Roditelj Portal – Trudnoća, beba, roditelj Forumi DECA Bebe Uspavljivanje i spavanje bebe

Ova tema sadrži 1,715 odgovora, ima 1 glas i poslednji put je ažurirana od strane  anita75love 5 godine, 8 meseci ranije.

Gledanje 1,696 članaka - 1,696 do 1,710 (od 1,716 ukupno)

Uspavljivanje i spavanje bebe

  • Micka&Nidza

    Moj Stefi odavno vise nije beba ali i sad voli da se uspava na rukama, naravno na mojim rukama. ne da ga nosim, ljuljam i slicno. Legnem s njim u krevet, on legne meni na stomak i tako se uspava. Nekad se malo oduzi, a nekad bas brzo zaspi….A nekad zaspi i bez toga. Ali moje prisustvo je obavezno.


    marija013
    Član
    marija013

    Zdravo svima!

    Mislim da je veoma vazno da dete ume samo da zaspi i da bude mirno, sigurno i spokojno dok to radi. Ja imam jezivo iskustvo sa starijom cerkom, pa to iz iskustva kazem (naravno, ovo je moje licno misljenje).
    Moje dete nije spavalo godinu dana! Odnosno, ona je kako-tako i spavala, ali MI NISMO!
    Kad je pocela da se budi nocu van ustaljenog rezima (imala je oko 4 meseca), zbunili smo se. Svaki put kad se probudi, mi je uzimamo, nunamo,… Onda su se nasli pametnjakovici „puni iskustva“ i poceli da mi pune glavu da mi je dete gladno, da se zato budi. I pored toga sto sam znala da nije gladna, nudila sam joj sisu svaki put kad se probudi. Sad vec znate sve i same – tu je krenuo HOROR! Budjenje na svakih 15 min, nunamo, sisa (kobajagi – samo se mazi i ununava), mi neuroticni, neispavani, kao zombiji! E, kad nam je pukao film, pustili smo je da place i da zaspi sama. To je ovako izgledalo: muz ili ja legnemo pored nje na nasem krevetu i kuliramo. Ona URLA, penje se po nama, vuce nas, bori se kao lav da ne zaspi. Medjutim moram da napomenem da, i pored jezivih zvukova koje je ispustala, njen izraz lica i stvari koje je radila uopste nisu bili traumaticni (npr, zaigra se sa koncicem od jastucnice ali i dalje urla). Sve smo to istrpeli smireno, bez ljutnje, sa puno neznosti i ljubavi (bilo nam je jako tesko, par puta smo se krisom rasplakali). Nismo mogli da je zatvorimo samu u sobi i pustiti da place, a i vodili smo racuna o bezbednosti (da se ne izvrne iz kreveca ili ne padne sa kreveta). Verovali ili ne, CETRVTU NOC JE SAMA ZASPALA! Da sam znala da je bilo samo 3 dana potrebno da se to resi, ne bi cekala onoliko meseci 🙂 A sto je najvaznije, dete mi je bilo odmornije, opustenije, samostalnije.

    Istu rutinu smo imali i za nocno i za dnevno spavanje.

    Sad imam bebu i zavetovala sam se da necu istu gresku da napravim. Haha, kakva glupost! Sve sam ISTO uradila 🙂 Beba ima skoro 5 meseci, razbija me vec par dana sa tim 15-minutnim spavanjem, nosenjem i jutros sam je pustila da otplace (ja plakala u drugoj sobi). Ali, ulazila sam u sobu da je poljubim i da mi cuje glas, motrila sam je krisom sve vreme. Eno je, pile moje malo, spava vec sat vremena sto je pojam za nas! Probudila se, malo zakmecala, okrenula se i nastavila da spava! Znam da je ovo tek pocetak borbe, ali spremni smo za to!

    Dugorocno je spavanje veoma vazno za decu, ali i za roditelje (i mi imamo dusu, a u njoj nasu decu). Kad smo zadovoljni i odmorni, bolji smo i roditelji.

