Ova tema sadrži 82 odgovora, ima 1 glas i poslednji put je ažurirana od strane  bilja83 8 godine, 9 meseci ranije.

Gledanje 1 članaka - 1 do 15 (od 83 ukupno)

Samo volja


  • život
    Član
    život

    Odmah da napišem, za sve i svakoga ima nade samo se mora uložiti dovoljno truda i želeti uspeh.Kćerka je bila na heroinu.Pritvorena je stotinama kilometara sa mladićem u zatvoru i tada smo saznali gore od činjenice da su uhvaćeni u krađi i razbojništvu, narkomani su. Za vreme dok je boravila u zatvoru smislila sam strategiju. Danonoćno sam čitala stručnu literaturu i sate i sate provodila na internetu. Posete u zatvor iscrpljivale su ali dale su prvi uspešan korak. Gotovo u neverici posmatrali su me i primali zatvorski službenici i lekari ceneći upornost u nastojanju da sa svima fizički i svakodnevno putem telefona budem u kontaktu.Putovanja po 16 sati radi pola sata koliko sam jednom nedeljno mogla da je vidim ojačala su želju u istrajnost ka zamišljenom putu. Tamo je imala određene terapije ,lekove tih mesec i po koliko je provela.Na preporuku kompletnog osoblja od kapije , preko čuvara, administrativne službe, lekara i načelnika kao i kontakata sa sudovima uspeli smo je izvući uz uslovnu kaznu za mesec i po. Gde je greška, ko je kriv ? Niti postoji odgovor niti treba da ga tražite. Optužbe ništa neće rešiti. Neko mora uzeti stvar u svoje ruke i preuzeti odgovornost za sve što se dalje dešava. Niko to ne može bolje i uspešnije od samih roditelja tj.porodice. Kako bismo izbegli bilo koji oblik apstinecije uz tablete, tražila sam saglasnost kćerke da to zajedno prođemo bez tableta, što je bilo prihvaćeno.Niz neprospavanih noći, neverovatna bliskost, kontrola 24 sata, stavljanje starog društva i mjesta za izlazak u totalni zaborav. Neograničeno oprezno poverenje, maksimalno druženje i sati i sati poverljivih razgovora. Iznošenje najsitnijih detalja iz tajnog života i priče sa „dna života „. Zajedno smo ustajale, prihvatila je odlaske samnom na posao kako ga ne bih izgubila.Posle posla odlasci u šetnje, na kafu i polako iznalaženje novih prijatelja.Morate biti veoma mudri, verovati im sve, a držati ih non-stop na oku i svaku izgovorenu reč i obećanje prihvatiti sa rezervom. Ako se polako steknu uslovi za samostalne izlaske ( ne pre godinu dana ) i dalje morate voditi računa s kim i gde. Kćerka je stekla dve nove prijateljice, koje su ustvari veoma lukavo bile nametnute polaganim tempom s moje strane i koje su zapravo jako sarađivale sa mnom.Tako je kćer verovala u samostalnost ali ipak je bila pod totalnim nadzorom. Sad je nerazdvojna od njih i gotovo nije verovala da će ikada moći da se druži sa normalnim osobama. Svet u kome je živela izvesno vreme je bio totalno nakaradan i mali, tako da su svi van njega za nju bili neprihvatljivi ( seljaci, glupače, mutavi i sl).
    Vratite im porodicu. Ma koliko se činilo da mislite da sve funkcioniše i da želite najbolje svom detetu, nešto je promaklo i jedna karika prekinula je lanac funkcionalnosti.Sada je razumna, pohađa fakultet, ništa joj nije teško uraditi i pomoći u kućnim poslovima i ima divnog mladića koji nam je takođe veoma pomogao .Ono što vas ne uništi sigurno će vas ojačati. Sasvim tačno. Iako sam izgubila gotovo 15 kilograma,i još uvek sam željna da se naspavam, prošlo je nešto više od godinu dana,srećna sam jer pred sobom vidim drugu osobu, vratila sam svoju kćer među žive, vratila sam je u porodicu. Savršeno funkcionišemo i sve se dogovaramo. Još uvek jako vodim računa o svakom njenom kretanju i sve je još uvek pod kontrolom, ona je na neki način svesna i ne dozvoljava da na bilo koji način povredi moja osećanja. Ako izlazi van kuće sa mladićem, on dolazi po nju i dovodi je kući, jave mi se gde su i kada će tačno doći. Tako je i sa njenim prijateljicama.Pokažite i dokažite svojoj deci da svetlost ipak postoji na kraju tunela, nemoćni su bez vas, niko to bolje ne može uraditi sem vas i vaše istinske ljubavi i požrtvovanosti. Pomozite im da se izleče, bogu hvala niti je sida niti rak da nema leka. Lek leži u volji, a snaga sama dolazi, ne znam odakle ali stalno navire nova snaga koja vam prosto neda da odustanete. Samo takav uspeh daće vam smisao za život. Prvi meseci su pakao, stalne promene raspoloženja, bunt, negodovanje, depresija, ma haos, ali verujte to polako prolazi i svaki dan posle nekih četiri-pet meseci je evidentno poboljšanje i daje rezultate. Morati biti samouvereni i težiti ka uspehu. Staloženo i sa velikim strpljenjem rešavati svaki nastali problem. Objasniti da za sve ima vremena i nikako ih dovoditi u situaciju da misle da im želje i zahtevi neće biti ispunjene, samo vi morate dobiti na vremenu pa onda neće više ni tražiti ono za šta unapred znaju da im nećete odobriti. Strpljenje, samo strpljenje, razum, čitanje, šetnja, odlasci iz sredine i okruženja na nova makar beznačajna mesta, bitno je samo povremeno napustiti sredinu koja vapi za vašim najmilijim i dati im do znanja da vladate situacijom. Molim sve one koji imaju problem u porodici da se posvete isključivo brizi oko bolesnika. Narkomanija je po meni doista izlečiva bolest. Obavestite svoje roditelje i prijatelje da više nemate vremena za njih i da vas posećuju samo onda kada im to vi odobrite ili kada odlučite da ih posetite.
    Želim da se zahvalim mojoj majci koja je vodila računa da uvek imamo spremljen ručak, uspevala je kradom da ga donosi i stavlja na šporet dok sam ja na poslu . Hvala joj za sve trenutke u kojima je ćutala i slušala moje reči.Samo sam pred njom mogla da plačem, a da me ništa ne pita.
    Hvala Draženki , Gorani i Slavici. Hvala Bojanu jer je divan i nije unapred precrtao moju devojčicu radi svega što se desilo. Hvala mojoj divnoj kćerki, pomogla mi je mnogo da bi uspele.


