Roditelj Portal – Trudnoća, beba, roditelj Forumi DECA Vaspitanje Starije dete i nova beba u kuci

Ova tema sadrži 147 odgovora, ima 1 glas i poslednji put je ažurirana od strane  Natasa 7 godine, 1 mesec ranije.

Gledanje 106 članaka - 106 do 120 (od 148 ukupno)

Starije dete i nova beba u kuci

  • MilicaCale

    E, a ja znam dosta primera kao iz price pulinkine patronazne. Ne kazem da je vecina i da tako treba, meni su to primeri kako ne treba raditi.
    bukvalno, mama mora da posvecuje puno vremena bebi, pa se oseca krivo. A jos nije ostvarila sa bebom tako jaku emotivnu vezu kao sa prvim. Pa onda brine i trudi se samo oko starijeg. Mislim, ne zanemaruje bebu, mora da joj se posveti, ali bi sve ucinila za drugo. Problem je kad tako ostane i kasnije, pa starije dobija sve sto pozeli a mladje ne (zato sto ima od starijeg, a sto starije ne da svoje, to nikom nista). Pa starije bira poklone i za mladje (da bi imala vise za sebe), ma trista cuda.
    Moja seka je bila to mladje, pa joj je ostao osecaj nesigurnosti do sada (nije je zanemarivala mama, ali jesu drugi, koji su meni posvecivali vise paznje).
    pulinka, ta teorija upste ne stoji kod dece gde je razlika ogromna, kao kod tebe (a i ja imam mnogo mladjeg brata, pa znam)


    pulinka
    Član
    pulinka

    Chencha, jesi sasvim, hvala :).
    Vidiš, Milice, to jeste stvarno ružno :(. Ja stvarno ne poznajem takve roditelje. Znam neke koji su jako pravili razliku među decom zbog pola, i neke koji su favorizovali jedno dete jer im je više odgovaralo po karakteru :(, ali nije imalo veze sa redosledom rođenja.
    Mada, moram reći da je sa daljom rodbinom bilo i kod nas „situacija“, tj. ja sam uvek ostala više u centru pažnje nego sestra. Ali pošto je ta pažnja mene uglavnom gušila, mislim da sestra i nije tako loše prošla-imala je manevarskog prostora da se bavi čime hoće, a da ne bude stalno pod lupom brižnih rođaka (mada im ona ponekad i zameri tu nepažnju)…


    MissGak
    Član
    MissGak

    Moguce je da se njen stav zasniva na osnovu par primera,koji su verovatno ostavili jaci utisak na nju.Nemam drugo objasnjenje,jer da je stavrno tako u to ne mogu da poverujem.
    U nasem slucaju,naprotiv,drugo dete je bilo planirano i mislim da cela ta prica o roditeljskoj spremnosti moze samo da doprinese boljoj brizi,a da ne govorim o kvalitetnom vremenu provedenom sa detetom.Sa prvim sam umela da izucavam faze,a drugi put bi ih spremna docekala,manje se nervirala i samim tim imala vise neznosti i osmeha za svoju bebu.Mnogo sam lakse umela da je utesim iako je njoj,zbog razlicitog karaktera,to cesce bilo potrebno nego starijem detetu u tom uzrastu.Sada osetim koliko vise uzivam u odrastanju svoje dece,kada sam opustenija,koliko ne propustam vazne momente zbog neprestanog straha i cesto bespotrebne brige.
    Mislim da nisi pokvarila temu,jasno je da takvi slucajevi u kojima se drugo dete drugacije dozivljava postoje,ali to obavezno ne mora da znaci da se manje voli.


