAJ…
    Najvece razocarenje sam dozivela kada mi je otac umro.Moja tada najbolja prijateljica nije mogla da dodje na sahranu jer je „morala“ u skolu 🙄 a ne bi se bas moglo reci da je bila redovan djak…
    U tom periodu sam mnogo toga naucila…i shvatila ko su mi prijatelji…
    Sada,kada sam tu gde sam definitivno znam ko su mi prijatelji,a oni koji me se sad odjednom naprasno sete procitani su…


    bubica
    Član
    bubica

    Uopšteno govoreći, vrlo je složeno živeti u zajednici, s ljudima..ako nećemo konflikte, onda je najbolje da ih izbegnemo živeći usamljeno, u planini, kao pustinjak…tolerancija je neophodna!
    zatim, ne oprašta se zato što se mora, već zato što se želi. Istinski oprostiti znači pustiti, zaboraviti, ostaviti iz sebe to što je bilo…Nastaviti druženje posle nesporazuma i razočarenja, bez iskrenog i otvorenog razgovora, vodi u nove buduće konflikte ili zahladjenje odnosa, tj. večiti oprez.
    Zatim, nesporazumi su normalni, nekoga više gotivimo, nekoga ne, ali osnov pravog prijateljstva je iskrenost. TO JE DVOSMERNA ULICA.
    Razočaranje znači da neko nije bio onakav kakav smo mi želeli da bude. Mi smo bili ok, on nije…Našu dobrotu ne odredjuju drugi, već smo mi dobri zato što smo takvi…
    Sunce sija i na najvećeg grešnika, masovnog ubicu i na najneviniju i najveću dobricu na svetu…Sija podjednako i na onog ko uživa u njemu, i na onog ko ga psuje…
    Izvor vode gasi žedj svima, ne prestaje da teče kad dodje da pije grešnik…
    Znači, mi smo dobri, ma šta nam se dešavalo, ma kakvi bili drugi…to znači, i ako budemo povredjeni, mi smo dobri kažemo istinu, ne želimo zlo, i dalje smo dobri…a ne ono čekaj sad da mu vratim bla bla…
    A to što smo razočarani je zbog naših prevelikih očekivanja, očekujemo da budu dobri kao što smo i mi…a to je nerealno, jer svi smo svoji i različiti…
    Na kraju, normalno je i da postoje takozvane filter situacije, gde neki prodju, neki se zaglave…Vremenom se napravi selekcija, pa dobijemo grupe, poznanika, komšija, poslovnih saradnika i…istinskih prijatelja.
    Ja sada imam troje istinskih prijatelja, proverenih u 1000 situacija, ali naša prijateljstva se kale i neguju već godinama…
    A razočarenja su ostala iza mene, mogu ih nazvati poznanicima, ali više ne i prijateljima…moja vrata su uvek otvorena, uz dobar iskren razgovor možemo se ponovo družiti, mada to više nije to, jer ostaje izvesna gorčina..I nemojte se osećati žrtvom, već vi budite ti koji biraju svoje prijatelje…


    Karli
    Član
    Karli

    Razocarala sam se par puta u neke ljude!Ja sam odrasla u mirnoj porodicnoj idili,bez svadje i sa puno tolerancije!I mislila sam da je svugde tako,medjutim prevarila sam se!Kada sam videla kako ljudi zive razocarala sam se,ali u isto vreme bila ponosna na svoje roditelje sto su takvi kakvi su,stalozeni,puni strpljenja,razumevanja,tolerancije!Sada vise nista ne moze da me prodrma!Zao mi je sto je mm jos uvek pomalo naivan i veruje kome ne bi trebalo!Ali promenice se i on!