    May05
    Član
    May05

    dok sam ovo citala sva sam se najezila,mogu ti samo reci svaka ti cast,malo je takvih roditelja koji su uporni da pomognu svom djetetu,vjeruj mi da poznajem mnoge koji su digli ruke vec od 2-3 pokusaja da pomognu,u mom komsiluku u bosni vecina mladih se drogira,moji roditelji su se uvijek brinuli da ja i sestra necemo krenuti krivim putem,par roditelja poznajem koji su svoju djecu istjerali iz kuce,jer ih potkradaju i dizu ruku na njih,ali to nije nikakvo rjesenje,nikada nisu isli ni u kakvu ustanovu da im se pomogne,u pravu si kada kazes za prijatelje,oni tu igraju veliku ulogu,ja sam izgubila jednog rodjaka koji mi je bio veoma drag,i znala sam da sse ne drogira,ali znala sam i da ponekad zapali marihuanu,od malena se druzio sa par momaka koji su posle postali teski narkomani i dileri,i jednostavno se nije mogao izvuci iz tog drustva uvijek su mu bili za petama,otvorio je bio sebi kafic,i posle kratkog vreemena ga zatvorio,jer je to njegovo „drustvo“tu izlazilo i drogiralo se,par puta je nazvao mene i moju drugaricu da izadje sa nama jer ne zelli da se druzi vise sa njima a nemoze da ih se rijesi,tu noc kad ce umrijeti dosao je u kafic sa jednim okorjelim narkomanom,i pozdravio se samnom,tu noc je otisao kod prijatelja da spava ,ujutro se nije probudio jer se predozirao,oni su mu dali vise nego sto treba aon nije znao koliko treba jer je bio uz i previse pijan.nije proslo malo vremena njegov najbolji drug sa kojim se druzio od malih nogu a i on je bio narkoman raznio se bombom ispred kafica,u 5-6 sati ujutro,sjedio u kaficu i pio cijelu noc i samo je drzao sliku u rukama od tog njegovog prijatelja,otisao kuci i roditelji ga pitali gdje ce kaze zove me jaran moram da idem,vrati se isprad kafica i ubije se,od moje najbolje prijateljice djever se isto tako raznio bombom u kaficu,samo je rekao da ga zove mama (mama mu je vec odavno mrtva) usao u wc u kaficu i bum,znaci vec su poceli da halucinraju,drga ne vodi ni cemu dobrom,zato kazem svaka tebi cast kad si istrajala da pomognes svojoj kcerci,a i njoj koja je uspjela malo je njih koji uspiju,znam samo da u mom gradu svake godine 1-3 mladih izgubi zivot zbog te proklete droge,sve su to bili fini momci cure,cak su i dobre skole vecinom svi zavrsili i imali dobar posao,al droga im je upropastila zivot,toliko od mene nadam se da nisam bila dosadna sa ovim svojim upisom.