    beby
    Član
    beby

    Meni je ova tema mjesecima u glavi,mene bas plasi obrnuto uskracivanje paznje starijem djetetu,u mnogo porodica sam primjetila neke stvari koje ja ne bi voljela da radim,Tipa daj mu mladje je ,popusti pametniji si,nemoj da galamis probudices bebu ,sta vredi da ti to kupi kad ce mladje polomiti i ostalo.
    Ja imam jednu mirnicu koja je i ovako povucena i stidljiva i zeljela bi kao i svi vi da sto manje pati zbog nekih promjena.Ne ocekujem ja probleme od nje,bas suprotno . Znam realno je da beba zahteva vise paznje ja cu biti sama u vecini dana sa njih dve ,kako se organizovati da zavrsis sve oko bebe a i da starijem djetetu ne narusis neku njegovu rutinu.


    malisha75
    Član
    malisha75

    Imala bih bas svasta da dodam na ovu temu, samo da nadjem vremena. Meni je u dusi haos. Osecam da sam zanemarila starije dete zbog bebe, a isto tako i da se bebi nisam dovoljno posvetila zbog starijeg. Kad bih bar mogla da se kloniram, ali ne ide. I dzabe sva organizacija, kad ni dvogodisnjak, a ni beba nisu masine koje mogu da se naviju da rade po nekom sablonu sve u minut. Sve u svemu, beba je bila zeljena i planirana, i uz puno truda i malo srece, nadam se da cemo uskoro da se usemimo i uzivamo.

    Nabasah na ovaj clanak, ali ga jos nisam procitala. Verovatno je zanimljiv… Za one koji imaju vremena – http://www.dailymail.co.uk/femail/article-1351567/First-born-Piggy-middle-Or-baby-How-place-family-rules-life.html


    LediIv
    Član
    LediIv

    uh, i ja bih svasta rekla da imam vremena. mogu samo da kazem da je glupost to da su druga deca zanemarena i, jos gore, nezeljena. mislim stvarno… meni je i trece zeljeno i planirano podjednako kao i prvo. a nekima se desi i prvo. sto neko rece, imam utisak da se mnogima pre desi prvo nego drugo. a da ima situacija gde roditelji jedno dete zanemaruju, ok, to mogu da poverujem, ali uopste ne mislim da ima veze s redosledom.
    i naravno, mnogo zavisi od bebe. za mene su mogli da kazu pre da sam zanemarivala lenu nego ivana, jer je ona prosto bila beba koja nije zahtevala mnogo, dok ivana nisam mogla da spustim iz ruke ni na pet sekundi jer je bio zahtevan do bola…
    e sad, kad se drugo dete rodi i kad roditelji treba da brinu o dva deteta umesto o jednom, naravno da nijedno od njih nece dobijati paznju koju bi imalo da je samo. malisha, to je prosto tako, nemoj zbog toga da se nerviras i da te grize savest. jeste da ti starije dete nema tebe na raspolaganju kao do sad, i da mozda trenutno malo pati jer je ljubomorno, to je neminovno, ali si mu pruzila nesto neprocenjivo zauzvrat – sestru :love: . i sestra ce imati brata. ovo sto sad placaju je mala cena 😉 . a sasvim je moguce i da ti zbog grize savesti teze dozivljavas to sto ne mozes da mu se posvetis nego sto on to dozivljava.


    chencha
    Član
    chencha

    LediIv, i ja bas to pomislim svaki put kada me grize savest i imam osecaj da se nisam dovoljno posvetila jednom ili drugom – da su jedinci imali bi nasu nepodeljenu paznju, ali ovako imaju nesto neprocenjivo – brata! Mene je mm, mesec dana posle rodjenja mladjeg deteta, trgao iz takvih razmisljanja recenicom : „Sad ispade da je najgora stvar za dete da ima brata ili sestru!“ I stvarno ova prica oko zanemarivanja, zapostavljanja i sl. vodi ka tome da je najsrecnije i najzbrinutije dete koje je jedinac, a ja stvarno mislim da nema niceg bolje za dete nego da odrasta uz bracu i sestre, bilo da je mladje, starije ili srednje.