    Pozdrav! Lepo spavajte 🙂


    marija013
    Član
    marija013

    Nastavljam sa svojim iskustvom, nadam se da ce nekom negde da pomogne. Ako nista drugo, bar da znate da niste same.

    Nastavili smo sa „programom“ – pospanu je stavimo u krevetac, ona u momentu kad obrazom dodirne dusek pocne da place, kuka, ali za 5 sekundi odustane i zaspi. Kvalitet sna joj je neuporedivo bolji! Prvi dan se odvalila od spavanja, ali sam to pripisala pocetnickoj sreci i cinjenicom da je danima bila umorna i neispavana. Medjutim, dug i miran san traje vec danima, tako da je to definitivno posledica toga sto u trenutku kad tone u san ona se nalazi u svom krevecu. U medjuvremenu se budi, malo gleda, nekad cuti, nekad se zali, ali okrene glavu na drugu stranu i nastavi da spava! Raspolozena je, produzili smo vreme koje provodi sama na krevetu (budna), njihalici (znaci, ne u nasim rukama). Mi smo tu oko nje, ali mogu svasta sada da uradim i kad je budna.

    E sad, mislim da je ovo ustvari najvazniji deo price: sve je ovo proces. I mami i bebi je potrebno vreme da se priviknu na novonastalo stanje. Samo treba biti istrajan. Bice dobrih dana koji ce vam biti sjajna motivacija, ali bice i jezivih dana kada ce sva vasa volja biti na velikom testu. Narocito kad je u pitanju podrska okoline. Svi su u fazonu: Bravo, samo napred! Dok ne cuju vristanje bebe. Tada „Bravo!“ zamenjuju sa „Ti nisi normalna! Maltertiras dete! Zacenice se, promuci ce,…!“ Na vreme shvatite, drage mame, da ste vi u celoj ovoj prici najjaca karika i da cete se bar jednom osetiti usamljeno. Kao da vam nije dosta drame i premisljanja u sopstvenoj glavi!

    Potrebno je vreme da naucite kad zaista beba vise ne zeli da spava, kad je gladna, kad joj se jos uvek spava vec se samo probudila i kuka dozivajuci vas,… To se ne dogodi za jedan dan, ali kad i to savladate bice super! Svakim danom cete biti sigurnije, mirnije i odlucnije. Onda cete se jednog dana probuditi i shvatiti da vasa beba vec duze vreme sama spava, a da niste ni svesne!

    Meni beba jos uvek zaspi na sisi, ali se probudi kad je stavim u krevetac, otkuka i sama zaspi. Znaci, jos nismo zavsili sa celom ovom pricom, ali mislim da smo na dobrom putu!

    MilicaCale

    bravo, drago mi je da uspeva.
    ja sam ovo probala, ali nije uspelo (mozda bi uspelo posle mesec dana vristanja, ali nisam imala zivaca ni volje da pokusavam),ali, srecom ,zvocanje se proredilo samo (za nekoliko meseci), pa doslo do smirenog uspavljivanja na siki, pa preslo u smireno uspavljivanje pored mene i na kraju (sa mozda 3 god) zavrsilo sa smirenim samostalnim uspavljivanjem u svojoj sobi.
    Ovo cisto da se zna, da horor uspavljivanje ne mora da preraste u godine, vec da moze da prestane i samo od sebe
    Videcemo kako ce filozofija da se pokaze na primerku br. 2 😉


    pulinka
    Član
    pulinka

    Za mene postoji ogromna razlika između DETETA i BEBE.
    DETE treba da razvija samostalnost u svemu-i da, to je proces koji traje godinama.
    BEBA treba da ima mamu koja se brine o njemu i tu je za njega. A ne da se navikava da radi stvari BEZ mame. Ja sam, recimo, htela da imam decu da bi živela SA njima, a ne da bi ih OD ROĐENJA navikavala da vode svoj život BEZ MENE.
    Zato je meni navikavanje BEBE na samostalnost-neobično, u najmanju ruku.