    život
    Član
    život

    Evo samo da prenesem neka iskustva. Sa ovisnikom treba biti jako strpljiv i uporan. Načeti temu o kojoj želite razgovarati i onda pustiti i ostaviti navolju ovisniku da sam priča o nekome ili nečemu. Moja kćer pričala mi je iskustva i najsitnije detalje iz tog vremena. Otvorila je dušu i srce, ali ponavljam samo po svojoj sopstvenoj volji. Kada vam to jednom uspe ponavljaće se samo. Morate uspostaviti kontak sa osobom kojoj želite postići do potpunog poverenja i takvu bliskost da ste joj za početak samo i jedino vi prijatelj. Ukoliko prodrete u taj tamni vilajet uspeh neće izostati, rešili ste 50% problema. Kada je osoba u depresiji ne odustajte od namere da razgovara, isto tako ako pokuša da se zatvori u sebe nađite načina da vas prihvati makar satima sedeli u istoj prostoriji a da ne progovorite ni reč. Bude li vas vređala istrpite i budite blagi, oprostite i ne prekidajte tanku nit kontakta. Ako plače plačite i vi, delite sve emocije samo pažljivo. Ništa nemojte obećati a da nećete ispoštovati. Kućni pritvor nije samo za bolesnu osobu nego automatski i za vas. Meni se život okrenuo za 360 stepeni i gotovo sve bilo je usmereno na rešavanje tog životnog problema.Naravno u sve je bilo uključeno i moje drugo mlađe dete. Nastojala sam da ništa ne oseti i ne trpi. Organizovali smo tako život da se svi zabavljaju zajedno. Crtali smo zajedno, zajedno se ljuljali, odlazili po njega u školu i vraćali se šetajući. Noći su bile najteže. Nisam smela da je puštam samu ni s kim mesecima. Morala sam da se transformišem u klinku i da bih joj ispunila želje odlazila s njom na razna mesta. U početku je ona čuda radila i zahtevi su bili neshvatljivi, mislila je da neću izdržati njeno iživljavanje u smislu prohteva, ali eto uspele smo.
    Ono što bih poručila je iz njenih usta i njenog mozga. Niko se ne predozira iz neznanja niti oduzima sebi život nesvesno. To je krajnji rezultat nemoći da se osoba izvuče iz svega u čemu se našla i poslednji potez kada više nema spasa, a svi ti okrenu leđa. To je rešenje svih problema za ovisnike. Tako više neće patiti jer nemogu reči ne drogama, a s druge strane rešavaju roditelje svih muka. Zato ne odbacujte nikada bolesne ovisnike. Njihove probleme morate ozbiljno shvatiti. Niti bi krali niti pravili niz drugih problema da mogu sami rešiti osnovni problem, kako se izvući. Moja kćer je bila ubeđena da ne može istrpeti krizu i preživeti, ali sada joj je jasno da to svi mogu ali ne znaju. U najtežim trenucima njenog stanja, kao fizički i psihološki efikasan tretman, masirala sam je satima gelovima i uljima. Tuširala je. To je moje dete i samo moje, uvek sam sebi ponavljala. Pa zar da mi ga ulica i droga sada preuzmu. Nikom nisam dala ni blizu kako je neko ne bi svesno ili nesvesno povredio i tako potakao bilo kakvu lošu ideju u njenoj glavi. Strogo sam kontrolisala svaku reč čak i kada je suprug s njom razgovarao. Određivala sam mu dan i vreme koje može provesti s njom. Sarađivao je.
