Ova tema sadrži 82 odgovora, ima 1 glas i poslednji put je ažurirana od strane  bilja83 8 godine, 9 meseci ranije.

Gledanje 16 članaka - 16 do 30 (od 83 ukupno)

Samo volja


  • gocica
    Član
    gocica

    nije ni cudo da se osecas prayno,jer iako srce dajes za svoje dete ti si se potpuno izgubila u tome…i psihicki i fizicki,ali to je normalno jer to je nesto sto ce proci i tako misli o tome…to ti je kao onaj perid kad se rodi dete i u potpunosti te usisa kao osobu da bi mu omogucio da ojaca i stane na noge.Tada mozes samo da budes mama!
    Mislim da ce ta zabava mozda pozitivno uticati na nju…kada na jednom mestu vidi toliko ljudi kojima je stalo do nje :love: :HAG: jer svako od nas voli da bude i prihvacen i voljen i da se oseti posebnom :zvezda:
    samo napred zivot mi smo uz tebe :-* :-* :-* ;] ;] ;]

    Bojana I Anja

    Zivot svaka ti cast. Pravi si borac. Imas moju apsolutnu podrsku. Kako si sada? Sta ima novo?


    biki
    Član
    biki

    Svaka cast zivot i sta drugo reci osim da ti se divim.Tvoja upornost i bezgranicna ljubav te je odrzala da istrajes,i dala ti snagu.Tvoj protivnik je bio veoma jak,i retko ko ga uspe pobediti,a ti si uspela.


    život
    Član
    život

    Eh, dragi moji . Iskreno zelim da verujem da je ono najgore doista daleko iza nas i da se vise nikada nece ponoviti.Prethodni mesec i po bio je prilicno aktivan, za kcerku narocito. U junsko-julskom ispitnom roku uspesno je pripremila i polozila jos pet ispita. Njena je ideja bila da prijavi te ispite a ja sam je maximalno podrzala u tome. Ona je ucila i radila vezbe (tamo gde je bilo neophodno) a ja sam , kako ona ne bi gubila vreme, pripremala seminarske radove. I bilo nam je super. Svaki cas imale smo potrebe da razgovaramo i da se konsultujemo oko postignutog, da zajedno delimo strah i tremu i da se zajedno radujemo njenim uspesima. Na ispi iz engleskog koji je bio 09.07. po prvi put nakon toliko vremena odlucila sam da je pustim samu, cak sam odobrila da jednu noc prenoci kod prijatelja njenog mladica. I znate sta se desavalo !?… Ne znam kome je od nas dve bilo teze i ko se vise brinuo za reakcije one druge. Zamislite ona se jako brinula jer je znala da se ja brinem i da razmisljam o svakom minutu koji provodi bez nadzora i kontrole kretanja. Kada se vratila sutradan , napustila sam posao ranije da bih je docekala i gotovo pet-deset minuta provele smo zagrljene u placu. EVO STA MI JE TOM PRILIKOM REKLA : „Majko moja, znam da nisi spavala celu noc, izvini za sve noci koje nisi spavala, volim te mama i ne mogu ziveti bez tebe.“ Uvek ce mi te reci odzvanjati u glavi, valjda ceo zivot. Zbog tih reci zelim da verujem kao sto sam napisala u prvoj recenici. Svojim ponasanjem i rezultatima konkretno postignutih radom i angazovanjem, ona mi dokazuje da je na pravom putu da uspe. Ovih dana me intezivno zaokupljaju idejom i namerom da ih pustim na letovanje. Sa Bojanom sam obavila razgovor vise puta i on smatra da takodje vlada situacijom te da nemam razloga za veliku zabrinutost, osim zabrinutosti koja mi se uvukla pod kozu i tece mojim venama. Zajedno smo obilazili agencije i veceras cemo mislim obaviti jos jedan razgovor i dogovor svi zajedno ( iako sam odlucila ). Vreme je za „pustanje s lanca.“ Mislim da ce biti jako srecni i da me nece izneveriti, a jednom moram proveriti i to. Neka se malo odmori i njoj je potreban odmor, malo cemo se razdvojiti na desetak dana, bit ce mi veoma tesko, jer glava i misli ne miruju ali moram i sa tim da se suocim i da je jednom doista pustim samu nekoliko dana. U avgustu ce opet krenuti sa učenjem i pripremama za preostala tri ispita i tu ce najbolje pokazati koliko je zapravo bila zadovoljna mojom odlukom da je pustim na letovanje. Hvala vam svima, mnogo vam hvala zelja mi je da vas jednog dana sve upoznam jer ste divni.Sve vas volim i pozdravljam od srca.