    Ja bih volela da mame koje imaju duzi staz sa dva deteta opisu malo kakav je i kako se menjao odnos izmedju njih dvoje. Moj stariji sin je prvih nekoliko dana bio fasciniran bebom, stano ga je zagledao, pokazivao nam kako beba ima i ruke i noge i oci itd., sav odusevljen je opisivao sve sto beba radi (to se naravno svodilo na „beba place“, „bata pava“ i „bata siki“). Posle tih prvih par dana je dosao period (sve negde dok mladji nije napunio mesec dana) u kome je on totalno ignorisao brata, niti mu je prilazio, niti je odgovarao na pitanja u vezi bebe, jednostavno se pravio kao da beba nije tu. Posle te faze je dosla malo agresivnija faza kada je pokusavao da ga cusne u prolazu, skine mu carapice, pocupa kosicu…Doduse, tada smo bili u velikoj krizi sa dojenjem pa je beba sisala bukvalno 20 sati dnevno i to je, pretpostavljam, bio glavni uzrok njegove frustracije. Onda je polako beba pocela sve vise da reaguje na okolinu, da se smeje i da guce i stariji je poceo sve vise vremena da provodi uz bebu nesto joj pricajuci, citajucu joj knjige, pokazujuci igrackice. A bebina reakcija na brata mi je totalno fascinantna : cim mu se ovaj priblizi, pocinje da se smeje na sav glas, da vice i da guce, kad mu se stariji obrati ona se bukvalno, bez preterivanja, zacenjuje od smeha. E sad u poslednjih nekoliko dana, primecujem da se stariji oseca na neki nacin ugrozeno. Sve bude super i onda, u nekom trenutku, pocne da sklanja svoje igrackice ili knjige i govori „Uzece mi bata“. Jutros dok smo doruckovali je odjednom poceo da sklanja svoju casu sa jogurtom i da govori „necu dam bati“ iako beba nije bila ni blizu (spavao u drugoj sobi) niti smo razgovarali o bebi, davanju jogurta ili necem slicnom. Bas me iznenadjuje jer ne vidim da se nesto promenilo u poslednjih par dana sto bi izazivalo ovakve njegove reakcije, a pri tom nije dete koje ne daje svoje igracke ili stvari (imao je narvno i takvih faza, ali zaista umereno i prolazno).
    U mom okruzenju, sve mame sa dvoje dece kazu da je starije od pocetka odlicno prihvatilo mladje i da nisu imale slicne situacije, pa mene zanima da li je i kod svih vas sve teklo tako glatko i da li smo mi jedini sa ovakvim problemcicima?


    katarinam
    Član
    katarinam

    MilicaCale;753018 wrote:
    bukvalno, mama mora da posvecuje puno vremena bebi, pa se oseca krivo. A jos nije ostvarila sa bebom tako jaku emotivnu vezu kao sa prvim. Pa onda brine i trudi se samo oko starijeg. Mislim, ne zanemaruje bebu, mora da joj se posveti, ali bi sve ucinila za drugo.

    Ja sam tako na početku radila. Dugo sam ostala u bolnici sa bebom i Dimitrije je patio pa sam sve htela da mu nadoknadim, a i mislila sam, Sofija je mala, ništa ne zna, pa neće ni primetiti da je zapostavljena. A onda sam primetila da ona sa 2 meseca pruža ruke ka meni kad prođem pored, a neko je drugi drži i to me je toooliko rastužilo, srce je htelo da mi prepukne. Tad sam sve promenila i sad se trudim da im posvećujem podjednako pažnju. A i na Dimitrija je to uticalo da se promeni prema sestri, bio je postao sebično i bezobrazno dete usled tolike moje posvećenost njemu, a sad se postepeno vratio u normalu i stvarno je divan prema sestri i čak mi puno pomaže (oko kupanja, presvlačenja…). I svima objašnjava kako je i on mamino dete i Sofija je mamino dete 🙂


    znljubica
    Član
    znljubica

    Najbolje je uključiti starije dete u sve poslove oko bebe.
    Ako mu objasnite da je beba mala i bespomoćna i da vam je pomoć neophodna,
    osetiće se važnim i potrebnim.