    malisha75
    Član
    malisha75

    Deca nisu ista, pa tako mislim da ne mogu svi jednako ni da odreaguju na razne „metode“. Decu treba upoznati, osetiti, posmatrati, prepoznavati njihove neverbalne signale i „provaliti“ šta nam govore. A to je naravno najteže, pogotovo kad su bebe. O metodi ostavljanja dece da plaču i da tako „nauče“ da se uspavaju sami se diskutuje sad već decenijama. I već odavno je zaključeno da dugoročno gledano takav „trening“ nepovoljno utiče na mentalni razvoj dece. Čak je i onaj ko je metodu izmislio došao do istog zaključka. Ne želim ovde nikoga da ubeđujem da to ne radi, svako mora da proceni da li mu to odgovara ili ne. Samo bi se trebalo informisati malo bolje, i o prednostima, i o manama. Meni se jednom desilo da sam ćerku ostavila da plače desetak minuta, ne zato što sam tako htela, nego prosto nisam mogla da je nosim jer su mi utrnule šake od sindroma karpalnog tunela. Plakala sam i ja sa njom. Grozno. A nakon što su joj u narednih par dana izbila tri zubića, osećala sam se još gore…

    Od mojih dvoje dece, ni jedno nije bilo spavalica. Prvo, zato što je takvo, a drugo zato što od takvog prvog nije imalo mira da spava. Nunali smo se i budili milion puta iz raznoraznih razloga – nekada je razlog bio sasvim jasan (stomačić, zubići, zapušen nos), a nekada nerazjašnjeni rebus. I uspavljivali smo se na razne načine, ali nikad uz prisilu. Ovim pristupom došli smo do toga, da par meseci posle drugog rođendana, posle kraćeg uspavljivanja za decu do jutra ne znamo. Ne bude se, ne dolaze nam u krevet. Ja sam vrlo zadovoljna, a bila bih i odmorna, da noću spavam onda kad deca spavaju. Mogu slobodno da kažem da skoro pet godina nisam dobro spavala, ali iskreno, nisu uvek deca za to bila kriva. Mm me je najviše nervirao kad bi rekao da je umoran, da se nije naspavao, recimo zato što su se deca često budila, a onda se posle par dana desi da oni fantastično spavaju, a on do 2h noću gleda film… Verujem da je slično i kod drugih roditelja koji su večito umorni i nenaspavani…


    pulinka
    Član
    pulinka

    Malisha i ja smo pisale u isto vreme…O kako mi je poznato ovo sa nenaspavanim mužem i filmom do dva ujutru….


    anita75love
    Učesnik
    anita75love

    malisha75;799991 wrote: Mogu slobodno da kažem da skoro pet godina nisam dobro spavala, ali iskreno, nisu uvek deca za to bila kriva. Mm me je najviše nervirao kad bi rekao da je umoran, da se nije naspavao, recimo zato što su se deca često budila, a onda se posle par dana desi da oni fantastično spavaju, a on do 2h noću gleda film… Verujem da je slično i kod drugih roditelja koji su večito umorni i nenaspavani…