    Bojana I Anja

    Ovde ces uvek naci podrsku. Ti si hrabra zena


    život
    Član
    život

    Eto kada imam šta da kažem odmah na forum. HVALA BOJANA BAŠ MI ZNAČITE MNOGO. Odabrali smo i eto Maja i Bojan trebali bi, s Božjom pomoći, 24. ovog meseca u Bugarsku, deset dana – Sunčev breg. Veoma su srećni i ne razdvajaju se. Uživam u njihovoj sreći. Pozdrav svima.

    Bojana I Anja

    Bas sam srecna sto se tvoja cerka vraca normalnom zivotu. Znam da ce ti dani biti puni strepnje ali ce sve biti kako treba.


    život
    Član
    život

    Verujem da ce sve proci kako treba i da nam ovo razdvajanje na neko vreme možda čak i treba. Poslednje dve godine smo nerazdvojne i teško funkcionišemo ako nismo zajedno. Ne mogu da kažem da mi je to teret ali mislim da je ona počela da preteruje pa me gotovo za svaku sitnicu cima i pita. Napr. svakodnevno me zove da pita sta da jede za doručak, sta za ručak, šta da obuče pre podne, šta popodne.Ako smo kod kuce to je tek napast. Šta mislim o ovome ili onome, da joj spravljam kafu, donesem sokić, jako se mazi, očekuje da je uvek u pravu, obaveštava me o svakom izlasku pa i na minut-dva i tako, evo mama sada sam se probudila pa odoh u kupatilo, evo sada pijem kafu pa ću to i to, nemam kredita vise na mobilnom, ajd izadješ s posla pa mi doneseš dopunu i vazda nešto. Ne mislim da je drska i da me iskorištava, nego sam ja pratila 24 časa njen život i kretanje pa je sada stekla naviku da i dalje to čini sama. Da me sve pita i o svemu obaveštava. Izađe negde sa mladićem pa me stalno cima i obaveštava gde su i šta rade. Stoga mislim da će razdvajanje biti od koristi i na kraju krajeva ipak novi korak u našem projektu – uslovno rečeno. Za sada toliko, hvala još jednom biki, bojana, gočica,leptirić,maja i svim ostalim na forumu koji su me bodrili i davali snagu, produbljavali moju volju i želju da uspem. U nadi da je pre nama ipak lakši put sa manje straha i neočekivanih događaja lagano ću se vratiti sebi i pokušati odrediti šta mi je dalje činiti na izgradnji ličnosti moje kćerke da nam se ovo više nikada ne ponovi.

    Bojana I Anja

    I ja se nadam da je ova ruzna prica za vama. Bice sve ok. Opusti se posveti se muzu i detetu


    život
    Član
    život

    Ah, draga moja bojana. Maji sam verovatno bila najviše posvećena, ali ni mm niti malo dete nisu oskudevali u mojoj pažnji i posvećenosti. Vreme koje provodimo zajedno ,kući, mislim kada su svi na okupu, racionalno podelim na sve njih. Ako se Maja bavila učenjem ili nekom od svojih ličnih zanimacija svakodnevno sam makar sat posle posla crtala i pisala sa sinčićem, učila pesmice dok sam u kuhinji, a predveče smo po jedan ili dva sata šetali, odlazili u igraonice ili na ljuljačke i klackalice. Poneka smo odlazili u kupovnui, kroz šetnju svi zajedno. Za supruga sam imala onoliko vremena koliko je on , zbog prirode posla, mogao da provede samnom u društvu. Kasno uveče, eventualno pola sata-sat u toku dana. Uglavnom svaku nedelju mesecima provodimo svi zajedno odlaskom na selo i družeći se tamo.Nesreća koja me zadesila naučila me mnogo čemu, tako da sam , preuzevši kormilo u svoje ruke, doista davala sve od sebe da neko u celoj ovoj priči ne ostane uskraćen za pažnju i ljubav koja mu pripada. Sada, sada sam u situaciji da mi treba dan ,dva potpune samoće. Samo dan dva da nemam apsolutno nikakvu obavezu, da niko ne izgovori čak ni moje ime, da nikom nisam potrebna ni kao zaposleni, ni kao domačica, ni kao majka, ni kao supruga, ni prijatelj, ni dete. Razumeš, umorna sam od svega, iscrpljena od svakodnevnih obaveza, poklanjanja pažnje i rituala, ispunjavanja želja , kuvanja i služenja. Nadam se da me razumete, nisam sebična samo sam umorna. Iskreno vas sve pozdravljam i želim vam svu sreću sveta.