    Volela bih makar rečima pomoći svakome i preneti iskustva. Deca trebaju samo roditelje i veoma dobre iskrene prijatelje koji moraju da se istinski žrtvuju, a i njih morate pronaći sami. Pronađite jednog ili dva prijatelja koji će vas slušati i činiti samo dobre stvari. Ja sam svima na lep način pa i mojim roditeljima i bratu zabranila dolaske kući. Svi je toliko vole da nisam bila siguran da iz ljubavi prema njoj neće učiniti pogrešan korak i udovoljiti nečemu što ne bi smeli.
    Pregledajte telefonske imenike vaše dece, ako je puno čudnih nadimaka u njemu proverite. Ako ustanovite da se sa njima ne druži u kućnom ambijentu, pitajte ih za te osobe. Ako je dete postalo drsko i promenilo stva prema porodici, ne pripisujte to pubertetu. Bolje da napravite lažnu uzbunu nego da se kajete.Ako vam se ne poverava razgovarajte. To su samo vaša deca. Ako je u pitanju saznanje o ovisnosti vašeg deteta nikako ne pokazujte pred njim ili prijateljima ili bilo gde drugoda vas je slučajno sram ustvari želim reči da uopšte ne smete ni vi lično imati taj osećaj. Ja ga nisam imala, ali nisam znala u kakvoj sam prednosti sve dok mi to kćerka nije rekla. Kako sam u društvu s njom od prvog dana šetajući zastajkivala sa svim poznanicima, pa u trgovinama i drugde, ona mi je jednom prilikom postavila pitanje kako me nije stid. Bila sam šokirana tim rečima i rekla joj da je ona moje dete kako god da je i da nijednog trenutka nisam pomislila da bi me trebao biti stid. Objasnila sam joj da je to što se njoj desilo šteta koju je načinila samo sebi i nikom drugom. Time je povredila samo sebe i nikog drugog. Bila je presrećna zbog toga i posle izvesnog vremena prestala je da se „maskira“ naočalima i kačketima, šalovima i sl. Volim vas sve i pozdravljam


    bubica
    Član
    bubica

    Život, oprosti tek sada gledam…. 😳 😳 😳
    dobrodošla… 😆 i dobrodošlo je tvoje iskustvo iz koga se može mnogoooo toga naučiti…kuc kuc…zlu te trebalo…. ❗
    Divim se tvojoj hrabrosti i upornosti…za to stvarno treba imati velikooo srce….i mnogo strpljenja….A to može samo ljubav! Bravo! :bravo: :bravo: :bravo:


    Iva&Lule
    Član
    Iva&Lule

    Zivo tek sada sam zapazila ovu temu kada si je postavila uveliko sam bila zauzeta oko male bebe,zaista sta reci velika hrabrost ,velika zelja i bol su te naterali da istrajes u svemu tome,zaista je tako malo istrajnih………ali ipak kad je dete u pitanju mislim da bih celu zemaljsku kuglu prevrnula da mu pronadjem lek i pomognem,tako je i kod tebe bilo,zaista svaka ti cast kas si tako sitrajala i sve lepo i planski uradila,svaka cast i tvom suprugu,majci,drugaricama koje su ti pomogle,ali da nije bilo tebe mame ne bi bilo nista,vidi se tvoje razmisljanje i zelja da pomognes svom detetu,iz na^pisanog teksta koji sam procitala ostala sam bez reci i procitala ga par puta,jos jednom svaka cast tebi tvom detetu i porodici koja vam je pomogla da istrajete do zeljenog cilja. :bravo: :bravo: :bravo:


    gocica
    Član
    gocica

    zivot,svaka cast! :bravo: :bravo: :bravo:
    svaka cast za ljubav,snagu,strpljenje istrajnost!
    Molim te samo nemoj da posustanes,moras biti svesna da ce jednog trenutka opet pokleknuti…ne daj boze,mozda nece…mozda je i ona sama htela da se izvuce iz toga ali nije znala kako!Ne zelim da te plasim,samo znam neke prijatelje koje su lose zavrsili…
    sve sto ce joj uvek trebati je samo tvoja podrska,utociste toplina :HAG:
    samo napred hrabro!


    život
    Član
    život

    Divni ste svi i hvala Vam mnogo. Ovaj forum jedino je mesto gde „razgovaram“ i hvala za sve lepe reči koje mi šaljete kao podršku, a ona mi doista treba. Moram priznati da me iscrpljenost i umor polako stižu, ali kako je lepše vreme, dolazi i pozitivna energija. Duze vreme nisam nista napisala jer sam jako zauzeta, radim mnogo vise na poslu kako bi me šef pustio sat-dva ranije. Kćerka je izrazila želju da izađe među svet pa se zaposlila na pola radnog vremena u butiku sportske opreme. Koristim svaki slobodan trenutak i sve moguće a prihvatljive izmišljene razloge da „usput“ navratim i tako padoh s nogu jureći na sve strane.Drugi semestar je krenuo pa su iscrpljujući odlasci svakodnevno i putovanja do fakulteta i natrag. Na smenu svakodnevno sa njom odlazimo suprug, Bojan i ja i čekamo dok traju predavanja . Uspešno je položila dva ispita u celosti, predala seminarske radove i do sada položila sve kolokvije koji su bili i predviđeni. Posmatrano sa strane sve je odlično ali ja ZNAM da sam možda tek trećinu puta presla u njenom oporavku i prevaspitanju. Kada ne idem s njom na predavanja to vreme koristim da se maksimalno družim sa sinom ( 6,5 god). Svako jutro ga odvozim u školu pre posla i vreme koje kćerka provodi u učenju posvećujem isključivo njemu. Pranje, čišćenje, kuvanje i drugo radim noću, eventualno nedeljom jer subotom sam uglavnom ja sa kćerkom na fakultetu. Promene raspoloženja i čežnja za nekim osobama iz „starog“ društva još mogu da primetim i sigurna sam da bi ,ukoliko bih je i posle gotovo godinu i po, pustila bez nadzora i obrazloženja, moja kćer potražila isto to društvo. To mi samo ukazuje na činjenicu da je pred nama još uvek dug i naporan put i da nema opuštanja. Nije mi napravila niti jedan veći problem ali bilo je pokušaja da ostvari kontakt sa nekim osobama koje nisu poželjne. Hvala Vam još jednom na podršci, tako osećam da nisam usamljena iako se već mesecima ne družim ni s kim van uže porodice i prosto se rasplačem sama nad sobom u želji da popijem kafu opušteno negde u nekoj letnjoj bašti, da čavrljam o svakodnevnim ženskim temama ili da opušteno odem do kozmetičara ili frizera, da nalakiram možda nokte, ovako ….. ne znam bit će valjda opet nekad i toga. Volim Vas sve i pozdravljam. :HAG: :caos: :caos:


    tacchi
    Član
    tacchi

    Sta reci osim TI SI PRAVA MAJKA….PRAVI RODITELJ…

    Neka ti Bog da zdravlja,tebi i tvojoj porodici….
    😆 😆 😆
    😛 😛 😛


    gocica
    Član
    gocica

    Draga Život,
    sada sam bila tamo u rubrici kad odnosi zahladne…pa sam malo saznala o vasoj porodici…t.j. muzu pa odprilike mogu polako i da shvatim od kud destruktivno ponasanje kod tvoje cerke,jer njen problem je samo vrh ledenog brega…kulminacija teske i slozene situacije koja se talozi godinama…
    ne znam da li si je vodila kod psihologa,ne zelim da se mesam(ne u negativnom smislu) niti mislim nista lose,ali on ce uvek biti na ivici dok ne povrati ili tek stekne svoje samopouzdanje…mora se osecati slobodna i jaka…to je kljuc za ozdravljenje!Pored jednog autoritativnog roditelja to je veoma tesko…ne kazem da izbacite tatu,ali morate naci nacin da se ona i pored njega i u svakoj situaciji oseca jakom,ali stvarno(ono tinejdzersko brecanje i odgovaranje je samo samoodbrana,ali ne i zaista prava sloboda,to dete radi jer se oseca ugrozeno.To drustvo u kojem je,verovatno je prihvataju onakva kakva ona jeste i sa njima se oseca slobodno…sa njima verovatno moze i da place i da se boji i pravi vazna,a da je niko ne osudjuje.Nazalost tu mi roditelji cesto gresimo sa svojim zahtevima,zelis da napravis dobro a ono…Sve to sto je nalazila u njima treba da prebaci na vas,a posle apsorbuje u sebe i bude sama sebi oslonac…)…
    Predstoji vam jos puno posla 🙂 ali samo hrabro ja navijam za vas :bravo: :bravo: :bravo:
    Svojom ljubavlju svakako ste na pravom putu,ma koliko god bolelo ljustite probleme dok ne dodjete do srzi i oslobodicete se svi…
    opet kazem ne zelim da popujem,moje dete je jos malo, ovo sto pricam je moje tinejdzersko iskustvo i mojih vrsnjaka…
    puno vas :-* :-* :-* i :love: :love: :love:


    maja22
    Član
    maja22

    zivot,ova tvoja tuzna prica me je bas potresla i bas sam se rastuzila,zelim vam svu srecu ovoga sveta da prebrodite sve muke i nevolje zajedno uz mnogo ljubavi.cestitam ti na hrabrosti i drzanju i cestitam ti na toj snazi koju imas.
    saljem ti veliki pozdrav i podrsku jer verujem da ti je potrebna,samo napred i uspecete zajedno.srecno.


    život
    Član
    život

    Opet moram da se zahvalim na Vašim divnim rečima podrške. Koliko god da se trudim biti kratka jednostavno je nemoguće, ali ovaj put ću doista samo kratko. Osnovi razlog zbog koga sam na neki način „distancirala“ supruga iz direktnog učešća u rešavanju problema jeste komunikacija između njih koja se veoma teško uspostavlja i dan danas. Često se čini da on i pored sve ljubavi prema njoj jednostavno ne ume da se postavi. Emotivno je izuzetno vezan za nju do te mere da je jednom prilikom izjavio u krugu porodice da mu ostali članovi ništa ne znače u poređenju s njom i ukoliko bi se njoj (ne daj bože) nešto desilo on bi okončao sa životom. S druge strane, procena zasada, tri psihologa je identična : „Komunikacija između kćerke i supruga ne funkcioniše i apsolutna je potreba za rešavanjem tog problema“. Ja sam u konstantnim kontaktima sada sa jednim psihologom koji prati razvoj situacije i kćerkin oporavak. S psihološkog aspekta ona je u izuzetnom zdravstvenom stanju, ali uporna je u minimumu komunikacije sa ocem, isključivo i samo ako baš mora. Kako on teško prihvaća navode psihologa u stalnim pokušajima da odgovornost preuzmeno zajedno, od čega ja ne bežim, ali činjenice su ipak činjenice, verovatno bi najsrećniji bio kada bi konstatacije psihologa mogle da se preinate i formulišu u svakom drugom pravcu sem izrečenog. S obzirom da sam u prirodi veoma staložena i samosvesna, teško dižem prašinu i paniku, tako me i ove njegove želje nisu baš izbacile sa koloseka i pokušala sam samo da na neki način ublažim iskaze lekara i za sada malo po malo korigujem neke njegove stavove i ponašenje prema kćerki. Iskreno i to mi je dodatna obaveza ali sada sam u tome i ne želim se povlačiti. Veoma je teško balansirati između dve, gotovo iste naravi i činiti situaciju prihvatljivom i podnošljivom. Eto sam Bog mi svakodnevno daje novu snagu i milimetarski pomaci za mene su od izuzetne važnosti i veličine. Iskreno verujem da će moja kćerka vratiti izgubljeno samopoštovanje i orjentir i da će za par godina tačno znati šta želi u svom lepom , mladom životu. Od srca Vam hvala, srećna sam što postojite.