    Pazi sad….ako ti 5 godina ne posvetis sebi ni jedan trenutak niti dozvolis sebi da pogledas neki film koji ces eto, bas tako `neodgovorno, razmazeno i krajnje klinacki nezrelo i bahato` gledati do 2 ujutro-onda svaka cast na volji, snazi razuma i nadasve istrajanju u mucenistvu (sem ako si zaista iskreno to prevazisla pa ne osecas ama bas nikakvu zelju ni za kakvim licnim zadovoljstvom)!
    Ja do takvog nivoa zrelosti u svom duhovnom razvoju jos nisam dosla pa zato i razumem sve one (bili muzevi ili i same zene) koji takodje imaju potrebu da sebi daju oduska u nekim tako nepotrebnim i krajnje neprakticnim zeljama kao sto je gledanje filma do 2 sata ujutro (citanje knjige do pola 3, buljenje u kompjuter do 1 ili odlazak na koncert posle koga ne mogu da zaspem do 4) i naravno posledicnog sutrasnjeg kukanja kako sam neispavana!
    Uz naravno neizbezno budjenje dece koja bas zainat meni, bas to vece tih par sati do zore koje jos imam na raspolaganju nece da spavaju mirno i vrpolje se u snu pa u stvari docekam jutro sa manje od 2 sata spavanja!
    Tipican marfijev zakon-ali ja cu opet cim se malo naspavam da citam tu istu knjigu, blenem u kompjuter ili izadjem u grad…….
    A to sta ce reci mm, me bas briga!
    A sto se budjenja i uspavljivanja dece takodje mogu da izjavim da sam i ja skoro 5 godina hronicno neispavana-i vec se navikla na to…..
    Blago onom ko moze da nauci decu da fino spavaju, ali bez tog plakanja-jer ja za to nisam imala srca (zato sam i prosla kako jesam…..).
    I jos mogu da izjavim da to ponajvise zavisi od deteta.
    Ali i od toga kako se vi postavite.
    Ja oba starija deteta uspavljivala….prvi spavao katastrofalno, drugi znatno bolje……
    Devojcicu ne uspavljujem uopste jer jednostavno tri ruke nemam! Pa joj se zalomilo da posto su ova dva navikla da ih ja uspavljujem i bez toga ne umeju da zaspu (iako sada tokom noci oboje fino spavaju) ona mora sama da se snadje.
    Nepravedno ali jedino moguce jer u suprotnom ne bi niko od njih zaspao do pola 12 (inace su u krevetu svi u 8) ovo dvoje jer nece, a ona jer ne bi mogla od njihovog dranja….sve u svemu ona ide na spavanje prva, posle sisanja je samo povremeno ljuljusnem (tj ako cujem da se buni malo je ljuljnem pa odem i tako dok se ne udrema)….onda u krevet idu oni uz drzanje za ruku (stariji), drzanje flasice mleka (mladji)……
    U pola 9 hrcu svi!
    Cerka kao i drugi sin super spava tokom noci od samog pocetka (uz jedno budjenje za sisanje sto je za njen uzrast odlicno) a najstariji je to naucio tek sa 3.5 godine!
    Odatle sam ja izvukla zakljucak da sam grdno pogresila sto sam onoliko nunala najstarijeg-svaka lekcija se placa a ja moj nauk bogami `odgulila` 3.5 godine (on bi se verovatno budio ko sto jeste tokom noci jer je bio takvo dete ali ga makar ne bih morala uspavljivati od 45 min do sat i po koliko je to umelo da traje)…..
    Kod mladjeg uspavljivanje traje oko pola sata oduvek a stariji sada zaspe za 10 min. Cerka takodje zaspe za 10 min sama……i to bez ikakvog plakanja (niti je ikada plakala)!
    Tako da je moj recept i savet da nikada ne navikavate decu da ih vi uspavljujete i tada nemate problem ni da ih odvikavate u suzama, ostavljenjem, odlazenjem i slicnim metodama!
    Jednom kad se nesto zakoreni kao navika-odvikavanje je uvek tesko i bolno i za dete i za roditelje!
    I nece to imati veze sa cinjenicom da

    BEBA treba da ima mamu koja se brine o njemu i tu je za njega. …..da se navikava da radi stvari BEZ mame. Ja sam, recimo, htela da imam decu da bi živela SA njima, a ne da bi ih OD ROĐENJA navikavala da vode svoj život BEZ MENE.