    tirina
    Član
    tirina

    Joj danas je baš bio jedan težak deo dana, kada ne znam kako da se ponašam pa su mi ove teme nepohodne…….
    Anino ponašanje je baš promenljivo iz dana u dan. Jedan dan je predobra i ljubomora uopšte ne dolazi do izražaja, a onda naiđe dan kad je u nekih pola sata uhvati histerija i sve se svodi na NEĆU, JA ĆU, NEEEE, na vrištanje, plakanje. Dok to traje ne mogu da je ubedim da nešto uradi, da se obuče, jede. Prvo pokušam lepo, pa onda izgubim strpljenje pa počnem sa nekim oštrijim tonom da joj se obraćam.
    Trudim se da dok dojim bebu sa njom pevam da nešto pričamo, šalimo se, igram se sa njom i dok beba spava, ali kad naiđu te žute minute nađem se u mat poziciji.
    Prema njemu je nežna, hoće kao da ga drži, mazi ga, ljubi ga..ne pokazuje agresiju, da ga udari ili sl, ali tu svoju muku iskazuje svojom vezanošću za mene.
    Posle kad sve prođe i kad pomislim na njenu facu dok sam vikala onda mi je bude žao pa se isplačem.
    Na znam da li da kažem „srećom“, ali to se do sada desilo 2 puta, s tim što ja posle budem u šoku i ne mogu da dođem sebi. Krenem da se preispitujem da vraćam film i samu sebe savetujem u glavi šta da radim i kako da se ponašam sledeći put.
    Od kad je beba došla vezana je za mene maksimalno i u fazonu je SVE ĆE MAMA, pa mi je i dodatno žao jer nekad čeka gladna da joj ja dam da jede bez obzira na to što je tu mm ili moja mama koja dolazi da mi pomogne.
    Muka je i što je krenula u vrtić pa i to dodatno otežava stvari. Jedino me teši činjenica što će se ta muka oko vrtića isplatiti jer jetrva i dever isto imaju dvoje male dece pa kad ona i ja budemo počele za godinu dana da radimo onda će bar Ana biti koliko toliko zbrinuta.