    Bojana I Anja

    Kako ti i ne bi trebao odmor. Ja te potpuno razumem. Nadam se da ces naci vremena za sebe dok ti je cerka na moru. Iza tebe je stresan period. Odmori se. Ovde ces uvek naci prijatelje i razumevanje.


    gocica
    Član
    gocica

    Jao Zivot to su tako dobre vesti i velik korak!!!!!
    :bravo: :bravo: :bravo: :bravo: :bravo:
    Nadam se i mislim da ce biti sve u redu,jer mislim da je konacno shvatila koliko si toga odvojila za nju :-* :-* :-* i sto je jos vaznije puno joj znaci :love:
    Odahni makar i malo, mozda ne nadjes dva dana za sebe ali bar i pomalo u svakom ce ti puno znaciti…
    puno pozdrava od gocice 🙂


    život
    Član
    život

    Nedostaje mi, nemam obavezu da brižno pratim gde je, s kim i kada dolazi, praznina. Navika je čudo. Razmenjujemo porukice i sve je OK. I Bojan mi nedostaje, mnogo sam ga zavolela. Vrtim se po kući i non-stop nešto raduckam, da ne mislim, šta li !? Malo više druženja sa Vanjom, on je neumoran u zahtevima, voli da crta, da proširuje saznanja o svemu i svačemu, uspevam i lagano da se odmaram. Hvala vam od srca. Volite , opraštajte ,činite male stvari koje vašim najbližim i najdražim mnogo znače.Čovek je velik onoliko koliko može da prašta, neka vas vole-ne moraju to da vam govore, sve dobro , dobrim će da vam se vrati, ili vama ili vašoj deci.


    ALEK2006
    Član
    ALEK2006

    Draga Zivot tek sad sam procitala ovu kompletnu temu i ostala sam bez teksata. Cak sam i zaplakala kad si pisala koliko si se borila, trudila, koliko samo neprespavanih noci, koliko straha… Neznam da li postoji i jedna rec na ovom svetu kojom bi mogla da ti objasnim moje divljenje na svemu tome, na tome sta si pruzila svom detetu i koliko si samo ulozila srca… Ma celu sebe i sto nisi dozvolila da svi oko tebe pate ili osecaju da nisi i jednog momenta sa njima. Zeno SVAKA TI CAST I ISTRAJ DO KRAJA JER SI STVARNO POTREBNA SVOM DETETU! ;]

    Puno te pozdravljam i zelim ti da se odmoris jer ti je nova SNAGA potrebna da ne bi klonula sad na polovini puta, sad kad si toliko uradila. :zvezda: :andjeo:


    život
    Član
    život

    Alek, hvala od srca. Samo ovaj tekst podrške kada pročitam i sama krenem da se gušim u suzama. Odmor, ništa od toga. Vreme koje je Maja provela na moru, a i ovo do 25. – og avgusta iskoristila sam na sina Vanju. Po povratku sa mora Maja je bila ispunjena utiscima i iskrenom željom da nas što pre vidi. Nedostajale smo jedna drugoj i eto imale smo satima šta da prepričavamo. Vanja je pre neka dva meseca pobedio u našem gradu na takmičenju za izbor miss i mister grada i kao posledica toga dobili smo poziv za učešće na republičkom takmičenju u kategoriji mališana od dve do osam godina. Prijavili smo njegovo učešće i eto spremali se. Vanja ima šet i po godina i želeo je da recituje pesmicu na taj dan. Danima smo zajedno odabirali i na kraju se odlučili za Plavi čuperak od Miroslava Antića. Vežbali smo danima, učili kako se ponašati , hodati, vežbali smo odgovore na sva moguća pitanja, birali „krpice“ za taj dan. Lepo smo to sve nas troje odradili i eto , kao i svaki put kada uložite trud, imamo rezultate. U konkurenciji nešto više od stotinjak učesnika , Vanja je osvojio titulu Mali Mister 2007. godine. Bilo je doista naporno, dugo je trajalo ali Maja je neskriveno, ipak bila najsrećnija uspehom svoga brata. U ovakvim i sličnim situacijama, volim da je analiziram i posmatram svom svojom pažnjom. U tim momentima moram da se okrenem za 360 stepeni i svu pažnju posvetim njoj i da joj dam na značaju. Tada je jako ranjiva i sa sjetom i gotovo tužnim pogledom isprati sva lepa dešavanja u našem životu. Znam i osećam to celim svojim bićem, njeno kajanje zbog narušavanja porodične harmonije, kao da ima osećaj ne pripadnosti. Menja joj se naglo raspoloženje, povlači se u sebe. Kako sam naučila za sve proteklo vreme proceniti različitost njenih reagovanja, tako su i moji postupci veoma promenjljivi i mora brzo da se reaguje. Eto tako funkcionišemo, spremamo se za novu školsku godinu. Maja od sutra treba da krene sa učenjem i pripremama kako bi očistila prvu godinu. Preostala su joj dva ispita i deo trećeg. Jučer smo razgovarale i želja joj je da sve očisti pa ćemo videti. U velikoj smo dilemi i u vazduhu lebdi strah, šta raditi u drugoj godini. Ona pokazuje spremnost da se u vreme predavanja odvoji od nas i da joj za to vreme nađemo stan. Ja,… ja ne znam …. Verujem joj ali iskrena da budem ne još dovoljno, a opet … verujem joj toliko da bih pokušala. Znam da to iziskuje novu brigu i napetost, kao i angažovanje oko svakodnevnog kontrolisanja njenog kretanja. Gde je, s kim, kuda izlazi i zalazi …. odmah mi naviru sećanja na sve što smo prošli, na sve laži i prevare. Znam, to je STRAH. Imamo još mesec-dva na raspolaganju. Razgovarat ćemo i na kraju doneti zajedničku odluku. Istina je da smo prethodnu godinu imali veliku patnju odlazeći svakodnevno s njom na predavanja, čekajući je i putovati tako i sate provoditi u odlascima i dolascima, ali to je bio jedini način da je sačuvam od društva i njihovih, a i njenih loših namera. Sada , sada mi je jako teško. Jednom ću ipak morati da je pustim, plašim se njene reakcije. Šta ako je ona doista spremna, a mi joj ne dozvolimo – badava sav trud, odreagovat će negativno i ništa nisam napravila ukoliko izazovem revolt kod nje. Ako je pustim, a nije spremna …. ? To je dragi moji sada izuzetno veliki problem, a ne mora biti da i jeste. Trenutno joj je u poseti na nekoliko dana drugarica iz detinjstva, koja inače živi u Beogradu, ali su non-stop u kontaktu i naizmenično se posećuju po par dana, koja nam je bila od izuzetnog značaja u Majinom oporavku. Pokušat ću preko nje , već smo se dogovorile za saradnju, da saznam najskrivenija Majina razmišljanja o daljem načinu školovanja, eventualne „zloćaste“ planove. Iskreno se nadam da neće saznati ništa više nego što Maja i meni kaže. Tako da ću koristiti svaku priliku za razgovor s njom , naravno ne samo na tu temu, nego da bih mogla uopšte doneti razumnu i ispravnu odluku. I Vanja nam se sprema za drugi razred osnovne škole, pa svaki trenutak koristi za igranje.

Gledanje 16 članaka - 16 do 30 (od 83 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.

Roditelj portal 2017 © Sva prava zadržana.