    To sto se moja cerka recimo uspavljuje sama, ne znaci da ja ne zivim sa njom, i da ona vodi svoj zivot bez mene, niti znaci da se ja ne brinem za nju, i da nisam tu za nju kada joj trebam, vec jednostavno znaci da joj ja ne trebam da bi ona spavala! Spavanje je prirodan fizioloski proces za koji bi trebalo da vam niko ne smeta odn treba da vas svi ostave na miru kako vas ne bi budili suskanjem, pevanjem ili drmusanjem……
    Ako vam sve to treba onda spavanje nije prirodan fizioloski proces koji nastaje da bi se telo odmorilo od dnevnih aktivnosti vec je uslovljen ljuljanjem, pevanjem, sisanjem ili cime vec, kao vrsta uslovnog refleksa-spavacete dotle i samo dotle dok toga ima-cim toga ne bude-eto vama otvorenih oka i naravno mame da opet po 1000-ti put tokom noci to radi!
    Moja cerka spava sama a ne na mojim grudima, u mojim rukama, u kolicima gde je intenzivno drmusam i samo dok to radim naravno ili sta vec….(a sve sam to radila, pa znam kako je….).
    Ja je nahranim, pokrijem, okrenem na stranu i uljuskam par puta…….i odem! Ako je potrebno svratim jos koji put i ponovim to isto….ako joj se nespava-ide napolje iz kreveta dok joj se ne prispava! Nema tu nikakvog osamostaljivanja niti zapostavljanja! Kad se detetu spava ono bi trebalo da zaspe-samo i odmah! Bez ikakvih tehnika i peripetija! Na vama je da otkrijete kad se detetu spava i da se pobrinete da to bude u neko isto okvirno vreme….(da beba ne bi bila `puna zivota` u vreme spavanja, nama pomaze da je pre toga okupam i da u kadi radimo `gimnastiku` kako bi se umorila…….i naravno da bar neko duze vreme pre odlaska u krevet ne spava).
    Da bih do tog niova dosla kod mog starijeg sina-trebalo mi je vise od 3 godine-uz gomile raznih odvikavanja i tehnika! Mladjem nije nikada toliko trebalo ali za njega realno i nije bilo ni toliko sanse da se njime bavim jer je moje vreme vec bilo zauzeto `problemima` starijeg…..pa se verovatno zato na to nije toliko ni `navikao`.
    On je mozda zato oduvek lepo spavao nocu, a mozda je i takvo dete.
    Ali kad je uspavljivanje u pitanju vas odnos prema tome od samog pocetka ima itekakavog uticaja i ne mora uopste ici mucnim putem odvikavanja ako pre toga dete niste navikli da bude nesposobno da zaspi bez vas i vasih raznih nacina za `uspavljivanje`.
    :-*


    pulinka
    Član
    pulinka

    Ne znam, Anita, ja sam iz celog tvog posta izvukla kao zaključak samo to da je tebi treće dete na trećem mestu u životu.
    Izvini što to kažem grubo i neuvijeno, ali ne znam kako drugačije da shvatim činjenicu da ćeš da izabereš da uspavljuješ petogodišnjaka i dvogodišnjaka (ajde za njega još i da razumem..), a bebu tu i tamo obiđeš.
    OK, reći ćeš, nije tako, super, spava sama i ne treba joj niko drugi-ako je tako, izvini, onda ne razumem u čemu je tvoja zasluga u tome? Trefilo ti se da rodiš dete koje dobro spava? OK, uživaj, ali ne pripisuj sebi u zaslugu. Tim pre što i dalje uspavljuješ stariju decu, znači, nisi uspela ni njih od toga da „odvikneš“-a ja zapravo mislim da ih nisi ti ni navikla, nego su oni takvi, ti si ih samo podržala.
    Meni je drugo dete mnogo bolji spavač. Čvršći san, manje buđenja. Ali je od rođenja takav. I MRZI spavanje u rukama od rođenja. Nikad nije zaspao u rukama. Kakvu ja zaslugu imam u tome?


    anita75love
    Učesnik
    anita75love

    pulinka;800005 wrote: Poslednjih 10 poruka (obrnutim redosledom)
    pulinka Objavljeno: pre 16 minuta
    -a ja zapravo mislim da ih nisi ti ni navikla, nego su oni takvi, ti si ih samo podržala.