    Ne znam, svaki savet će mi dobro doći…………


    anita75love
    Učesnik
    anita75love

    Evo ovako….sad ćete da padnete u nesvest….ali ja kažem ne može da škodi a kada ne škodi znači da koristi…….
    Pošto sam ja stvarno bila u haosu vezano za prihvatanje bebe, iz razloga što moja prva „beba“ nije baš najmirnije dete na svetu i straha kako će on da „preživi“ rođenje bate jer je do tada sve bilo za, oko i u vezi njega…..i nisam iskreno bila baš najoptimističnija….ni ja niti iko iz moje porodice-niko sem mm! A bilo mi je baš stalo da sve bude ok….. I mm bio u pravu-ispalo je mnogo bolje nego što se iko nadao!
    Možda je tome dosta doprinela i činjenica da on odavno ide u vrtić, njega obožava odn.obožava decu-a beba je dete pa samim tim njega doživljava kao druga za igru……poenta je da je on jako društven i da nikad nije imao problem sa emocijama, to nije bilo nikada sporno, moj strah se više ticao ljubomore-ali…..
    da skratim priču-on bebu obožava-beba obožava njega-do te mere dakad se ja pojavim i nasmeje se i ne nasmeje-kako kad….ali kada vidi starijeg batu-to je osmeh od uva do uva-cičanje, vrištanje od sreće……da može poleteo bi ka njemu…..
    stariji brat s druge strane svugde hoće da vodi bebu, ako negde ne idu zajedno uvek pita „zašto ne ide i bebi“, kad nešto kupujemo uvek se kupuje i bebiju „da ima i on“….svako jutro prvo njega poljubi, kad se igramo obavezno kaže „da povedemo i bebija da se igra sa nama“….hoće da i njega vodi u vrtić da i on ima svoje drugove itd…..
    Naravno bilo je tu pomalo svega ali sada čak dozvoljava i da uspavljujem bebu i bude miran kao buba, da ga ne probudi……
    A sada da se vratim na ono padanje u nesvest sa početka priče-ja sam tako uradila i pošto kao što rekoh ne može da šteti savetujem budućim duplim mamama da pokušaju isto…..nama je uspelo, možda će i vama da pomogne da sve ispadne najbolje moguće…..
    -kada dolazi beba kući iz porodilišta obavezno kupite poklon starijem detetu-nešto što jako dugo želi i kažete da mu je to kupila beba…….i povremeno i dalje nastavite sa tom praksom naročito ako negde odete sa mlađim detetom i ne povedete starije…..
    -kada bebu unesete u kuću sakrijete lice i detetu pokažete prvo noge (ovo možda ima psihološki efekat, dete je zainteresovano, znatiželjno, jedva čeka da vidi čije su to noge….a ne da mu npr odmah gurnete bebu pod nos, kažete ovo ti je brat/sestra i po mogućnosti otrčite da je dojite npr…..)
    -starije dete uvek uključite u poslove ali tako da se on oseti važnim i odraslim
    -nikada ne zapostavljajte ni jedno dete ali bar u početku odovojte vreme za igru sa starijim kao da je i dalje jedinac….meni je za to vrtić „zakon“-em dete malo izluftira glavu, znači neki život na koji je navikao od pre i dalje vodi (zato je uvek bolje da dete pođe u vrtić pre rođenja mlađeg deteta jer će se u suprotnom osetiti odbačenim), em za to vreme se vi posvećujete mlađem u potpunosti-kao nekada sa prvim….kada starije dođe iz vrtića organizujte pomoć tako da vi možete da posvetite starijem detetu nasamo bar sat vremena……što manje mu bodite oči sa bebom….a kada to i radite uključite i njega….
    Nama je ovo rezultiralo time da je Ilija sam poželeo da više provodi vremena sa Mihajlom, baš zato jer mu“ beba nije izašla na nos“.
    Tirina-to će da prođe, to je krajnje normalno…..moj nije hteo kada sam došla iz porodilišta ama nigde da ide bez mene, baš nigde…..čak ni sa babom i dedom koje zna od rođenja i sa kojima smo neko vreme i živeli zajedno i sve je bilo mama će da uradi….-da te utešim ta faza traje 2-3 meseca i nestane….nema toliko veze s ljubomorom koliko sa nesigurnošću da ako opet negde odeš nećeš da se vratiš kao kad si nestala zbog porođaja……greška je što dete nisi pre upisala u vrtić….tu ne znam šta da ti kažem sem da se nadaš da će ga zavoleti pa kad se to desi biće sve lakše……moj se jedno vreme malo odvikao od vrtića jer posle porođaja smo bili par nedelja kod moje majke i bilo je manjih problema (plakanje-što nikada pre nije radio) ali se za dve nedelje opet vratio u kolosek…..
    Chencha, ja mislim da će to da prođe….nekom detetu treba manje, nekom više vremena….a svi oni prolaze kroz tu fazu-„neću da dam“ ali mislim da ona zaista kratko traje…..pokušaj samo da ne insistiraš na tome da beba mora da dobije nešto….daj za pravo starijem detetu i kaži „u, redu, ne moraš, to je tvoje…..“ i poštuj na pr.ako ti dete kaže-neću da ti pomognem, hoću da se igram,neću da donesem pelenu itd….
    On u stvari hoće da vidi da li ti više voliš bebu od njega odn.kome ćeš dati za pravo…..pa ne nasedaj na provokacije….i što manje ga grdi tipa „nemoj da ga udaraš“…..ako počne što pre zainteresuj za neku drugu aktivnost ali tako da bude što manje frke….
    Nama je to pomoglo da se napadi ljbomore svedu na najmanju moguću meru……
    :-*


    malisha75
    Član
    malisha75

    Opet bih mogla ovde da pisem do prekosutra, ali, necu, jer i ovako zapostavljam sebe posto blejim u komp dok deca i mm spavaju…

    Anita, evo ja sam procitala tvoj post i nisam pala u nesvest 😆 . Ne zato sto ti ne verujem, nego zato sto sam stekla utisak citajuci i druge postove da imas dosta pomagaca, pa je uz njih balansiranje medju bebom i starijim detetom mnogo lakse izvodljivo.