    pikola
    Član
    pikola

    Ja sam u zivotu dozivela jedno VELIKO razocarenje, posle toga sam rekla da me nista vise nece tako ispomerati i zaista se drzim te parole i dan danas.
    Naime ja sam se rodila u Sloveniji ,ne pamtim je bas najbolje jer su se moji kad sam imala 6 meseci preselili u Zagreb, tamo smo ziveli stvarno lepih 18 godina dok nije poceo onaj nesretni rat. Kazem lepih i zaista to mislim, dobre komsije, veliko drustvo, puno prijatelja, moje prve ljubavi, skola, osnovna, srednja i sve ostalo. A onda se 1991.g. to sve srusilo kao kula od karata, svi ti ljudi, nase komsije, prijatelji, profesori, apsolutno svi su se promenili preko noci, za nepoverovati. Niko vise nije hteo da ti kaze ni dobro jutro, ni dobar dan, moji dobri prijatelji su poceli da mi okrecu ledja ( ne svi , ali vecina), profesori su poceli da vrse prozivke. Nikada necu zaboraviti profesora iz psihologije koji me pita kako se osecam (aludirajuci na moju nacionalnost) jer takvih kao sto sam ja je najvise istrebljeno u Ausvicu. Ljudi, ja sam imala samo 17/18. godina u to vreme nisam ni znala zasto se sve to desava…..hocu da kazem u to vreme sam dozivela toliko razocarenja i ruznih stvari od „najblizih“ da sve ovo sto mi se danas desava nije tako strasno, i zato se trudim da nikome ne uradim ono sto ne bi volela da se meni uradi i bez obzira sta sam sve tamo pretrpela, nikog ne mrzim i niko mi nesmeta. Zivim kako zivim i pustam druge da zive i rade i govore kako god zele, ne diram te- ne diraj me……
    Sto se tice prijatelja, imam par JAKO DOBRIH prijatelja koji su tu “ i u dobru i u zlu“ (dvoje jos uvek zive u Zagrebu), a sve ostale smatram dobrim poznanicima!


    Jecca
    Član
    Jecca

    Moje razocarenje od strane prijateljice, evo preboljevam posle 3 godine.

    Bile smo dobre od srednje skole, i jako vezane, pricale smo o svemu uvek, jedna se drugoj nasle uvek.  I onda je upoznala coveka svog zivota…. Bilo mi je jako drago, jer je do tad imala sve neke kretene momke, patila zbog ovog onog, ja otkazivala svoje izlaske sa momcima da budem sa njom jer je ispalio decko. A taj njen savrseni je bio u vojsci i sve je bilo divno dok se nije vratio. Ja sam otisla da studiram u BG i retko sam dolazila. I posto je njen dragi sada tu, za mene nije bilo vremena. Dodjem na 3 dana mesecno i odmah letim da je pozovem da se vidimo, ona "Jao ne mogu idem kod Dejana, jao dolazi mi Dejan…." Jednom , dva puta sam otisla kod nje kad je on tu i nikad vise. Oni su se samo cmakali, sedela mu je u krilu non stop…. Mislim neprijatno mi je, osecam se viskom. I ja se polako povucem, prestanem da insistiram na pozivima i na tome je i ostalo, i tu se i prekinulo.

    Posle nekoliko meseci se udala za njega, zvala sam je da joj cestitam, rekla je samo "Hvala" i vidim da ne zeli dalje da razgovara. Elem ispalo je posle da sam ja bila ljubomorna sto je ona srecna. Ajme meni, kako me to bolelo. Dugo vremena je proslo, dok je opet nisam pozvala , kad sam cula da je dobila sina. Tad  smo pricale sat vremena i obecala mi je da cemo se videti cim dodjem u nas grad. Jos sam bila u Beogradu. Dosla sam i srela je u prodavnici sa muzem i bebom i tako sam se obradovala , ali ona ne…. Niti je rekla dodji kod nas, niti sam ja osetila potrebu da kazem "dodjite". Preplakala sam tu noc i mnoge sledece. I nedavno sam plakala kad sam cula pesmu od Sase Matica "…Pa sve do jutra tocite vina, ona je danas dobila sina… Ako je trazite drugovi sviraci, dusu mi otvorite , tu cete je naci…."