    E, pogodila si! Ja sam najstarijeg podrzala! Nazalost! Nisam znala pa sam pogresila ko i mnoge ili skoro svaka novopecena mama!
    Meni beba nije na trecem (ili poslednjem mestu svejedno) vec joj nikad nisam usadila kao potrebu da joj trebam da bi zaspala!
    Najstariji je kao bas mala beba bio mnogo bolji sto se spavanja tice ali sam ja trckala na svaki njegov mig, pa cak i onda kada ga ne bi ni bilo (ja sam bila ta koja je ostajala dok on sisa i ne zaspe na grudima i po sat i po, a cak i kad bi zaspao ja sam spavala sa njim, ja sam ga navikla da spava u kolicima dok ga ljuljuskam-odn ja sam to radila i kada za to nije bilo nikakve potrebe odn kada bi on svakako spavao) i malo po malo, eto rezultata.
    Polako smo dosli do cinjenice da je sve teze upadao u san odn trazio je stimulans da bi zaspao kao i tokom noci ponovo isti onaj koji ga je i u pocetku uspavao svaki put kada bi se probudio.
    Za starijeg je spavanje u stvari vremenom postalo povezano s uzivanjem u kome se prethodno uziva 2 sata pre nego li se zaspe (sisanje, ljuljanje itd) a ne sa umorom
    Beba jednostavno pocinje da povezuje recimo ljuljanje sa spavanjem! U toku noci je sasvim normalno da se dete na kratko vise puta probudi! I ako tada vidi da vise nema ljuljanja pocece da place dok ga opet ne dobije!
    Dete koje nije na to naviknuto ce se jednostavno okrenuti na drugu stranu i nastaviti da spava (sem ako nije gladno).
    Za srednjeg shodno tome nije bilo vremena u toj meri a on se navikao na uspavljivanje zajedno sa batom ali tek od kada je postao svestan da bata to zahteva!-dobra stvar u prici je ta sto je on do tog perioda naucio da brzo zaspe odn nikad mu nisu trebala 2 sata kao starijem! Uspavljivanje je sada samo neka vrsta navike da se to radi jer tako i bata radi!
    Malecka jos nema tu svest i ne trazi uspavljivanje, zato da bi uopste spavala! Da li ce traziti ako ne uspem da ovu dvojicu od toga odviknem do vremena kad ce ona postati malo svesnija -ne znam! ali cu sigurno pokusati da jih od toga odviknem!
    Da bih najstarijeg sina naucila da spava prosla sam kroz svasta-posto nisam imala snage da ga pustim da place-zamenjivala sam jednu zavisnost drugom ali koja mi se u datom trenutku cinila laksom i boljom (ljuljanje su zamenila kolica, pa spavanje na dojkama, pa njih fen, onda je sledilo ispijanje litara mleka, ukidanje dnevnog spavanja, prelazak u moj krevet i tako dalje i tako blize) i tako 3.5 godine dok nisam konacno uspela da problem smanjim do prihvatljive granice! …….. i tako sam na jedvite jade KONACNO dovela svoje dete do cinjenice da mu za padanje u san treba normalnih 10-15 minuta bez vecih peripetija tj da moze da utone u san samo uz moje `obicno` prisustvo a bez da ja moram da gladim, ljuljam ili nunam!
    Sledeci korak mi je da se navikne da zaspe bez mene pored njega! I u taj proces ce ici zajedno sa batom sto bi trebalo da im obojici olaksa…..najstariji je vec poprilicno velik i uzdam se i u prirodni proces sazrevanja deteta a mladji ce da se slepuje uz njega!
    I sve to ce ici najkasnije do jesenas……..da bih izbegla scenario broj 2 sa cerkom tj onaj koji sam napravila sa `kvarenjem` mladjeg sina!
    Ja stvarno is ove perspektive sada, ostajem pri misljenju da je uspavljivanje tehnika koja se uci! Ako vi naucite dete da ne moze da zaspe bez vas tako ce i biti! Ako ga naucite da spava zato jer je umorno i to ce tako biti!
    A odvikavanje moze biti svakako! I onako kako savetuju pristalice `plakanja` -relativno brzo i efikasno ali za usi tesko ili ovako kao sto radim ja-5 godina (jer nemam srca, pa sam radije zrtvovala svoje podocnjake) ….sta je bolje pojma nemam! Svako radi kako moze i ume!
    A najpametnije je da do toga uopste ne dodje i problema nema!
    Zato moj savet i jeste za mame koje jos nisu napravile taj problem!
    :-*