    Iskreno, kod nas je situacija i dalje dosta komplikovana, doduse manje stresna nego ranije.
    Prve znacajne promene na bolje sam primetila oko sestog meseca, jer je tada beba pocela sama stabilno da sedi i da komunicira ozbiljnije sa starijim bratom…

    Isteklo mi je vreme 😉
    Do kuckanja :caos:


    pulinka
    Član
    pulinka

    Ja nemam nikakav savet osim da se zadivim-Tirina, ti si stvarno u prvih mesec dana sa malom bebom samo 2 (dva) puta vikala na stariju devojčicu? Mislim da si zaslužila medalju, jer meni to zvuči kao neka maksimalna harmonija u takvim okolnostima?!
    Jedino što i meni deluje da su nova beba+vrtić možda stvarno previše stresni odjednom, ali deca su različita, možda ispadne tako mnogo bolje nego bez vrtića.
    Meni lično se ne sviđa ideja o upoznavanju prvo bebinih nogu, niti bih volela da mi se dete prvo upozna sa bilo čijim nogama.

    Ostali Anitini saveti-pa, složila bih se da Anita ima dosta pomagača i da je mnogo lakše živeti sa dvoje dece kada jedno od to dvoje veći deo dana provede van kuće ili bar u društvu nekog drugog osim majke.Tako da osim saveta treba uzeti u obzir i životne okolnosti…


    tirina
    Član
    tirina

    Anita hvala na savetu i podeljenom iskustvu.
    Svesna sam činjenice da je velika greška što je krenula u vrtić baš kad se bata rodio, mi smo hteli da ona krene pre rođenja bebe, npr. u aprilu, ali nismo imali pojma koja je procedura oko upisa. Možda bi bila bolja varijanta i da je krenula u septembru jer bi do tada verovatno bolje prihvatila činjenicu da nije više jedina u našem životu.
    Poklon smo kupili, pa i danas kad je pitam ko je to kupio ona kaže bata. Prema njemu nije sebična, uvek ponudi njemu po principu jedno meni, jedno bati…..

    Pulinka, dva puta su se desile te baš histerične situacije, ove sitne ne računam jer i njih stvarno ima malo. Ona je uvek bila mirno dete, da poželiš da je čuvaš. Ja sam pored nje održaval trudnoću i mogla sam da joj objasnim da mama mora da leškari da je boli stomak i da možemo i tako da se igramo.
    Verovatno i ja ne znam kako da se ponašam jer obe nismo bile u tim situacijama. Nije navikla na mamu koja se beči i viče. Imala je ona svoje ispade i pre bate, baš je imala fazu kada se slično ponašala kao sad, ali to je prošlo brzo.

    Sećam se da mi je kuma, koja ima dvoje dece, rekla da je njoj pedijatar rekao da starijem detetu treba do tri meseca da prihvati mlađe. Verujem da ima i izuzetaka, kao što je i njena ćerkica kojoj je mukici trebalo više od 6 meseci.

    Kad bolje razmislim ja sam ceo život mislila da mama više voli brata nego mene 🙄 🙄 🙄
    Svesna sam da će sve proći, ali kad mi se srce cepa kao juče moram da se izjadam i čujem tuđu reč :-* :-* :-*


    chencha
    Član
    chencha

    Tirina, meni se cini da tvoja devojcica sasvim lepo prihvata novu situaciju, ti ispadi u ponasanju bi se desavali i da nema brata, samo bi ih pripisala necem drugom, a preterana vezanost za tebe moze da bude i zbog polaska u vrtic, ne mora neminovno da bude odraz ljubomore. U svakom slucaju, i deci od desetak godina treba vremena da prihvate novog clana porodice, da prihvate promene u svom zivotu, emotivno se vezu za brata/sestru…a kamoli nece trebati ovim nasim dvo(tro)godisnjacima. Iskreno, mene bi vise brinula situacija u kojoj starije dete od pocetka grli i ljubi mladje, daje mu svoje stvari i gracke i ne pokazuje nikakve promene u ponasanju, odnosu prema roditeljima i sl.