    E sad kad sam ja udata i trudna, nekako se promenilo i sve to… Sad mislim na to malo stvorenje koje je u mom stomaku i to zamenjuje svaku tugu i patnju!!!!


    Mogwai
    Član
    Mogwai

    Nova sam u vasem drustvu.
    Vidim da ima dosta razocaranih u prijatelje ….. Licno, oduvek kuburim sa odrzavanjem prijateljstva i dugo sam se trudila da shvatim pravi razlog, uglavnom kriveci druge za razilazenje. Sad sam drugacijeg misljenja, niko ne odlazi bez razloga. Nekad su drugi bili netolerantni, ponekad ja. Ali sam prihvatila cinjenicu za zivot cine odlasci i dolasci. Ne ocekujem nikakvu zahvalnost niti priznanje za ono sto sam nekom pruzila, jednostavno zahvalim na lepom vremenu koje mi je podareno sa tim nekim i nastavim dalje.
    Ono sto valja, traje. To smo svi naucili dao sad.
    Toliko od mene.
    Pozdrav


    bozana
    Član
    bozana

    da jesam se razocarala u neke meni nekada drage ljude,sada kada imam svoju porodicu samo mi je bitna ona,naravno da volim svoje drustvo to je mala ali odabrana ekipa,cek kada prebrojim i nema nas bas tako malo.


    bombica26
    Član
    bombica26

    joj kad bih pocela do sutra ne bih zavrsila.veoma sam realna u zivotu a i po pitanju sebe.znam svoje vrednosti i mane,veoma sam lojalna u prijateljstvu ,iskrena i darezljiva i onda se covek zapita :PA ZASTO?nisam ljubomorna,zla,prevarant,sto imam zelim i drugima ali ipak desilo mi se mnogo puta pogotovo ovde gde sam lose iskustvo,i sve se svodilo oko toga ko ima ko nema .na kraju kad podvucem crtu,trebala bih da trazim prijatelje po novcaniku,jer oni koji imaju manje od nas mene ne prihvataju i mene to jako boli,jer sebe i mm ne vrednujem po nasem bankovnom racunu.oboje smo iz siromasnih porodica,sada imamo sto mnogi nece u zivotu,ostali smo isti,saljivi,sasavi darezljivi,luckasti….pa zasto se onda te doticne tako ophode,ne razumem.zao mi je samo sto me sve to hladi,cela ta slika o prijateljstvu vise nije ista.moja situacija je jasna,kad nemas tu su da te oplakuju kad imas nema nikoga od ljubomore.ziva istina,na zalost.sve u svemu prijateljstvo se ne vrednuje kao nekad,i kao sto citam i iz vasih postova sve se vrti oko ljubomore.uzas


    Tinna
    Član
    Tinna

    Moja porodica je uvek imala, alije meni to uvek stvarlo problem u prijateljstvu. Imala sam drugaricu jos pre skole koja zivi preko puta mene, uvek sam joj sve pruzala i kao mala ako moja mama kupi meni neku lutkicu kupi i njoj. Dok smo bile klinke sve je to pilo vodu, medjutim kada sam ja odrasla i pre 3.5 godine poslala direktor poslovne jedinice jedne strane firme sve je palo u vodu. Ona mi se retko javljala, uvek kada bih je zvlala na kafu ona je bila bolesna, a ja svaki put odmah otrcim da vidim sta joj je. 100 puta sam zbog nje izasla sa posla da bih joj odvezla dete kod lekara… ustvari, ja sam se druzila sa njom a ne ona samnom. Dosao je dan mojeg vencanja i ja sam naravno nju zvala za kumu. Odbila je…

Gledanje 31 članaka - 31 do 45 (od 84 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.

Roditelj portal 2017 © Sva prava zadržana.