    MilicaCale

    a ja mogu samo da konstatujem: sve prema detetu
    jer moje je uspavljivano (malo na rukama, vise na siki), pa se samo od toga oducilo i odavno mu niko ne treba. (moja teorija je da je dobilo dovoljno paznje, koliko mu je trebalo, pa se samo lako odvojilo od mene)


    pulinka
    Član
    pulinka

    Pa, ti najbolje znaš kako je kod tebe bilo..Ja, ovako, čitajući tvoju priču sa strane, i dalje imam utisak da je tvom sinu uspavljivanje TREBALO, a ne da je on sad tu nešto izvodio da bi tebe smarao…Čim si morala da menjaš jednu zavisnost drugom, znači da je on jednostavno takav tip deteta-teško se uspava i gotovo…Kao da nisi primetila to i kod odraslih-neko se samo spusti i hrče kao klada, a drugi se prevrću bar 10min. makar bili mrtvi umorni…
    Za ljuškanje ne znam, zapravo, sad kad razmislim, ja sam relativno jeftino prošla sa samim uspavljivanjem-ćerku je za dnevno spavanje trebalo nositi na rukama celo vreme u prva 3 meseca njenog života-noću je normalno spavala u krevetu. Posle toga su i ona i sin najnormalnije spavali u krevetu i samo krevetu, u životu nikad nisu zaspali u kolicima i sl., čak ni kad sam ja to htela.
    Dok su bili bebe padali su u san na siki u mojim rukama za 10-20 min., bez nekog ljuškanja i nosanja, eventualno uz pevanje ili priču kad su stariji, i tako uspavane sam ih smeštala u krevet-nikad se nisu bunili na to…Kad prerastu sisanje u mojim rukama na fotelji, prebacimo se na sikenje u krevetu i priča je ista, samo meni još udobnija…E sad, od kad se sin rodio, ćerka čeka na red, ali ona ima svoj omiljeni palac u ustima i ne pravi neki problem, jer je uskakao tata sa pričom ili maženjem-uostalom tu je ona već imala skoro 2,5 godine i meni je logično bilo da se prvo pobrinem za novorođenče, a starije dete da pričeka uz tatu. A ona obožava tatine priče :).
    Sada nam je rutina takva da deca i ja, često i MM (kad ne gleda one filmove :)), ležemo zajedno, najmlađi dobija siku, oboje priču i /ili uspavanku, već kako odaberu, nekad smo preumorni pa jednostavno ćutimo, ako mališa zaspi brzo, dobija i starija siku-ako je još budna-a često nije :).
    Meni je najvažnije to što vidim da oboje mogu da zaspe i bez sike i bez nekog naročitog rituala kad su zaista umorni, sin je recimo to mogao bukvalno od rođenja, jer on nema tu opsesivnu oralnu potrebu, dok je ćerka sa 4 meseca otkrila svoj palac i od tad je on obavezan kad joj se spava.
    Ako nekome BEBA fino zaspi sama od početka-super, samo napred, znači da je detetu dobro tako. Recimo, ti ne spominješ da si imala neku fazu treniranja ćerke-ili sam ja to promašila?
    Ali ako neko piše traktat o tome kako je ODVIKAVAO BEBU od uspavljivanja pa je plakala „samo“ 4 noći, i to „sve manje svake noći“, meni je to treniranje bebe da živi život bez mame-jer očigledno je da beba želi mamu. A ne znam kako bi se odrasloj osobi svidelo da zbog nečeg bude užasno besna i žalosna „samo 4 noći“…Ne znam kako si se ti, Anita, našla u toj priči, jer sama kažeš da ti to nisi radila tako….Niti sam ja na tebe mislila…
    Osim toga, malo su mi smešna ta hvalisanja kako je beba, otkako je uče da spava sama, postala samostalnija i tokom dana pa navikla da bude van ruku-milsim kakve to veze ima jedno sa drugim? Beba ima 5 meseci, to je vreme kada bebe inače postaju samostalnije i duže se zabavljaju same, bez ikakvog tuđeg učenja i treniranja…Maltene pa stičeš utisak da je najbolja stvar za bebu da je što duže ostaviš samu, možda se jednog dana i digne tako pa promeni sama sebi pelenu i spremi flašicu ako je dovoljno dugo ostaviš samu….Mislim na poslednji post ovde od marije013, da se ne pitaš, Anita, o čemu govorim…