    Kod nas je zaista bilo svega i svacega, ti incidenti koje ti opisujes kao izolovane kod nas su bili svakodnevna pojava. Mene nije toliko brinulo histerisanje i inacenje za svaku sitnicu – nekako sam ga ocekivala, ali me je izuzetno pogadjalo i plasilo neprihvatanje bebe od strane starijeg sina, to je u nekim trenucima islo dotle da on nista ne radi, vec samo nekoliko minuta fiksira bebu pogledom tako punim mrznje, odbacivanja, besa…da sam se ledila u trenutku. U nekim trenucima sam mislila da nikada nece prihvatiti i zavoleti brata. Naravno, sve je doslo na svoje, samo je trebalo puno vremena ( ja sam ocekivala i vise) i strpljenja . Kod nas su stvari drasticno krenule na bolje kada je mladji poceo da sedi i klopa, sto je omogucilo intezivniju interakciju izmedju njih dvojice, mladji je jednostavno sarmirao i osvojio starijeg, a kad je poceo da „gmize“ po kuci – postali su pravi ortaci.

    Ja nemam neki konkretan savet ili recept kako se ponasati prema starijem detetu kada se rodi beba, a za vecinu gore napisanih mislim da nisu primenjivi za svako dete i svaku porodicu. Kupili smo i mi poklon i znao je da je od bate i ponavljao je to svima – ali ne vidim da je to nesto posebno uticalo na njega. Ukljucivanje u negu bebe- kod nas je bilo tesko izvodljivo jer je i sam u to vreme bio beba, a ni sada mu to nije narocito zanimljivo (doda on meni pelenu ili bodi, ali zato sto mi zaista treba pomoc u tom trenutku, a ne zato sto uziva u tome). Pokazivanje nogica – ne vidim kako moze da utica na starije dete sem da ga u trenutku zabavi, a ja sam od pocetka zelela da on shvati da je beba clan porodice, kao i on, da nije lutka za igru i zabavu. U sustini ( i to je moj savet), ja mislim da se treba ponasati sto prirodnije – niti mozes starijem da se posvetis kao kad je bio jedinac jer to vise nije, niti mozes o mladjem da brines kao da je prvo dete jer to nije. Praviti neke vestacke situacije uz pomoc baba i deda, u kojima ce se starije dete osecati kao da se nista nije promenilo – po meni samo odlaze i otezava njegovo prihvatanje situacije i mladjeg deteta kao ravnopravnog sebi. Takodje, ni slanje starijeg kod baba, deda, u obdaniste… samo da bi se mladji osecao kao prvi i jedini, po meni nije resenje – i bebi treba dozvoliti da se adaptira i navikne na porodicu kakvu ima, a nju cini, pored mame i tate, i stariji brat/sestra. Takodje, mislim da ne treba pred starije dete prevelike zahteve i ocekivanja u pogledu njegovog prihvatanja bebe, treba vremena da se oni zblize i emotivno vezu, i do toga treba da dodju sami. Moj stariji sin je npr, tek sada poceo da mazi mladjeg, dok setamo on sam pridje pa ga zagrli, pritrci mu cim se probudi da ga poljubi.. .ali mi nismo nikada insistirali na tome, cak mu nismo ni govorili da treba to da radi, jedino smo mu, naravno, branili da bude agresivan prema bebi i pricali mu da se bata njemu smeje jer ga najvise voli (sto i jeste istina)

Gledanje 106 članaka - 106 do 120 (od 148 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.

Roditelj portal 2017 © Sva prava zadržana.