    gocica
    Član
    gocica

    Draga Život,
    to sto pricamo sa tobom je najmanje sto mozemo da uradimo…da bar mozemo vise 😕 ,ali znam i to puno znaci i ja sam ovde na forumu uspela da resim neke moje nedoumice ili dobijem podrsku.
    elem htela sam samo da prokomentarisem za tvog muza kako je to nekako uglavnom tipicno za muskarce(verujem ipak ne sve,ali u vecini da…)da tako jako osecaju,a da su tako pasivni u pokazivanju svoje ljubavi 😆
    poruka i dalje vazi…samo napred i hrabro :bravo: :bravo: :bravo: mi ovde navijamo za tebe :love: :love: :love:


    sani-sk
    Član
    sani-sk

    Draga Zivot,

    Shvacam te u potpunosti i divim se tvojoj hrabrosti. Smatram da svaka majka voli svoje dete vishe nego sebe. Kod muskaraca je drugacije.

    Zelim ti jos puno hrabrosti, volje i ljubavi.

    Udahni duboko i pogledaj napred…

    Puno pozdrava iz Makedonije

    Sani


    život
    Član
    život

    Dragi moji prijatelji, ovih dana mnogo mi značite jer sam doista počela da osećam umor i nekakvu neobjašnjivu prazninu, ali čitajući vaše poruke opet sam povratila snagu. Malo iscrpljuju i sati putovanja i čekanja svakodnevno odlazeći na predavanja, a kada nisam u tom svetu onda sam sa sinom ( svako drugi dan ide u školu plesa ). Elem, Maja 27.04. puni 21 godinu, pa smo odlučili 28.04. da proslavimo rođendan u krugu njenih novih poznanika i prijatelja koje je zapravo stekla u vreme oporavka, a i u društvu starih prijatelja koji su joj mnogo značili na ovom teškom putu, drugarice iz detinjstva koje su bile „zaboravljene“ s njene strane i koje je „oživela“ i vratila u svoj život. Bit će tu i nekoliko odraslih osoba čija je podrška bila značajna za nju, a i za našu porodicu u celosti. Uglavnom, planiramo zabavu sa oko 30 DO 40 VELIKIH ljudi koji su i najmanjim znakom pažnje i razumevanja pomogli u nekim teškim trenucima mojoj ćerki, meni i mojoj porodici.Želim ovom zabavom ( koja je uz njenu saglasnost i učestvovanje u odabiru pozvanih ) da još jednom pokažemo kćerki da pripada telom i dušom u svet zdravih, osoba sa ciljem i željama, da nikako nije odbačena, naprotiv, volimo je i dat ćemo sve od sebe da uspe na svom putu. Od srca vam šaljem iskrene pozdrave i ako uspem poslat ću vam fotografije.


    leptiric
    Član
    leptiric

    svaka cast. zivot.
    ti si jedna vredna ,hrabra i pozrtvovana majka.
    uz tvoju pomoc i njenu upornost.
    nadam se da ce maja sigurno vratiti na siguran put.
    p.s.ja sam samo jednom pre 4 godine .kod jednog poznanika koji je narkoman.
    prespavala.
    i bila sa njim kod doktora.
    i davala mu terapiju.
    bilo je jako tesko.
    tako da ti se divim , kako uspecas da se boris.
    cak znam da su neki ugradjivali nesto kao neki balon ,da se ne bi vise drogirali.
    ali je to jako skupo.
    cak sam i videla i upoznala tog decka koji je to uradio.
    🙁

Gledanje 1 članaka - 1 do 15 (od 83 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.

Roditelj portal 2017 © Sva prava zadržana.