    pulinka
    Član
    pulinka

    Heh, Milice, moj post se odnosio na Anitu, ali mi puca forum pa poruke ne idu….
    Da ne bude da je kod mene sve bajkovito-ja decu, ako ne zaspe za 10-20 minuta, lansiram iz kreveta pa pokušam za pola sata-sat-inače se svi iznerviramo…

    MilicaCale

    ja razumela
    to sam zaboravila da kazem: sa ljuljanjem bebe sam prestala kad sam shvatila da se samo nepotrebno uzajamno nervozimo, jer beba u stvari ne zeli da spava. Tako da smo ubrzo shvatili da se lako uspavljuje, kad mu se spava :). Znaci, ne insistiram ni ja.


    Mikac
    Član
    Mikac

    Mislim da se sva deca razlikuju, i da ako se jedno samo uspavljivalo, od samog starsta, bojim se da mi tu nesto nismo pomogli vec je dete jednostavno takvo. Generalno, po pricanju nasih mama, deca su ranije bolje spavala i sama se uspavljivala, zasto je to tako, nemam pojma, ili su ova danasja deca zahtevnija ili su nekada mame bile drugacije.
    Sina smo uspavljivali, uglavnom u kolicima, pa ga prenesemo u krevetac, sa dve godine nas je drzao za ruku, sa tri se sam uspavljivao bez problema u svojoj sobi. Ali je generalno mirno dete, i nije bio neka spavalica, nocu se budi po sto puta do godinu i po ali bez placa. Cerka je opet druga prica, od silnih grceva i urlanja celovecernjeg navikla se da bude u rukama, do skoro smo je tako uspavljivali, ili na siki, ali redje. Sad je malo zadrmam u kolicima ona se uspava i prenesem je u krevetac. Nije uvek tako, nekad se uspava i sama, uglavnom pre podne, ovo sam govorila o vecernjem spavanju. Inace je jako grlata i nocu kad se probudi cikne pa odmah skacem inace bi razbudila celu kucu, sva sreca te ona to radi u polu snu i nikad se skroz ne probudi, to pripisujem zubicima.
    Generalno, imala sam manje zivaca sa prvim detetom, mada to naravno on nikada nije mogao da oseti, osecalo se na drugim stvarima, a sa njom sa puna razumevanja jer je zahtevnija beba, i tacno zna sta hoce. Ako se njoj spava to mora da bude tog trenutka i tacka.
    Mislim da je nesto izmedju najbolja varijanta i osluskivanje deteta, i isprobavanje raznih nacina, ali ja plakanje ne bih mogla da podnesem, mislim to da je ostavim da place, a videcemo nadalje kako ce biti.
    Cale, u pravu si za paznju, od kako je dobio sestru voli da prelazi kod nas u krevet, ne stalno, ali se desava. Nego, to je normalno, i nema brige zbog toga, tesko je svima ugoditi a manjak sna nam je svima presao u naviku:(

Gledanje 1,696 članaka - 1,696 do 1,710 (od 1,716 ukupno)

Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.

Roditelj portal 2017 © Sva prava zadržana.